Borba, Jun 04, 1966, page 16

ЛЕВИЗИЈА

Џоан Баез СУБОТА, 14. УТ 1966.

17.550 Објављипање програ-

ма, затим ВЕСТИ — Сту-

дио Београд

1955 „Где је — шта је уманистичко обрпллзопасе“ — „Студио Београд значају учења класич-

њих језика. данас; ученпи-

ци класичног смера Осме,

београдске _ гимназије изроде кратак програм реци тација и мадригала на грчком и латинском језику 1810 Спира тамбурашки ор местар Јулија Њикоша (Осијек). Суделују солисти: Тита Шерман — Копљар, Феликс Ајх, Верица Свобода и хор „Шокадија“ Студио Загреб

18.25 Објављивање програ-

ма — Студио Београд Т ПРОГРАМ

СУБОТА, 4. УТ 1966.

4.00—8.00 Јутарњи програм 4.03 Вести

4.330 Док не хупите новине 500 вести

5.001 Кроз наша предузећа 547 Из нашег данашњег програма |

5.30 Јутарња емисија за село

6.00 Јутарњи дневник

615 Информатор

6.50 Дотодило се на данашњи дан

7.00 Добро јутро децо 7.30 Метеоролошки штај

8.00 Вести

8.02 Да вас подсетимо 8.05 Из барокне литературе 8:30 Филмске мелодије 9.00 Радио вам одговара

910 песме уз секстет Душана Радетића

9.30 Радио-школа — Учимо ентлески

10.00 Вести

10.05 Из славних дана НОБ 1015 Војничке песме

10.255 Из репертоара Плесног оркестра Радио-телевизије Љубљана

1.00 Преподневни концерт 12.00 Вести

изве-

1202 Музички интермецо 1210 Извештај о водостању 12.30 Ми У груштву и дому

1245 Свира саксофониста Едуарцл Сађил

1300 Вести

1305 С песмом им игром од Дрине ,до Тимока

1330 Композиције наших аутора

14.00 Вести

14.02 Суботом У два

14.220 Музика за децу

14.300 Мала продавница плоча 14,55 Да вас подсетимо

15.00 Новости дана

15:20 За љубитеље народне музике

16.00 Вести

16.02 Сусрети и збивања 16.10 Привредни журнал 1700 Вести

17.02 Црвени сигнал

17.155 Оперске улоге и њихови тумачи

18.00 Вести

18.02 Тема дана

18.15 Били Вон и његов оркестар 18.440 Караван

19.00 Вечерња ревија жеља — народна музика 19.30 Дневник

20:00 Суботом увече, затим музика — Студио Сарајево 2200 вести и метеоролошки извештај

2215 Слушали сте протекле недеље — Студио Беотрад 2320 Вести

2303 Музиком до поноћи Студио Загреб

21:00 Вести

90:05 забавни музички про: трам Радио Београда и ЉЗагреба мо

је те-НОовОСТИ — „Седам београдских дана" Студио Београд

18.485 „Ллилеме“ — Драгољуб Штари: „Попратак“ — Сту-“ дно Загреб

Главне улоге тумаче Борис Бузанчић, Ђурђа ивезић, Ана Херцигоња, Божидар Смиљанић, Тито Строци, Боритој Шембера и други. Режисер је сам аутор 1940 „Еурека" — Студио Бе оград

19.4 „Лаку ноћ, децо“ Студио Београд

19.58 Тачно време

мо тТВ-ДНЕВНИК

20.255 Извештај сл Пленума Централног комитета Сапе за комуниста Босне и Хер пегопине — Стулио Сарајето — Студио Београд

2040 Музички кутић — Сту лио Љубљана

20,50 „С камером кроз свет“ — Стулио Београд

21,20 Џоан Баез и Тереза Кесовија певају — Студио Ђеоград

Џоан Баез је данас најпознатија“ америчка интерпре таторка народних песама, изванредног гласа. Тереза Кесовија је добро позната глелаоцима телевизије, она ће извести неколико најбо љих песама из свог репертоара 2220 „Велики подвит“, се-

ријски филмови, епизола „Расуло“. Главну улогу итра Мајкл Рени — Студио Загреб

2310 ВЕСТИ — Студио Бео град

РАДИО-БЕОГРАД

п ПРОГРАМ СУБОТА, 4. УГХ 1966.

11.00 Популарна радио-игра — Александар Обреновић: КЛАКСОН.

12.00 Вести

12.03 Програм за данас 1210 Три игре три ритма Мамбо, чарлстон, боса нова 12.30 Спортски састанак 13.00 Клавирски албум 'Фре дерика Шопена

13.15 Човек и простор 13,20 Шетња кроз Бугарску 11,00 Вести

14.02 Музичке вости

14.30 Радио-школа Ј 15.00 Народне песме и игре 15,30 У неколико речи

15.355 Студентске звучне новине 16.00 Вести

16,02 Сећање на старе шлатере 16.30 Истина о легендама 16,45 Музичка естрада кул

занимљи-

турно-уметничких друптава 17.00 Глумци — певачи

1715 Рекламни излог 17.30 Хроника главног града

17.45 Велики валцер

18.00 На веселом таласу 18.30 Моја слика, песма, музика

1840 Са солистима и ансамблима из Сарајева изволе народне песме и игре. 19.010 Вести

19.02 Са оперске спене 2,00 МУЗИКа за игру

20.50 Вести

и сутрашњи програм

Ш ПРОГРАМ СУБОТА, 4. У1

21.00 Есеј — Сузан Лантгер: Живот и његова слика. 21.36 Концертно вече дири тента Вацлава Талиха = Сметана: Моја домовина 22.50 Нешто се слично догађа — Цензура. Говори Бо жидар Божовић;

2310 Вокалне композиције

' Клемана Жанекена

Т ПРОГРАМ НЕДЕЉА, 5. УТ 1966.

5.00—8.00 Јутарњи програм 8.00 Вести

8.02 Привредни журнал 8.445 Од недеље до суботе 9.00 Недељни програм за децу

10.00 Вести

10.02 Изабрани забавни програм

11.00 Бечке свечане недеље. Директан пренос концерта Бечке филхармоније

У паузи, око 1.50 — Извештај о водостању

13.00 Вести

13,02 Глрограм за младе 13.300 популарна музика 14,00 данас позивамо... 1410 Мелодије које радо слушате

14.30 Ралио-комедија — Мио праг Ђурђевић: „Поплава аматеризма“

МАЛО ОБЛАЧНО

Прогноза времена за Југославију за 4. јун: У Србији н Македонији умерено, а У осталим крајевима мало облач-

но. Температура ће порасти.

. Прогноза времена за Београд и околину за 4. јун: Сунчано. Највиша дневна температура око 24 степена,

МОСТАР _ || ДУБРОВНИН. ИПРА БИТОЛА Температуре јуче у 13 часова

Издаје и штампа НИП „Борба“, Уредништво, администрација и штампарија: Београд, Трг Маркса и Енгелса 7, телефон 334-531 и Загреб, Прерадовићева 21—23, телефони: 37-501. 23-184 и 23-492. Претплата па пових (1.100 старих), за стране земље 22 нова (2.200 старих) диндра. Жиро рачун: за прет_ плату 601-1-1751, за ренизоре 601-1-1752 и централни 601-1-76. Поттански фах 629

МАННАМАРИНА БОЈАЗАН: ДА СЕ

НИЈЕ ПРЕТЕРАЛО ПРЕКО СВИХ ГРАНИЦА

За мање од месец и по дана мини стар за народну одбрану САД Макна мара доживео је два ударца.

Први је био кад су сателити птијуни „Самос“ открили, месец дана унапред, да предстоји експлозија тре ће кинеске бомбе. И тада су, као не ким чудом, из војних сефова искрсли сви могућни досијеи који су тражили интервенцију.

Оцене су биле да сваког часа два сателита могу бити спремна за омета ње сваке радио-поруке упућене из Кине и да се за мање од 12 часова мо же уништити нуклеарни центар у про винцији Синкјанг, као и индустријски потенцијал Манџурије, па чак и сваки градски центар у Кини под условом да није даље од 2.500 километара од њених граница.

Додавало се да се све то може остварити помоћу конвенционалних представа, док ће за неколико година бом ба коју Кина тада произведе бити за копана под земљу, па ће се, према то ме, моћи уништити само атомским ору жјем.

Инсистирало се на опасности коју за човечанство може представљати Кина оног часа кад буде постала војна сила у правом смислу те речи. Према томе, није се смела испустити прилика за акцију. Па ипак, до интервенције није дошло. Напротив, инсистирање једног дела врховне команде забрину ло је владу САД.

Други ударац Макнамара је дожи вео 12. маја. Тог дана се мајор Дадли нашао очи у очи са једним совјетским „мигом“ кинеских ознака. Дошло је до окршаја и кинески је авион био оборен.

Од почетка рата у Вијетнаму био је то први директни сукоб између аме ричких и кинеских снага. Поред тога, инцидент се догодио у непосредној близини кинеско-вијетнамске границе, што је влади у Пекингу пружило могућност да тврди да је кинески ваз душни простор био повређен. Амери канци су то одмах дематовали. Међу тим, нико не може сигурно рећи шта се стварно збило. Јер, при брзини од 2.500 километара на сат секунди су у питању кад је реч о преласку грани це.

Међутим, постоји нешто што Макнамара мрзи више од свега, а то су ситуације у којима се контрола не мо же држати чврсто у рукама. Ако већ до таквих инцидената може доћи, то значи да треба учинити све да се не претворе у катастрофу. И министар одбране одлучио је да искористи говор који је требало да одржи неколи ко дана касније у Монтреалу, у Удру жењу главних уредника америчких листова. Желео је да говори речником разума и да се уздигне изнад сва кодневне праксе вођења рата. Није његова ствар да отвара врата будућим преговорима, али он мора указати на то да непостојање дугорочније полити ке води из дана у дан погоршавању сукоба који може попримити и шире размере...

'„Треба прекинути са изолацијом Кине...“ рекао је. „Треба се потруди ти да се успоставе трговински односи, да се појачају дипломатски контакти, да се можда одобри и размена војних посматрача на опасним местима“.

Пошто је био претходно упознат с текстом овог говора, Џонсон га је одо брио. И он се сам плаши пре свега тога да у историју уђе као председник-ратник. А у политичком погледу клан „крутих“ не представља толико јаку снагу у изборној кампањи да би се на њега требало ослонити.

Број баптистичких проповедника који проналазе некакве хуманитарне разлоге да би пледирали за антикине ски крсташки рат сувише је мали. Бари Голдвотер, бивши републикански кандидат на председничким избо рима, такође не представља никакву опасност. Што се других тиче, они ћу те: Никсон — зато што је опрезан и што жели да створи себи могућност за промену става; сенатор Диксон зато што је У болници, непокретан по сле тешког прелома ноге.

С' друге стране, међутим, критике су све чешће. Оне сада прелазе грани

е протест ва пута ПР НА НЕ а пи аран

литичара. Оне се сада не своде више само на мо ралне Критике, него прелазе на један много значајнији терен — на интересе државе. ;

На основу расцепа до кога је недавно дошло између будиста и генег нала Кија, поборници преговора кажу: „Америка“ је обећала да ће пру жити помоћ једној легитимној влади против комунистичког“ напада. Међу

„Тим, ту нема ни владе, ни легитимно

сти. Америчке су трупе далеко од то га да помажу Вијетнамцима у њихо вој међусобној борби; оне се боре уме Сто њих и то до те мере да се већ по други пут за две недеље догодило да је у борбама пало више Американаца него Вијетнамаца.

Једна анкета спроведена у САД између 16. и 21. маја показала је коли ко је јавно мнење у овој земљи збуњено. Проценат. Американаца који одобравају председникову , вијетнамску политику пао је испод 50 одсто (47 одсто), а 35 одсто је отворено не одо брава. Осим тога, 54 одсто анкетираних сматра да би требало да се САД повуку из. Вијетнама уколико разне некомунистичке струје продуже међу собне свађе. Само 28 одсто анкетира них супротног је мишљења.

И доиста, те недеље се стицао ути сак да је у влади највеће државе на свету настала потпуна збрка. Из Сајтона, Хуеа или Да Нанга непрестано су пристизале контрадикторне вести, ад-хок састанци ређали су се један за другим, планирани викенди су про-

падали. 3 '—

ви — како јавља до а“ — да ниједна аме а служба није могла да предвиди изненадни пи те нерала Кија на Дананг. А АСАРЕ САД у Сајгону Хенри Кабот Лоџ, ка жу, сматра да будисти представљају 4 вијетнамском народу једину снагу У Ј

способну да се супротстави комунисти ма, док је председник Џонсон приста лица генерала Кија, али се не усуђује да заузме сувише категоричан став из страха да му не пребаце да из сујете подржава човека кога је пре три ме сеца у Хонолулуу грлио.

Ово није ситуација у којој се може очекивати неки патриотски елан и прихватање слања још 120.000 људи у Вијетнам. А то не представља нима ло ружичасту ситуацију за једног председника који би морао да апелу је да се дисциплином надокнади 19 ми лијарди долара предвиђених као рас ход у 1967. на Вијетнам готово целоку пни износ француског буџета), избег не непосредна опасност од инфлације и нагло повећање дефицита у платном билансу САД.

Џонсон се, ипак, 25. маја нашао у нешто повољнијој ситуацији. Генерал Ки је, бар привремено, славио победу. Да Нанг је пао, Хуе се покорио, буди сти се повлаче, и поред тога што де монстрирају и спаљују америчку биб лиотеку. Шеф вијетнамске владе при стао је да учини корак намењен аме ричкој јавности: „Избори ће се одржа ти“ рекао је он „најкасније 11. септем бра“.

Поставља се питање које ће група ције имати право да учествују у пре дизборној кампањи. Како ће се контролисати исправност спроведених из бора2г Неколико личности позваних да учествују у формулисању изборне процедуре — повукло се. Не може се рећи да међу људима у Сајгону вла да међусобно поверење. Али, како ка жу амерички званични коментатори, „Вашингтон се не меша у вијетнамску унутрашњу политику“. Битно је да•се спроводе консултовања. Верује се да се генерал Ки неће повући. Он рачуна на то да ће 700.000 војних ли ца гласати за његове кандидате, да ће 1,5 милиона католика и два милиона припадника других секти бити против будиста, а да ће ови, у немогућности да добију већину, пристати на неки компромис.

Можда ће тада чак и председник Џонсон бити у могућности да говори о препороду Вијетнама и да допусти могућност преговора. Јер, 11. септем бра предизборна кампања, она права, она која се тиче председника Џонсона — кампања пред новембарске изборе у САД — биће већ у току.

(„Експрес“, Париз)

МУЗИЧКИ ИНЦИДЕНТ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ

Председника општине у Итагвију, држава Рио де Жанеиро, оптужило је неколико градских отаца да „нема осећај за положај“ и да га ваља зато опозвати. У суштини — био је то само један музички инцидент. Десило се да је један очигледно до ушију заљубљени полицајац ушао у оближњи бар и инсистирао да се на „му-

боксу“ бесконачно свира једна срцепаратељна песма локалног тенора Ви сенте Селестина, који је натеривао на плач целе генерације општинских жена. Председник. општине се разболео од понављања исте песме и затражио да се, за промену. одсвира једна је-је-је песма, на пример песма Роберта Карлоса „И нека све остало иде дођавола“. Полицајац је промптно реаговао. У тучњави која је настала, председнику општине сломљен је прст на руци. Вест је шокирала грађане и изгледа да ће несрећ„ни председник бити опозван.

| 6 (0 Глобо“, Рио)

Чују се гласо писник „Експрес ричка обавештајн

СТРАНА ШТАМПА ПИШЕ

ПОРТРЕ СПАЉЕНЕ НАЛУЂЕРИЦЕ

Будистичка калуђерица Тич Ну Тан Кванг спада међу самоубилачке демонстранте који су се ових дана спаљивали живи у Јужном Вијетнаму у знак протеста због америчке политике. Ово је њен портре, постављен у пагоди у граду Хуе док је будисткиња још горела, пошто је сама запалила своју бензином натопљену одећу. У Хуеу, Да Нангу и самом главном граду Сајгону будисти непрестано и на разне начине демонстрирају против Кијевог режима и САД као његовог патрона. (Фото Асошијетед-прес)

ЈАМЕРИЧНКА СПОЉНА ПОЛИТИНА, ДЕОНИЧАРСНО ДРУШТВО« И АНКЕТА 0 ПОПУЛАРНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУ

»-. АТ одсто желе да останете ту где јесте, 35 одсто да уђете

раних је без одређеног мишљења. . .“

ИЗА. гокетек РОШСЕ

» а 18 одсто анкети-

(Карикатура у лондонском » Тајмсу“)

НАНАДА. МАЛО ШАНСИ 34 СЕПАРАТИСЈЕ

Жири на конкурсу мушке лепо. те недавно је прогласио Жана 1 зажа, шефа Либералне странке и са дашњег премијера у Квибеку, „Најлешшим _ човеком провинције . која представља француско језичко по. дручје“. То је добар знак, подвлаче његове присталице. Не сумњају У 1 да ће 5. јуна, на дан када ће провиц ција Квибек, то јест француски д Канаде, обновити своју законодав ну скупштину, човек кога сматрају „оцем тихе револуције“. Лезаж, славити победу.

„Квибек напредује“ — само је па рола. Али, њу Либерална партија схвата прилично озбиљно и имајући у виду предстојеће изборе прихвату ла је три заједничке новине. Цра свега, први пут ће Квибек прекину. ти са англо-саксонском традицијом гласања преко недеље. Избори ће се одржати у недељу и Канађани ен. глеског порекла оштро прбтестују против овог безбожничког маневра који ће их принудити да на „дан посвећен богу“ имају посла с гласац ким листићима.

С друге стране — захваљујући једној новој подели која је повећала број изборних срезова са 95 на 108 — градски гласови су ревалоризова.

ни на штету сеоских. Најзад, право гласа стиче се са 18 година, а не са 21, као што је досад био случај. У оБој области, у којој су јако изражене аутономистичке тенденције, наро чито код младих, људи се питају как ве ће реперкусије имати ове новин које значе повећање броја уписаних гласача за 10 одсто.

Главна опозициона Конзервативна странка увојила је паролу „Најп ре Квибек“, показујући тако да Не ма на чему да завиди либералима У погледу провинцијског партикулариз ма. Њен лидер Данијел Џонсон ипак није пронашао најјачи адут који би привукао јавност. Извесни конзервативци покушали су да полемишу ко лошег извршења буџета за свет ску изложбу која ће бити отворена У Монтреалу 28. априла 1967. Првобит но су трошкови, то јест 1963 године били предвиђени на 10 милиона До лара, а данас су већ достигли суму од 110 милиона. Али, становници КВИ бека с правом су позосни на ту из ложбу која ће окупити 30 земаља ВУ ше него изложба у Брислу 1958. Због тога се не хватају на ову уд“ цу конзервативаца. Њихово је миш“ љење да успех већ обављених радо“ ва оправдава милионе који су утро шени.

Због тога су се кандидати окоми ли на два питања: развој друмске мреже и статус верске школе којој прети препорука једне владине кому сије да се оснују лаичке школе.

У ствари, све то много не зану“ ма Канађане. Њих интересује — 780 ди дописник „Експреса“ — колико ће гласова добити Унија за незави“ност, Овај сепаристички покрет И“ лази на изборе са 73 кардидата. Ве рује се да ће у најбољем случају 19 бити једно посланичко место. Међу“ тим, уколико добије 10 одсто гласе“ ва, нико више неће моћи да потиењу је латентну снагу коју представљају поборници једне аутономне републ, ке Квибека. („Експрес“, Париз

ЛИЗ ТЕЈЛОР И МЕНСПИР

; то На реклами за филм „Укроћена

Ропад“, који се управо снима у аи неће стајати име писца, аутора, абет

јема Шекспира. Природно, Елиз Тејлор и Ричард Бартон истакну“ помињу, а за сценарио наведени та имена Франка Зефирелија, Па)

Дена и Сусе Дамикоа. Али, имена нема. Представник „К је“, продуцентске компаније,

= 2 илма увек » штио је да су најаве ф је улазнице

о се

и уговорних обавеза“. ПР обичан језик то значи да) му двоструко слаб— нијепривлач 2.

е скопској публици и нема сво т едатии („Обссрвер - •