Borba, Apr 05, 1964, page 1

ГОДИНА ХХ1Х

о ПОТРЕДСЕДНИН

ДЛЕНСАНДАР РАННОВИЋ ПОСЕТИО ЛОЗНИЧНУ „Вискозу“

Лозница, 4. априла

"Потпредседник Републике Александар Ранковић у друштву са Јованом ВеселинОвиМ, а ЦК сК Србије, Слободаном Пе незићем, председником Извршног већа Србије, Ђуром Пуцаром, секретаром ЦК СК Босне и Херцеговине, Николом Андрићем, = чланом Извршног комитета ЦК СК Босне и Херцеговине, посетили су данас фабрику „Вискоза“. Том приликом високе госте упознао је са проблемима и перспективом

фабрике Бранислав Иконић, генерални директор фабрике.

; е тМ.

Језар Копишевсни посетио __ Мелезару у Ниншићу

Никшић, 4. априла

· Дазар Колишевски, председник _ Савезног – одбора ССРНЈ. заједно са Ђоком Пајковићем. секрстаром ЦК (СК Црне Горе и председником Главног одбора ССРН Црне Горе Иком · Мирковићем, обишао је данас поподне погоне Жељезаре Никшић. Б. Ђ.

Рио де Жанеиро, А. 4. априла (Танјуг)

После последњих догађаја Бразил улази у фазу 03 биљне борбе за политичку Власт. Сваким даном јача отпор настојањима деснице да наметне своју власт и ис користи несигурну ситуаци

„Ју насталу у земљи после

02 педње националне крие, Посланици Радничке странке, чији је лидер сврТнути председник Гуларт,

"оштро се противе терориз-

МУ који покушавају да спро Веду локалне полицијске Снаге у државама Рио де Жанеиро и'Сан Пауло, У Којима је ухапшено преко Хиљаду Гулартових приста лица, Удружење новинара Је уложило протест код ноВих власти због угрожава„ња слободе штампе.

_ По свему судећи, изгледа Хау садашњем стадијуму јачају позиције централисх струја, односно соДијалдемократа, којима се триклањају и Гулартови по сланици, Жоселино Куби"чек, бивши председник Бра Зила, иначе лидер СоцијалДемократске странке, која се није антажовала у обаРању председника Гуларта, Изјавио је да „не може биТи против народа“. Он је Аодао да садашња национал На и уставна криза може 4. се реши само парламен-

Тарним путем. „и међувремену, док на по МИтичком пољу донекле до ' До стабилизације си-

Недеља, 5. април 1964, БЕОГРАД

Уређује редакцијски колегијум Главни и одговорни уредник Лазар Мојсов „ Лист излази сваког дана '

ЦЕНА 20 ЛИНАРА — РУКОПИСИ СЕ

"Зоао Гуларт са својом породицом

БРОЈ 94

НЕ ВРАЋАЈУ

БРОЉЕ ТЕ

„

РИ С

ПОСЛЕ ОБЈАВЉИВАЊА МАТЕРИЈАЛА ФЕБРУАРСКОГ ПАЕНУМА ЦК кисе

ЦЕНТРАЛНОМ

Москва, 4' априла (Танјуг)

Објављивање докумената фебруарског пленума ЦК КПСС о стању у међународ ном комунистичком покрету изазвало је дубоки утисак и широко реаговање У совјетској јавности. Централном комитету КПСС и редакцијама совјетских листова сти жу на хиљаде писама појединаца из свих крајева земље у којима се изражава једнодушна подршка. политичкој и практичној делатности ПИК и лично Никити Сергејевичу Хрушчову и нај оштрије осуђује став кинеског руководства,

Данашња централна совјетска штампа даје велики публицитет овим реаговањи ма. „Кинески руководиоци желе па окрену точак историје у назад. али њихове акције осуђене су на пропаст“ истиче се у овим писмима У кинеским нападима на КПСС Совјетски Савез и лично на Н. С. Хрушчова совјетска јавност види првенствено нападе на политику која се спроводила у живот у СССР у последњих десет година после смр ти Стаљина. а која је, како се истиче, . отворила нову

После пређраша у Б разилу

ПРВЕ НЕСЛОГЕ У НОВОЈ ВЛАСТИ

туације и јачања позиција централистичких снага, став команданата оружаних снага је доста неизвесан. ЖЊихов програм се засада своди на истицање „по требе чишћења земље од комуниста“. У армијском ру ководству иначе има како Кубичекових, тако и присталица десничарског гувер пера Рио де Жанеира Ласерде. У земљи још није потпу но нормализована ситуација. Известан број Гулартових присталица се склонио у стране амбасаде и прешао у илегалност.

Мазили наименовао прве министре нове владе

Рио де Жанеиро, 4. априла

Председник Бразила Мазили објавио је прва најименовања у новој бразилској влади.

На положај министра ино страних послова је постављен Васко Леитао да Куња, присталица десних снага.

непосредно пре преврата у Бразилу

страницу у животу ове земље. Готово кроз сва реаговања подвлачи се убеђење да „нико неће успети да скрене КПСС и совјетски народ са пута Двадесетог и Двадесет другог конгреса“ При томе пада у очи нарочито подвлачење три момента: Прво. совјетска јавност најенергичније осуђује пекиншку политику у питању рата и мира. „Зашто се боре кинески руководиоциг Куда они воде своју земљуг Према њиховом испада да је штетно бо рити се за мир Значи ли то ла они желе рат; Чудовишно је поручити тако нешто нама совјетским људима који знамо добро шта је рат Ми смо тајодлучније за мир“ истичу у“ свом писму металурзи из Свердловска 2

Друто у многобројним писмима посебно се осуђују напади кинеског руководства на политику ОК КПСС и совјетске владе усмерени на подизање животног стандарда сов јетског становништва Оваква политика наилази. како се истиче. природно на најширу полршку становништва „Због чега ми онда радимо7 Зар за то ла би плодови нашег рада изтопели у нуклеарном рату“7

питају 7 писму колхозници из области Алма Ате.

Министар одбране је генерал Артур да Коста е Силва, министар ваздухопловства генерал Франсиско де Асис Кореја де Мело, а министар морнарице вице-адмирал _Аугусто Радемакер Гринвалд. Сва тројица су активно учествовали у збацивању председника Гуларта. Нови министар правде и просвете је професор Антодио де Гама е Силва, а министар рада Арнолдо Лопес Сускинд Ресор Министарства пољопривреде је поверен Октабију Гувеји де Бул хосу. , 3

Аргентина појачала мере предострожности , Буенос Аирес, 4. априла (Ројтер) Аргентина је предузела ван редне мере предострожности дуж границе према Бразилу. Како је саопштено, председник Иљија је наредио министарству војске да појача буд ност на граници и спречи евентуално илегално пребаци-

вање преко границе.

ГУЛАРГ СТИГАО У ГЛАВНИ ГРАД УРУГВАЈА

Монтевидео, 4. априла

АФП јавља да је бивши бра зилски председник Жоао Гуларт стигао вечерас авионом у Монтевидео. На војном аеро дрому, на многобројна питања окупљених новинара. Гуларт се ограничио на кратку изјаву захвалности влади У-

ругваја, која му је одобрила политички азил. :

Како се сазнаје, Гуларт је одмах по доласку кренуо ау-

томобилом на оближњи ранч где се већ налазе чланови његове породице. који су још јуче стигли у Уругвај.

Треће. дубоко огорчење сов јетских људи изазвала је одбрана култа личности Стаљина. „Ми добро знамо, изјавио је ректор тбилиског универзитета Харадзе. какве тешке губитке је совјетском народу нанео култ личности Стаљина. и све што је у вези са тим. Ми схватамо какву велику не срећу за кинески народ представља култ личности Мао Це Тунга, који се интензивно натура У Кини“

Велики публицитет је дат посебно изјави групе старих бољшевика: „Искуство борбе

КОМИТЕТУ И РЕДАНЦИЈАМА ·

наше партије против троцки» зма још у време док је Лењин био жив, научио нас је, пишу стари бољшевици, да на време распознајемо опасност троцкистичких авантура, да раскринкавамо њихову беспринципијелност и малограграђанску идеологију и да доведемо борбу до њиховог тоталног пораза“

Совјетски централни листови дају такође велики публи-

цитет реаговању у иностранству на говор Суслова и на одлуку пленума ЦК КПСС.

ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ ЈСП НЕМАЧКЕ:

ТРОЦНИЗАМ ВОЂА НП НИНЕ ИСПОЉАВА СЕ У ШОВИНИЗНУ.

РАФИЗМУ. – ЛЕВОРАДИНАЛНОМ

АВАПТУРИЗМУ, _ АНТИСОВЈЕ-

ТИЗМУ И У ФРАНЦИОНАШНОЈ И ЦЕЛАЧНОЈ ДЕЛАТНОСТИ

Берлин, 4. априла (Танјуг)

Централни комитет Једин ствене социјалистичке пар-

| тије Немачке (СЕД) изразио

је данас своју пуну сагласност са материјалима фебру арског пленума ЦК КП Сов јетског Савеза истичући да у потпуности подржава мере КПСС у „разголићавању антилењинистичке платфор ме и цепачке делатности ру ководилаца КП Кине“

У најновијем ставу, који је данас објављен у Водећем партијском дневнику „Нојес дојчланд“ Политбиро ЦК ЈСП истиче да руководиоци КП Кине директно и отворено пропагирају цепање комунистичких парти ја и међународног комунистичког покрета и дасуу практичној делатности предузели генерални напад на јединство светског комунистичког покрета.

Руководиоци КП Кине, каже се у саопштењу ЦК ЈСП, не негирају само даљи развој марксизма-лењинизма у условима нових односа снага после другог светског рата и допринос том развитку од стране КПСС и других братских партија. Они ревидирају основна питања марксизма-лењинизма и отворено их замењују такозваном идеологијом Мао Це Тунга. Руководиоци КП Кине, каже се да ље, захтевају од свих братских партија да се одрекну марксизма-лењинизма и да прихвате, како и сами кажу, кинески марксизам као „прави“.

„Одрицање руководилаца КП Кине од основних питања марксизма - лењинизма огледа се, према ставу ЦК ЈСП, у фалсификовању генералне линије међународног комунистичког покрета,

у негирању закључака 20. и 22. конгреса КПСС, у фал сификовању марксистичколењинистичке дијалектике и њеној замени софистичким, немарксистичким и ан тилењинистичким схватањи ма и у фалсификовању историје међународног раднич ког покрета.

ЦК ЈСП у саопштењу под влачи да кинески вођи сада захтевају признање руководеће улоге КП Кине и да се све партије одрекну марксистичко - лењинистич ке политике и прихвате политичку линију КП Кине. Политика руководилаца КП Кине представља беспринципијелно, малограђанско и националистичко скретање од марксизма-лењинизма и она је по садржини и методама троцкистичка — подвлачи ЦК ЈСПИ. То је троцкизам у новим историјским условима који се код вођа ЕЛ Кине, партије која је на власти, испољава у шовини

"зму, расизму, леворадикал-

ном авантуризму, антисовјетизму и у фракционашкој и цепачкој делатности.

ЦК ЈСП, како се саопшта ва упутио је половином мар та писмо ЦК КП Кинеу коме је обновљен предлог за обустављање јавне полемике и дата подршка предлогу КПСС за заједничко саветовање ЦК КПСС ицк КП Кине као и одржавање конференције комунистичких и радничких партија најкасније у јесен ове године. На ово писмо ЦК ЈСП није добио одговор.

У саопштењу ЦК ЈСП се напомиње да се мора испитати које мере су потребне да би се одржала једна кон ференција комунистичких и радничких партија у истом саставу као и 1960. године. ЦЕБНП: НЕОПХОДНО ЈЕ ВОДИТИ НЕПОМИРЉИВУ БОРБУ ПРОТИВ. РАЗБИЈАЧНЕ ДЕЛАТНОСТИ КИНЕСКИХ РУНОВОДИЛАЦА

Софија, 4. априла (Танјуг)

У Софији је вечерас објав љена одлука Пленума ЦК БКП, који је 21. марта ове године разматрао реферат члана политбироа ЦК БКП Митка Григорова „О неким питањима међународног комунистичког покрета“. ЦК БКП је констатовао да У последње време „руководство КП Кине јача и продубљује своје одступање од марксизма-лењинизма и пооштрава разбијачку делатност у међународном комунистичком и радничком покрету“. „То наноси велику штету социјалистичком лагеру и ствара озбиљну опасност за јединство и збијање светског комунистичког фронта“. Пленум сматра да таква ситуација више не може да се одржи и, да је „неопходно да се води непомирљива борба против штет не антимарксистичке и разбијачке делатности кинесских руководилаца, да се потпуно разобличе њихови догматски, националистички и троцкистички погледи, њихове фракционашке и по дривачке акције“.

У наставку одлуке се истиче да пленум ЦК БКП сматра да су у садашњој етапи главна опасност за међународни комунистички по крет догматизам и секташтво кинеских руководилаца“. У свом одступању од марксизма-лењинизма и про летерског интернационализма кинески руководиоци су

превазишли сваку границу“

= каже се у одлуци и додаје да су они дефинитивно оформили свој нови поли-

тички курс, и да теже да га наметну читавом међународ ном комунистичком покрету. У овој одлуци се даље каже да је КП Кине стала на позиције национализма, ситно буржоаског · авантуризма и троцкизма у низу најважнијих питања. ЦК БКП такође оптужује кинеско партијско руководство да стоји на позицијама великодржавног шови низма, да ствара велике тешкоће мирољубивим снагама, устајући против мирољубиве коегзистенције, против борбе за опште и потпуно разоружа ње, против Московског споразума о делимичној забрани атомских проба и против свих мирољубивих иницијатива Со вјетског Савеза и других социјалистичких земаља.

(Наставак на 6. страни)

ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Јанез Вицпошник

Први број „Борое“ органа Комунистичне паргије Г„угославије изишао је у Загребу 19. фебруара 1922 године 13 јануара 19295 године забрањено је даље излажење „Борбе » чланови редакције осуђени су на затвор и робију У народноослободилачком рату „Борба“ полове излази и то: у Ужицу од 19 октобра по 27 но вембра 1941. и у Принићу ол %. октобра 1742. до :21 фебруара 1983 "Од 15 новембра 1944 године „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду. 8 ол 22. марта 1948. и у Загребу Од 9. јуна 194. године „Борба“ је орган Сопи. Јалистичког савеза рапног народа Југославије. Указом Предселникз Републике ол 18 фебруара 1962. године „Борба“ је одликована Орденом заслуга за нарол са златном звездом.

САМОУПРАВЉАЊЕ ВЈЕТСКИХ ЛИСТОВА СТИЖУ НА ХИЉАДЕ ПИСАНА _ У ОБРАЗОВНИМ РАДНИМ

Совјетони грађани прунају пуну подршну политици руноводства своје "земље

—_ ОРТАНИЗАЦИЈАМА ___

Нема сумње да ће и проблеми самоуправљања као и њихов даљи развој имати значајно место у претконгресној активности Савеза комуниста.

за комуниста Југославије, усвајајући основне смернице за раздобље до Осмог кон греса Савеза комуниста, посебно је нагласио задатке на том подручју.

Можда су у овом раздобљу на широкој скали проблема самоуправљања најин тересантнија она питања ко ја се односе на учествовање заинтересованих грађана, организација и друштве не заједнице у управљању оним врстама радних организација које су „од посебног друштвеног интереса“.

Подручје образовања је свакако једно од оних у коме се питање посебног друштвеног интереса најрељефније може сагледати јер је оно само по себи веома осетљиво а даће утолико бо ље резултате уколико ће би ти више и адекватније повезано са интересовањем сваког грађанина, са друштвеним кретањима, развојем науке и технике, потребама у кадровима, модернизоване привреде и друштве них служби, где је, дакле, можда посебан друштвени интерес и најјачи.

Због тога су дискусије о томе како да се у овој 06ласти самоуправљања прин цип „од посебног друштвеног интереса“ најбоље интерпретира, баш: сада најтемпераментније, а ужурбана решења траже и кратки рокови за израду статута образовних радних организација. у

На подручју образовања Устав полази с једне стране од истоветног третмана радних организација на под ручју образовања и радних организација у производњи у третирању рада, процеса рада и афирмације и реали зације основе расподеле пре ма раду. С друге стране, Устав омогућује да се истакн6 и њихов посебан карактер јер врше делатност од посебног интереса за друштвену заједницу. Та специфичност радних организација у области образовања произилази из чињенице да задатке, које им је поверила друштвена заједница, само својим унутарњим снагама могу тешко остварити. Васпитање и образовање друштвена је категорија, атрибут друштва, његов стални и неотуђиви део. Стална и континуирана повезаност и сарадња образовних институција са друштвено-економском стварношћу, са друштвеним снагама, са радним организацијама, са оснивачем, са политичко - територијалном заједницом, родитељима, омладином. дакле, са свим оним чиниоцима који су заинтересовани за образовање, услов је остварења њихове образовне функције.

Полемике које траже усавршавање самоуправљања крећу се на доста широком регистру питања:

да се у образовним инсти туцијама формирају органи у које поред представника образовног радног колектива улазе и грађани — представници друштвених фактора; ђ

да грађани ван радног ко лектива улазе у састав органа који врши функцију радничког савета и као чла

“

Бразилеки парламентарци посетили

Опатија, 4. априла (Танјуг) Чланови делегације Пред ставничког дома Националног конгреса Бразила посетили су данас поподне Бакар, Ријеку и Опатију.

На путу из Загреба, гости из Бразила су се задржали на градилишту луке за расуте терете која се гради у Бакру, а која ће служити, поред осталог, и за претовар железне руде коју Бразил извози у земље централ не и источне Европе. Са овим објектом, у коме ће се гтодипгље претоваривати око 3 милиона тона робе и који

Ријеку н днатију

треба да буде завршен крајем 1965. године, чланове делегације упознао је председник Општинске скупшти не Ријеке Никола Павлетић. Посланици из Бразила разгледали су ззтим ријечку луку и велики житни си лос у њој. У њихову част у хотелу „Кварнер“ у Опатији дао је ручак председник Среске скупштине Ријеке Драгутин Харамија.

Чланови делегације Бразила оллазе поподне на Плитвичка језера.

Шести пленум, | Централног комитета Саве-

моуправљању у области 0образовања, оно је дало своје резултате. Као пример доброг искуства можемо истаћи школске одоборе. Школски _ одбори су сеу | свом досадашњем раду учврстили и уклопили у струк туру образовних институци ја као њен неотуђиви део. Биланси њиховог рада би-

| су у њиховом раду била на| глашенија садржинска пита ња васпитања од оних пита ња, која су-их претежно ан гажовала 'око финансијских. организационих. па и кадровских проблема. и слично. Но. баш због ·тога што су се ти органи афирмисали. а имају истовремено и најчвршћу подршку радних колектива образовних институција, нови пред лози се свакако не могу заснивати на:нечем што је супротно од досадашњег, а што се у практичној примени показало као корисно. . Разуме се, само делегиранови тог органа учествују У њем чланова споља у оргањеговом раду, али с тим да|нце друштвеног самоуправне учествују у одлучивању | љања, о чему сведоче нека о организацији рада и уну- | искуства на појединим фатаре њој расподели, култетима и универзитетида би за сада. било неоп- | ма, не решава се и не оства ходно ограничити делокруг | рује друштвени интерес. Зарада постојећих органа Уу-|посленост чланова, које је прављања у којима. учеству | бирало друштво у те оргају грађани и препустити пра | не, довела је понекад у пива везана за организацију | тање рад тих органа и њирада и расподеле према ра- | хове резултате, али не и саду радном колективу, ме принципе самоуправљада се остварење „од посеб|ња. Најзад, тенденције да у ног друштвеног интереса“јуправљању установама не може обезбедити и путем|би требало да учествују гра деловања политичких орга-|ђани ван колектива обранизација, преко Социјали- |зовне установе водиле би и стичког савеза, преко рада|јачању државног апарата, скупштине друштвено-поли | нарочито у комуни. тичке заједнице, дакле, 6ез| Ако даље не стављамо са непосредног учешћа грађа- | убуправност и самосталност на ван радног колектива У|образовних установа у одорганима самоуправљања; | нос са целокупном структуда се принцип „од посеб-| ром друштвеног самоуправ-

Јанез Виптотник

ног друштвеног интереса“ | љања. онда може доћи до може остварити, на пример, | тога да се самосталност и и посебним поступком код|самоуправност схвате као

утврђивања статута обра-|аутономија и затварање У зовне радне организације, и| себе. А управо отварање ослично, па све до предлога | бразовних институција преда не би требало да у управ| ма друштву од виталног је љању образовним радним ор | интереса у првом реду за са ганизацијама учествују гра- |ме те институције, јер се ђани ван радног колектива,|баш у њиховом најширем што се сматра као пут пот- | повезивању са друштвеном пуног приближавања рад- средином остварује хармоних организација у области|нија свих заинтересованих образовања онима из обла- |чинилаца, а резултати рада сти непосредне производње. | стварнији су одраз оних по Посла имамо, дакле, како | треба које друштвена среди са тражењем врло различи- | на тражи и очекује од оора тих путева У утврђивању зовања. Не ради се, дакле, „посебног друштвеног инте- |0 неповерењу према радном реса“ у механизму управ- колективу у образовним орљања образовним _ радним | ганизацијама, већ је реч о организацијама, тако и сајпитању споја и елементарупрошћеним упоређивањем |ног повезивања образовних области образовања са рад- | организација са друштвом ним организацијама у обла- | на једном од најосетљивисти материјалне производ- |Јјих подручја јавног живота. ње, па све до тражења ау- Да ли те проблеме у цетономије у самоуправљању, | дини препуштати радним које негира потребу учешћа колективима, да они ддљуди ван радног колектива | јучују какве форме примезбог опасности од ограниче њивати, да би били резулта ња и спутавања стваралач- | ти што бољи, дозволити им ких снага у радној органи- | да експериментишу, да позацији. крећу дискусију, да се јача Тешко би могли стати нај колектив и да из његових становиште да је могуће, и- | резултата рада произгђе ули чак да и треба тражи- | беђење друштва да могу сати, једнака решења за свејми, властитим снагама, у оврсте образовних организа- квиру радног колектива, ција. Напротив, преовлада- | примењивати и покривати ва мишљење да би у прела- | посебни друштвени интерес, зном периоду, до формули- | питање је о коме би свакасања новог савезног доку-| ко требало расправљати. Амента о образовању, реше-| ли м код оваквих становиња требало да се оријенти- | шта не смемо заборавити шу у правцу развијања и- |једну ствар: ми смо ишли У ницијативе република, ис-|на друштвено самоуправља пробавања неких искуста- | ње на подручју образовања ва, отварања дискусија, ка- | са жељом да се оно унапре- , ко би касније, нарочито код | ди, са убеђењем, да ће друусвајања новог документа о | уутвено самоуправљање до-

образовању већ имали изве| ринети бржем развоју те сна искуства на том плану. | области.

При томе се у првом реду треба оријентисати на солид| _ Чини се да од тих станону анализу досадашње прак | вишта нисмо одустали, насе, досадашњих искустава,|против, досадашња. искурезултата и слабости на о-|ства, па и сав ток кретања, вом подручју. У вези са тим | траже утврђивање и развипоставља се'неколико пита- | јање тих принципа. Обрнуња, тим путем сужавали бисмо Мојкда од бвих досадаше Про ИКУ образовања, њих предлога највише по- |3 МЕ МО у УаЉ лемике побуђују оне идеје круг, па ои нас можда прак које не траже учествовање | са кроз неколико година до грађана ван радног колекти | вела до закључка да се тре ва у управљању образов- ба вратити натраг. ним институцијама. Да лиј Коначно, читав развитак се до тих идеја дошло на о- | друштвеног самоуправљаснову неких досадашњих |ња у овим областима увек лоших искустава у друштве| се везивао и за материјалном самоуправљању на под|ну основу развоја образоваручју образовања, или сујња. Развијенији материјалих побудиле жеље за ауто- | ни односи у овим областима номијом, или нешто друго, |бациће нова светла вероват у сваком случају је интере- | но и на читав процес самосантно питање. Но, чињени- | управљања и његове пробца је. да. ма колико имали лемеиу једном иу другог:

тешкоћа у друштвеном са-+| правцу. у > Х

ли би свакако потпунији да

ђ ћ |

нв - а

ари