Borba, Mar 09, 1964, page 11

9, | у

Поди су истребили старе адаре који су имали „истоВЛска“ права да владају над „тим народом. Турци су уни (Реили, све сталеже који су го | одарили над радним нароКи Они су остали једини гоА одари. над српском рајом. Ср | сељак — раја — отерао у урске господаре и постао обода народ, без икаквих а.

са ски владари дошли су на сто слободним, народним |Шбором. Према томе, они неОбју никаквих других права ума оно што им је сам народ а Право њихово, то је дакД просто добровољна уступка

ле Тарода. Граница њихових у ббава — то је просто народна · воља,

ма додуше још један основ __(ултанов хатишериф. Сулаи је српски народ сматрао 140 своју својину; једанпут ју „КЕ покленио Обреновићима, за о Карађорђевићима, после у обреновићима —- кад му 7: о допадало. Али слобод- српски народ није никад : признавао султану право своји Гуе над собом, нити ће га кад тод признавати. И ми мислимо да нема. Србина који би се усу Отиосда У српској држави сма-тра вољу и милост султанову (као извор нечијег права. . што велимо нису празне _већ то доказују све на |ше буне и преврати у којима мењани кнежеви. Што се го; |вори да су наши великаши | „правили буне“ само да. доче|пају власт — то је само пола

; | | истине, Цела је истина то да је наш народ бивао незадово| љан с извесним владама и же | лео-да их се отресе, а велика; ши су се користили овим народ ним расположењем и позивали та на буну. Народ је увек сматрао да има:право да зба-

Рист употребе. Народна скупШштина увек је позакоњавала промену кнежева и изрицала Врховну власт народа над кне ,30м. Султани, са свима сво(Јим надувеним хатишерифима, | Уствари „поклањали“ су право | владарско у Србији ономе ко ме та је народна скупштина предала, - х

| Ми овим хоћемо да кажемо [И докажемо то да у српској | Аржави народ не прима своја

па од владара, као неку ми

Бе нити има да се погађа с (а и неким владајућим пар ма за своја права; већ | Род даје право и владару, јиз И свакој другој власти и [79 онолико — колико да.

| Томе лежи огромна разлипа еђу српског народа и | Вог појма о уставу и наро | на' западу и њихових уста ! да. ву разлику наша госпоБе која су „штудирала“ устау бре т - западу (ал' их нису до| 22 проштудирала), нису хте | уз или нису умела никад да | Уиде и оцене, у | емо доцније показати ка је различите последице исти | нам ј ове разлике. За сада хажеје толико било нужно да јао да би јасно увидели: мову ара, бити устав по појма српског народа. "ме а је основни закон, У ко на Ноа народ одређује основ"као о сваког члана државе, "дар права кнежева. Устав је акле та кева. УС с Зако Вни закон. Сви други “Рази којима се ујамчавају | личита права грађана, одре) '

Ка

тирани ин лос атара па И а идите п =

ка А А А А ти

Ђују различити одноша ђана према властима У "мо: рају имати свој основ у уставу. Никакав закон не може да крњи ова права'и да ограничава оне слободе које, су уста вом ујамчене. Али разуме се та осмовна начела морају би-

ти у уставу јасно изречена.

С овога гледишта ми ћ 1 6: промотримо наш устав“, "ИЕ па

„Слободна штампа и "жандармерија“ Најзад у бр. 23. од 17. де-

цембра 1873. године налазе '

се два "Марковићева чланка, за које ће доцније одговарати. .

„Слободна штампа и жанда мерија“ — наслов је првога. ту стоји: '

„Чујемо. поуздано да је у законодавном:. одбору

кону о штампи. Тако исто до знајемо поуздано да је финан сијски одбор одустао од намере да избрише буџет за жандармерију, пошто је министар унутрашњих дела изјавио да је он „нов“ човек у: министарству, те да још није увидео непотребност жандармерије, а да .ће је сам укинути кад то увиди. | у

Ове две чињенице врло су значајне. По њима се веди ка рактер нове владе и њен буду ћи рад. С почетка влада није била „спремна“ за измену закона о штампи; сад није „спре мна“ да укине жандармерију. Одбори, као што се види, усво јили су сасвим то правило да

Мање позната фотографија Светозара Марковића

поштују владину неспремност. Шта ће још скупштина на то рећи, идемо да видимо, али ће мо да кажемо наше мишљење.

Од неколико година Мо свака нова влада показује једну исту тактику. Најпре се испод руке тј. „на поштену реч“ пушта слобода говора и штампе. Разуме се, тада се от

почну напади — с разлогом и без разлога — на пређашњу владу: уз то се кади тамјан

влади која је дошла и обећавају се златна брда народу. Пошто се сврши та парада, на ступа време „озбиљног рада“ тј. каже се просто пређашњим наивним „лармаџијама“ да „ку шују“, а влада почиње опет да „ванџира“, премешта „по потреби службе, пише распи“ се итд, једном речи почиње се опет „стара песма на нов глас“. А кад који поштен човек увиди да је био преварен, да се уствари ништа није изменило, да слобода и правда није осигурана, да народу није ни за лек боље, — тада му се достојанствено одговара: „шта ти хоћешт теби ниједна влада, ни је добра; хоћеш ваљда ти да седнеш на столицу“. Или; „то су усијане главе. Они хоће сто година унапред да терају. То не иде“. И опет иде по ста роме.

Кад се променила пређашња влада, ми смо дочекали нову владу с оваквом сумњом. Слободна штампа на поштену реч, ми смо сматрали, да је само ит рачка дата деци да се помгра а у исто време да се дође

ју, до прилике да се пређашња влада искрпи. Држали смо се

да“ ће таква слобода трајати само дотле док штампа не по чне узимати на решето премудрост нове владе. Наредба вој ног министра, која се тиче ов дашње штампарије и „Јавности“, показује најбоље још са да докле се простире слобо= доумље нове владе. Они су сви слободоумни, али не трпе опо по датој речи не могу да је униште на пре-

чац, они неће да је узаконе, а.

ЦРТА. МИЛОРАД ДОБРИГТЕ

17430) рута ОВА ОБМТА 72 пита угртРио тотттУ

ГЂА ОР!

огромном. већином пропао предлог о за-

на ова-.

3 |

пре свега не допуштају својим потчињеним да имају своја на чела — где је то могуће, разу „ме се, као што је то у војсци.

Наши читаоци, видели су на ле досадашње држање. Нас се нису тицале нимало кабинетске партије. Ко ће одржати по "беду: г. Ристић или г, Маримовићт Хоће ли се г. Чумић одржати у новом кабинету или неће Како“ ће проћи „Јоца“, „Панта“, · „Жика“ еђ сотрг = “Све се то нас није тицало, а и о томе просто нећемо да води „мо рачуна. Ми смо просто изнели шта мислимо да је потребно нашем народу; шта му је потребно сад, овог тренутка,.да се узакони, ако наш на род хоће свој напредак, и ако "разуме оно што хоће. Све личности које су противне нашем "мишљењу ми смо сматрали по дједнако као наше начелне противнике, и по нашем схватању као противнике народног напретка. Ми смо се потлавито обраћали народу, а У овом тре нутку народној скупштини; По „могућству старали смо се да народу и народној скупштини објаснимо шта и како треба да 'се уради у нашој отаџбини па да се народни напредак осигу ра. То смо до сада радили, па ћемо и од сада. |

'Дижући народну скупштину, ми просто желимо: да уздитне мо њему важност и њено достојанство; да се не повлаче сви свеснији грађани са бира лишта; да не бирају народн посланике капетани, 'начелни= ци и њихове пришипетље; да се не. одричу народног представништва најчеститији грађани, као што је све то до сада бивало. Ми желимо и надамо се да ће доћи једном време да ће народна скупштина бити по годно представништво не само по форми, но у самој ствари.

Има људи који нам замерају што бранимо ову народну скуп штину која је прошла кроз школу Радивојеву; која је пре тила батином сваком, поштеном браниоцу слободе и напре тку народног; која се до јуче клањала свему што је излази ло од владе. Заиста ми би нај мање имали интереса да је бра нимо, кад би се тицало само личности што скупштину састављају, али нас се тиче скуп штина као установа, као народно представништво. Ми про сто нећемо слободу. као милост владину, већ је тражимо као право народно и обраћамо се ради тога народу. Хоће ли нас он разумети или не — то зависи од времена. Али ми ће"мо дочекати то време.

Данас хоће. просто да се исмеје народно представништво; да се исмеју ти „геаци“ и „грмаљи“ (као што веле нека господа) што хоће „слободну штампу“, „одговорност министарску“, „простију управу“ итд. јер овамо њихови одбори одбацују слободнију штампу, а примају жандармерију.

Код нас се јавно мњење ства

ра по буџацима, или се ства ра средствима којима се само буџаклије служе — сви ми то

добро знамо. Да ли се иде по „механама“ преко агената, као што рече министар правде, или се јавно у одборима или скупштини каже: „то је против књаза“, „то књаз жели“ итд, то је уствари мала разлижаг Ту се"нитде"не види: је ли тержориено“ за"народ или не, већ се одмах подмеће личност књажева ЖЕЉИ ,

Може. нам се замерити што овакве приватне говоре без јасног доказа износимо на јавност, али шта му драго. Ми во лимо да нам се пребаци „недостојанственост“ и – „нелојалност“, но страшљивост у засту пању народних интереса. Ми држимо да се буџаклијским средствима ради и против сло бодне штампе и за жандармерију и то јавно кажемо“.

пун

Марковићев одговор министру унутрашњих

дела | ' У другом чланку Марковић одговара министру унутрашњих дела.

ЧУ 20. броју овог листа штам пао је г. Чумић, министар унутр. дела, као неки исправак ва уводни чланак у 17. бр. „Ја вности“ у коме се критиковао његов први говор у Скупштини. Поменути чланак у „јЈавности“ писао сам ја према томе како сам говор г. Чумића чуо и схватио у Скупштини. Зато се иправак тиче непосред но мене, јер се ту унеколико доводи у сумњу да ја нисам схватио предмет дебате и говор г. Чумића. Пошто је сада штампана та дебата, као и дру га. у којој је следовало обја шњење, повлачење и „измирење“, држим да није нужно да доказујем да сам ја добро ра-

зумео и једно и друго и да је моја критика била сасвим уме сна. Овде ћу само да допуним онај мој чланак, што се тиче круга власти што је има наша Скупштина. ( Круг власти Народне скупштине 'садржи се у уставу, а не У Закону о пословном реду. Члан 67. Устава даје права Скупштини да прима молбе и жалбе. Ту се по себи разуме

да ће Скупштина размотрити.

молбу или жалбу и донети закључак према своме разматрању: питање је може ли се ску пштинским закључком уништи ти министарско решење7 О то "ме устав не говори ништа. ни ти се Скупштини даје то право нити се одузимље у Уставу.

у (Наставиће се)

· Понедељак, 9. март 1964."

у ~

10193 ЛЕГУРА ПЕРЉУЈТВИВЛА

4 Н [ 5; моћ

Ра није с70-

у РАСТАМАМ |. Без ПОРТЕ крмила ГИРЕ глдл ЈЕ пПО“АЗАО А МРАЈЕДРА 08 АТА МРТЕЈРЕ ТАТА локомотива о кит СУ МЕКЕ 28 пождитна #7477 усртЕт по РА шут пода ТА –УхУГРО 62- |

савна аи шј за саоБРАЗАЛ. #17 УСКОРО ве вутти вачтентЕ У стара ГЕТО КЕ.

“~ Н ђ о Тр ои" 4 у ) | „ДРЕ У | · сигувњна пољу МЕМЋР БЕГ Е ЗА Е У кодлмтеилњу гиволовац вз гттомиР “гтовемића) КИТЈИЛРАСЕИТА #73 САЧУВА ЈЕ БАБУШНИШЦЕ МОМ Ррд 27 774 РУТЈЕТ ПРУИРОРА МЕ 7ГТРЖУТ ОУРОСсТОВЕНСКИ кор КИОСУГ МЛОМЗТ РЕГО

ГРАДСКИ ГЕТА Т сиз 1309. године)

ле живу Бана У свој путник 71 ХЕУАРУРТ, 1773 кар МУ ЗАТРЕВА 83. у вече вратило ти МРЕЖОМ

"СТАРАЧКО СРЦЕ

Одлучујуће промене у организму дешавају се већ између

четрдесете и шездесете године,

а права старост почиње после

шездесете

У одређеној фази живота долаези у организму до специфичних промена органских структура и прогресивних и непоправљивих функција. које се називају старење. Процес старења погађајући многе органе и функције не остав ља неоштећеним ни највиталнији орган нашег тела — срце.

Већина органа почиње слабити око педесете године живота, Међутим; и ту постоје индивидуалне разлике, тако да често биолошка старост неког организма не одговара његовим годинама. Поред тога, и унутар једног организма сви органи нису истовреме но обухваћени процесом старења. Права старост почиње после шез десете године живота. Посматрајући проблем старења с аспекта превентивне медицине, најважније је обратити пажњу на раздобље између 40. и 60. године, односно на доба живота: када: се' дешавају „одлучни __преображаји у, ортаниз=. Ауе бат зета МНЕј

Међу органе који се најдуже одупиру. процесу старења спада ср це. Нормално старачко срце има потребно здраво и снажно мишићно ткиво, Његове резервне снаге, које су иначе велике, почињу да попуштају тек после шездесете године, Крвни судови постају дебљи и мање еластични. На грудном кошу и плућима одигравају се промене: настаје старачка погрбљеност, окоштавају еластичне ребарне хрскавице и смањује се еластичност плућа. Све ово став-

те о жст

ља срце пред нове" проблеме и.

оно почиње полако да попушта.

Здраво старачко срце, иако У својој функцији ограничене, дуго је у стању да одолева напорима свакодневног живота. Касније, ка да дође до знатнијег смањења ре зерви срца, старији. људи почињу да се жале на смањену – способност вршења физичких напора, на гушење код дужег ходања и отоке око глежања. Код таквих особа лекар и поред најбрижљивијег прегледа неће наћи патоло шке промене на срцу. јер их

стварно и нема. Старачко срце ни је У суштини болесно, већ је само преморено. .

Да би се процеси старења успо

ХИПОКРАТ

рили и да би до попуштања старач ког срца што касније дошло, неопходне су мере „обезбеђења“. Старије особе треба да воде умерен живот уз умерен рад и да се што више одмарају.

Многе старије особе често се жа ле на слаб сан. Њих треба убеди ти да и дремање — полусан — мо же освежити уморно тело. Мада у први мах звучи парадоксално, не ретко несаница може да се суз бије шољицом црне кафе. У овом случају вероватно кафеин лобољ шава циркулацију крви и доводи до извесне стабилизације општег стања, што изазива потребу за сном.

Старијим особама препоручује се што дуже бављење на свежем ваздуху (шетње, гимнастика, рад у башти) уз обавезан поподневни одмор. Од великог значаја је и правилно дозирана исхрана. Обро ци морају бити мањи и чешћи а

„храна тако спремљена да се лако

вари и не преоптерећује органе за варење. Правилна исхрама је нарочито значајна код старијих особа склоних гојењу. Код њих треба одредити један дан поста у седмици.

Попуштање срца код старијих особа најчешће се манифестује оп штим попуштањем душевне и телесне снаге и губитком апетита. Таква особа треба да се одмори. Међутим, строго мировање у кре вету не сме се код старачког попуштања срца спроводити сувише дуго, због опасности од запаљења плућа и тромбозе вена. Покаткад је довољно да старац са слабим срцем мирује у наслоњачи. УЗ дијету, код оваквих случајева, обавезно треба давати витаминске препарате, који усклађивањем многих физиолошких фунхција у организму доводе до објективног и субјективног побољшања.

Код лакших попуштања срчаног мишића од велике су користи пре парати дигиталиса. Међутим, ови препарати могу се узимати једино уз строгу лекарску контролу, јер могу довести до нежељених последица.

Др Стеван П. ПЕТРОВИЋ

Један од најзначајнијих лекара старих Грка (Хелена) родио се 460. године пре н, е. и живео 83 године, Лекарски позив вршио је У Тесалији и Атини, Није употребљавао много лекова и сматрао је да

је природа најбољи лекар:

— Лекар се само брине о болеснику, а природа лечи.

Много је полагао на моралностичку страну лекарског позива, Позната је његова» заклетва којом се лекар обавезује да ће увек делати у интересу здравља болесника, да неће вршити побачаје, да неће свој положај искористити за лична задовољавања.

ВЕСТИБУЛАРНИ АПАРАТ

Унутрашње уво смештено је

у шупљинама слепоочне кости.

Шупљина по имену пуж припада чулу слуха, а утрикулус, сакулус и полукружни каналићи чула равнотеже — вестибуларном апарату.

ИМУНИТЕТ

У медицини имунитет или имунсет значи отпорност организма

према некој болести.

У биологији имунитет биљака може

бити природан (сложен

процес самоодбране саме биљке) или вештачки (путем селекције хи-

бридизације, употребом хемијских

средстава итд).

СВАКА СЛИЧНОСТ ЈЕ НАМЕРНА

72, 72 ле затста ПЕРО ЧУЛО!

зиам па ла нит КАЖ МУ ПОЂЕ ЗА ружом ла гол га 74

70 Рта '

МОЖЕ 4

Онда опет подиже слушалицу и позове Љуси Хемилтбн. „+= си ли била већ у креветуг 4

— Управо сем прала зубе.

— Потребне су ми услуге сп отприлике. Понеси свој блок за стенографисање и припреми се

хваташ забелешке. . — Мајкл! У ово доба:

" — То је посао који не могу да одложим,

особне секретарице. Кроз пола сата

да

— одговори он весело.

_— "Укратко, ти си ми потребна да не бих био компромитован: очекујем

тоспођу Мередит.

-— Долазим одмах! — обећа Љуси и прекиде везу.

Шејн .насу још једну чашу коњака и поче

Мети Мередит и Џек Симс први су стигли дит је имала напето лице, уморан изглед.

— Престанимо с тим глупим околишењима, — рече. —

нам истину. Шејн затвори врата.

— Ускоро ћете сама то да прочитате,

да чека посетиоце. Шејну. Госпођа Мере-

Реците

= рече. — Хоћете ли пре-

тога нешто да попијете, да бисте прикупили храбрдстг — Не брините' се за храброст, Шејне. Како сте се дочепали днев-

'нижаг Молихо особа га је читалот

Симс направи неколико корака напред тражећи дневник својим

лукавим очима.

„

— Да бих га доби морво сам једног човека да оптужим за убиство а затим да насрнем из једног угледног грађанина. Све у том циљу да зарадим хонорар од хиљаду долара.

Шејн оде до стола, отвори фијоку и стави руку на дневник.

— По) ономе што ја знам, прочитао га је само Џоел Крос... и не

верујем да је свестан тота какву важност може да има датум

смрти

Алберта Хевлија за госпођу Мередит. Имајте стално на уму ту чињеницу кад будете читали најважнији део дневника, Затим ћу вам изнети

један предлог.

Шејн извуче дневних и поче да га прелистава. Џек Симс и његова клијенткиња му приђоше покушавајући да нешто одмах ћрочитају.

Шејн дође до ових најважнијих страница.

— Добро контролишите датуме, — рече. — Овде се говори о ави-

онској несрећи. Ово је други дан.

Поче да листа дневник много

полаганије.

— Ево трећег и ево чатартог дана. А ово је јутро петог дана. Пружа добро отворен дневник да би ово двоје могли да прочитају одлучујућу реченицу написану руком Џеспера Грота: „Војник је умро у

току ноћи“. ,

Мети Мередит није губила време на читање другог. Направи корак

унатраг и с горчином рече:

Чини ми се да сам то увек знала. Покушала сам да се заварам

да би дневник могао друго да каже. али, уствари. нисам се томе никад

надала.

Симс је још увек био нагнут над Шејнове раме. Пружи руку с

дугачким прстима према дневнику.

— Пустите ме да остало прочитам, Можда ћу моћи, ..

— Не.

Шејн га одгурну. затвори дневник и стави га у џеп. — Зарадио сам својих хиљаду долара пружајући вам могућност да видите дневних пре објављивања. Да вам га и поверим; није било

у уговору. Хоћете ли сада нешто да попијете7

— Хоћу. дајте ми нешто за пиће, Мајкл, — рече Мети. Оде да седне на софу замишљена,

— Виски са ледом, молим.

— Виски са ледом. — понови Шејн љубазно. — А ви, Џект

Симс одмахну главом.

— Више вслим да не пијем док не чујем какав је то предлог који

намеравате да изнесете.

Неко покуца на врата и детектив оде да отвори Љуси Хемилтон, која је носила преко руке ташну пуну хартија.

Стижеш у право време,

за пиће.

анђеле. Управо примам

поруџбине

— Нисам знала да је овде пријем. Љусине очи севнуше кад угледаше госпођу Мередит заваљену

на софи.

— Нисам то ни ја знао, — изјави Шејн.

— Дакле, ради се о послу, — настави девојка нешто мало превише љута. — А ти знаш да не пијем кад радим.

— Онда седи:и преузми улогу савршене секретарице, — рече „Шејн зцалећи се, Однесе боцу вискија.у кухињу и ускоро се појави

носећи чашу у којој су комадићи леда били потопљени у жутој течно-

сти и пружи је Мети.

Младић, онда, удобнс седе и насу себи коњак. . — Наша клијенткиња је малочас прочитала једну ружну вест Гротовом дневнику. — објасни Љуси. — Њен бивши муж је умро једну

ноћ пре свот стрица Езре.

Следствено томе није наследио ни' једног

јединог цечта од богатства Езре ЖХевлија које је он, са своје стране, завештао госпођи Мередит Мислим да је ситузција свима јасна.

Шјеејн се прекиде да би погледао госпођу Мередит и Симса. Жена је спуштеног погледа сркала своје пиће и не одговори ништа. Симс је нервозно корачао по соби. Одједном рече.

— Ако нихо други

није прочитао оно

најважније место... шта

може да наг спречи да га одмах, овог тренутка уништимог Кад више не буде постојао, Кенингем ће бити расположен да се закуне у било шта само да би добио новац од госпође Мередит.

— И не сумњам у то да ће Питер Кенингем бити расположен да се криво закуне да би помогао Мети, — примети Шејн хладно. — Али, немојте заборавити, да је новинар Џоел Крос већ прочитао дневник.

— Али је убио Хевлијеву ћерку, зар не7 Управо у овој соби, ако се не варам. То сам чуо на радију. Ако је у затвору под оптужбом да је извршио убиство, његово сведочење неће мног вредети.

+ — Не знам како дуго може да остане у затвору. С друге стране, немамо никахзог доказа да је Крос био свестан важности оног што чита кад је прегледло дневник. Вероватно му је податак о датуму Албертове смрти поомажао. Вероватно је зато да у том погледу неће ништа про-

тивуречити. ..

нарочито кад више нема дневник у рукама.

— То је оно на што сам и ја мислио, — рече Симс — Спалимо га

одмах и не причајмо више о њему.

— Али, не можемо! Сад припада госпођи Грот. (Наставиће се)

БРОЈ 3.508

Водоравно: 1. Противтврдња; 2. Наш град у Словенији; 3. Иницијали презимена и имена нашег познатог метеоролога — хемијски знак за бор — прича у прози У славу исландског народа или норвешких краљева — кратица за површину у математици — део запрежног прибора; 4. Кра тица за запремину у математици — предметак у сложеницама .за означавање прошлости — једна нота — лук (франц.) сугласник; 5. Муза заштитница љубавне лирике у грчкој митологији — домаћа животиња (ми; 6. Врста тканине за женске хаљине — ономатопеја лавежа — припадник једног ратничког племена; 7. Они који предњаче новим правцем у књижевности или уметности, напредни; 8. Васпитни завод у коме питомци поред наставе имају и стан и храну.

Усправно: 1, Накнадна измена и допуна закона, додатак закону; 2. Кратица за Америчке прекоморске ваздухопловне линије — нису криви; 3. Иницијали северноамеричког математичара и филозофа, оснивача кибернетике („Кибернетика и друштво“) — припадник највише друштвене касте код Индијаца, брамански свештеник; 4. Део ваге — отац (слов, мн, — иницијали нашег познатог проналазача на пољу елек-

„тронике; 5. Наше летовалиште — тур

ска титула (мн.); 6.'У старом Риму део мушке. одеће, огртач пребачен преко левог рамена — узрок застоја рада машине; 7. Дуг временски период — жртвеник (лат) — хемијски знак за радон; 8. Иницијали прези-

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

мена и имена нашег познатог композитора („Зрињски“) — најзначајнији дневник који излази у Совјетском Савезу; 9. Наше мушко име из миља — у физици најмања количина извесних физичких величина; 10. Јединица јачине електричне струје у практичном електротехничком систему (мни.). (М. Ој

РЕШЕЊЕ БРОЈА 3.507 Водоравно: 1. Стена — ЦЕПАЛ; 2

Кутина — „Тирена“; 3, Ин — ТР (Тома Росандић) — Ра – бин 4 Ати — указ — лес; 5. Лим — Лапи а) = срп; 6, База — Ед (Емил) — Рила; 7. Алатка — : Самит — квака. РАИ

Усправно: 1. Ски — бас; 2 Туна Лала; 3. Етатизам; 4. Нити — „Ма. ти“; 5. Ан — Туле — Кт; 6. Аркада; 7. Трапез; 8. ЦИ (Цанкар Мван) азил — ВЕК (Владимир Ковачевић); 9; Ерол (Флин) — сров; 10. Пелерина; 1. Анис — плик; 12. Лаб — Ака..