Borba, Apr 05, 1964, page 2

|; БОРБА ПИ АЦЕ А ве ен У ДОО а 1

Споразум између О варке р луче ћ ПЛЕНУМ ПОКРАЈИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТ

| Страна 2.

|| па =

КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

ЗА ОСМИ КОНГРЕС У ЗВАЋУ

___РАСКИНЕУГОВОР И3 1960,

Како јавља агенција 5 ; њу такозваних палета — с“ обухватили и предлоге 0 ни пленум Покрајинског ко малтене налази у 1 М се се У наредном периолу 5 Ропеко 35 Франс прес, председник Ки Турска изградњи јелне фабрике трак 5 5 __ |митета Савеза комуниста може С8 још већа матери-| ложају. без икаквих Пра | пра Макариос упутио писма | УВ против одлуке | келезне рудаче. Преговори а у Бразилу. Југославија ХК МИ |. априла | Србије за Косово и Мето- | о окивати 104 подошка џеле | слободе. Праву „ | председницима грчке и тур председника о-томе вођени су за време о“ 38 еву фабрику требало да |, АПеНЦИЈе јавља да| хију. Разматрани су зада- |'утословенске заједнице. То| Стаљинистичком руџ р У исноручи потребну индустри1- | је председник Џонсон донео ву Албани! УКОВОу ске владе Папандреу и Ине боравка у Бразилу групе о „ индустриј- ци комуниста у Покрајини | намеће обавезу овдашњим ор | ству није, у ствару, к: нију, у којима је саопштио Макариоса У А ску опрему, Разматрана је|ј одлуку да ће САД и даље пред Осми конгрес СКЈ, о|танима и оптанизапијама по- мање је стало до поло а Е југословенских привредни-|и могућност изградње у Ју-| гарантовати третман најпо- чев ол комуне па до Покра- | Шиптара" у Југославију 14

„према коме се дозвољава стационирање грчких и турских трупа на Нипру

Никозија 4. априла ТАСС јавља да је данас на Кипру стигао нови контигент припадника турске армије од 285 војника и официра. Према саопштењу турске команде, они ће заменити један део припадника турских трупа који се са да налазе на Кипру.

да жели да једнострано пре

Према мишљењу добро о-

Г зила је повећање обима ме- | реалним па се врелност ообне

Г " о једностраном отказивањ ~ а 1 Е мит Бар СТаНлаРИВ пр нИ Бр ] Ј у са пр же а Ре РЕ НИ АЕ ти ђусобне робне размене иј|размене Бразила и Југослави! иностране — послове Дин крајинског _ комитета _ СКС битног пгедуслова за већу|%жај. да га је изолирала оде, ски Председник донео јео 5 брже унапређење опште е-| је удвостручи У најскорије Раск. Бранко Шкембаревић нагла- Миввблу и опуктивност| седних и осталих евроџ

ву одлуку због · одбијања турске да повуче својих 650 војника у касарне. Тренутно су припадници турских

Кипру Најважнији посао су. оба- њиховог идејног и акционог није ангажују на решавању|це у задовољавању „деди, у вили прелставници ријечке "а " ћ | ДОЛИНОТНА и онај задатака из сваколневне пра- тарних потреба мерен | Пиконића. 5 аи пука И ПИЦА а нити ви ЈА 0 : ју ЛЕВУ Џ ЛА ММУ | етан сене Брта с ксе, да се проблеми квалитет-| |Проследњи напад на ну 6 АПРИЛА Како јављају иностране а-|Рио Досе“, Ова компанија би : МЕ Мо а пе ови па послу не није, целовитије и јединстве- | јемљу — нагласио МЕ | о ! Ј! а 4 8 ј 1 1 решавају. - а генције, на брдима око села | изггталила индустријска по . : : није сагледавату и у кембаре а нциј рд као попстицај за 10ш свестра | руководства и организације | Шкембаревић — врло је пр,

Алжир, 4. априла

Конгрес Фронта национал ног ослобођења почеће 16. априла у граду Алжиру. Си-

трупа стационирани дуж пу та који повезује Никозију са Киренијом.

Командант снага УН на кипру генерал Ђани посетио је данас председника

| МАКАРНОС ОдАУЧНО 3

споразуму према коме снате УН имају слободу кретања и уживају имунитет.

Анкара, 4. априла (АФП)

ског председника Макариоса

ских и грчких трупа на Кипру. Ерки" је рекао да Кипар нема права да доноси такву одлуку.

Нови инцидент на

Кикине и Пафијамоса, на северозападном делу острва, у току целог дана настављено је спорадично пушкарање из

Рио де Жанеиро, 4. априла , (Танјуг) Заједница лучких преду-

зећа Ријеке и бразилска

компанија „Вале до Рио Досе“ потписали су протокол

којим се предвиђа изградња у Југославији индустријских објеката за производ-

ка са потпредседником Са-

кономске сарадње. У овим тронедељним _ преговорима постигнута је начелна сагласност о извршењу овог задатка.

стројења за „палетару“ у Бако“ у оквиру слоболне парив

ске зоне омијечке луке и под Годишњи

про-

режимом ове зоне.

међу припадника грчке и тур ске заједнице. Представник снага УН изјавио је да је У току борбе: један кипарски Грк убијен а четири су ра-

ноћ, на завршетку рада при премне комисије, генерални секретар Политбироа ФЛН изјавио је да ће „Конгрес

одлучно ангажовати цео ал жирски народ на путу изградње социјализма“. Досад су објављене тезе, које ће бити поднете делегатима конгреса, у којима је осветљен период до независности, а очекује се да! ће у понедељак бити објављене и тезео алжирском развоју од проглашења независности до данас. .

њена,

До новог инцидента дошло је данас пре подне када су кипарски . Турци из Кокине отворили ватру на припаднике грчке заједнице из суседног села Пафијамоса,

Представник снага УН јеиз јавио да је на место инцидента хитно упућена патрола међународних снага.

Борбе су обустављене тек касно вечерас.

Макариоса. Приликом овог разговора било је речи о

капапитет би лостигао изводњу од милион и по тона палета железне оудаче. које би се лаље извозиле У земље централне и југоисточне Европе. Употреба палета је пео новот технолошког про песа у металургији. којим се повећава капацитет високих пећи за трилесет олсто, лок је економичност већа за пвалесет одсто.

Бразилска компанија је такође спремна да искористи услуге ријечке луке за пласман меса, тропског ловета и тралиционалних _ бразилских произвола у европске земље.

СУЂЕЊЕ УСТАШКИМ ЗЛОЧИНЦИМА У БОНУ

пепостојиње дипломатских односи

– заштити за оптуженог Мурот

Бон, 4. априла (Танјуг) Истрага и поступак против саучесника усташких атентатога на југословенско предста вништво у Бад Годесбергу Мелему Владимира Мурата, који је у четвртак, 2. 'априла, пред бонским поротним судом на дрзак начин вређао председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, неће бити поведен. О то ме данас извештава лист „Ге

увреду Председника СФРЈ, образлаже се — непостојањем дипломатских "односа · између Југославије и- СР Немачке, „Због непостојања дипломатских односа између Југославије и Савезне Републике пише. — Генерал анцајгер не може се аутоматски примени

ти члан 103 кривичног законика СР Немачке против Му рата „Једино ако лично пред седник Тито достави казнену пријаву савезној влади, а ова опуномоћи бонски суд, може се против Мурата повести ис тражни поступак“, сматра суд у Бону.

„дагблодет“ о слободном деловању

трудви „плаве прашине“ од

Ова компанија жели и сарадЊУ југословенских прелузећа за превоз својих произвола ло Европе Већ је постигнут споразум па се преко луке Ба кар кол Ријеке превози до два милиона тона жељезне рудаче | голишње,/ намењене евпопским земљама.

« Салашњи 1угословенско-бра зилски приврелни преговори

гтославији боодова за потребе

и бразилске компаније о изградњи | РИНРЕМЕ _ зталетарек у Бокду

време и ла постигне вредност ол четолесет милиона долара годишње.

Џонсон донео одлуну

о даљем трговинском . третману Југославије „и Пољене

влашћеније нације у тргови

гресу државни секретар за

Изешта ј из Рима

ЕП СМАТРА ДА ПОСТОЈЕ УСЛОВИ

Резолуција Дирекције КП тичким и економски

(Од сталног дописника, „Борбе“)

Рим, 4. априла

Дводневна седница Дирек ције ЦК КПИ била је посве ћена најновијим догађајима у унутрашњој политици земље — посебно економској ситуацији коју карактеришу даље заоштравање одно са између радничког покрета и конзервативних снага економске десници и капиталистичких монопола. То заоштравање огледа се на једној страни у покушајима буржоазије да највећи део терета садашњих економских тешкоћа пребаце на плате радника (повећа-

пите расног коонена. и с мн Италијан- | постигли у борби за унапре- што је на Косову и Метохији | дацима на идеолошко- ој ди рад р о ски комунисти, међутим, ђење пруштвеног. материјал- с обзиром на мнбгонационал- тичком раду и указао на зарада,. претњом масовним |још једном поново изјав- |ног. политичког и културног стале делатности ко

отказима), а на другој стра ни снажним отпором радничке класе који се манифестује кроз нове таласе штрајкова. Само у току последња два-три дана штрај ковало је око 500.000 желез ничара, поштанско-телегра феких службеника, лучких радника, металаца, керамичара итд.

Разматрајући политичку и економску ситуацију земље у светлости ових најновијих . догађаја, Дирекци ја КПИ објавила је данас резолуцију у којој су ма-

И о најактуслнијим полим проблемима земље

| ДАЉЕГ ЈАЧАЊА МАТЕРИЈАЛНЕ Баз _ (СОЦИЈАЛИЗМА __

„Реферат о актуелним

Приштина, 4. априла

У Приштини је данас, под председништвом Душана Мугоше, одржан прошмире-

чему је реферат поднео члан Секретаријата Покра-

% ) м 1960 то- = 1 с На Кине о и“ И о Турски министар иностра- везне привредне коморе Ри На МЕ тиче пове- | ни са Југославијом и Пољ- | јинског комитета Бранко делују и рационалније кори- | жају. приликама и стандару ЗА ПИ а ОЈИМ бендове а|них послова Еркин изјавио |стом Бајалским на челу. О- | пола Соане оазмене и проши“ | ском. Одлуку председника | кембаревић сте расположива средства и ној ин народа стационирање трчким и тур |је да турска влада категори- | сновни циљ преговора при- | е_-: одбне листе у међусо- Сједињених Америчких Др- џ Е ; | материјалне _ могућности. У Ј гледно да је а ским трупама на Кипру. чки одбацује одлуку кипар- | рредника Југославије и Бра бној трговини учињен је зна- аи је јуче кон Истичући · велики _ значај| ом погледу ол особитог је туристичка политика Енвер редну М ; чајан напредак. Сматра се зе препстојећег, Осмог конгреса | начаја даље подизање живот Хоме довела албански из

СКЈ, члан секретаријата По-

сио је у свом реферату ла поограмима претконгресне ак тивности организација и руковолстава треба обухватити свестрану и салржајну делатност комунист“ затим јачање

нију и разновреснију активност комуниста. управо за

питати одлуке о редукцији

такву активност која ће бити везана за актуелна текућа

радног времена и смањењу , питања социјалистичке изгра зарада у великим фабрика | дње. у чије решавање треба ма „Фиат“, „Оливети“ иј|укључити и припалнике оста„Пирели“ и другим, фаво- |лих лруштвено - политичких ризовати запосленост на ју |пооганизација као и све наше

задацима комуниста поднео члан Секретари ПК Бранко Шкембаревић а

тивирале све природне могућ ности и богатетва Косова и Метохије и проналазила најпоголнија технолошко-пооиз- | волна и економска оешења.

дентистичких тежњу, напоменуо да „Зери и

лит“ у свом последње . пису износи како се у Њ, ска народност у Југослав

ои

фине. ла још |единственије|оно не води рачуна у

Пло,

у незавидан економски П

та народа и међународног Ра

Товорећи о методу и стилу рада у претконгресном периоду. Шкембаревић је рекао ла треба стално ширити круг љу ди који могу да се компетент-

ничког покрета, Јачање бирб, кратских снага, снага п

је и притиска, ограничилу права и слободу радног Ч0вњ ка Албаније, потенциралу теријалне тешкоће и да

зиран акт великоалбанске ју винистичке партије, покуцај распиривања националисти. ких страсти и иредентисти. ких захтева. то је покушај директног уплитања у у трашње послове једне сусеј, не и суверене земље: Албан. ско руководство је на кају Југославије бацило све и ће

пужне су ла више рале на оспособљавању комуниста. ла подстичу и развијају њихову самосталност У акмијама, способност ла прате збивања око себе. ла сносе сву моралнополитичку и лруштвену одтоворност за целокупан рал разних органа и организација“

гу земље давањем апсолутне предности инвестицијама намењеним за те крајеве, обезбедити финансирање експроприсаних грађевинских земљишта на осно ву закопа 167. итд.

Неки од ових предлога у целости или делимично налазе се већ на дневном реду владе и њених институција, али отпор за њихово реализовање веома је јак и да ли ће влада успети да их савлада треба да

љују да садашња влада левог центра за тај посао „нема ни довољно снаге ни довољно политичке воље“.

ралне љуле.

При томе. посебна пажња мора се посветити решавању проблема економског развоја као што су јачање материјалне базе социјализма. унапређење производње. друштвених односа и станларда грађана. лаље развијање система расподеле лохотка према ралу. самоуправљања граћана и ликвилација негативних појава. У. претконгресној активности треба. у ствари. ла сумирамо резултате досалашњег развоја и ла одговоримо на питања шта смо све

положаја ралногт човека. затим на развијању хуманих људских олноса. на обезбеће њу и остварењу основних

Д. ВУКОБРАТОВИЋ

ПОВЕРЕЊЕ ПРЕМИЈЕРУ ЛАЛАНДРЕУУ

Атина, 4. априла (Танјуг) Грчки парламент изгласао је данас са 168 гласова поверење влади премијера Папан

ГРЧНИ ПАРЛАМЕНТ - ИЗГЛАСАО |

права и обавеза грађана У лруштву и према лруштву. нагласио је Шкембаревић.

Он се затим осврнуо на до'еадаштњи развој ове' Покраји=' не. истичући ла је тек У залњих 5 — 6 година ово подручје озбиљније почело ла решава проблеме своје наслеђене заосталости У свим областима живота. Укључивање у пооизволни процес и друштве не службе великог броја грађана и свестраном помоћу за-

у које су они укључени, Динамика живота и: кретања У целини морају наћи олраза и У линамипи рада организације Савеза комуниста. Остаци бипаттатизма. затварање проблема у поједине руководеће органе и тела. изолованост од јавности. потцењивање снаге колектива и радних људи уУопште биће теме о којима ће се расправљати на прелстојећим састанцима комуниста уочи Осмог контреса.

Шкембаревић је посебно попвукао значај даљег јачања међунапионалних односа,

ни карактер становништва о“ вог подручја. ол ванрелног значаја. Ово питање постаје још актуелније на салашњем степену развоја система само управљања грађана. децентра лизапије разних органа и ортанизакија. интеграционих

кретања у привреди, култури. |

и' осталим областима нашег леуштвеног живота, Због тога је нужно опценити спремност појелиних руководстава. орга низација и појединаца у савлађивању тешкоћа на овом плану и изнаћи могућности за ефикасније деловање убудуће. Члан секретаријата Покра-

зало своју судбину и свим лама настоји да не Дозволу никакве могућности за сару њу и споразумевање,

У дискусији су учествова ли организациони секрет Покрајинског комитета у лијаз Куртеши, затим Ла миљ Пеци, Лазар Вујовић Мустава Кљакић и Каду Реуфи. |

Закључујући пленарну с дницу, секретар Покраји ског комитета Душан Мур ша је опширно говорио о%

та у предизборној активне сти. | , ЛИК, Т. МИЋКОВИЋ

| —_———— ј

У Љубљани завршена при. _ нонференција Савез омладине Словеније

Љубљана, 4. априла

У Љубљани је данас заврше на прва конференција Саве омладине Словеније, У дису сији за коју је основу 10

Џ Као што је већ јављено, (Танјуг) водилаца Ро. ционално радикалне уније на- | литике СКЈ у олносу на уна- | албанског руководства, срачу | да је омладина веома заинте.

“ : мље изнети на још одређе- |пустили су скупштину пре по | псеђење неразвијених подру- |нату на прљање угледа маше | ресована за сва друштвени

државни тужилац Хорн је из јавио -у среду после прекида суђења да ће против оптуже-

Осврћући се на суђење Ут сташким злочинцима у Бону,

„Како бисмо ми, Норвежани. реаговали ако би се де-

нији начин, Докуменат је такође указао на мере које

четка гласања, док су се посланици Уједињене. демократ

чја. Да би се максимално ак-

земље и на распиривање ире-

политичка збивања у земљћ =

ног покренути истражни по-| либерални норвешки лист|сило да стари нацисти, при- |треба, по мишљењу Кому- |ске левице (ДА) уздржали ) #

ступак због увреде шефа јед| „Дагбладет“ изражава чуђе-| сташе квислинга, буду у мо|ниста, најхитније предузе- од гласања. СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ВЕЋА СРБИЈЕ ПОГИНУЛИ ИСНАЧУЋИ ЊРОЈ

"не стране државе. Он је том| ње што се овим квинсли- гућности да слободно спро-| и како не би дошло до Грчка скупштина има укуп- )

приликом додао да дисциплин | шким групама дозвољава слој воде антинорвешку _ делат- тен А тића Сао 14 де | но 300 посланика, од којих ВИШЕ ( 5 000 (ту ЕВАТА КОРИСТИ ПРОЗОР ПЕЈ ЗАПАЉЕНЕ (ОБЕ

ска казна од једног дана зат| боднд деловање у Западној| ност у Западној Немачкој“ Ј дуже кр 3 Ј пет није присуствовало деба- А з А |

вора, која је изречена усташ| Немачкој. Емигранти који су| — пита овај лист и затим жим економским и политич | у. „ ; 4. апри Сарајево, 8. а

ком атентатору због „ремеоћења реда“ у судници, неће прејудицирати поступак као)! „ремећење реда" оквалифико ване су од стране ооиског су да увреде које је у судници из рекао оптужени Мурат.

извршили злочиначки запад на југословенско. представни штво у Бад Годесбергу изведени су пред суд. каже лист, а остале усташке вође настављају необуздану пропаганду деле памфлете и чак,

На основу кривичног законика СР Немачке вређање шефа стране државе квалификовано је као кривично де ло. Непокретање поступка

приређују конференције за штампу. Сем тога, западнонемачке власти се нису довољно оградиле од адвоката Вил хелма Шетлера који полиже против истак- |

представља норвешким читаоцима лица која се налазе пред судом у Бону.

„Дагбладет“ каже да она

припадају „усташкој терористичкој организацији. – која одговара немачким СС-формацијама“ и да је „терор Немаца и квислинга у Југославији био. вероватно, суровији него у било којој другој окупираној земљи. У рату је

ким последицама.

Оптуживши садашњу ита лијанску владу левог центра за подстицање офанзиве монопола и економске деснице, „за помањкање по требне политичке воље, за унутрашњу контрадикцију

и неспособност да донесе

одговарајуће мере“, у документу Дирекције КПИ се каже да је потребно заме-

Јутрошњим гласањем завршена је петодневна дебата о програму владе. У дискусији о спољној политици изражена је општа жеља за миром и добросуседским односима. Грчки посланици били су једногласни у подршци Кипру а премијер Папандреу је у дебати рекао да је потписивање Циришког и Лондонског споразума био „акт националног злочина“.

СРЕДСТВА ПОЗАЈМНОГ ФОНДА

На јучерашњој седнипм Извршног већа Србије. којој је председавао потпредсед-. ник Стеван Дороњски. прихваћени су нацрти закона о уређивању и одржавању гро

пунама Закона о расподели. располагању и управљању

средствима заједничких ре-

тава непријатељског терора на територији Србије из п свет ског рата и ранијих ратова на лазе под посебном заштитом, уређују и оржавају. изменама и допунама Зако на о расподели, располагању и управљању средствима. заједничких резерви привредних ор танизација, овлашћују се покрајинске скупштине и скупштина града подељеног на оп-

Ретки пролазници који се јуче око 16 асова зат У иначе слабо прометној УЛ ци Радојке Лакић у центру 0 рајева били су изненађени 1 сматрајући несвакидашњи 7р зор. Кроз прозор на др ОЈ спрату зграде број 7. У 4 улици искочила су и пала“ тротогр два млађа човека. дан од њих — Благота тега чевић — остао је на месту 14 тав, док је други Фени лимовић — издахнуо у 60

против оптуженог Мурата за! „оптужнице“ . Е у = ивредних организа- убијено 10 сто тословен- Е зерви привред штине да могу одлучити да се ц ка х П МЕ ан чет | со. садашњу па Ку новом У понедељак пре ускуп- | ција и итђама Ба срећу. ко-|у резервном фонду аутономне ци два сата после И се УАУЧУУЧУНАУУИЗУАЧИЧЧАЧАЧИУАЧИУУ ВУ ИЗ АЧУЧИ ЧИНА ЧУЗИЧААЧЧЧ И сло У с ормацијом која би била|штина наставља дебату о 32-!'ј)и ће бити упућени републич | покрајине односно града обра- Органи Секретаријата Х ј АСС ЈА : Ми УННКА | ПА Ва На а се пре при- |конским предлозима о устрој- | кој Скупштини на усвајање. |ЗУЈУ заједничке резерве прив- | трашњих послова који су 2 | 5 МЗ | ло у концентрационим лого- д "оду. ПН Р пи мивиетрације, општин. | Веће је размотрила и инфор | редких организација. (врти нв тице места кар з 3 рима“. ; тиску крупног капитала и у па ј Је . " Нацртом зак ' становили да је узрок # млаз : м изборима, школству, мацију о развоју сточарске р ома о играма на А карте 9 ј о, 5 добије подршку најширих |ски 2 срећу предвиђа се, поред ос-|ће експлозија једне а ЈУГОСЛОВЕНСКИ амбаса- | ЈУГОСЛОВЕНСКИ амбаса За Рафаела Медића, за ко- преизводње у Србији, талог, ла одобрење. привред- | бензином у стану Љубе Ви

дор у Бамаку Драгомир Пе- | тровић приредио је прекси-) ноћ пријем поводом одласка.

из Малија групе југословен- |

ских стручњака који су узествовали у изградњи фабрике

ног живота Малија.

дор у Кабулу Петар Ивковић посетио је јуче авганистанског заменика министра иностраних послова Етемадија и 'у дужем пријатељском разговору разменио мишљења о

нијс.

та каже да се издаје за наследника хрватског квислин га Павелића да је духовни зачетник атентата и осмивач терористичке организације „крижарско братство“. лист

чића лист каже да одговара за убиство и да је оаније

слојева радних маса. Итали јански комунисти и овом приликом су истакли да за такав политички заокрет у земљи, односно за стварање нове леве владине већи

мере: увести контролу по-

Де Гол разговарао | са Субандриом

Париз, 4. априла (Танјуг) Потпредседник индонежан-

Азије — изјавио је индоне-

| родних полицијских снага за

Нацртом закона о уређивању и одржавању гробља бора ца предвиђа се, поред осталот, да се гробља и гробови југословенских бораца и других жр

контролу мира, у оквиру јед-

бља бораца. о изменама и до

Веће је | |

ним организацијама за приреЂивање наградног конкурса и имтара на срећу у циљу привре дне рекламе даје орган управе надлежан за послове финансија општине на чијој се територији налази седиште при

ји Републичког секретаријата за пољопривреду и шумарест-

бана, који је нешто пр '

позвао ову двојицу те

ра да му оправе телевизор. Околности које су довеле 2

несреће, међутим, нису м' [1

бити потпуно утврђене, у

ведоке. нема непосредних с аи

за прераду поврћа у Багин- рет ђу о у у министар ино“ ал сед ЈП услиим међународним про пише да је био лични Па- | не посто, еални услови и| ске владе и ми вредне организације,“ Осталим | срелутку експлозије ДОМ ДЕ жице Беденској од АМАКЕ блемима, Као и о питањима | велићев душебрижник. да су потреби (вране снаге, | страних послова др Субан- Закључено заседање руштвено-правним ИЕ Но траНУ, Ка 65 ИЕ и 1 5 На пријему код амбасадора (Од интереса за, наше земље. | га америчке власти ухапсиле А . Е дрио изјавио је да су разго- | Интерпарламентарне себно одобрење за лриређи |хухињи где је његова Же пр Петровића били су министар Е : Што се тиче најновијих е је данас водио са“ | вање лутрије или томболе ла- припремала кафу 38 госте Ае правде и озлан Политичког| ЧЛАНОВИ делегације наци 1945. године али да се он, 6 (| 3558 које ) 6) 5 Ме је вао би орган управе надле-| тпРипре Ба ПОПОВИЋ ИЈЕ бироз Суданске ·уније рада овалног удружења партизана: пошто је после две године | догађаја у економском ж: генералом Де Голом и умниј ужан за послове финансија | Ма] Е Мадемра Кеита, министар за! Италије из Алесандрије, која побегао. из затвора и побио|воту земље и оних до ко- | веома корисни и да су се на- Лугерн, 4. априла (Ројтер) | прушттвено-политичке заједни- | -

РБ развој Сејдан Кујате, генерал | је стигла у нашу земљу у че- грађанство на Батистиној Ку |јих би тек могло доћи, ако | рочито односили на _ поли“ пе о ал ино Црна УЛ ће се територији | _ ни секретар Министарства и- |твородневну посету Италијан би вратио 1958, године, у За |се не предузму потребни ко | тичке, РА културне пролећно заседање Интерпар Ђ Мото ла. о! ИИЋ | ностраних послова Муса Лео | ској унији за Истру и Ријеку, | падну Немачку „као врхов|раци, Дирекција КПИ сма- односе азмеђу ова даментарне уније. У резолу- проблеме економског положа- |

Кеита, као и више предстан~ | волили су јуче у Ријеци раз- ' ни свештеник хрватске еми“ тра да је, поред осталог, Иле а Ра б цијама које су усвојене пред ја "друштвено организоване · КАЈ Ј политичког и прив ед- | гово е са представницима У- грације“. За оптуженог Џер- - ми смо а 5 , ја _ | производње у сточарству. који + ника ривр р р неопходно донети следеће о проблемима Југоисточне | лаже се образовање међуна су анализирани у информаци- | Вучитрн, 4, априг!

6" На вучитрнском гробљу 7

Џ) не. | литике запошљавања у: нај | жански министа иностра- | | био осуђиван по западноне крупнијим предузећима, ис- о ан = мог општег споразума о разб-|80 и Института за економику нас је сахрањен Саво пасом мачким законима. рупни „1 х 6 пе жан: пољопривреде, поднетим Већу. шјић, пензионер из Неда“ ТОН ла На заседању је такође усво | плате НА И лог |ца. Рођен 1914. године Уши 3 : , к Бре : : ' зедста- | Ц : 0

: КЕ 1 јена резолуција којом се зах- ва Републичког _ позајмног | РОМаШНОЈ сељачкој Дари | и 5 тева да нуклсарне силе не ис | фонда _ студената за школ-|У Зрмањи, у Лици, Пеја И

) поручују нуклеарно оружје и|ску 1968/64. _ годину. _ Фонд | се запослио у Трепчи _

ли податке о њему земљама 9ве _ године _ раслолаже _ са дине и одмах тришиа ту 7 преко _ 550 милиона динара. ком покрету. Учествова и4е

ПРЕДСЕДНИК ЈЕМЕНС

МАРШАЛ АБДЕЛ САЛАЛ допутовао је јуче у шестодневну на позив Президијума Народног Председника Салала је на софиј-

званичну посету Бугарској собрања и бугарске владе ском аеродрому дочекао прем вима владе. (Танјуг)

; У ИНДИЈСКОМ МЕСТУ ДО ТЕШКЕ НЕСРЕЋЕ у којој

КЕ АРАПСКЕ РЕПУБЛИКЕ

ијер Тодор Живков са члано-

| Вашингтон, 4. априла (АП — Ројтер) Председник САД Линдон Џонсон рекао је вечерас да

МАДУРАИ ЈЕ ЈУЧЕ ДОШЛО је под рушевинама једне шко-

ле, изгубило животе 40 до 50 ученика и пет наставника, док је преко 100 особа теже и лакше повређено, (Ројтер)

ЈЕДАН БРИТАНСКИ ВОЈНИК ЈЕ ПОГИНУО, а три

припадника армије јужноара

од мине која је ескплодирала око 100 километара северно од на ванредној

бијске федерације су рањена

су САД веома задовољне развојем догађаја У америчкој хемисфери, Догађаји у Пана-

ми и Бразилу уливају нове.

' наде, рекао је он; за боље односе. у

| Џонсон је говорио вечерас

конференцији

Адена. Овај инцидент догодиб се за време патролирања јед- за штампу сазваној непосред ног војног аутомобила на граници према Јемену.

ЛАОСКИ ПРЕМИЈЕР ПРИНЦ СУБАНА ФУМА допу-

товао је јуче У Пекинг после посете Северном Вијетнаму и ских од

вероватно на путу за још неке земље.

На пекиншком аеродрому лаоског премијера су сачекали премијер Чу Ен Лај, министар иностраних послова Чен прекинути су почетком јануЈи и друге кинеске личности, Пекиншки дипломатски кор ара. после тешких инцидена-

такође је присуствовао дочеку.

нв и

„“ 74 «

но после објављивања одлуке о успостављању _ дипломатноса између САД и Панаме. Редовни дипломатски односи између ове две земље

АОГАЂАЈА У БРАЗИЛУ

ме за ревизију уговора о коришђењу канала.

На конференцији за штампу, предссдник Џонсон је саопштио да ће нови амерички амбасадор у Панами ускоро отпутовати на своју дужност. .

„Линдон Џонсон је изразио слични оптимизам и у одговору на питања о будућим од носима са Бразилом. Он је ре '| као да је влада САД веома задовољна због уставног на-

мене у режиму, У овој највећој земљи латинско-америч| ког континента, Највећи део конференције

је посвећен

_ та и одлучног захтева Џана~

за штампу био

међународним проблемима,

чина на који су извршене про.

Председник САД је рекао да, верује да ће нове инструкције, упућене америчким вој ним представницима у СР Не мачкој спречити могућност обнављања инцидената са авионима, који је недавно избио у Берлинском коридору. Он је одбио да коментарише нај | новије вести о спору између Москве и Пекинга, али је демантовао тврдње о сукобу између Париза и осталих зема|ља Атлатског пакта.

Говорећи о проблему Јуж-

које такво оружје не поседују. Уједно се од земаља које не поседују нуклеарно оругије тражи да се обавежу да такво оружје неће увозити нити производити. ·

Камбоџанска војна делегација допутовала у Москву

Москва, 4. априла (ТАСС) Камбоџанска војна делгаци ја допутовала је у Москву у

посету Совјетском савезу. Де легацију води министар одбра

ног Вијетнама, председник Џонсон је потврдио одлучност владе САД да наставе пружа“

ње екбномске и војне помоћи режиму у Сајгону.

не генерал-лајтнант Лон Нол.

По доласку, шеф делегације се захвалио Совјетском сапезу на подршци у борби Кам боџе да очува своју независ-

бост., ~“ ата га виа

Ол тога је 465 милиона већ ра. ' споређено на 5,513 стулената. | Ол укупног броја поднесених) молби за доделу кредита 95% | је позитивно решено.

Веће је донело решење о ра зрешењу и именовању председ ника и чланова Републичке Комисије за преглед филмова. За председника ове комисије именован је Лазар Удовички, републички секретар за инфор мације, а за чланове: Здравко Велимировић, Александзћ, Виторовић, Ратко Ивковић, до Милош Илић, Крешимир Милинковић, Миодраг Милошевић, Драгослав Новаковић, Је пре И о ЗаТОрка Стоиломћ, ом птакић. ић и Миладин

а помоћника секретара У Републичком секретаријату за ' просвету постављен је Васили 5 ла БОР АДАЛИНУ директор За 5 одуктив У Београду,“ 6; Пе Ре

на је“ Би

оба штрајка рудара — 1936 и 1930. године.

Када је букнуо устао Србији, Саво Дратиш ом " чувеном рударском Мару чествовао у првој дибецаке ској акцији 1941. годин ои сову и Метохији прил г трб шшења стуба на жичар руду ча — Звечан. Био је ан КИ ник херојске чете „Ј9 пала У сула“ која је дејству Ибарској долини, У зе бама 1941, године тешра адо“ њен митраљеским 8 “

После ослобођења, му жак инвалид Драгишић У из вео у селу Недаковии Вучитрна. Носилац и ход“ занске споменице Је пик“ | не и других ратних 67.07 ња. по ла