Borba, Apr 05, 1964, page 5
Недеља, 5. април 1964.
~
" УМРТВЕ ДУШК« (Недовршена симфонија)
ут
— Добро натлаћујете ваљ хонорар. Алт како да вам рамчунам жонораре које тримате за ове жласике7
а Ко ради — шај пи треши
„За поједине гране саобраћаја веома је карактеристично често и третерано дисцитлмнско кажњавање. Анкета Ретубличког одбора Синдиката радника саобраћаја, ти веза за Србију, строведена у 64 радне организачије саобраћаја · које запошљавају 63.000 радника, показала је да се у току године кажњава око 38 одсто од укупно затосленмх. .. Тако од укутног броја затосљених у току 1963. године кажњено је у ауторемонту „Раде Кончар“ 80 одсто, Желљезничко - транстортном предузећу Нови - “| Сад: 73 одсто, Градском
| саобраћајнон. предузећу
| Београд 54 одсто, „Тран· "штеду“ из Суботице 50 одсто, „Атутосаобраћају“ Крагујевац 40 одсто итд. Треба. истаћи да су у вебини случајева кажњава ни непосредна изврштио-. ци усљуга, а веома МАЛА број организатора – тро-
цеса рада“.
(Из реферата за П пленум Синдиката радника саобраћаја и везе Југославије).
Има ли још који
У дебати у Савезној ску пштини посланик Момчило Шемовић изнео је да сељак. то јест — индивидуални пољопривредни произвођач — плаћа 1 разних пореза. приреза, такса и томе слично:
порез на доходак из пољопривреде, прирез на ло ходак из пољопривреде. по вез на лоходак ол зграда. ппирез на лоходак ол згра да. таксу на стоку. таксу на опуђа за пад. таксу на запрежна возила. порез на алкохолна пића. волни лопринос, лопринос за злрав ствено осигурање. порез ва допунске лелатности. . .
— Нисам сигуран ла нема још који — каже Шемовић — а сељак баш никал не зна колико ће које године платити. никал није сигуран колико ће му разрезати...
400 арописа
_ „Грађани намлазе на велике потешкоће, јер се број прописа из дана. у дам повећава “ у радним организацијама п У друштвено - политичким, заједницама. Поред вели ког броја унутрашњих правилника у радним ор ганизами јама: у Београдском графичком заводу тла. по 43, на железнимт око 170, постоји велики) број прописа које доно- | се отлитински, срески " републички, органи. Према неким прорачунима само у области социјалног осигурања примењу“ је се око 400, разних про писа, а утраво у тој обла | сту шма ч највише критика грађана. Уопште, велики, број п колмпљикованост законских трописа: доводи, грађане у с7туамију да се оправдамо | „жале да пм је тешко да , Ђегуллишу своја основна трава џ дужности“. (Из анализе Главног одбора ССРН Србије о активно“ сти и политичком деловању
организација Социјалистичког савеза у општини).
и“ 127
= Па то рачунајте као дечји додатак!
(Карикатура Д. Савића)
СА ПОСЛАНИЦИМА САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ
ЧАЈ ШААЋА РАЧУН ЗА ПИЛЕТИНУ
Битола, априла
Једна вест била је прошлог месеца тема разговора здравствених радника Македоније: „Према уговору који су закључили међусобно Кому нални завод за социјално о -сигурање и општа болница „Др Трифун Џеановски“ у Битоли лечење осигураника се од 1. фебруара пла ћа на нов начин: одвојено за покривање трошкова. лечења и неге а одвојено за пансионске услуге. Џансион кошта 906 динара“.
Ближа обавеште вала су још:
„Плаћање лечења и неге болесника врши се по групама болести за свако оделење посебно. У хируршком и интерном болести су подељене у девет група, гине кслошком и дечијем — у ", заразном. и очном — у 6, у штном и нервном — у 5. За сваку групу болести цена је различита. Зависи од тро шкова и времена потребних за лечење. Најнижу цену од 5.200 динара има унутрашње одељење за лечење алергије и интоксикаци је. Највиша цена је у хируршком одељењу за интер венције код повреде кичме и износи 191.100 — динара. Скупо се плаћа и лечење плућне туберкулозе у дечи јем одељењу — 172.900 динара“. Ова битолска вест саопштена је и савезним посла ницима Мари Минановој и Лилијани Маневој, као и се кретару Одбора за социјално-здравствена питања Са везног већа Савезне скупштине Томи Дракуловском кад су у Републичком секретаријату за здравље и социјалну политику водили разговоре о финансирању рада здравствених установа. Зато су посланици имали разлога да пожеле сусрет у болници „Др Трифун Пановски“. Сатоворник им је био управник др Димитар Вангелов:
— Трошкови су рађени по групама болести, а узети су просеци из 1961. и 1963. године — објаснио је др Вангелов.
_ Зашто просеци7 Зашто групе болести Зар немате реалне цене коштања за све болести7
—_ Углавном имамо. Пре зентирали смо их служби социјалног осигурања. Али друговима се учинило много скупо. Били су располо женији за просеке, јер су они ублажавали горње шти цеве цена и били у оквири ма прошлогодишњих пау» шалних износа. Договорили смо се да ова година бу де експерименат који ће ра шчистити терен да се иду“ ће године пређе на плаћање лечења сваке поједине ' Болести. Имаћемо бар доку ментацију.
— Како сте добили цену од 900 динара за пансион“ ске услуге7
— И њу у просеку.
— ТПта значи тај просек“
— да се на хируршком о дељењу прва три дана даје само чај који кошта неко-
свањем
лико десетина динара, а да се за поједине интернистич ке случајеве пацијентима мора да припрема најскуп ља дијета од пилетине или телетине која прелази цену од 1.000 и неколико стоти-
на динара.
— Јесу ли и цене лечења просеци добивени по истом принципу7. у
— Поступили смо овако. На пример — на интерном одељењу утврдили смо да трошкови: лични – дохоци, лекови, расходи за потребе пратеће стручне службе, а-
; мортизација и ванредни из
даци износе укупно за годину дана 36.234.958 динара. Онда је ова бројка подељена за 36.141 — колико је остварено болничких да на на овом одељењу у 1963. години. Тако смо добили просек од 1.000 динара. Он је снда помножен са просеч ним бројем потребних дана за лечење болести одређених група.
— Да није то механичко делење2
— Свакако.
— А шта је са натрађионих специјалиста који постигну најбоље резултате. Имају ли мотућност да буду боље плаћени него други
— За сада још не.
— Заштог
-— И због субјективних и због објективних _ разлога лекари су сујетни људи и не дозвољавају лако да се
==
Неко у „Авали“, београдском погону „Електронске индустрије“, упутио је писмо „Борби“, Централном ве ћу ССЈ и ко зна којој све институцији. То је личило на вапај — дођите, провери те наводе и питајте ових четрдесет људи. Затим следи списак „незадовољних“, који је саставио“ анонимни аутор.
Анонимно писмо нико У „Авали“ не би схватио 03биљно да није било оних 40 имена. Међу њима и доста комуниста, чланова централ ног и погонског радничког савета, друштвено-политичких активиста. Иначе, грубо написано писмо, увредљиво, оштро, уперено је у првом реду против деветорице нај одговорнијих руководилаца предузећа, а износи више
проблема _ Фабрике, гледаних кроз веома песимистичке наочаре. Зато је решено да се ангажује серија разговора, којима смо присуствовали,
али је од свих био нарочито занимљив састанак седам десеторице привредно-поли тичких активиста „Авале“. Ту су били и чланови колек тива „незадовољници“, наведени у анонимном писму, представници органа управ љања Електронске индустрије — Ниш, комитета ск и Општинског синдикалног
већа Вождовац.
између њих праве разлике. А. како да се тачно утврди ко је радио боље кад ствар них елемената реалне цене коштања још нема у систему плаћања. А нема их и због тога што нам недостају нормативи и стандарди.
— Шта вам највише смета при оваквом начину фор мирања дохотка2
— Ова болница већ 19 го дина сама ствара средства за изградњу нових павиљо на, доградњу старих, набав ку опреме и школовање свог стручног кадра: То нам годишње односи 10 до 15 ми лисна динара. Општина нам није дала до данас ни динар А кад смо Комуналном заводу за социјално осигурање ставили примедбу на ово, одговорили су нам да Закон о организаци ји и финансирању социјалног осигурања не предвиђа за такве ствари средства. Одбили су да нам прошире ње капацитета, опрему и специјализацију лекара при знају у цену услуга. А ово је стара. болница. Погледај те и сами.
Кроз прозор су се жутеле зграде које су личиле на паное старих турских касарни. Добро је то што ова болница ужива глас сериозног стручног колектива. Голуб Чакулески Иванка Бунушевац
"КО ГУБИ – НЕКА СЕ НЕ ЉУТИ
Моли „рат“ против посредника у мариборским
Страна 5
“
тенстилним фооринома. – Зашто су спољнотрговинска предузећа окренула леђа МТТ ~
! Марибор, априла
Пуних 50 година, дању и ноћу, раде многи разбоји у Мариборској текстилној фа брици сМмтт) Начичкани један уз другог, у густим редовима као војници. Нагрижени и излокани. Праве велику буку, често застају и кидају конац. Крпе их. Крај њих су веште старије раднице, спремне да им сваки час притекну у помоћ.
У истој су хали, поред њих, и аутоматизоване „Кру шикове“ машине. На растојању су да би се раднице комотно кретале и светлост продирала у халу. Раде као сат. Једва се чују. Између њих шеткају младе раднице са тек завршеном индустријском школом. Ту су само ради контроле, да послуже машину и завежу понеки конац. Свака од њих превали око 16 километара дневно.
ТРИ ПРЕМА ЈЕДАН ЗА | НОВЕ
„Дан“ и ноћ, како у шали зову старо и ново.
На старим разбојима свака радница ради свега на четири до шест, на новим — на двадесетак па и више. Сваки нови, аутоматизовани разбој избаци из халепо три оваква стара, Али старе машине се не предају тако лако: има таквих које су превалиле. педесету, таман колико и нових. А највише је оних средовечних, које раде по тридесетак година па и више. (Од 2.200 разбоја, свега око 200 их је нових.)
— Око 1.500 разбоја могли бисмо заменити са света 800 нових, и да производ њу повећамо за око 30 одсто — кажу у фабрици.
Зашто се стари разбоји тако упорно опиру аутоматизацијиг Као да не маре за време.
Цене су замрзнуте од 1957, а трошкови расту. Порези и обавезе су велике. Фабрика нема средстава. Кад свако узме своје овом великом колективу, остаје свега 244 милиона. А то је кап воде у море.
Сем тога, знатан део дохотка одливао се — посредницима. О њима је баши реч.
НА РАЧУН ТКАЧА — АУТОМОБИЛИ, ВИЛЕ
Али ето, и са тих старих разбоја излазе првокласна платна, са којима се фабри ка успешно афирмише и на иностраном тржишту. Сваки четврти квадратни метар тканине се извози. Донедавно су сви путеви ове робе водили из фабрике преко извозног“ предузећа до купца. А сада из пословног удружења — до ино-
стране фирме. Један посред ник је отпао.
На ову идеју текстилци нису доштли случајно. Неко је претходно израчунао да је велики број службеника љубљанског „Југотекстила“, који извози њихову робу, набавио себи лук сузна кола. А у МТТ ретко ко има свој аутомобил.
У МТТ само један од 6.500 радника и службеника прима око'100.000 динара месечно (просечна прима ња су 27.200). А у „Југотекстилу“, рекли су нам, троцифрена примања су много бројна. .
Радни колектив МТТ је одвајао од својих уста да би саградио два стамбена насеља, са прихваталиш-
тима за децу и комфором. А извозници њихове робе поградили су луксузне виле, на мору и по планинама. МОЖЕ СЕ и БЕЗ ПОСРЕДНИКА и %
Може се и без посредника, као да су рекли текстил ци, када је неколико словеначких фабрика основало своје пословно удружење. (У земљи такође оснивају робне куће. Показало се да новопочени извозници боље продају своју робу него искуснији стручњаци туђу. Ево шта нам о томе каже директор фабрике инж. Миро Пинтер:
— Проширили смо везе са купцима. Сада знамо шта купац хоће, џа то израђујемо. Још у децембру смо знали шта ћемо извозити у овој години.
— Сада извозимо дорађену робу, а раније смо продавали претежно сирову. Ми смо више заинтересовани за ову прву. -
— Разуме се, робу у коју смо уложили више квали-
фикованогт рада продајемо по већој цени. Сада добијамо просечно за око 50 одсто више долара по метру тканине.
— Пре оснивања удружења били смо зачаурени свако у себе, Сада се договарамо о квалитету, поделили смо „асортиман“. Освајамо, поред Блиског истока, и тр жишта у Западној Европи.
— Јесте ли покушали да некако нађете заједнички језик са „Јутотекстилом“ 2 — питали смо представнике фабрике. Овако, ипак, стручни кадрови су остали по страни7
— Покушали смо да се споразумемо са њима — рекла нам је Маја Шкербиш, економиста, председник рад ничког савета и савезни посланик. Али су нам окренули леђа. Рекли су крат-_ ко: „Нема правне основе“. Повезали су се с неким дру гимзпредузећима. Ми смо се дали на посао. Издржали смо. ;.
'— Већ сада имамо закључке за извоз за око два милиона долара; надамо се да ћемо премаштити овај план.
Из разговора са представ ницима МТТ сазнали смо да извозници нису били толико ни заинтересовани за извоз — колико за увозне,
претежно компензационе по слове, на којима су богато зарађивали, А сада им се то измакло из руку.
Укратко, ко губи, има пра во да се љути.
И Вуковић
На рачун троизвођача текстила извозници добро зарађују, кутују кола ч граде виле
__ШТА СЕ НРИЈЕ ИЗА ТЕДНОГ АНОНИМНОГ ПИСМА
ОД ЗАНАТСКЕ ЋА ПНДУСТРИЈСКОЈ ПРОПЗВОдЊи
Шта пише у анонимном писму
Пажљиво је праћено читање три странице густо ку цаног текста, у коме се говори о непланском ширењу фабрике, примању 90 одсто плате, неподношљивој атмо сфери у којој сву власт има управник инж. Церовац и групица око њега, да се раднички савет слепо покорава управи, да појединци имају бенефиције, док се други шиканирају, да се без потребе путује у иностранство, да се успеси фабрике приказују кроз оптимистич ке графиконе, а да ситуација није таква. Ту је још речено да су многи незадовољ ни, и да је око 80 одсто „ста рих“ инжењера спремно да оде...
Одбијамо грубе клевете и лажи против најзаслужнијих — Одбијамо анонимно пи смо као начин за решавање проблема, јер је то смишљен напад на:оне који највише чине за напредак фабрике — истакао је безмало сва'ко од 42 учесника у дискусији на овом десеточасовном мучном састанку, на ко ме се говорило са Нескривеним узбуђењем. Ево неколи ко одломака из дискусије.
Вера Попов: Три месеца ни сам у фабрици; одакле ано-
,
нимцима право да ме ставе на своју црну листу. Срамота ме да дискутујем о томе. У фабрици има проблема, али ово није начин за њихово• решавање. Зора Ранчић: Никад ми није било непријатније на јед ном састанку него сад. Срамота ме што је ту и моје име. Не знам зашто су га ставили. Нисам полтрон, али о инжењеру Церовцу, који је даноноћно у фабрици, имам нај боље мишљење. Анте Ракић: У питању је група незадовољ них, од којих многи нису успели да се снађу, па су морали да оду из фабрике. Извесног незадовољства има још од раније. Нико није прогањан, али је погрешне ставове и интригирање требало рашчишћавати. М. Исаиловић: Ја сам из млађе генерације. Ово је млада фабрика, задовољни смо са помоћи коју нам пружају стручњаци, а посебно управник, Момирка Шчекић: Жао ми је што сам на списку. Одбијам анонимно писмо. Ова дискусија је сувишна. Проблеми фабрике су познати. Истина, они су се нагомилали, али сада су решени. Грешили смо сви, и управа и ми. Друштвено-политичке организаци је нису биле довољно активне. Нисмо били ни довољно пажљиви према старим струч њацима, мада немам ништа против тога да лепо прихватамо младе. |
Иако су сви осудили поступак анонимних аутора, овај састанак је ипак био својеврсна анализа проблема фабрике, успона и падова појединаца и група у њој.
>
Отпор инжењерима
Потреси у „Авали“ почели су марта прошле године. Тада“је у саставу Електрон-. ске индустрије овај колектив добио свој јасно одређен и дефинисан задатак. Кад је дошло првих 17 инжењера, дошло је до прећутног отпора оних који су били специјалисти за занат ски начин рада, али не и за модерну индустријску ' производњу. Технолози су јасно пред собом видели задатак и упорно решавали проблеме, често без политичког објаш шњавања, без лепе речи, па се десило да неки од старијих радника ни сад, после више месеци, не знају зашто су смењени са руководећег места. Радни састанци. нису одржавани редовно, мада су стална радна саветовања у одељењима пропи сана декретом органа управ љања Електронске индустрије. срабрика је нагло расла. Изграђено је више одељења. За годину дана колектив је од 200 порастао на 800 људи, нових, младих, неискусних, са разних страна, са разним радним навикама. А 400 њих пошло је на курс. Догађаји су превазишли малобројну и неиску сну организацију Савеза ко муниста од 39 чланова. Ни синдикат се није снашао.
Производни ланац се ширио. '"Технолози су упорно спроводили модерну органи зацију. Обезбеђена је најсавршенија техничка документација, беспрекорна еви денција и контрола „за петама“, то јест, међуфазна, ко ја после сваких неколико часова открива грешке. Сма њивао се шкарт. Оно што је фабрика производила прошле године за месец, данас произведе за десетак дана. Свака два месеца производња се удвостручава. „Авали“ је потребно још 100 инжењера, само ове године ин вестираће 1,8 милијарди динара, и то преко 800 милиона за инострану опрему аутоматику. Путују у иностранство радници, инжење ри, техничари, сви они који ће руковати модерним машинама. !
Спроводи се најсавршени ја организација рада по узору на европске фабрике, а посебно „Филипс“. Стога се, по мишљењу овог меродавног скупа, садашња ситуација у „Авали“ не може оценити као расипништво, лоше газдовање, неплански рад, већ супротно. Тренутне тешкоће и незадовољство су последица процеса стварања модерног индустријског радника, чему се на сваком кораку супротстављају застарела схватања и навике никле у занатској радионици, где је било времена за
ћаскања. А сада многи не могу, кад то желе, да без најаве дођу на разговор код управника, јер је и за то време одређено.
Технолози су журили, неки кажу исувише, а они сами истичу да су још преспори. Но, они су понекад били усамљени, без помоћи друштвено-политичких организација, па су се, да би брзо решили проблем, без много прича, латили и административних мера, прав не службе, која је реаговала на свој начин. То је узнемирило духове.
Слаба информисаност
Политичко-привредни актив „Авале“ био је недвосмислен: не кријемо грешке, нисмо без мана, али нисмо зато да се путем анонимних писама тражи помоћ са стра не. Имамо довољно снаге да нађемо решења. Организато ри производње у „Авали“ нису заслужили да буду кле ветани, јер ни њима, ни сви ма нама, није лако. Још имамо проблема, сировине не стижу на време, нема оперативног простора, многи људи се не сналазе у новом, а треба да се иде напред.
Сви се слажу у томе да је бујни напредак фабрике из ненадио многе, чак и превазишао, да се многа питања односа нису решавала на време. Ни довољно пажљиво, јер на људе и на њихову осетљивост не:сме се заборавити. И ако им се не објасни циљ сваке нове мере, могу се наћи на позици-
јама пасивног отпора, што кочи кретање напред.
Стјепан Рајковић