Borba, Mar 09, 1964, page 3

Рду н

ЧЛАНЦИ КОМЕНТАРИ:

ИНФОРМАЦИЈЕ "БЕЛЕШКЕ: чл

ЗАЈЕДНИЧКИ ЈЕЗИК ЗА ЖЕНЕВУ |

Последњих дана настав-, љена је изванредно жива активност уочи светске кон ференције за трговину и ра звој под покровитељством ун, која ће бити отворена 23, марта У Женеви. И даље су најактивнији _ највећи светски. региони — Латинска америка, Азија и Африка. Ови континенти, са претежним бројем земаља

развоју, врше последње напоре за заједнички наступи језик у Женеви. У овим припремама, шта ви-

с, може се констатовати а не постоје никакве веће разлике између разних земаља Африке, Азије и Ла

ске Америке у прилаже ЊУ најважнијим _ светским

економским проблемима.

Аргентински град Алта Грасиа био је у току послед ње седмице свакако најинтерерантнији међународни дентар. У присуству посма, трача са свих континената, делегати влада 19 земаља Латинске Америке разматра ли су и усвојили заједнички став за Женеву. Тежиште саветовања је стављено на унапређење трговиме, што сасвим јасно указује на основне преокупације ла тинске Америке. Међународну трговину је нужно пре творити, истиче се у „Повељи Алте Грасиа“, у одлучујући инструмент економског напретка земаља у раз воју.

Ово је поента која у данашњој економској констелацији светске проблематике има свакако универзалан значај. Све земље у ра звоју, у свим регионима све та, дошле су до истог закључка да у међународној трговини леже највеће резерве за развој и напредак данашњег света. То су схва тиле највећим делом и раз вијене земље света. Неке од њих, међутим, склоне су да дају приоритет помоћи а тек после тога трговини. Унапређење трговине је, по мишљењу ових земаља, пр венствено ствар интереса развијених земаља које тре ба између себе да уклоне све постојеће препреке. Зе мље у развоју би наводно тек у другој -фази' потпуно либерализовану~х _ трговинских односа између развијених ' земаља требало да нађу место У савршенијој тртовинској организацији света. Зато није случајно што је овоме мишљењу У Алта Грасиа супротстављена теза: више трговине а мање помоћи! '

СВЕТ У БРОЈВАМА —

» УДЕО памука у укупној потрошњи , текстилних влакана износио је у пе риоду 1951/55. година (го

' дишњи просек) 717 одсто, а 1962, године 65,6 одсто.

ар налисм снимку је РО ит хексагоналних — КУ К. у! Ворику у Епглеској. 5058 се права кућа завр, Тврди се, остале се мо у омти рат. по једна сва' дам, За“ четири месеце

5 се ш, т | ољо ња Ке зградити це

% Пројектант — Џом Торн о предвидео "да ове 980

Ратнице имају у призе“ и као основну тросториУ Такознаву дневно собу а

Стране кусињу и трпеза Е а горњем страту СУ за спаваће собе, купатило, при ч остава. Због неаб; Њлног облика жуће

а омогућена је изград4 практичних плакара,

Ја

ХЕКСАГОНАЛНЕ КУЋЕ

Занимљиво је да и Француска у великој мери подржава овакав став земаља у развоју. Француски делетати су то подвлачили и у Алта Грасиа и сада у Техе рану на регионалној конфе ренцији УН за 'Азију и Далеки исток. На то јасно указује и меморандум фран цуске владе за Женеву (ко ји данас делимично објављујемо на овој страни). У оваквом француском ставу било би свакако сувише по једностављено видети само политички антагонизам Париза двема англосаксонским силама. Зато ће се у Женеви са посебним интересовањем пратити конкрет на разрада француских теза. Меморандум Париза је тим уочљивији што остале ексномски развијене земље још увек показују недовољ ну заинтересованост за женевску конференцију. |

Дух Алта Грасиа осећа се снажно и у Техерану где је ових дана почело годишње заседање Економске комиси је Уједињених нација за Азију и Далеки исток. Вла да опште уверење да ће се У главном граду Ирана заузети ставови који су веома блиски латинско-америчким у Алта Грасиа и афричким, који су усвојени недавно у Адис Абеби па за седању Економске комисије УН за Африку.

То су охрабрујући знаци који говоре да ће у Женеви говорити заједничким је зиком не само земље у развоју Африке, Азије и Латинске Америке већ и мно-

ге друге. В. ТЕСЛИЋ

КАСТРО ПОВОЉНО ОЦЕНИ СПОЉНУ ТРГОВИНУ НУБЕ

Хавана, 8. марта

Кубански премијер Фидел Кастро повољно је оце вио успехе Кубе да успостави нормалне трговинске односе са многим земљама Европе, упркос, америчке блокаде. Како јавља“ АП, Кастро је рекао да од успе пулог развоја трговинских одкоса зависи брзи преокрет у општем снабдевању грађана.

Према његовим речима, већ од почетка идуће годи не биће могуће увести знат ка олакшања и укинути ограничења _у снабдевању јагима и рибом. Обраћајући се групи радника, Кастро је указао на то да је отшта оријентација земље правилна, али да ће бити потребно још знатно напо ра како би се савладале привремене тешкоће.

Кућа се трави на челичтој конструкцији. а за скла, тање фабричких делова по требањ је митимум жвалм=

фиковаме радне снаге, "0радно без икахвит скела.

Хексагоња ллац крој грађеапна омогућује веома вел

ку глљастичност у избору те рена, велику збијеност м ви-

зуелљну атрактивност. Веллиса предност ових кућа је ц у томе што оне редуцирају споредне зидове "на мита, Цена, укључују“ ни и уређје за централто грејање " уграђени кужињ намештај — тзтоси, 9ко _ две 7 тиљаде фунти

(4,200.000 динара).

ом,

БОЉА 5 5 МЕЂУНАРОДНА ПРИВРЕДА, ТРГОВИНА И ФИНАНСИЈЕ

Берба дувана у Џебелу

С"пуша по Бугарској (ТУ)

У СКЛАДУ 6 ТРАДИЦИЈОМ .

За све земље које се налазе у фази индустријализације обично се као један од показатеља степена раз вијености узима однос изме ђу села и града, између ин дустријске и пољопривредне производње, њихов удео У друштвеном бруто производу и у националном дохотку. Овај метод, међутим, У погледу Бугарске треба примењивати са више опре зности, јер она спада међу ретке земље које су имале пре рата врло неразвијену индустрију и прилично на предно ратарство.

Бугарска статистика пока зује да данас од 8 милиона на селу живи 60 одсто становникја, али да је, с обзиром на напредак индустрије у послератном периоду, удео пољопривреде у формирању националног дохот ка у обрнутом односу: она доноси близу, 40 одсто, индустрија преко 60%. Пре рата је, сматра се, пољопри вреда учествовала у општој производњи са 78 одсто, ин дустрија са 27.

Земља вредних ратара и баштована

Какве су традиције бугарског ратарства, баштованства и воћарства може се закључити и по неким подацима чак и од пре шест—седам деценија. Још 1897. године, на пример, у Бугарској је било под виноградима 115.000 хектара, или на сваког становни ка је долазило 3,5 ара винограда. Исте године је поврће било засађено на 12,7 хиљада хектара (сада на око 100.000 хектара). Ружина поља су се 1915. године простирала на 9.000 хектара, а дуван се у годинама уочи другог светског рата садио на преко 85.000 хектара, који су доносили годишње 35 милиона ки лограма, односно 35 одсто вре дности тадашњег – бугарског извоза.

Данас је целокупна бугарска пољопривреда колективи зирана, с мањим изузецима у планинским подручјима. Она располаже са више од тридесет хиљада трактора и преко 10 хиљада камиона. Сељачке радне задруге (ТКЗС) купиле су У последње три године „технику“ и сада је употребљавају према свом нахођењу. Мада је употреба вештачког ђубрива прилично мала, постигнути су релативно високи средњи приноси, на пример, у 1962. години: пшеница — 16,6 метричких центи, раж — 8,15, јечам — 19,7, кукуруз — 23,6. Укупно је исте године произ ведено два милиона тона пше нице (колико и 1939. године), кукуруза 15 милиона тона, или пола милиона тона више него ли 1939. године. У међувремену, у упоређењу са предратним периодом, знатно се променила структура гољо

"привреде, јер се сада повр-

ће негује на 100 хиљада хектара, воће на 400 хиљада, виногради заузимају 200 хиљада хектара, а дуван 100 хиљада, с тим што је производ ња утростручена.

Најзад, овај напредак 6бугарске пољопривреде у целини може да се изрази и општим. показатељем да њена производња у односу на пето годишњи просек пре рата бележи пораст од 170 одсто. та кође је значајно да се сада наводњава већ једна петина укупне обрадиве површине, док се планира да ће кроз шест година бити наводњавана половина. Такође је вредна пажње и чињеница да се бутарска пољопривреда _ све јаче афирмише у извозу зем ље, на међународном тржишту. Тако она даје експорту око 80 милиона килограма ду вана, свежег грожђа 187 хиљада тона или готово четири пута више него пре рата, док је извоз конзерви воћа и поврћа порастао за преко 20 пута (у прехрамбеној индустрији Бугарске запослено је преко 122 хиљаде људи, а она учествује са једном трећи ном, у бруто производу инду стрије).

, Прваци развоја

И порђед тих очитих успеха у пољопривреди, бугарски економисти природно, постав

љају пред њу веће захтеве, и покушавају да реше проблеме који се јављају на садашњем. вишем ступњу. Њих има неколико. Главни је свакако даља интензификација производње, што значи пунија механизација и хемизација. Изузев производње пшенице. не сматра се да је пољопривреда у целини довољно механизована. Шта више бугарска пољопривреда је такве структуре да је тешко обезбедити пуну механизацију. Отуда долази ло појаве да у доба сезонских радова недостаје радне снаге. док је изван сезоне има вишка. и појављује се у већем обиму прикривена незапосленост.

Решење овог проблема није једноставно, већ зависи од низа мера које је координирано и комплексно могућно спровести у дужем временском периоду. Напредак у хе мијској индустрији. изградња нових фабрика вештачког ђу брива и напредовање у механизацији радова који траже много радне снаге, приближавају жељени циљ. Јер. док сада обрада десет ари пол пшеницом или кукурузом захтева 2—4 трудодана, обрада те површине под дуваном захтева 85 — 40 трудодана. Отуда је врло видљиво какве би користи донело механизовање производње ду вана која апсорбује толико мното радних руку.

Оријентација на развијање прерађивачке индустрије сва Како ће олакшати _ решење проблема вишка радне снате на селу, који ће, иначе са степеном с механизације расти. Окућница на бугарском селу

Овај проблем је у садашњем периоду знатно ублажен еластичнијим ставом – према окућници која је остављена на обраду члановима ТКЗС, Окућница је у равницама од 20 — 50 ари. у планинском подручју је до једног хектара. Раније је окућница потцењивана, и из тобожњет страха од богаћења сељака. предузимане су мере против ње. Међутим, садашња прак-

са показује ла окућнице не само што апсорбују вишкове радне снаге на селу. нарочито оних одвећ старих или младих за рад у бригадама, већ и у општем пољопривред ном билансу играју значајну Улогу. Управо зато што окућница преко целе године апсорбује много радне снате она и даје у општем обиму пољопривредне производње знатно већи део него што заузима површине. Тако окућ нице заузимају свега 8.8 одсто од укупне обрадиве површине у Бугарској док ТКЗС — 817%. Али док у

ратарским културама окућни- |

це дају око 13, а ТКЗС близу 80%, дотле у сточарству оне дају с близу једне трећине. Или, на ТКЗС се гаји 69,3/, говеда а на окућницама 18,7%«, крава 59,6 према 28,8, оваца 61љ према 30%, али живине тКзс 38,6/ а окућнице 501%. За тржиште прве дају 296 хиљада тона а друге 169 хиљада, млека 786 хиљада према 230, јаја 531'хиљаду комада према 627 хиљада.

На први поглед рекло би се да ова појава није добра. Међутим. ако се узме у 906зир структура пољопривреде. да су ТКЗС дужне да обезбеде земљи основне културе. житарице, поврће. дуван итд. док се задругар на окућници бави „ситнијим пословима“ и ангажује целу породицу. тај утисак се мења. Веће апсорбовање рада учинило је да окућница учествује У националном дохотку _ са 9, а ТКЗС са 24'. Влада је. оцењујући позитивно доприносе са окућнице, обавезала ТКЗС да осигурају сточну храну и за приватну стоку задругара. односно да се у неким рејонима може и повећати површина пол окућницама. ;

У целини узев, предвиђа се складно и ритмично напредо вање на бугарском селу, како у повећавању производње тако и у порасту животног стандарда у њему који. према неким подацима статистике. не заостаје мното иза про сека у другим гранама привреде. Обрен МИЛИЋЕВИЋ

_„Јутосаађија у сђету

| РАЗГОВОРИ 0 ИНАУСТРИЈС ____САРАДЊИ (А ЧССР

р Прво заседање Југословенско-чехословачког комитета за привредну

: и научно-техничку сарадњу

У Београду сутра почиње прво заседање Југословенско-чехословачког _ комитета за привредну и научно-техни чку сарадњу. Данас авионом

стиже чехословачка делегација коју предводи потпредседник владе ове земље Фран тишек Крајчир. У делегацији ће бити и министар тешке индустрије __ ЧССР Јожеф Пешл. председник Планске комисије ЧССР Винцет Крахулец. високи функционери Министарства прне метаљургије. хемијске индустрије. ин дустрије машина. спољне трговине, Државне комисије за развој науке и технике. План ске комисије. као и група експерата. у

Шеф југословенске делегације на заседању Комитета биће потпредседник Савезног извршног већа Борис Крајгер. У делегацији ће бити и генерални директор Савезног завода за привредно планирање Никола Минчев. савезни секђетар за спољну трговину Никола Џуверовић. секретар Олбора Савезног извршног већа за економске односе са иностранством Влалимир Саичић. представници Државног секретатијата за иностране послове. Секретагијата за индустрију м лозу гих привредних ресора и експерти. Најважнија тема првог заседања _ Јутословенско-чехословачког комитета за привредну и научно техничку са ралњу — основаног на преговорима владиних делегација пве земље. јуна прошле године у Пгагу — односиће се на утврђивање принципа и смерниџа индустријске сарал ње. о чему ће. како се очекује. бити потписан и посебан документ. За лневни рел заселања Комитета предвиђена су и лоута питања из области

„ГРЕШКА

привредне саралње и питања у вези са радоћ Комитета.

Првом заседању | Комитета претходила је веома плодна активност више радних група стручњака обеју земаља који су заћеднички проучавали могућности сарадње у газ ним областима привреде. То ушућује на закључак да ће на београдском заседању бити прихваћена или препоручена конкретна решења сарадње и оно ће неоспорно лати подстрек новим инипијативама и акцијама.

Припремни рад стручних група потврдио је да логика економског развоја не трпи инерцију ло које доводе ра- | није утвођени или превази-, Ђени олноси сарадње. Пракса тих односа већ сама по себи тражи нове акције. без обзира на тренутне тешкоће које рађају први напори ла се постојећи економски олноси прошире и освеже новим формама које одговарају садашњем степену развоја и могућностима привреда и јед не и друге земље.

Овакве интенције већ се огледају у остварењима трговинске размене две земље. Робним листама трговинске размене за ову годину прелвиђено је повећање промета за 44 у поређењу с листама које су биле утврђене за 1963. годину. али је при том битно да оне лалеко верније него досал одражавају структуралне промене забележене и у нашој приврели и у привреди ЧССР. Уз то ваља рећи да закључивање) купопролајних послова непосрелних актера размене тече веома повољно. а директни разговопи представника појелиних предузећа о међусобној сарадњи лопринеће несумњиво да се У размену уграле потребни елементи за њено оживљавање. У складу с тим. стручњаци процењују

' ,

да би укупан обим робне размене између лве земље мотао већ до' кгаја 1968. године да достигне 150 милиона долара. Рачуна се нарочито са, порастом размене на основу индустријске сарадње и кооперације. као и на основу узајамних испорука машинских постројења на кредит.

Неоспорно је да би закључење дугорочних уговора 0 кооперацији. па и размени роба и делова између непосредних произвођача не само обогатило производњу и робне листе размене, већ би У економске односе две земље унело и одређену стабилност и дугорочнију перспективу. У прилог овој констатацији иду и предлози стручњака 0 развоју међусобне робне размене. научно-техничке саралње и сарадње У индустријској производњи. У свему томе снажно врело идеја представља и достигнут технолошки газвој инлустпија и једне и друге земље.

Утврђено је. на пример. ла би се кооперација могла успешно остварити у произволњи алатних машина. разних машина за потребе пољопривреде. У производњи шинских возила инвестиционе опреме, У хемијској и електроинлустрији.. Треба подсетити ла постоји предлог да се у оквиу Комитета формитају групе експезата које би иницирале конкретне акције. Очекује се да се у том смислу

развије и сарадња планских органа. ла се нађу нова решења за сарадњу У области транспорта. туризма. ла се успостави сарадња банака и финансијских органа. једном речи — да се економским олносима две земље да нов ква-

литет. В. ВЛАЈИЋ

У НАВИГАЦИЈИ“

(Карикатура у »Стћег Уоће«)

| ПРЕД СВЕТСНУ ЕКОНОМСКУ КОНФЕРЕНЦИЈУ

УСВОЈЕН ЗАЈЕДНИЧКИ СТАВ ЗЕМАЉА __ЛАТИНСсКЕ_АМЕРИћЕ

Деветнаест земаља Латинске Америке истиче њужност претварања међународне трговине у одлучујући инструмент економског

Рио де Жанеиро, 7. марта (Танјуг)

Делегације влада деветнаест

земаља Латинске Америке у-

својиле су такозвану „Повељу

Алта Грасија“ у којој је садр жан заједнички став за Свет-

вредне сарадње. Темељ овог погледа представља поштовање принципа мирољубиве коегзистенције и сталног унапре ђења међудржавне сарадње. У документу се излажу и конкретни предлози и ставови Ла тинске Америке о експанзији

ску економску конференцију | светске робне размене.

у Женеви. Документ је усво |

јен у аргентинском граду Алта Грасија. на завршној пленарној седници последњег заседања представника Латинске Америке који већ пуна че тири месеца припремају једин ствен став за Женеву. Састан ку су присуствовали представ ници петнаест држава које не

= латинскоамеричком

континенту, међу којима и Ју гославија.

Израда „Повеље Алта Граси ја“ представља свакако досада највећи успех ове области у обједињавању гледишта. По сматрачи истичу да је ово пр ви пут да Латинска Америка на тако значајном међународном форуму иступа јединстве но.

Састанак делегација девет-

наест влада Латинске Амери-

ке у Алта Грасији истакао је нужност претварања међународне трговине у одлучујући инструмент за убрзање економског напретка земаља У развоју и за стабилизовање светских економских односа, „Повеља Алта Грасија“ садржи прво политичке и економ-

ске принципе које ове земље. +

сматрају неопходним за јача-

ње и проширење светске при!

Захтев број један укључен је у предлог Латинске Америке да се створи међународни организам под окриљем УН, који би унапређивао светску трговину. Државе Латинске Америке су предложиле посте пено али брзо укидање постојећих царинских и других ба ријера у трговини, Економске интеграционе групе ниуком случају не могу спречавати, већ напротив треба да поспе шавају међународну трговину. сматрају ове земље, које

напретка земаља у развоју

х

од социјалистичких земаља траже да утврде квантитативне квоте увоза роба из нераз вијених подручја.

Нови принцип латинско-америчких држава представља и давање узајамних олакшица у међусобној трговини земаља у развоју. којима се не би користиле индустријализоване земље. Што се тиче, улоге индустријски развијених зема ља, њима се у „Повељи Алта Грасија“ ставља у задатак да допринесу напретку земаља у развоју финансијским и дру гим средствима. Коначно, делегације влада 19 земаља Латинске Америке затражиле су измене у међународном креди тном систему У том смислу да се земљама у развоју олакша коришћење међународних извора финансирања.

Француска: Не помоћ већ унапређење трговине

Њујорк, марта (Танјуг)

У седишту Уједињених на

ција објављен је текст фран

цуског меморандума о неким

проблемима конференције УН за трговину и развој.

Сада се поставља проблем како део прихода развијених земаља пренети на земље у развоју, каже се у меморандуму, и додаје да је задатак конференције да испита најбоље путеве и начине да се то оствари. Француски мемо рандум затим истиче да је оп ште прихваћено да се ово мо-, же и треба постићи не непосредном помоћу, већ унапређењем трговине. ,

Финансијска _ помоћ коју

пружају индустријске земље често није била довољна ни за покриће губитака које су претрпеле земље у развоју због погоршања услова у ме ђународној трговини, каже се у документу.

Према француском меморан думу, потребно је установити како трговина може прво до пунити помоћ, а затим је са« свим заменити. Меморандум затим износи главна начела којима с ће се руководити

француска делегација на свет |

ској конференцији. Као пр-

во се истиче да се не сме. , то трговина и економска поли

дозволити да се путем тргови не један део националног до хотка сиромашнијих земаља

преноси у богатије земље, а затим ни то да се део нацио налног дохотка пренесе из си ромашнијих земаља у земље које су једнако неразвијене или можда и сиромашније, Трговина треба да се одвија на такав начин да се доходак који настаје преноси

Индија је за балансу к

из индустријских земаља у земље у развоју, каже се у француском меморандуму и указује да је задатак конференције за трговину и развој да пажљиво утврди читав низ мера које могу допринети решењу проблема неразви јених земаља.

орист мање развијених

земаља

Њу Делхи, марта

(Танјуг) |

Индија је углавном већ-раз радила став према најважнијим питањима која ће бити из | несена пред светску конференцију за трговину и развој, „Индијски предлози за овај састанак нису обавезно и 2: ||

кључиво индијски — изјавио је дописнику Танјуга индијски министар спољне трговине Манубаи Шах, који ће пре дводити делегацију своје земље на конференцији у Жене ви. На срећу, мишљење свих земаља света приближава се! заједничким ставовима, То се посебно односи на тарифне. препреке које морају бити сма | њене. Тарифне баријере мора ју бити тако мале да их ма-| ње развијене земље лако мо-. гу савладати без великих фи- | нинасијских губитака у изво-| зу. Нетарифне баријере, које. су много штетније од тариф-, них, треба потпуно укинути, | То су квантитативне рестрик | ције. Систем квота за увоз ро бе из мање развијених зема-' ља на тржиште развијених треба ликвидирати.

У целини, Индија је „за у-| спостављање баланса у корист, мање развијених земаља, јер | се показало да је у последњих петнаест година инду-| стријским земљама припао ве!

ћи удео од проширене светске |

трговине“. „Сада не би требало да за економије у развоју — додао

је Манубаи Шах — буде теш- | „ко да искористе предности све

веће светске трговине, али за

тика индустријских земаља треба да се преоријентише у

том смислу ла омогуће слобод нији приступ робе из земаља у развоју на тржиште развије них“.

СССР очекује отклањање дискриминације у трговини

Москва, марта

Министар за спољну тргови ну Совјетског Савеза Николај Патоличев оценио је предстојећу конференцију Уједињених нација за трговину и раз вој као догађај од посебног значаја у међународном живо ту.

У интервјуу „Правди“, који преноси ТАСС, он је на нормализацију и даљи развој ме ђународних економских одно са указао као на један од гла вних задатака конференције у Женеви.

Николај Патоличев је такође рекао да се од конференци

је очекује да усвоји мере , и препоруке за отклањање дискриминаци је и вештачки створених

| препрека у трговини и да до

веде до стварног побољшања услова за трговину и економски развој земаља Африке, Азије и Латинске Америке. Совјетски министар је исто тако изјавио да ће његова зем ља доћи у Женеву са низом конструктивних предлога. У том смислу, он је истакао да совјетска влада сматра да је један од основних задатака о| ве конференције — стварање | међународне трговинске орга | низације, која би обухватала

сва подручја и све земље у | свету.

ти