Borba, Jun 04, 1966, page 15
ји
1“
ч“
]
· Империјалном музеју, са белим
у
Од свих лепих ствари које си ми послала највише уживам у дивним хризантемама. У ствари, то је био један уметнички компонован зимски букет, сав у зрелим бојама, као оне на тим у средини. Наравно да ме је. пл сећа! .
На крају, молим те захвали такође господину Фусеу (истражни судија) који ми је дозвол ЗЕ8 писмо: ио да напишем
Непоколебљиво те воли у Бранко
П. С. Додајем следеће практичне инструкције:
а) Новац који сам добио од Аваса поверавам твојој бризи.
6) Од следећег месеца мени ће требати 50 јена (јапанска монета) мање тако да ће моји месечни трошкови износити око 120 јена или мање. (Тај нова је Вукелић углавном трошто на, куповину храте, јер је затворска била врло слаба).
в) Мораћеш рачунати на око 1.500 јена као резерву за моје укупне трошкове овде. Не верујем да ћу све то употребити, али биће сигурније да чуваш толико за сваки случај.
т) Чувај 2.000 јена као гвоздену резерву за касније. Можеш их позајмити своме зету за његове послове или за неку другу сигурну инвестицију Питај њега и оца како да распоредиш остатак, тако ла за себе и Чепија можеш да имаш: месечно око 150 јена. Само, обећај ми да нећеш штедети на потребној ти храни, одећи итд.
д) У следећем писму даћу ти своје сугестије за твоје запослење. Већ сам размишљао о забавишту. Озбиљно разматрам, идеју о твом запошљавању. Обавести ме у следећем писму какве су твоје идеје о томе.
Ђ) Један илустровани уџбеник са инструкцијама за радио-гимнастику можеш добити код Кани-хокен-кјоку; такав ја имам.
е) Кафу која је остала код куће попи са татом у моје здравље.
з) Када ми шаљеш цвеће, не купуј сувише осетљиво или ретко, оно раније увене; радије упитај шта и-
. %
јавила књигу писама која јој је Бранко Вукелић,
писао из јапанског затвора
,
поје које се најдуже одржава; прво НОЈЕ ослала држало се читав меја иле су то хризантеме са само јет Ји каранфилом; фризије се изгле18 Ко лође добро држе. Само, оне коЈе И послала 2бог биле су врло не3) Не проводим све време – настицирању! Читам а и кл „канђи“ (јапанско писмо); завршио. сам 1.480. јуче. Исто тако употребљавам иглу и конац, тако да изгледам нов новцат: сва дугмета чврсто пришивена, а чарапе целе! Бићеш сигурно љубоморна због твојих женских прерогатива. Браон вунене патике сам лепо искрпио и носим их преко црвених, тако ми је топлије, а црвене ће дуже трајати. Не желим сада ништа више, само би ми сметало, једино ми врати опрану пиџмаму. Писаи ље Пн ми аи затреба или ти 1окористећи топе се љубазношћу ове и) Захваљујући љубазности г. Сакамота сада имам свакодневно девољно чаја са шећером. Ето и једне добре вести!
То би засад било све.
Теби и Чепију — весело! Бранко
4. ПИСМО — поштански жиг 16. март 1942.
Драга моја Око,
Већ је скоро пола године прошло. И Чепи ће ускоро имати први рођендан. Како време лети! Мислио сам да ће ово прво пола године бити 6бескрајно дуго... Надам се да сте обоје добро и да вам је удобно у кући твојих родитеља. Мораш ми писати све о томе како се Чепи понаша у друштву друге деце итд. — тамо ће се његов прави карактер испољити и развити. Не смеш му допустити да сти че „варуи кисе“ (лоше навике) у том добу, јер му то, знаш, може остати за цео живот. Али исто тако немој га
УЧИМ ЈАПАНСКО ПИСМО
„плашити“ ако покаже мало „ватамама“ (самовољност) — њему је у овом свету потребно много снаге воље рађе буди с њим тактична и исправљај га а да он то не примети.
На пример, да га натераш да иде рано на спавање, остави га два или три дана будног од јутра и кладим се да ће заспати кад га ставвиш у његова креветац у било које доба вече-_ ри! И увек треба да се држиш овог плана: учини ситуацију таквом за њега да му је лакше да буде добар него зао. Због тога сам желео да он има свој „кавез“ за игру — хада је у њему нема потребе да,га ико чадзире и говори му: Икемасен, даме! (Не сме то да радили!). Ако мораш то да му кажеш, то је већ твој „ракудаи“ (не положити испит)! И одупри се такође жељи да од њега направиш своје мезимче. Увек мисли на шта желиш да га припремиш — да буде снажан, паметан човек, користан, гријатан и срећан (бољи него његов тата!). Ја сам овде прилично филозофски настројен и прибран и једина ствар која ми страшно недостаје јесу Чепи и његова мама. Али се питам да ли бих могао бити тако миран и стрпљив да немам нешто дивно што ме чека на дан — ма колико далек био — када изађем. Многе ствари које сам волео могу проћи, али остала је 'ош увек ова велика нада! у
Био сам најзад, и мало болестан, почетком марта, али назеб је сада про шао и опет сваког јутра упражњавам своју радио-тимнастику. Мислим да је сада време и за тебе да озтпочнеш „реи-сун-масацу“ (трљање жладњом водом)! Зашто да ја сам дрхтим7!
(Наставиће са
| . У свом родном селу на Сардинији умро је на данашњи дан пре 84 године у својој 75. години Ђузепе Гарибалди, национални револуционар, борац за уједињење дотад расцепкане Италије.
Борба је била садржај његовог живота. Већ као млад морнар који је путо-
; „-„-_- вао по Леванту припадао је тајној организацији чији је програм био борба за уПРОГРЕСИВНИХ једињење. Био. је један од покретача побуне морнара на Сардинији. Његов не- , 5 њег. 25 0 5 мирни дух одвео га је потом у Бразил, где је учествовао у тамошњем грађанском рату и био командант једног револуционарног одреда.
У ратовима против Аустрије, Француске, Напуља и Папске државе — све са циљем да се покрајине Италије под туђинским туторством уједине у независну државу — командовао је добровољачким одредима. После победе. код Палерма над војском напуљског краља Франческа П, на челу војске од 25.000 људи Гарибалди је ушао у Напуљ.
У рату против Аустрије 186
ГАРИБАЛДИ СИМБОЛ
СНАГА ИТАЛИЈЕ 4. ЈУН
Тирол.
Живот и
дело
Гарибалди је понос и симбол револуционарних снага италијанског народа. Неке италијанске јединице у штанском грађанском рату (1936-39), у покрету отпора у Италији и у нашем народноослободилачком рату носиле су име Гарибалди.
АЛБЕРТ АЈНШТАЈН
великог
6. његови одреди прикључили су Италији јужни
а ара
45.
научника
__________"______-
„Мнбги савременици знају његове анђеоске очи, у којима се за време смеха појављују враголасте искрице, и његов поглед без задњих мисли. Међутим. људима је мање познато његово физичко стање. Ајнштајн је био нешто изнад средњег раста, беле коже и врло чврсте мускулатуре... Он није волео лекове, али је волео пекаре... Он је волео ла разговара са њима зато што је уопште волео да стиче и проширује своје искуство контактирањем са људима најразличитијих професија, На крају крајева, он је био сличан лекарима по томе, што је иступао и делао као борац за оздрављење човечанства, истина у другом али исто тако важном Смит слу!“
У Берлину је Ајнштајн имао У Де Ктору Емануелу Ласкеру, светском шаховском шампиону, често и инте ресантног сабеседника. Додуше. он није објавио успомене о Ајнштајву. али зато оно што је сам Ајнштајн пис о Ласкеру, дозвољава да се отоке извесни закључци о неким карак Рним особинама Нелижот ЧИ роу
Емануел Ласкер је о, не 5 во, јан од најинтересантнијих. мо ди које сам ја икада срео У ае Е ту, То је био човек оригина пар ке чина мишљења, који је усто и а спуњен ватреним интересовање а сва велика питања човечанстна писта људског живота. Ја нисам Ае и не могу компетентно да СЕ со) снази њетовог интелекта у ша ИЕ игри. Оно што ме је о неодољиво Надахнутој игри било је
“ стре ~ за победом. : ремљење ње! Шах је за
Интересантно призна осмишљена . Ајнштајна био дубоко ва властита | забава. Међутим. ње пробле-
мисао је била прикована У езано за ме, чије решење није ОМ ета! Условни добитак већ 34 :
еопо
Вратимо се опет успоменама подили
гда Инфелда, које смо 96 ут У више наврат. Инфелл се
«“ је посрео са Ајнштајном 1920. Ол је
хађао Јагелонски универзитет, али када је био на петој години, добио је жарку жељу да заврши своје студије у Берлину, код Планка, Лауеа и Ајнштајна. Међутим, људи пореклом из Пољске, а поготово Јевреји, нису били омиљени и радо виђени у пруским чиновничким канцеларијама. После дугих сумњи и колебања Инфелд се најзад одлучио да се обрати за помоћ Ајнштајну. Ево како Инфелд описује тај први сусрет.
Сав преплашен, дубоко узбуђен
1 очекиваи празнично расположен у па њу непосредног сусрета са чове кога су сматрали највећим физичаром тога доба. зазвонио сам на У тима стана У Хаберландштрасе 40: Ба: Госпођа Ајнштајн ме је позвала у 4 лу собу, коју је испуњавао тешки 56: мештај. Саопштио сам јој разлог мо. је посете. Она ме је замолила за | вињење што ћу морати мало да пр чекам, јер њен муж тренутно раз о“ вара са кинеским министром ид свете. Наравно, ја уопште РЕНЕ У примећивао да чекам, јер сам По потпуности испуњен мислима о ЕМ стојећем сусрету. ице ми је он пламтело од узбуђења. Најзад је Ја штајн отворио врата, опростио и Кинезом и замолио ме ла уђем. мар. је на себи црни собни кали пру гасте панталоне, на кој откинуто главно дугме. Предамном ЈЕ било оно исто лице које сам тол њи пута видео у новинама, Међутим, . најуспелије фотографије У новина :з и часописима нису биле у стању Д
фиксирају сјај његових необичних
"лав с засе, ја сам за тили ча
ан емљен го-
боравио мој унапред џ 2 вор. Ајнштајн ми се пријатељски ар смешио и понудио ме је цигаретом.
То је био први пријатељски осмех ко ји ми је био упућен од мога доласка у Берлин. Замуцкујући испричао сам му о својим тешкоћама. Ајнштајн ме је пажљиво слушао,
— Ја бих вам врло радо написао пре
поруку за пруско министарство просвете, али то не води ничему.
— Зашто ,
— Зато што сам до сада дао МНОго препорука. — Затим је спустио ма. ло глас и са подсмехом додао: — Они ' су. знате, антисемити.
После тога је устао и замишљено се прошетао горе-доле по соби. Видео сам да интензивно размишља како да ми помогне.
— То што сте физичар олакшава ствар. Написаћу неколико речи професору Планку; његова препорука више значи него моја. То ће, верујте, бити најбоље.
После тих речи потражио је хартију за писамце. Она је лежала управо пред њим. на писаћем столу, он је није видео, а ја сам се толико био преплаштио, да нисам имао три чисте да му скренем пажњу на њу. Најзад му је пошло за руком да нађе папир и он је написао неколико речи. Написао ми је препоруку не знајући да
"ли ја уопште имам било какву пред-
ставу о физици!“
Већ смо споменули да је Ајнштајн имао честе и интересантне контакте са државницима разних земаља. Први совјетски министар просвете, А. В. Луначарски, водио је дуге разговоре са славним физичарем, упознајући га са циљевима револуције и пла новима за преображај младе совјетске републике. У својим успоменамо он овако описује Ајнштајна и његову жену, која му је била и остала верни сапутник. : 148 '
(Наставиће се) ИЕ
ПАРТИЗАНИ БОЈИШТА
СА ПЛАВИХ
#
Из славних дана борбе на Јадрану ни рекама.
Пише: Спасоје Убавић
98,
__БдЕ ЈЕ „ФЕЛИЧЕ“
„Тунак“, „Мацола“ и ПЧ-71, успели су да савладају посаду немачког брода „Феличе“ и спроведу га у вишку луку, На слици: крај„Феличеа“ заробљена посада и артисти
Поступак свих бродова У сличним сигуацијама досад је био несигуран и неодлучан, пошто је тешко донети одлуку шта да се ради, Да ли да се отвори ватра, евентуално, на савезничке јединице које су надмоћније по наоружању. или да се поступа онако како што су досада наши бродови поступали, тј. иако савезничке јединице не одговарају на сигнале, већ се приближавају или чак отварају ватру, наши бродови продужују пут и на све могуће начине се старају да се савезницима идентификују... Од момента кад је посада Н.Б.8 установила да се ради о непријатељу њено сналажење у врло тешкој ситуацији је одлично, држање посаде је храбро, одлучно и борбено, Скретање из курса на десно за 20 степени ради искоришћења свих оружја — правилно је. Јачина ватре је била врло јака, па су непријатељске јединице које су располагале надмоћном брзином повећавале одстојање и прекидале борбу кад је ситуација за њих постала претешка. Исто тако непријатељ је прекинуо борбу и повукао се и ако је био надмоћан... Може се закључити да је једна непријатељска, јединица теже оштећена. Мишљења смо да би требало целокупну посаду Н-Б:8 похвалити за храбро држање и сналажење у ситуацији која није настала толико њеним неисправним поступком, колико приликама које постоје. Нарочито треба истакнути држање рањених другова који су и надаље остали у борби и омогућили да се употребе сва оружја и да жестина ватре није ни најмање попустила“.
Борба „Корната“ против надмоћног непријатеља једна је од светлих страница партизанског ратовања на мору.
Двадесет и седмог августа 1944. године пред поноћ, из ријечке луке испловио је метални моторни брод „Феличе“ од 120 тона носивости. Био је то један од оних италијанских бродова које су Немци једноставно запленили и њима употпунили своју транспортну флоту на Јадрану.
„Феличе“ је био наоружан тешким митраљезом од 20 мм, митраљезом „Бреда“ и пушкомитраљезом. Сем посаде од два немачка официра и осам подофицира, на броду је те ноћи било шарено друштво каково се тих бурних ратних дана ретко виђало на Јадрану: неколико усташа и артистичка трупа од седам мушкараца и четири жене. Артисти су требали да обилазе немачке јединице дуж обале и да им својом сумњивом уметношћу олакшају тежак живот пун свакодневних опасности, да их на час отргну од мисли о све ближем поразу.
У и брода налазило се 54463 кт намирница – немачке јединице дуж јадранске обале: брашно, сланина, месне и рибље конзерве, кобасице, кекс, сир, поврће, мартарин. |
Командант брода, виши морнарички ин-
спектор Вернер Ошац имао је наређење да плови само ноћу. Партизани су на мору постали већ толико снажни, толико вешти у изненадним нападима, да се мањи транспортни бродови нису усуђивали да плове дању сем ако су били у конвоју под зашти= том ратних бродова.
„Феличе“ је прве ноћи имао срећу и у зору је бацио сидро у Сењу, добро утврђеном немачком упоришту, где није постојала опасност да га нападну морнари с петокраком. .
Командант Ошац дао је посади вољно до вечери. На броду су остали само стражари. Артисти су прошетали по Сењу, одржали своју представу и после се вратили на брод.
Касно увече „Феличе“ је дигао сидро и запловио дуж обале према југоистоку.
Узалуд су команданти немачких јединица у Далмацији очекивали брод с провијантом. Етером су полетела узбуђена питања и збуњени одговори:
— Где је „Феличе“7 Хитно шаљите намирнице! — „Феличе“ је нестао! Последњи пут виђен кад је излазио из сењске луке!
Немци нису знали да су партизански 0обавештајци 29. августа у осам часова ујутро јавили Штабу П поморског обалског сектора на Дугом Отоку:
— Јутрос после сванућа у увалу Каблинац на Исту упловио је немачки транспортни брод. Везао се у четверовезу: сидро по прамцу, два конопа по крми,
У штабу су знали зашто се брод укотвио у ували: из страха пред нападом нашао је скровиште у коме намерава да предани, па да по мраку настави пут.
У извештају Штабу Морнарице НОВЈ од 31. јула Штаб П обалског сектора описује
како је испланиран напад на .„Феличе“: „- - С обзиром на однос наоружања наштих бродова према непријатељском, као и
због избегавања сувишног оштећивања бродова, одлучено је да се препал изврши комбинованом акцијом поморске пешадије и пловних јединица. Главни моменат у нападу имало је да одигра изненађење. . .“
„Феличе“ се лењо љуљушкао у ували Каблинац у луци Косирача. Немачки војници и артисти безбрижно су лешкарили на палуби. Нису ни слутили шта их очекује. Неки од њих сишли су с брода и упутили се у село Ист.
За то време партизански патролни чамци „Јунак“ и „Мацола“ и п4-71 превозили су педесет бораца према ртовима Мавреским Кок испред Косираче, у заседе из којих је требало да тачно у 17,45 часова, заједно са чамцима, нападну усидрени брод.
На Коку се искрцао и начелник Штаба П поморског обалског сектора поручник Мирослав Драгустин.
У 16 часова са оба рта пошла је једна патрола према селу Ист да зароби Немце, ако који од њих буде тамо.
“(Наставиће се,
поло ~
7 8 9
о.
Са У "
"РОЈ 4312
Водоравног К Мрква. шаргарепа (мн); 2, Свечано спаљивање јеретика у анији у време Инквизиције: 3. Стари вавилонски град биљка из фамилије суноврата (мн) — крати-
ца јединице мере за дужину; 4. Део ваге —
УКРШТЕНЕ РЕЧИ
па заменица — река у Совјетском Савезу; · „анци. синџири. — црногорско коло; 6, Позната америчка филмска глумица — носач; 7. Радиотелевизија Италије (скр) — коњи — узвик: 8. Инипијали творца теорије релативитеме На . дух биро хемијски знак за јод; ђ е висинско језеро на св . Боливије и Перуа; 10, Бок. И
Усправно: 1. Неограничени владар. самодржац; 2. Слово латинице — пројектил или пиротехничко средство покретано ракетним мо-
· тором — стари град у Малој Азији; 3. Отац
— једињења која настају дејством киселина
на базе — кратица уз називе п' оштанско-телефонско-телеграфских предузећа; 4. Рожне и
коштане израслине на глави неких сисара —
мала земља у југозападном лелу Арабије; 5.
Верни — административна област у Грчкој; 6. Титањ — јединџита електричне отпорности — место крај Љубљане: 7. Ударац ул
искоса — биљка коштуњавог плода — пука У
Израелу; 8. Нагл « · Нагло зачепљење крвн' терије угрушком крви. (М. Оз ме
РЕШЕЊЕ БРОЈА 4311
по оравно; 1 Обор — Алка; 2. Параболе; 3 6 ис и 4. То — стрм — ми; 5. Навала: РЕим И Л. У. (Лесја Украјинка) — Ао К (Иван Крилов); 8. Учен — Асти; у арантен; 10. Сјај — торо. ' У ћ : зе: | Опет — лукс; 2. Балон — Кучај; нај; 5. Аба аи а а а И у м — МлЛ.
а |
Пт
емирата
па вуна => Веи ин ннинни:
У АЛИ