Borba, Mar 09, 1964, page 6

М | |

· пе и је.

Ву у

Страна 6.

ПРЕКИНУТ ДРУМСКИ САОБРАЋА _ у црној ГОРИ

Три аутобуса предузећа

„Тара“ са путницима из

Пећи, Иванграда и Бијелог

Поља нису стигла у Титоград. Титоград, 8. марта ||

После једнодневног прекида |: данас је успостављен саобра- |;

ћај између Титограда и север не Црне Горе. док је веза од Андријевице према Пећи преко Чакора и на релацији Ник

АОВРШЕНА. 44 МОНТАЖН

СТАНА –

ЛОКлАОН

ШВАЈЦАРСКЕ СКОНЈУ

шић — Шавник — Жабљак и| 5

Никшић — Плужине још прекинута. У билетарници предузећа || _ „Тара“ у Титограду кажу да

три њихова зутобуса са путни цима из Џећи. Иванграда и и Бијелог Поља још нису сти

" рла: иако је по реду вожње

требало да стигну у суботу пре подне. Они истичу да се за судбину аутобуса не зна, јер је телефонска веза са ве-

Тори прекинута од-петка.

Због високог снега друмски саобраћај у северној Црној Гори веома је отежан. Снежни наноси на Крнову. Трешњевику у околини Лијеве Рије ке. достижу преко један метар. Екипе радника са механиза цијом предузећа за путеве већ, два дана на угроженим мести ма рашчишћавају снег.

Телефонски саобраћај у северним пределима Републике је неуредан, док је веза изме ђЂу Титограда и Београда, после дводневног прекида успостављена данас. (Танјуг)

У ТИТОГРАДУ ВАНЦИНАЦИЈА ПРОТИВ ВЕЛИНОГ КАШЉА

Титоград, 8. марта

До средине марта у Титогра ду ће бити завршена вакцина ција и ревакцинација деце предшколског узраста против великог кашља и тетануса. Упоредо са овим школска деца до 14 година и одрасли вак циништу се против дечје пара лизе.

Очекује се да ће у овим ак цијама бити вакцинисано и ревакцинисано преко седам хи љада деце. (Танјуг)

уаном места у северној Црној |:

ННВ НИ НИ НИ НН

Скопје. 8. марта

У насељу „Тафталиџе 2“ у Скопју сутра ће бити предата на употребу 44 монтажна стана — поклон народа и владе Швајцарске пострадалим граЂанима Скопја. Ови станови се налазе У 1 монтажних зграла које су за непуна четири и по месепа подигли стручњаци Швајцарске фирме „Хераг“ и гаднипџи скопског гтаћевинског предузећа „Бетон“ Сваки стан има кописну стамбену повошину ол 70 квалратних метара.

У присуству представника

· ЗАЈЕДНИЧКИМ НАПОРИМА СПАСЛИ ЖИВОТ РАДНИКА

Јајце, марта |и даље било критично, др Ппу

Мату Додика из села Врби це код Јајца. који је запослен као радник у каменолому предузећа „Електро - Босна“, пре неки дан, док је гурао вагонет пун камена. закачио је багер који пуни вагонете и бацио на гомилу камења.

Мато је задобио неколико тешких повреда ' .

Рањеном раднику први је пружио помоћ др Милош Пушца, управник Медицинског центра у Јајцу. Али како је болесник и даље био у критичном стању јер је изгубио много крви, јавило се преко 30 радника који су дали крв за свог друга, У

Пошто је стање повређеног ! живот.

шац се обратио за помоћ Хи руршком одељењу Бањалучке опште болнице. Из Бањалуке је одмах аутомобилом дојурио хирург др Макс Ерлач, иако је баш тог дана имао слободан дан. Рендгенским прегледом је установље но да је слезина озлеђена, па је пацијент подвргнут операцији, која је успела. Већ данас Додић се добро осећа. Тако је. захваљујући зајед ничким напорима читавог колектива „Електро-Босна“. осо бља хируршког одељења Ме дицинског центра и лекара др

Ерлача и др Пушца спасен један већ готово изгубљен ЛА.

САОБРАЋАЈНА НЕСРЕЋА НА НОВОМ ' БЕОГРАДУ

погинуо ДИРЕКТОР ЗАВОДА 35 ТРНИШНА ИСТРАЖИВАЊА ФРАЊО ВАЈНШТАНГА

У суботу увече, око 20,30 часова. на путу према Новом Београду. непосредно испрел зграде с Савезног извршног већа. дошло је до саобраћвћјне несреће у којој је погинуо Фрањо Вајнштангл. лиректор Завода за тржишна истраживања "Савезне привредне коморе. Вајнштангл је возио „фијат-1100“ десном страном. али је. према причању очевидаца. услед поле"дице возило скренуло улево и налетело на тролејбус који је долазио из супротнот правца

Повређене су још три особе ...

1919. у Чаковцу Пре рата био је напредно оријентисан, а по доласку окупатора 1941. прогањан и суђен са групом међумурских комуниста, Једино време био је затворен у концентрационим логорима.

После ослобођења, као способан организатор и економиста. радио на одговорним дуж ностима најпре у Чаковцу. а затим У републичким органима Хрватске. У Београду је најпре био на месту начелника одељења у Секретаријату СИВ за робни промет, а затим је постављен за директора 3авода за истраживање тржишта Савезне привредне коморе.

Одликован је Орденом заслута за нарад и Орденом рада

Фрањо Вајнштантл рођен је! 11 реда

ПОГОДИЛИ СТЕ!.

ОВО ЈЕ СТИЛИЗОВАН ГРБ ЗАГРЕБА ГРАДА СА ВЕЛИКОМ ИНДУСТРИЈСКОМ ТРАДИЦИЈОМ |

3, 301 1—1

Данас ће се у приградском насељу „Тафталиџе“ одржати свечаност поводом довршења станова које је поклонила Швајцарска,

швајпаоске фирме. Интерпарламентарне уније. Швајцарског повеног крста и групе ол 44 швајпарска новинара, који ће лопутовати специјалним авионом из Цириха. на свечан начин сутра ће такође бити опоећена локација за изгралњу лве школе од тврдог материјала поклон огранка Уницефа _ из Швајцарске. Школе ће бити подигнуте У новом насељу „Скопје 1“ и носиће име „Жан Жак Русо“ и „Песталоци“. Уз школе ће бити изграђене и лве школске амбуланте — поклон Синликалне конференције швајпаоских ралника. Комплетно отоемљене шегзтарске штколе и амбуланте — како се прелвића — стајаће око пет милиона швајцарских франака. Лосадашња помоћ из Швај-

карске за Скопје џени се на око 500 милиона дината.

ПОМОЋ ИЗ ННДИЈЕ

Скопје. 8. марта

Народи и влала Индије упутили СУ до сала постралалим гоађанима Скопа разновосну помоћ у врелности опл треко 55 милиона линара. Из пријатељске Индије у главни гоал Макелоније упућено је. порел осталог птеко лве хиљале чаршава, 100 Рваља шиваћих машина преко 420 папи обућеви веће количине кафе и чаја.

(Танјуг)

БИТОЛА. — У просторијама Среске скупштине Битоле одржана је јуче четврта скушптина Друштва возача и вуто-механичара битолског среза, Поред делегата општин ског удружења и великог броја возача скупштини су присуствовали Милан Жежељ. председник Савеза удру жења возача и ауто-механичара Југославије и Борис Алексовски. председник Удру жења возача Македоније.

Ке т Н

ИЗ СУДСКЕ

А |УТВРЂЕН РЕПЕРТОДР | 222

п„СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА“

Посебне представе поводом

100-годишњице рођења Бра-

нислава Нушића и јубилеја Виљема Шекспира

Нови Сад, 8. марта

На заједничкој седници Управног одбора и Оцењивачке комисије „Стеријиног позорја“ утвођен је репертовр

јутословенских позоришних игара у Новом Саду које ће почети трећег маја. Од укуџно 35 пријављених представа савремених домаћих драма. драматизација и сцен ских адаптација и дела Бра нислава Нушића,за извођење на овом традиционалном фе стивалу одабране су предста ве седам позоришта из Београда. Загреба, Љубљане, Са рајева и Скопја.

Југословенско драмско позориште из Београда приказа ће „На рубу памети“ од Мирослава Крлеже у драматиза цији Вере Црвенчанин и Нушићеву „Ожалошћену породи цу“. Народно позориште из Београда „Бертове кочије или Сибила“ Велимира Лукића. а београдско "Савремено позориште „Бетон и свици“ од Оскара Давича у драмати зацији Александра Огњанови ћа. Хрватско Народно казали ште из Загреба извешће „Љу бицу“ од Аугуста Шеное у адаптацији Павла Циндрића и

Божидара Виолића. Местно гтледалишче из Љубљане „Криминалну згодбу“ („Криминална прича“) од Јожета

Јаворшека. Народно позориште из Сарајева „Суланију“ од Петра Кочића у адаптацији Зуке Џумхура, док ће Народен театар из Скопја бити представљен публици представом „Сумњиво лице“ од Бранислава Нушића.

Представама „Ожалошћена породица“ и „Сумњиво лице“, којима ће бити обележена 100-тодишњица "рођења Бранислава Нушића, драмски ан самбли моћи ће да конкуришу за све Стеријине награде. изузев оне за текст. Поводом јубилеја овог нашег истакнутог комедиографа отвориће се и тематска изложба „Живот и дело Бранислава Нушића“ коју „Стеријино позор је“ припрема у сарадњи са Музејом позориште уметчости из Београда.

На истој трибини Удружење драмских уметника Југославије организоваће поводом 100-тодишњице смрти Вука Караџића дискусију о уједна чавању сценског говора на нашим позорницама.

Група новосадских ликовних уметника приредиће изложбе таписерије „Атељеа 61“. скулптура Јована Солдатовића, графике Анкице Опрешник, Миливоја Николајевића и Милана Керца и „Интиме“ вајара Радмиле Гра овац

Овогодишњи јубилеј великог светског драматичара 400-тодишњицу рођења Виље ма Шекспира, „Стеријино по зорје“ обележиће представом Југословенског драмског позо ришта „Сан летње ноћи“ _на позив Управног одбора Позорја. али без права на конкуренцију за Стеријине награ де. (Танјуг)

Акпија „Месец заштите на раду“

Вуковар. марта У вуковарској комуни пр, вог марта је започела акци ја „Месец заштите на раду“. која ће трајати до 831. маја. Формиран је општински штаб, као и штабови у радним организацијама који ће руководити акцијом. Вв.К.

ПРАКСЕ

Припрема за шоферски испит

У току вожње ради спремања за шоферски испит тужени је својим аутомобилом скренуо с пута на травњак и телесно повредио тужиљу.

Окружни сул обавезао је на накналу штете туженог као власника и возача аутомобила солилатно с пругим оптуженим. ауто-мото пруштвом. чији је члан испитне комиси+је 7 том моменту био с повим туженим у аутомобилу,

„Републички врховни сул ол био 12 жалбе тужених и потврлио птвастепену пресуду. У поглелу првог туженог лру гостепени сул налази ла он ол говара на основу објективне оповеоности: као власник мотобног возила. а не и по кри-. виши. кво возач.

„Нема спора. каже сеу тоееупи републичког сула. ла је пови тужени приликом овог “плеса полагао интерни испит кол туженог пруштва,. 0бавезан за свакога ко хоће па полаже обласни шоферски испит. Канлилат за полагање трофеоскот испита како припиком самих вежби, уколико их не обавља сам. тако и при самом испиту не олговара по з»снову кривипе уколико ова није очигледна. У таквим слу чајевима олговара за евентуатту штету онај ко таква вежбања и испите ооганизује и налзире преко олоређеног лима. Његова је дужност ла пази па поиликом вежби и испита не поће ло какве незгопе олносно штете. тако што ће се побпинути за потребан

налзоо и стоучну ВОЖЊУ за што опговапа уместо возача По налажењу тжалбенот супа. за штету коју проузроку-

је возач приликом вежбања и полагања испита одговара његов инструктор. Дужност туженог лруштва у овом случају гле је први тужени морао ла се урелно вежба и спрема за возачки испит, била је ла се побрине за ловољно ситттоости и стручности ла се свака несрећа избегне. па ла не пође ло штете, Ово тужено поуштво није учинило. Испитној вожњи је присуствовао члан испитне комисије. По исказу Ј. П.. залатак је члана испитне комисије ла опењује ла ли кандидат влала. вожњом. Насупрот томе. пужност је инструктора ла учи и натзире вожњу канлилата и па спречи евентуалну несрећу. Члан испитне комисије не може ла воли бриту о сигурности такве вожње. јер мора ла посвети пажњу оцени и просуђивању правилности,вожње. Због тога би тужено лруштво морало, организујлући такве вожње. па се побрине за олговарајућу сигурност тих вожњи. а оно то није учинило. Из тога разлога. по мишљењу жалбенот су па. опговадђа за такву насталу штету. Отуда 1е правилан закључак побијане пресуде ла је тужено лруштво тиме што је птимило првог туженог на шоферски течај преузело и олговооност за њега као шофера и за његове вожње у време припремања За штофђеоски испит,“ у |

С овим разлозима у свему се сложио и Воховни суд Југослетије у пресули којом је

ИСМА УР И“ У АЧА. || А | У |

МА

| _ »Школском

Друже уредниче,

У „Борби“ од 11. фебруара објављен је приказ нашег из дања „Школски лексикон“ (аутор Фахрија Јовановић) па вас молимо да о томе објавите и наше мишљење.

„Школски лексикон“ као јединствена, цјеловита едици ја у 12 књига први је покушај — као што се и каже у предговору издавача — „да се код нас суставно обухвати на ставно градиво опће-образовних школа првог'и другог сту пња у лексикографском 06лику“. Несумњиво да је такав у ствари пионирски посао којег се прихватило преко тридесетак наших стручњака, свеучилишних професора, ду тогодишњих наставника средњих школа, методичара и лек сикографа и који су оцијенили истакнути стручњаци, рецензенти, као и сваки посао таквог карактера нужно садржи низ пропуста, готово су неизбјежне разне неуравноте жености при одабирању термина, непрецизне формулаци је, испуштања па и недосљед ности. Батшџе! Јобптзоп једном је духовито изјавио: „Сва ки други аутор може очекива ти похвалу, лексикограф се само може надати да ће избјећи куђење. а чак и ту задовољштину досад су добили врло ријетки.“ Аутори „Школског лексикона“ нису сматрали да ће бити уврштени у те ријетке сретнике већ и зато што им се чини по себи разумљивим да сваки јавно штампани рад заслужује и јавну критику и да је свако озбиљно вредновање њихових напора не само потребно већ ји врло пожељно, готово неоп ходно. како због самог њиховог рада, тако и због објективног информирања јавности. „Критика“ коју је у „Борби“ од 11. П објавила Фахрија Јовановић на жалост не ис пуњава ни неке елементарне предувјете који би је могли уврстити у покушаје једне не пристрасне и објективне валоризације њихових напора. Сматрамо да већ сама чињеница како на преко 180 ауторских арака ове цјеловите едиције, новински рецензент, који је дужан обавијестити читаоце како о свим слабости ма, тако и о предностима и добрим странама таквог једног издања није нашао за потребно проговорити — ни једну једину ријеч ни о једној натукници ни једне књиге овог лексикона. Не говорити

то, без обзира на низ неисти-.

на па и грубих фалсификата којима врви ова „рецензија“. без обзира на то што аутор није ни темељито прочитао дијело које ставља под лупу своје „уништавајуће“ критике, већ по себи довољно да је аутор рецензије тој едицији приступио с априорно критизерских позиција, с позиција човјека који је унапријед одлучио да „уништи“, „раскринка“. онемогући једно издање и који за ту своју одлуку затим накнадно покушава попа бирчити неке „аргументе“.

во ж з»

Да „рецензент“ Фахрија Јовановић није дала доиста гру бу и тенденциозну дезинформацију, у погледу књиге Повијест. не би јој требало уопће одговарати. Овако смо дужни то учинити због читалачке публике да се отклони дилема и погрешно информирање до којих доводе овакве „рецензије“.

Прегледавши на брзину све

зак „Повијест“ без удубљивања у текст лексикона (овдје још и школског лексикона ко ји је израђен на основу наставног програма наших шко ла) Ф. Ј. је показала поред површности и основно непознавање хисторије као науке и као школског предмета. Зло намјерним приказивањем и фалсифицирањем онога што је у лексикону изнесено, Ф. Ј. је дала потпуно искривљену информацију подмећући ауторима грубе пропусте и погрешне интерпретације, који — према њезиним ријечима — „неодгојно утјечу на младе људе“. Јер да је Ф. Ј. пажљиво читала текст (а не пребројавала натукнице и то, како ћемо видјети, погрешно) не би могла тврдити да је у свесци „Повијест“ досљедно проведена концепција да су личности главно, а збивања споредно. Како би јој се иначе могло догодити да каже да су код обраде појединих личности аутори гамилали биографске податке | кад су ти биографски подаци доиста сведени на најнужнији минимум, а о свакој личности рече но је оно што карактеризира њену дјелатност (види нпр. Трумбића). . „Рецензент“ запада у контрадицију кад тражи примјер (Карађорђе). Док „рецензент“ захтијева »да су поједине личности приказане у оквиру покрета или догађаја на чијем су челу стајале“ мало даље приговара што се у обради мнатукнице Карађорђе не види зашто је дошло до 1 српскот устанка, што је он значио у социјалном и чационалном погледу, дакле, захтијева да се покрет супституира под личност, Тко, дакле, гледа хисторију кроз личност"

С друге стране Ф, Ј. пре-

олбио ревизије тужених каојлази преко тога да су у лек-

неосноване. М. Ј.

сикону читаоци под натукницама Атила, Бабеф, Чабри-

новић итд. упућени на натукнице Хуни, Утопијски соција лизам, Сарајевски атемтат итд. затим да Аугуст није по себно обрађен, него Аугустово доба, да нема обрађеног Батона, већ Батонов устанак, не Лутер већ Реформација итд. Да ли то „рецензент“ сма тра биографским подацима7 Шта за Ф. Ј. значи појам биографски подаци7 Да ли мож да оно што је забиљежено за Розу Луксембург, Маркса, Јосипа Броза, Марковића,, Маслешу, Штросмајера, Супила, Пашића итд.

Зар је то добронамјерна ин формација кад Ф.Ј. тврди да је „октобарска револуција објављена тако да се не може видјети због чега она представља прекретницу у хи сторији човјечанства“ ау тексту о октобарској револуцији јасно стоји да је то прва успјешна пролетерска револуција и да она представља почетак социјалистичкот преображаја људског друштва. Сутјеска није обрађена као посебни појам, а то није урађЂено ни са осталим биткама У НОБ. Међутим. у оквиру натукнице „Народна револуција“ на стр. 119 стоји дословно ово: „Под изузетно не повољним околностима, када је главнина НОВ с Врховним шттабом била опкољена са свих страна. извршен је про дор кроз непријатељски обруч. Битка на Сујтесци у току пете офензиве једна је од најтежих битака у народној револуцији. Разбијање двију великих офензива У 1943. години значило је прекретницу у НОБ.“ Говорити о томе како у лексикону чема Сутјеске под словом „С“ (због јачег ефекта то је истакнуто и у наслову) а не прочитати натукницу „Народна револуција“ и не казати да се тамо говори о Сутјесци (па евенту ално предложити да се та натукнипа због свог значења и

_ посебно истакне) не може се

примити добронамјерно. И Лола Рибар и Борис Кидрич нашли су своје мјесто у лек сихону (в. СКОЈ).

Када се може схватити питање „рецензента“ „да ли су пролетери били храбри“ (бу дући да то није изричито ре чено). него као провидна инсинуацијат Тко пажљиво про чита све оно што је у НОБ унесено у лексикон, неће ни када (без. зле намјере) закључити да наши пролетери нису били храбри, И како се ба наших пролетерских 60фаца са сережанима7

Разочарање „рецензента“ у погледу обраде НОБ свака ко би изостало кад би позна вала пропорције наставног програма и кад би знала да наша хисторија не почиње са 1941. годином. Не би се тада чудила што су обрађени многи појмови које она назива „црквенима“ јер – се ти појмови и збивања доиста налазе у школским уџбеницима и наши их ученици уче. Не састоји се изучавање хисторије у прескакивању збивања и отклањању спознаје појединих с факата, као што се на жалост данас ради у неким западним 3земљама. него у њиховој научној. Марксистичкој интерпретацији. Зар доиста може рецензирати један _ свезак лексикона посвећеног повије сти нетко тко сматра да наш ђак не мора знати ништа о Каноси. о витешким редовима. исусовцима итд. (О исусовцима у лексикону стоји ово: „Исусовци, или језуити. служили су се и лаж-

ласкањем и улагивањем на' дворовима, па је то данас остао појам језуите каф појам човјека који једно мисли „а противно чини,“)

Најзад. за Ф. Ј. је битно питање колико има ових а колико оних појмова, а не како је протумачен поједини појам. „Рецензент“ прелази формално преко материјала те збраја ретке и упоређује их са објашњењима других појмова. При томе прави намјерне погрешке да би доказао нешто што у лексикону не стоји. Статистика никада не може рећи све о каракте Ру једног рада, а кад је овдје узета У помоћ — и то као главни аргуменат — онда је злоупотребљена. Тако нпр. одакле Ф. Ј. 285 династија кад их је обрађено само 13 (уколико у династије није убројила и феудалне

· породице из наше прошлости

као што су Балшићи, Црнојевићи, Цељски, Шубићи и дрј7 Или, Ф. Ј. најприје тврди да је обрађено „36 кра љева и кнежева“. а у наставку каже да је у лексикону нашло мјеста „36 окруњених глава“! Но, зашто Ф. Ј. није узела у обзир простор који је дан „династијама и краљевима“ кад већ ни је позорно прочитала _њихову интерпретацију! Статистика показује да династије обрађене у свега 212 редака, краљеви у 211, а цијели свезак да има 7.740 редака. Зашто „рецензент“ није узео и друге јединице па их | упоредио с обрађеним „династијама и краљевима“7 Тада би напр. морао исказати да је „Раднички покрет и социјализам“ (не узимајући у обзир оно што је речено у НОБ) добио просто од 1125 редака. односно ла је обрађен у 78 натукнице,

па Суш јеска је прасушна у

' протукултурна

ум "правити успорел“ давно већ оци. 5 ним, форму“ мопће може“ успоред - давно већ превладана. Осим ЛЕНИ тама на титб ј6 вјероја“

МАРА

понедељак, 9. март луу,

лексикоту«

На крају треба рећи још само.то да у свесци „Повијест“ има мјестимичних грешака, а да су их аутори уочили, да су на њих и упозорени, али да их није У: очила Ф. Ј. По томе се најбоље види какве је врсте ње на „информација“.

3»

Одсуство мјере у изрицању судова — јер су површим, одсуство савјесности у послу — јер су несавјесни, на лазимо у оцјени лексикона „Књижевност“. Фахрија Јовановић — поборник је штет них књижевних појмова наивно рухо несавјесног и неупућеног рецензента.

Лексиков „Књижевност“ представља приручник основ них књижевних појмова У оквиру средњошколских задатака. наставних планова и програма. У њ су могли ући само одређени писпи и поје лина остварења из различитих књижевности, само уколико су пружила прикладну грађу за књижевне облике и

правце. Ниједна књижевност није могла бити приказана у цјелини, јер књига није имала књижевно-хисто ријски задатак.

Европске књижевности показују данас разнолике обли ке и многа превирања у односу на ранија достигнућа. Нужно је да сваки ученик средњих школа будео томе обавијештен барем у најнужнијој мјери. јер је немотуће ући У сувремену књи-

жевну проблематику а па се нешто не каже о појавама У европским

жевностима. У тим окви-.

рима — колико је било могуће у малом опсегу од 150 страница џепног формата споменута је с једнаким поштовањем старија и новија руска књижевност. с Нашли су мјеста у овећој или мањој обради: Пушкин, Гогољ, Чехов, Тургењев. Достојевски Салтиков - Шчедрин. Гончаров, Островски, Крилов, Торки. Брјусов. Баљмонт, Мајаковски. Јесењин. И то није мало, кад се узму у обзир све остале европске књижевности и свјетска књи жевност.

А Непотребне су рецензентове брите за совјетску књижевност. Супротстављање совјетске књижевности европским књижевностима, или њено издвајање у свјетским књижевним размјерама је работа и

тога. данас и совјетски књи жевници отвореније лискути реју о појавама у европским књижевностима.

Идеолошка критика и марк систички фувдирана књижев на критика — двије су различите појаве.

Ту рецензент фалсифицира текст.

У лексикону „Књижевност

(У

ка налази на врло опреч књижевним фронтовима, али је у суштини јасна и одређе, на. Увијек је подређивала књижевно дјело и књижер. ност другим облицима Дру. штвене свијести (политици лигији. одређеној идеолоту, ји)“.

И ниједном ријечју вије идеолошка критика изједна. чена с марксистичком.

Идеолошка критика промат, ра књижевне појаве једност рано, ограничено и неовисну о структури књижевнрг дје. ла. А маркистички фундира. на књижевна критика је свестрана. обухватна, методску

У разнолика, На тим је осно-

вама изграђен лексикон „Књу жевност“.

У књизи се могу многе ства ри боље и шире (нипошто у. же и примитивније) " форму« лирати и новим примјерима поткријепити. Могу се и други и нови писци навести, Са. вјети и препоруке у том прав цу увијек су добро дошли, Но за њих треба имати иск« рене и поштене људске савјести и знања. (

. #

У оном дијелу чланка, који се односи на _натукницу „Радничко и друштвено самб управљање“, из редака члан« кописца произлази као да вутор развија тезу о постојању радничког управљања у наци стичкој Њемачкој и фашис-

тичкој Италији. — Те земље с тим атрибутима нису уопће споменуте · нити се радило

о анализи установа у пракси а најмање установа радничког управљања.

Њемачка спада међу капи-

КЊИ- талистичке земље које су по-

слије рата донијеле закон о суодлучивању радника (МЊ Крез типагескђф у фабрикама, а у Италији су се већ од краја 1943. након пада фашизма — дакле још за трајања П свјетског рата, на основу уговора 'о подузећима оснивале интерне комисије (Сотт лопе Ттђегпе). .

Остала извођења, тврдње, наклапања о најцрнијој фашистичкој диктатури немају никакве принципијелне основе у тексту.

Пажљив и објективан чита лац уочит ће да аутор прави разлику у мотивима (разлози ма) увођења, начину – реализације. облицима и суштини оствареног управљања у ре, зним временским периодима, друштвеним системима и 3земљама. ,

Због обиља форми и сложе _ ности грађе могуће су непрезвјесним но упозорити стручна крити

ка. ј проф. Олга САЛЦЕР проф. Хрвоје МАТКОВИЋ др Твртко ЧУБЕЛИЋ проф. Хрвоје ЈУРАЧИЋ

(у сутрашњем броју:

под словом „С“ СутЈЕС-

пише: „Идеолошка се крити- КЕ ЗАИСТА НЕМА)

"Нема делоба за мопеде

Друже уредниче,

Власник сам мопеда, производ фабрике „Партизан“ из Су ботице. На задњем точку поло мио сам неколико жбица. Од јесенас настојим да их набавим, али без успеха. Обишао сам више продавница у Шап цу, Београду, али нигде не мо ту да их нађем. И тако мопед, због неколико ситних делова, не користим.

Горњи Добрић. марта Момчило БАБИЋ, учитељ

Деше умрло пре нето илпо се родило

Друже уредниче, Ми Од матичара Општинске скуп

штине Урошевац, Одељење оп

ште управе акт број 14 од !'. јануара 1964. године, примље“ на је умрлица Суље Кусту ре, сина Мујиног и мајке МУ“ нибе. Тачно дословце пише;

„Суљо Кустура умро је 6 јануара 1964. године. а родио се 3. маја 1964. године.

Питамо се каква је то евиден шија ове матичне службе или тачније савесност матичара, ко ји је због „заборавности“ на је“ дном важном документу напи“ сао да је дете умрло 17 дана пре рођења.

Као доказ стављамо редак“ цији „Борбе“ оригиналан доку менат на увид. |

Добрун, марта

Шефик КУСТУРА

шеф месне канцеле“ рије

РАД У НУЋНОМ САВЕТУ НИЈЕ ПЛАЋЕН

ПИТАЊЕ: Председник кућног савета зграде у којој станујем захтева да му се плати рад који је обављао за време трајања њего вог мандата, јер -је поред функције председника обав љао и послове око наплаћи вања станарине, водио књи говодство и слично. Да ли на то има правог

ОДГОВОР: Рад чланова кућног савета представља обављање одређених. друштвених функција у послови ма управљања стамбеном зградом, и као такав, с 06зиром на начело да је обав љање друштвених функција право и обавеза, свих радних људи у СФРЈ и да се за такав рад не прима новчана накнада, чланови кућвих савета, не могу примати никакву новчану накнаду за обављање одређених поверених дужности које обављају у складу са одредбама члана 70 Закона о стамебним односима.

Посебно је питање обављање одређених админи'стративно-техничких посло ва за потребе стамбене згра де (наплаћивање станарине, Располела станарине. вођеЊа _ књиговодства зграде

итд.) који по свом каракте“ ру не улазе у послове дру" штвеног управљања стам ном зградом. Такву врсту послова треба разграничи“ ти од послова управљања које, у духу члана 70 3 обављају чланови кућног савета, а у које по садржи“ ни улази све оно што спадв у опште старање о згради У одлучивање о потреби сред "става зграде, затим послови око закључивања и откази“ вања уговора о коришћењу стана итд.

За сваки административ“ но-стручни · рад за 719. требе стамбене зграде, 25" нема других могућности кућни савет мора да= „плати, али да би постоје основ за плаћање, (на пр" мер, за вођење књиговој ства) рад мора бити посе“ но уговорен. Тачно је да 37 кбном није изричито забре. њен плаћен стручни с члановима кућног сав68, али је функција председв а ка кућног савета неспоји са статусом плаћепог обав беника или радника 34 љање одређених послова тој стамебној згради, Јет ак у том случају председ 50, сам себи био наредбодар ". закључивао сам са оо и» говоре о раду или и авете ђењу

вао одлуке кућног С по сопственом наре.