Borba, Jun 04, 1966, page 2
Страна 2,
ПРЕДСЕДНИН ТИТО И ШАХ ПАХЛАВИ ИЗМЕЊАЛИ | А ОЛАМНОВАЊА __ | ИЗБОРИ 1.
Прадседнин Релублине одлиновао иранског Шаха Орденом југословенске велине звезде а шах Мохамад Реза Пахлави председника Тита на'вишим иранским одликовањем - Орденом Пахлави
Сајгон, 3. јуна
Избори за јужновијетнам ску уставотворну скупштину заказани су за 11. септем
данас комитет за израду изборног закона.
Како јавља АФП, одлуче но је да скупштина броји сто педесет чланова, који ће бити изабрани од стране гра ђана старијих од осамнаест година.
У првом реаговању на ову одлуку, један од будистичких лидера — вођа непо мирљивих Три Кванг — одлучно је одбацио могућност да будисти учествују у избо рима, уколико их организује садашња влада. Он је истовремено, говорећи на кон ференцији за штампу у Хуеу, обновио свој захтев да тенерали Тије и Ки, шеф др жаве и председник владе, безусловно поднесу оставке.
„Пре крвавог напада на Да Нанг били смо спремни да прихватимо да Кијева влада организује ове изборе. Данас више не пристаје мо. Ми више немамо повере ња у ту владу, и захтевамо само једно: да поднесе оставку“. 5:
председник Тито за време размене одликовања Б
жио Сједињене Државе за „потпуно неразумевање“ вијетнамске ситуације, и истакао да је лажан већи број информација које се односе на став будиста према влади. Према његовим речима, потпуно је неоснована тврд
Шах Пахлави и
| на царском лвору др Хосеина Алију Логмана, бившег иранског премијера и председника националне компа-
У згради Савезног изврног већа у Новом Београду председник Републике Јосип Броз Тито и Његово
Царско Величанство Моха није за нафту лр Мануча- ња да је генерал Нуан, комал Реза Пахвали измени-.ра Егбала и друге личности. мандант прве-тактичке зоне ли су одликовања. Ирански (Танјуг) )
отпочео са интервенцијом у Хуеу у име владе. С друге стране, додао је будистички лидер, потпуно је нетачна и информација да је Там Чау,
Шах је одликовао председника Тита највишим иранским одликовањем Ор- | леном Пахлави. Истовреме-
Свечани пријем
Синоћ је председник Ре-
ВИЈЕТНАМСКА КРИЗА
ПАРЛАМЕЛТАРНИ
бар ове године, саошнтио је.
БОРБА
СЕПТЕМБРА
Три Нванг одбацује могућност да будисти учествују
на изборима уколико их организује садашња влада.
- Оотавна шефа будистичког института Там Чауа, - Нове демонстрације у Сајгону
проширен са десет цивилних личности.
Там Чау поднео је данас оставку на положај шефа будистичког института у Сај гону, пошто није успео ра за свој умерени став придо: бије већину будистичких пр вака. ;
ж = ж
У писменој оставци Там Чау каже да није успео да реши садашњу кризу. Његтови помоћници саопштили: су да је до оставке дошло зато што су се млађи калу|ђери побунили против. Там Чауовог споразума са шефом војне владе генералом Кијом и наговестили да ће наставити борбу и спаљива ти сами себе, ако буде потребно. Саопштење о оставци дато је после бурног састанка бу дистичких свештеника, одржаног поводом дана рођења Буде. Борбено крило калуђера саопштило је да неће дозволити да се овај дан прослави јутрос у пагодама, као што је то планирао Там Чау. .
На улицама Сајгона данас су поново избиле демонстра ције, упркос јучерашњег спо
Три Кванг је, затим, опту | разума између Кијеве вла-
де и будистичких лидера о учешћу цивила у влади. Демонстранти су носили написе у којима се захтева оставка генерала Кија.
Будистична налуђерица спалила се у Да Нангу
Да Нант, 3. јуна УПИ јавља да се једна бу дистичка калуђерица спали
ла ланас У Да Нангу, манифестујући тиме противљење
но предселник Тито оллико |
вао је високог госта Орденом југословенске велике звезде. југословенским ол-
зањем које примају ше |
жава. Ирански Шах такође је! одликовао Едварда Карде- | ља, Алексанлра Ранковића, ! Петра. Стамболића. Јакова Блажевића. Марка-Никезића, Ивана Крајачића, Рату
Дугоњића. Мику Шпиљка, Рудија Колака. Светислава Стефановића и. друге личности. Председник Тито. одликовао је иранског премијера |! Амира Абаса Ховеида, затим министра парског двора Хосеина Годса ЖХакаоа, министра. иностраних посло | ва Абаса Арана, министра | привреде Алију Нагија Али. кана, иранског амбасадора | у Београду Ахмада Егбала, ! главног шефа џеремонијала '
ЈУГОСЛОВЕНСКО -ПОљСНи ЕКОНОМСКИ ОАМОСИ СЕ УСПЕШНО РАЗВИЈАЈУ
У Београду потписан протокол о заседању мешовитог комитета за привредну сарадњу две земље
У Београду је јуче потпи- !
| Блажевић са супругом. Мар
публике Јосип Броз Тито
| са супругом Јованком Броз
приредио свечани пријем У част свога госта шахиншаха Ирака Мохамеда Резе Паг лавија.
На пријему који је протекао У срдачној и пријатељској атмосфери били су поред иранског Шаха, ми нистар иностраних послова Ирашта Абас Аран. амбасадор Ирана у Београду Ахмал Егбал. шеф перемонија ла на двору Шаха др Хосе ин Али Логман и друге лич ности из пратње.
Са југословенске стране на свечаном пријему су би ли Едвард Кардељ са супрутом. Александар Ранковић са супругом. Иван Гош њак са супругом. Блажо Јо вановић са супругом. Јаков
ко Никезић са супругом и лруге личности. (Танђут)
носе с иностранством и пред
председник будистичког института, склопио споразум с владом да је подржи уколико војни директоријум буде
политици владе генерала Ки ја. Ово је шесто самоубиство | спаљивањем извршено у Ју ' жном Вијетнаму од 29. маја.
Калуђерица Тич Ху Дијеу Дин полила се бензином пред неколико стотина окуп љених грађана, које је поли |ција одмах после тога“растурила. Будистички. лидери у Да Нангу затражили су поново „да амерички председник Џонсон лично интервенише и реши спор између будиста и сајгонских војних власти. Самоубица се такође обратила Џонсону једним од два опроштајна писма која је оставила. Америчке бомбе
за вијетнамски рат
Вашингтон, 3. јуна Сједињене Државе прооиз| вешће у последњем тромесе Ба ове године милион бом-
и, 300.000 тона, и употребити их за бомбардовање Вијетнама — јавља АФП позивајући се на добро обаветштене ваптингтонске кругове. ·
Амерички министар одбра
У укупној тежини од |
сан протокол о заседању ју- седник пољског дела мешогтословенско-пољског метшо-|витог комитета Казимјерж витог комитета за привред- ! Олшевски.
ну сарадњу. Протокол су по Мешовити комитет је оцетписали члан СИВ и пред-|нио да су између два његоседник југословенског дела ' ва заседања постигнути зна комитета Геза Тиквицки и чајни резултати у даљем по први заменик Комитета пољ расту и продубљивању приске владе за привредне од-! вредне сарадње.
МОСКОВСКА. ХРОНИКА
Вођа будиста Тич Три Кванг
не Роберт Макнамара рани-
уовешту а ПР
__ДАНАС СЕ ЗАВРШАВА 13. КОНГРЕС КЛЧ
Петар Стамболић говорио на митингу у бродоградилишту „Чешке лодењице“
од специјалног извештамча | „Борбе“) Праг, 3. јуна Председник Савезног извршног већа и шеф југословенске партијске делегације на, 13. конгресу кпч друг Петћр Стамболић био је данас пре подне гост рад ног колектива завода „чешке лодењице“. бродогра-
дилишта спепијализованог за изградњу бродова-багера. Тосте из Југославије. који су у 9 часова стигли У рашки члана ОК КПЧ Олджиха Черника, поздравила је на улазу У бродоградилиште група заводских руководилаца и функционера друштвених _ организација.
У разгледању бродоградилишта Петар Стамболић и чланови југословенске делегације задржали су се један сат. После крађе вожње моторним чамцем они су посетиле зедан велики брод-багер са веома високим степглом 2а-
зоматизације свих уређаја, козега баш ових дана преу-
зима наручилац. 3
По повратку из обиласка завода у једном од његових погона одржан је митинг чехословачко - југословенског пријатељства. Долазак југословенских гостију на грибину радници и раднице „Чешких лодењица“ поздравили су снажним аплаузом. Изнад трибина стајао је транспарент | 58 текстом „Добро дошли дра
На митингу је говорио и директор завода Јожеф Шкарохлид. .
Звуцима Интернационале и срдачним поздравима заврше на је ова манифестација југословенско-чехословачког пријатељства. ж = #
У Конгресној палати настављена је и данас дискуси ја. Тринаести конгрес КИПЧ завршава се сутра усвајањем резолуције и докумена та, као и избором чланова новог Централног комитета кпч.
Учесници у дискусији су данас претежно инсистирали на постојању одређених проблема који коче привред ни развитак земље на једном вишем нивоу и инсисти рали на њиховом што бржем решавању и уклањању.
У преподневној дискусији било је запажено иступање секретара ЦК КПЧ Влади-
мира Коуцког, који је пре-
тежно говорио о савременој
међународној ситуацији, ме- ||
ђенародном комунистичком покрету и чехословачкој ом ладини. По његовим речима, негативне појаве запажене код једног дела омладине треба уклањати систематски, пошто је у питању дужи процес. Он је предложио и пријем већег броја младих људи у партију и изнео податак да данас свега 16 од-
ги гости из братске Југосла- | сто чланова партије долази вије“. Секретар партијског ко|јна оне који имају од 18 до митета завода Јарослав Ка- |30 година.
штпарек поздравио је чланове југословенске делегације И изразио У име трудбеника завода задовољство што их виле У својој средини.
Топло поздрављен на ар
је изашао лруг Петар |
ницу
| Стамболић и. пре свега. захвалио се колективу предузећа на упућеном позиву, а затим је одао признање његовим производним успесима.
Између осталог је рекао: „Нама је необично драго што присуствујемо 13. конгресу
Комунистичке партије ваше земље. Уверење је наше делегације да овај конгрес има великог значаја за даљи развој социјализма у Чехословачкој. Ниво привредних 0' етвађења и посадашњи ђазвој лонели су нове проблеме. про мене у. методу руковођења ' привредом. у планирању. иу економском систему. То што је било добро раније не одтовара данашњим потребама. Тим питањима после свестра;не претконтресне дискусије | сам конгрес с правом дао је посебно место. Само -решавање ових питања има. по нашем мишљењу. ванредно ве| лики значај за даљи развој социјализма, и просперитет Чехословачке“, ,
Наглашавајући да између
| |
|
Коуцки је нагласио да се КПЧ доследно бори за је-
нистичког покрета и политику мирољубиве коегзистенције. Н
На конгресу је данас говорило и око 30 представника комунистичких и прогре сивних партија.
Предраг ВУКОВИЋ
|динство социјалистичких зе || |маља и међународног кому- ||
Субота, 4. јун 1968.
ИЗБОРИ У ДОМИНИКАНИ
БАЛАГЕР ЖУДНА
ПОБЕДНО БОША
Исход избора изненадио Латинсну Америну. Говори бе о фалсификовању изборних резултата =
(оа сталног дотисника „Борбе“)
Рио, 3. јуна
Хоакин Батагер, један од фаворита бившег диктатора Рафаела Трухилеа, изгледа да је забележио значајну и потпуно неочекивану победу у доминиканским избори ма одржаним прошле среде. Према последњим незваничним резултатима Балагер води са преко 235.000 гласова више од Хуана Боша, на
Балагер
СМЕЊЕН ПЕНГ ЧЕЛ
(Наставак са, 1, стране) Е
дената готово до поноћи по локалном времену смењивали су се пред градским комитетом узвикујући пароле против антипартијских и ан тисоцијалистичких елемена та и заветујући се да ће под руководством _ новог градског комитета водити „културну револуцију“. Манифестанти су такође узвикивали паролу „заштитимо Мао Це Тунга и боримо се за спровођење његовог уче-~
наших земаља и народа Југо- | ња“. Манифестације су та-
славије и Чехословачке поСТОЈИ лубоко и традиционално пријатељство. лруг Стамболић је приметио: дили смо се. са задовољством, колико овле У Чехословачкој познају Југославију. колико |1е. рецимо. 1угословенских хњига преведено на чешки и словачки језик“.
Говорећи затим о томе да се међу нашим земљама оствару је успешна политичка, економ ска, културна и научна сарад ња, Петар Стамболић је нагла
је је изјавио да ће Сједиње |сио да је „један од важнијих не Државе бацити ове годи- садржаја рада наших и чехо-
не на Северни и Јужни Вијетнам – 600.000 тона бомби, према 480.000 тона у прошлој години.
псовни херокзам у прошлом рату
Најављују се нови историјсни радови пред 22. јун. — Припремају се нови мемоари
бјављен је уводник у коме се развија теза да у совјетској мемоарској и уметничкој литератури није у довољној мери обрађен масовни хероизам совјетских љу ди у рату.Оно што је написано односи се, пре свега, на 11.500 хероја Совјетског Савеза, а хероизам су у рату против хитлеровске Немачке показали милиони.
„Дуго времена — пише ча-
(Од сталног дописника „Борбе“.
тивањима. новим анализама. и ових дана, како се сазнаје, треба очекивати нове историјске информације о 1941. години.
Москва, 3. јуна
На многе начине је до сада описан почетак рата хитлеровске Немачке против Совјетског Савеза. Једно време до ХХ конгреса Комунистичке партије СССР почетни неуспеси совјетске армије најчешће су били мотивисани „изненадним нападом“ и „вероломством“
Слабости мемоара
Совјетски војни историчари износе ових дана неке своје примедбе на мемоарску литературу о прошлом
Хитлера. А после 1956. го-
дине у први план су избили фактори: осакаћени командни кадар Црвене армије у Стаљиновим чисткама, игнорисање од стране Стаљина сигурних обавештења да Хитлер припрема напад на Совјетски Савез, неблаговремена оријентација сов јетске индустрије на ратну производњу и бројна и техничка налмоћност хитлеров ских армија.
Сада, уочи 22. јуна ове године, када се навршава четврт века од напада Трећег Рајха на Совјетски Савез, догађаји око почетка рата су подвргнути преиспи
рату. Они напомињу да у тој литератури има много субјективних елемената (што се, додуше. не може и избећи) па ће критика тих лела морати ла-се позабави „демантовањима измишљотина“, Тиме се, додуше. не одриче значај мемоарској литератури. али се додаје да је она „само један од мнотих извора истине“. Очекује се. како се сазнаје. да своје мемоаре објаве прослављени маршали из другог светског рата, Жуков. Васиљевски, Коњев и друти,
У данашњем броју „Војно-историјског журнала“ о-
сопис — откривању херојства народних маса сметала су услови култа, хваљење једне личности, Сада те препреке нема. али се још срећу остаци прошлих скре тања од свестраног и истинског истраживања објективних и субјективних тешкоћа оружане борбе“.
Истраживање се наставља
Часопис одаје признања совјетској војно-историјској науци, али примећује да има још много неистражених
проблема и непрецизности. |
Каже се да су историчари
после ХХ партијског конгреса „учинили много за савладавање једностраности, која је била везана за култ личности Стаљина“. Али, до даје се да је „још рано сматрати да је завршен рад на савладавању недостатака у осветљавању _ историјских догађаја којих је било као резултат волунтаризма и једностраности.“ '
У необавезним разговорима, совјетски војни историчари напомињу да исправљање „субјективистичких“ оцена ни мало не значи да ће историјска наука „ослободити“ Стаљина од грешака које је чинио и у вези са | нападом _ хитлеровске Немачке на Совјетски Савез. Околности под којима је дошло до фаштистичког напада на Совјетски Савез и организовање одбране — додају они — треба доказивати не само „сећањима и мемо-
арима“. већ и необоривим документима.
Због чега то
досада није чињено“,
словачких привредних органи зација испитивање могућности за продубљавање сарадње у области индустрије кооперације и специјализаци је производње“.
На ово питање совјетски војни историчари износе чи њеницу да је Стаљин, као врховни командант, веома мало докумената оставио за собом после смрти, Многе своје наредбе и одлуке, при мећују историчари, Стаљин је саошштавао усмено или преко телефона, а многе од тих наредби су имале судбоносан значај за поједине моменте ратовања. Стога су за историјску науку и даље веома значајна „лична сведочења“, казивања, путем мемоара или на други начин, совјетских команданата који су најтешње сарађивали са Стаљином, а међу њих се убрајају маршали Васиљевски и Жуков.
22. јун 1941.
Сада се посебно пажљиво ради на истраживању докумената којима треба још свестраније да буде осветљен почетак рата. сви догађаји који су везани за 22. јун 1941. године, До краја овог месеца треба да се појаве неки материјали о томе, али тиме рад на објашњавању узрока почетних неуспеха у Рату са фашистичком Немачком неће бити завршен.
Прошлих месеци у том погледу живу дискусију је
изазвала књига младог ис-! _
кође одржане и пред пекин шким универзитетом у знак подршке групи која врши
„Изнена- | дужност универзитетског ко
митета. У граду је иначе живље него обично и вечерње новине просто су разгра бљене. Улицама града пролазе стотине младих људи снажно ударајући у бубњеве и узвикујући пароле падршке мерама које је преду зео Централни комитет.
Овде се не верује да одлука о смењивању Пенг Че на представља и крај кампа ње против лица која су на зивана антипартијским и
путем | антисоцијалистичким · еле-
ментима, црном бандом и противницима генералне ли
торичара НМекрича „1941. 22. јун“. Она је доживела позитивну критику у часопису „Нови мир“ и ниједну јавну негативну критику. Војни историчари у наведеним разговорима сматрају да је књига веома добро написана, да садржи многе истине (у њој. су до сада најоштрије критиковане Стаљинове грешке везане за почетак рата), али да је слабост књиге што се њен аутор углавном ослањао на сећања совјетских команданата, пренебрегавајући при то ме документа (за која се иначе износи да их је веома мало). Лична казивања сов јетских војних команданата, којима се користио Алексан дар Некрич, додају истори-
и е
није и заговорницима повратка капитализма у Кини, односно лицима наклоњеним савременим ревизиони стима. У прилог оваквом ми шљењу иде и изјава коју“ је, како се сазнаје, вечерас дао на пријему у данској ам басади министар иностраних послова Чен Ји рекавши да ће „културна револу ција“ захватити све крајеве Кине и нагласивши да Кина не намерава да мења своју политику.
Смењивање Пенг Чена, за сад бар, са положаја првог секретара пекиншкот комитета партије овде се оцењује као резултат одређених трзавица у највишем руководству и као одлучност КП Кине да се супротстави каријеризму и нарушавању ко лективних норми у руковођењу. Појачана кампања турских власти над грчким држављанима
Атина, 3. јуна (Танјуг Вести ·које ових дана пристижу у Атину о појачаној "кампањи турских власти над грчким држављанима у Турској, изазвале су веома оштру реакцију с Коментатора атинских листова. Према информацијама које објављу је грчка штампа, турске власти забраниле су извођење наставе на грчком језику на турским острвима Имброс и Тенедос. Грчке држављане је, према истим информацијама, захватила. паника, тако да у бесцење продају своја имања и при
премају се за са тако |
Турске. Тврди се, да је један турски пославик тражио да се изгласа закон у турској скупштини, којим би се протерала Васељенска патријаршија и забранила постојећа пра-
такође,
1 кон што су пребројени тла,
сачки у 90 одсто би рачких места. Из Санто До минга се јавља да је ова“ра злика гласова недостижна у. да је тако Балагер постао нови изабрани
зултати очекују се у дана. б Ву Балагар је јуче изјавир да се сматра изабраним председником, обећао је да ће настојати да ! владу националног јединства и позвао на сарадњу чак и своје политичке про. тивнике. Он је истакао да ће прво питање на његовом дневном реду бити повлаче.
кани и извесно време после 1. јула када ће он званичну преузети власт од председе ника Годоја.
Балагер би могао добити зп сомутну , између 60 у 70 одсто од укушног број сова — штто данас сви листови Латинске Америке комен. таришу целом окалом. израза — од „изненађење“ до „шок“, Хуан Бош био је апсолутни фаворит у изборима. Буквад-. но нико није очекивао победу | Балагера, нарочито не овакр велику победу. М
ту Он је победио захваљујући, већини коју је добио у унутра шњости., у сеоским по; ма. Бош је добио знатну већину у градским рејонима зе мље. Тражећи разлоте оваке“ вог непредвиђеног резултата. извештачи из Санто Доминга истичу да је Бош знатно допринео свом поразу водећи це лу изборну кампању из своје куће преко радија и телевизије, пошто је страховао "од атентата. Балагер је напротив прокрстарио целу земљу и по себно сеоска подручја. 5
Бошова доминиканска рево луционарна странка најавила је да ће протестовати против „гигантске изборне преваре“, У Санто Доминпу Бошове-при_ сталице су јуче демонстрира ле истичући да су избори украдени и да ће они преузети“ власт. Полиција и војска су сузавцем сузбили ове ттрве-не' реде, после избора који су: протекли) на изненађуцуће ми ран начин. Јучерашњи“- суко=. би "могли би представљати знак носе надолазеће кризе, Бош је још у среду протестоваао против начина регистровања бирача. Пошто бирач ких спискова није било, сваки бирач који је гласао био је обележен црвеном тинтом, која се наводно није могла брисати. Бош је, међутим, ре као да се она лако пере сапу ном и водом. Мнотобројеи по“ сматрачи избора тврде да су они били поштено вођени.
САД и Бразил већ су незва“ нично изразили своје задовољ, ство због оваквог резуштата избора, сматрафући да ће „уме рени Балагер бити кориснији за демократску консотид Доминикане од Боша кога су подржавале екстремне снаге са левице“. У круговима бразилскот министарства спољних послова истиче се да ће Балагер добити пуну подршку ОАД, САД и Бразила.
У сваком случају, после из“ бора Доминикана је остала #сто толико велика енитма као што је била и пре њих.
а Хи
ДЕЛЕГАЦИЈА Скопја, коју ССРН Скопја Методи Антов, уруз" ла је јуче Повељу града СКОП ја председнику _ Републике Турске Шевидету Сунају. пре дсеник Сунај задржао се члановима делегације У 5У' жем пријатељском разговору“
У ЗАГРЕБ је допутовала, У вишедневну званичну посету "Југославији, британска здрав ствена делегација на челу и министром здравља г. Кене“ том Робинсоном. У делегаци“ ји, која ће обићи више јуни словенских градова, упозно“. се с организацијом здр
„не службе 4
НОВОНАИМЕНОВАНИ з басадор СФРЈ у Великој пи тапији Иво Сарајчић посе о је британског министра а страних послова Мајкла СтјУ: арта и предао му копије кредитивних писама.
чари, наука није демантовала, нити је објективно могућно, али многе личне оцене младог совјетског историчара су за дискусију.
Сви се, међутим, слажу у основној ствари. Почетне неуспехе у рату треба износити, њихове узроке научно истраживати и објашњавати, јер то захтева историјска истина којом се једино може бацити пуно светло на масовни хероизам који је показао совјетски народ од првог до последњег дана рата против фашистичке Немачке.
Р. БАЈАЛСКИ
вославна богословија у Истамбулу. ВИШЕ СТОТИНА ЛИЦА ДЕМОНСТРИРАЛО ЈЕ з ћи а
Фој главног штаба Североатлантскот пакта, који 3607 "уске владе мора да напусти француску
гијском граду Лијежу због могућности пресељавањ
| (АФП
ПОЛИТИЧКИ БИРО КП ФРАНЦУСКЕ саопштава да =;
о члвмбва њених организација повећао од 1. јануара ме % е за 25.000. Формирано је 600 нових основних = чега 220 у предузећима. (Танјуг)
лез ИПИНИ СУ ОБНОВИЛИ дипломатске односе
сп Јском ФРедерацијом. Ови односи били су ДА
Рпендовани пре скоро три године. (АФП)
с Ме с