Borba, Jun 04, 1966, page 4
БОРБА_
пленум Централног комитета Савеза
ЉУДИ И ЗАКОН
Када је, пре више од го дину дана, доносен Закон о самоуправљању у орг:нима управе, многи су у позоравали: не треба имати илузија да ће сам Закон, преко ноћи. створити нове односе у управи, напречац изменити голи-ама формиране навике и схватања људи у њој, Досадашњи развој догађаја потпуно им је дао за право. Позвани на „сведо" “ље". представници више органа савезне управе потврди ли су јуче, пред скупштин ским Одбором за организа ционо-политичка питања, да је самоуправљање у овој области још увек у по рођајним мукама. Наравно, о самоуправљању, попут оног у привреди, никад није ни било говора, али овде. у управи, ни од оног елементарног, начелног, није се макло даље од почетка.
У пасподели је и даље задржан · „буџетски дух“, са много елемената старог чиновничкот с платног система, у коме је уравниловка узела толико маха да су распони сведени че<сто на недопустиву ме-
ру. У таквој ситуацији, нормално, и нема стимулације за „расподелу
према раду“. па најчешће — „ради мира у кући“ побеђује линија мањег от пора: линеарна деоба пара по „закону истих стомака“. Многи примери говоре да се рпадни људи у органима управе још нису „на викли“ да самоуправљају, па су — и када им то За кон омогућава — ноодлучни, да ' се устручавају и препуштају да, у име њих, одлучју шефови или саве ти. То је. ваљда. и разлог што се највећи део права преноси на савете, што су се зборови радних људи веома често претворили у публику која само слуша периодичне извештаје 0 пословању.
И неке законске одредбе су нејасне и непрецизне, што само погоршаза унутрашње односе у управи: Како, рецимо, треба схватити и тумачити законску одредбу да радним људима у органима управе „за једнак рад припада једнак лични доходак“7
Са -киме се. упоређивати, |
на ком „нивоу се, изједначавати: У -самом органу. У општини, републици или би, пак. људи У управи у целој земљи требало да за „једнак рад имају једнак лични доходак“2
Изјаве неколико „сведока“ да се у управи У новом систему „ништа боље не ради него
раније“ и да су се „само погоршали унутрашњи од носи“ (због покушаја награђивања према резулта тима рада), само потврђују стару истину да закон људе не мења, да ће се ње гова начела оживотворити тек када се схватања ина вике људи промене... А то у нашој јавној управи, изгледа, веома споро напредује... Н. БУРЗАН
(Наставак са 1, стране)
на. у целини утрошено у не развијеним подручјима. У пе риоду од 1961—1964. _ године од 29 милијарди старих динара републичкот инвестици оног фонда, око 22 милијарде је ангажовано на неразвијеним подручјима.
О развоју неразвијених крајева
Према речима Бранка Ми кулића, ни оно што се пред лаже Нацртом средњорочног плана развоја Југославије не обезбеђује одговарајућа сред
ства и методе за смањивање |
досадашњих неравномерности у развоју мање развијених делова наше земље. За Босну и Херцеговину предвиђа се свега око 0,5 одсто бржи раст националног дохотка од просечног пораста
се, које омогућавају и неодговорност банкарског система проширене репродукције, испољавају се и у појавама арбитрирања при доношењу инвестиционих _ одлука. То смета бржем развоју, јер спу тава слободну циркулацију друштвенот капитала.
Али на спорији развој Босне и Херцеговине. речено је на Пленуму, нису деловале само објективне тешкоће. Уместо да се обједине снаге, долазиле су до изражаја регионалне подвојености, тенденције аутархичног развоја ужих подручја и појединих радних организација итд. У протеклом _ периоду велики број привредних и политичких функционера настојао је да се у Босни и Херцеговини граде само индустријски капацитети, Због тога је запостављен развој пољопривреде. туризма. услужних и
у земљи. Доходак по једном | других делатности.
становнику у Републици
1964. |
Излаз из садашње ситуаци-
године био је мањи од про- |је, међутим, не треба тражити сечног југословенског за 182|само у помоћи федерације,
долара. а рачуна се да ће 1970. године та разлика бити. повећана на 270 долара.
— Дугогодишње неекономско преливање акумулације | из привреде са подручја Бо- | сне и Херцеговине. истакао је Бранко Микулић, и даље ће се задржавати ако се не отклоне још постојеће слабости у систему цена, проплирене репродукције, девиз нот и спољнотрговинскот ре жима итд. Манифестације би рократско-етатистичке прак-
већ се пре свега треба оријен тисати на потпуније коришће
|ње постојећих потенцијала,
њихову модернизацију и реконструкцију. Посебно је ука зано на могућност привлачења новчаних средстава из развијених региона у земљи. То се може постићи различитим мерама и методима као што су: дужи рокови отплате зај мова, бенефицирана камата, нижа фискална оптерећења привреде итд.
На Пленуму су посебно кри
НА ДНЕВЕ
ом РЕДУ:
НЕРАЗУМЉИВЕ АНАЛИЗЕ
Скопље, 3. јуна
На данашњој заједничкој седници неколико одбора Собрања Македоније, на ко' јеј је било речи о раду општинских скупштина. члан републичкот Извршног већа Боро Чаушев приметио је ла се не посвећује одговарајућа пажња раду 360рова бирача. Данас је несхватљиво, рекао је он, да се важнији прописи и одлуке донесу без штирег консултовања грађана, радних и друштвених организаци-
ја.
Посланици су критиковали праксу већег броја скупштина које на дневни ред седница постављају исуви-
|ше стручно обрађене ана-
лизе, које често ни сами одборници не могу да схвате. Такође је изнето мишље ње да би у будуће за одборнике требало бирати оне људе који ће моћи да се до максимума посвете све сложенијим проблемима у раду општинских скупштина. (Танјут)
Преко СТО „Стотистичких истриживичи“ у Сроији
Седница Одбора за организационо-политичка 'питања Републичког већа Скупштине Србије. Тема: статистичка истраживања. Председавајући: Радован Грковић, Оцењујући да је Савезни закон о статистици у многоме средио досадашњи систем прикупљања разних по датака, Одбор се јуче заузео да се и републичким зако. ном унесе још више реда у ову област.
Посланици су; између оста лог, констатовали да има много оних који од радних организација траже разне статистичке податке и извештаје. Наведен је пример да један извештај, који од око 5.000 основних школа у Србији захтева Завод за основ во образовање у Београду, садржи 158 страница са 4.400 података. Покрајински секре таријати у Војводини, на пример, скупљају 225 разли-
читих извештаја, али се, осим њих, у улози „статистич ких истраживача“ појављује још 110 других институција и организација.
Ред у овој области заве-
шће се — рекли су чланови Одбора — ако закон буде
тачно регулисао ко када. како и под којим условима може да тражи било какве податке, осим овлашћених статистичких органа. Не би се смело: дозволити да свако тестира радне организације, већ оне треба да добијају статистичке податке и да, по потреби, организују „личну документацију предузећа“. Расправљајући о томе да ли у Републици треба да буде један или више статистич ких завода. посланици су при метили да би и у једном иу другом случају било неопход но тежити томе да садашњи заводи буду што самосталније установе. (Танјуг)
комуниста Босне и Херцеговине
тиковане радне организације које још траже да им друштво обезбеди средства за инвестиције. Мало је примера да групе предузећа из једне или више грана усклађују капаци тете, израђују заједнички про грам развоја за неколико година, удружују средства итд.
Брже удруживање предузећа
Колике су могућности и користи удруживања привреде показују споразуми који су постигнути између алуминијумских комбината у Шибени ку и Мостару, заједничка из» градња и оснивање хидроенер гетског предузећа „Требишњи ца“, интеграција фабрика из више република у оквиру пре дузећа „Енергоинвест“, договор водопривредних организа ција Босне и Херцеговине и Хрватске о хидромелиорацији Имотско-бекијског поља.
У дискусији, Петар Додик је рекао да би у следећем периоду требало обезбедити више средстава за реконструкцију и модернмчзацију постоје ћих капацитета. Међутим, у Републици још није израђен план реконструкције нити се знају средства за ове сврхе.
Бојан Селић је указао на постојање два критеријума. у одређивању развијености; један кад се упоређује Босна и Херцеговина са Југо- | славијом и други, кад се ме' ђусобно упоређују поједина | подручја у Републици. Пре ма његовом мишљењу то са! мо замагљује критеријуме | и не доприноси решавању проблема. |
Према речима Сиде Марја | новић, треба уложити посеб , не напоре како би се убла- ! жило осетно заостајање развоја научноистраживачке де латности ~“ односу на разви так осталих области у овој Републици, Она сматра да би више требало ангажовати привреду за финансирање ове делатности како би се превазишао стари буметски начин обезбеђивања средстава.
Залажући се за то да Република посвети образовању знатно већу пажњу Радмила Матић је своје излага ње поткрепила податком да је 32 одсто становништва Бо сне и Херцеговине неписме «о, док вероватно исто толико има полуписмених.
Хајро Капетановић је указао, На то да је потребно изградити свестрану и студиозну анализу досадашњег развоја Босне и ЖХерцеговине. По његовом мишљењу тај развој је свакако дао значајне резултате, али је имао и. извесних промашаја. Свој „предлог Капетановић је поткрепио, поред осталог. и констатацијом да је у послератном периоду Босна и ЖХерценовина имала 270 милијарди старих динаРа губитака само због замрзавања средстава услед пре корачења рокова изградње појединих објеката. По његовим речима израчунато је да се на сваки Милион који лежи три године неактивиРан губи исто толико у дохотку. Капетановић је указао и на то да Босна и Херцеговина Не моту искључиво својим средствима решавати структурне проблеме Југославије због тога треба настојати да се у То укључе својим средствима и привредне организације ван ове Републике, које су за то заинтересоване. А. ХУСАРИЋ
С. ПОПОВИЋ
КАКО УБРЗАТИ МОДЕРНИЗАЦИЈУ
Чаштитном, минималном стопом амортизације треба обезбедити довољно средстава за очување Основних средстава и њихову брму замену =
Седница Одбора Савезног
већа за уштвени план и финансије, Тема; Амортизација. Председавао: др
Славко Комар.
Посланици Савезне скупштине, поред десетине других, донеће пре летњег рас пуста. Скупштине и једну значајну одлуку која се односи на све радне организације у земљи: они ће одредити нову стопу амортизације основних средстава, У ствари, како је речено у предлогу Комисије Савезног извршног већа за ревалоризацију и амортизацију, законом ће се прописати само заштитна (минимална) стопа амортизације, док се горња граница, највероватније, неће ограничавати. Новом амортизацијом и ревалоризацијом основних средстава успоставиће се чисти односи између радних организација и заједнице. Истовремено, прописима о ревалоризацији и амортизацији доследно ће се остварити уставно начело о интегритету и неоту ђивости основних (друштве них) средстава и подстаћи ће се модернизација привреде. Јер, после јулског повећања цена 1965. године вре дност основних средстава није повећана, па поједине радне организације — све до данас — стичу и троше доходак на рачун друштве
них добара. Због нереалне,
25
ниске вредности основних средстава те радне органи+ зације — преко амортизације — одвајају за основна средства "недовољне суме што значи да полако „је ду“ основна средства. Рекли смо, најважнија одлука у овим прописима биће она о заштитним стопама амортизације. Биће то, у ствари, одлука о доњој граници средстава која ће радне ерганизације морати да одвајају за одржавање и замену основних средстава. „Одређивање стопе амор тизације зависи директно од економске политике земље о модернизацији привреде. Ја сам за то — реКао је на седници Одбора Лутво Ахметовић — да та доња граница буде што је могуће виша, јер су сред-
5
Са седнице Одбора Савезног већа за друштвени
ства амортизације најсигур нија средства за модерниза цију и проширену репродукцију. Сигурнија од банкарских,.“ Колика ће та доња, заштитна граница бити7
Сада је немогуће одговорити на то питање. Ахмето вић је изнео податак да је просечан отлис. основних средстава у Југославији необично дуг и да износи око 20 година. Такав рок, односно тако ниску аморти зацију, нема, изгледа, ниједна земља у Европи.
Представник Комисије Савезног извршног већа за ревалоризацију и амортизацију истакао је да заштитна стопа аморатизације треба да буде адекватна просечном коришћењу сред става (Код нас рад у две смене) и физичком веку
план и финансије
трајања основних средстава. Значи ли то да ће већ од ове године привреда бити "обавезна да за амортизацију одваја знатно већа средства него досад — да би се брже модернизовала7 То мора добро да се одме"Ри, јер ће већа амортизација утицати на _ ликвидност радних организација, поготово оних које послуЈу на ивици рентабилитета.
У стручном и политичком одмеравању те границе јесте значај одлуке о заштитној стопи амортизације. Због тога је председник Одбора др Славко Комар и инсистирао да се. законски предлози о амортизацији и ревалоризацији доставе посланицима на вре-
ме. Т. МИЛИНОВИЋ
у 7
Ђ,
ПРЕД ШЕСТИ КОНГРЕС СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА | О Ек
ДЕМОКРАТИЧНОСТ У СВИМ ФАЗАМА __ДРУШТВЕНОГ ДОГОВАРАЊА —
уазговор Виде Томшич, предеедника Главног одбора
Субота, 4. јун 1966,
ЈЕ УУ.
(СРИ Словеније са новинарима „Борбе“ и „дела“
|тиковали и захтевали али да | се, упркос свему. ништа не
мења. То је и зато што сви
радо препоручујемо лругима
шта ла ураде и свакоме се чи
ни да је његова ствар најпре
ча. Нисмо уверени да смо са
ми „власт“, ла имамо свој“ др
жаву и да морамо преузети и
одговорности и логоварати се
шта морамо. можемо и чему
дати предност, Опште разгова
рање и критиковање. – без
спремности да свак поштено
гали на своме радном месту
и преузме заједничку одговор. ност за демократски донете
закључке. пре је пут у анар+
хију него у социјалистичко
лемократско· друштво. Улога
изабраних ортана и исто тако
одбора ССРН је управо у томе ла омогућују грађанима та кав увид У друштвене послове који ће им помоћи да сваку ствар поставе на право ме сто.
У вези с тим треба јасно ре ћи да се. у погледу питања ко ја је решила социјалистичка револуција. не могу данас по ново отварати расправе.
Љубљана, јуна
Наши друштвени логовори биће све ефикаснији. Уколико се више примењује и социјалистички демокра-= тизам у њиховом настатању. У томе је. управо. незамењива улота и задатак Соци јалистичког савеза. Он треба ла омогућује такво лого. варање за акџију и спровођење акција кроз које ће се стално суочавати закључци са животом и жеље са ствар ношћу. '
О томе и другим аспекти ма остваривања непосредне демократије. председник Главног одбора ССРН Словеније Вида Томшич. разго варала је с новинарима Бо жом Ковачем из „Дела“ и Јованом Шјевићем из „Борбе“. Доносимо изводе из овог разговора.
=— Нема више двоумљења да ли је Социјалистички савез ослонац самоуправљања. Како онда објаснити да се У пракси још увек траже рецеп ти за остваривање те функци јег
— Нема рецепата за рад. али су познате лруштвене зако нитости које изискују јасно опредељену идеолошку и по-
— Али, и данас има форума који доносе политичке зак ључке у име чланства без ' претходног договора с њим, што није у складу с демокра тијом у процесу одлучивања Нити одговара улози организа
литичку акцију напредних |ција у нашим условима. снага. Развој социјалистичког самоуправљања не смањује, — Сигурно је да таквом за-
|кључку прети опасност да бу де спроведен. Али. ради се о томе шта признајемо за демо кратску расправу. шта за њен логовор а шта је задатак форума који произлази из општег закључка јавне и демокргатске пасправе. У нас се то често замењује. На пример лискусија о Програму СКЈ или уставна расправа. Често се приликом доношења закона кроз које треба да се остварују та начела. поново покрећу расправе о уставним. то јест већ усвојеним начелима. У демократском процесу одлучивања не може постојати закључак форума док се о њему није расправљало у ор-
већ. напротив. повећава потре бу за све већим радом СК и ССРН. Самоуправљачи траже шире знање о лруштвеним по словима а упоредо са повећавањем одговорности и свести расте и жеља за договором за друштвену акцију. Погрешно би било. наравно. ако би до говоре У својим друштвеним и политичким организацијама већ сматрали као обавезне за самоуправне органе. Суштина непосредне демократије је управо у томе ла произвођачи и грађани у својим самоупра вним органима одлучују директно а не преко политичких представника. Сви самоуправни органи. наиме. делу-
ју самостално. на основу устава. статута и других својих прописа. Договори у друштве но-политичким организацијама постају лруштвено обавезне одлуке тек када их на од ређени начин прихвате самоуправни органи. А то налаже комунистима и свим. напредним социјалистичким снагама ла непрестано раде међу свим "произвођачима и грађанима, суочавају теорију са праксом како у ССРН и друштвеним организациј! ама тако и у свим самоуправним органима. побољшавају метод и организашију рада и. воде сталну илеолошку борбу.
— Шта мислите о тежњама да се договори ССРН једноставно достављају органима власти и самоуправним органима као обавезни за њих
— Ако би тако поступала, организација ССРН би била слаб ослонац скутиштинама и самоуправним органима. Може. наравно. поједини локумент као. на пример. резолуција СССРН. бити подлота за расправљање у скупштинама. Али. организације ССРН. општинске и републичке скупшттине не могу бити једна дру гој наручилац рада. не може за скупштине постојати аутоматска обавеза за извршавање закључака лруштвено-политичких организација. При томе треба имати у виду да ССРН нема само уставно пра во на јавни лруштвени утицај него и дужност да грађанима, тако рећи свакодневно. омоту ћује учешће у управљању дру штвеним пословима кроз кон такте између бирача и посланика: Критике без преузимања одговорности воде у анархију
— Искуства показују да понеки схватају да је непосред на демократија кад сви о све му расправљају. Тиме и мере степен лемократичности а често заборављају на ефекат. Тога има и код форума. Как ва у томе треба да је улога и одговорност форума2
— Заиста је у моди некакво фетишгтизирање свеопштег расправљања и разговарања свих о свему и то се сматра за демократију. При томе љу ди ималу осећај да су небројено пута нешто рекли. кри-
ганизацији. Мислим. пак. да треба захтевати и од грађана ла У пасправи стварно учествују а не тек тада када спро вођење донете одлуке и зако на поголи у живац појединца, радну организацију и комуну.
Социјалистичка лемократи= ја. лакле. првенствено значи могућност да се коначно оствари историјски интерес рад ничке класе и радног човека. Демократију не развијамо зато да би слободу речи имали | непријатељи социјализма и присталице експлоатације, већ зато да радни човек кроз борбу мишљења и у борби за сопијализам. постане носилаш лруштвене акције. Али. соци јализам не значи задовољава ње СВИХ жеља већ то да се човек и његов рад ослободе експлоатације и да онај који производи сам и дели и привређује. Нема „друштва и др жаве“ која ће се за све бринути и поданика који само за хтевају и критикују. Постоје произвођачи и управљачи који треба ла знају шта имају. чиме управљају и који се у својим — друштвено-политич“ ким организацијама организу ју за своју друштвену акцију У томе је и зачетак модерне ортанизације радничког покрета — ССРН са Савезом ко муниста на челу. која више није класична странка, већ свакодневна платформа и суочење науке о лруштву са ин тересима грађана. Без тога не
, може постојати ни самоупра» љање ни демократски релљ
Унапред утврдити и држати се свих фаза друштвеног договора
— Како у пракси обезбедити такав ред У самом ТОКУ договарања или у организаци ји договарања2
— Мислим на целокупни де мократски поступак у доноше њу и спровођењу одлука управо би тај „метод“ фору
Вида Томшич
ми ССРН морали омогућавати. Треба уважавати сваку фазу настајања друштвеног догово ра: од прве замислити шта хоћемо (такозване тезе) која касније добије свој облик У нацртима закона; предлозима резолуција. закључшима итд.. до фазе одлучивања и спровођења. Каткал те фазе замењујемо што је врло опасно за нашу демократију. јер по некал расправљамо о стварима тек када би их већ морали спроводити. Тако стварамо осећа нестабилности. неодговорности и подозрење у ефикасност демократије. Спрово ђење закључака и закона. ко ти су на правилан начин доне ти, морало би бити основна илеја водиља борбе за демократију. — Револуционарна борба за ослобођење човека стално се води на две стране — против анархистичко-либералних и бирократско-догтматских тезжњи; Немогуће је само повлашћивати жељама људи и бити на челу таквих похода же ља не узимајући у обзир могућности и не откривати путе ве и тешкоће да би се испуни ле жеље. А Социјалистички савез треба посебно ла се ста ра да радни људи у тачним анализама виде свој положај и своје могућности.
Нека ми се опрости, али ми слим да је немогуће што неки понекад чак и злонамерно тра же висок лични стандард и
а
захтевају неодложан ћђ: свих друштвених служби, та ко рећи. захтевају да живи, | мо боље него у државама : високом продуктивношћу ра. | да. мала производимо и ради- " мо слабије него тамо. Тачно" је ла у тим земљама имају ље маштине. технологију и ођ 4 ганизацију а не и већу лич, ну раденост људи. Ако хоће “ мо боље да живимо морамо, не само више. него и јефти. | није производити. Истина, већ "' стојимо знатно боље него ђа
нијих година. продуктивност ' рада расте али је још испод, европске. То морамо“ увидети. а ССРН се мора бринути да то сви увиде и да се адекват- _ но томе понашају. То ће оне могућити демагоге који гово- | ре ла реформа наговештава ! пропаст наше. привреде а не | виде једноставну стварност ла смо постигли и то у силови " том успону свих снага. ниво
кала можемо напред само на нов начин. Превише смо раз- _ вијени за стари и екстензив- _ ни начин рада и премало за отворену. утакмицу на међу
народном тржишту куда мо- р рамо са нашим производима ако хоћемо и увозити. |
%
Не препирање него | стварна борба мишљења |
— Стиче се утисак да неки не раде тако већ сеју илузије. и наступају са политичкомдео магогијом, што изазива у њу. дима осећај немоћи. пасивизи Ра их, демобилизира и одвла | чи од друштвених проблема тако ла радије препуштају ре гулисање друштвених ствари „позванима“ које потом критикују. титних
— Да. Социјализму су најви | ше страни индивидуализам, пасивност и поданишттво, јер. све то значи: првенствено се побрину за себе. Данас је то ' основно оружје антисоцијали стичких снага. како бирократ ске агитације за лржаву тако, и старог класнот непријатеља. Социјализам се не напада _ лиректно већ се изазива непо_ верење у органе власти и са: моуправљање. оспоравају се" унутрашњи морални подстипаји радним људима. подсти“ ' че се у њима осећај незнања | и немоћи. А-у социјализму. друштвене ствари и „личне ствари зависе од радних људи самих, Неки кажу, да не мамо, јасне, ставове. мада Зи стално и потпуно ја изгра. Ђујемо и објашњавамо и упра во смо зато победили у рево луцији и социјалистичкој из“ гралњи. Имамо јасан програм СКЈ. Устав. бројне резолуци-= је. Проиговори о томе да нема јасних _ ставова проузрокују пасивност људи. Ако се ради о незнању. треба га одстрани“ | ти и то првенствено већ у школском систему. А акојеу. питању човек који ставове не. прихвата јер га лично погађа ју. то треба јавно рећи ис. тим се и јавно ухватити у Ко штац. У нас се често за борбу мишљења проглашава препи“ рање 6ез правог познавања ствари или чак сопијализму страна мишљења. то јест ви-' ше се води борба између же“ ља и осећања него: аргумена“ та. У социјалистичкој борби те била и остаће полазна осно ва рал и интерес ослобађања ралника од искоришћавања и владања над њим без њег. Данас се у нас тај сукоб води“ између концепције државне
и друштвене својине, улоге државне власти и самоуправо љања. улоге произвођача као. ' управљача,
ПРОШИРЕНА ПЛЕНАРНА СЕДНИЦА ПОКРАЈИНСКОГ РА ИЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА ЗА ВОЈВОДИНУ о
ВЕЋЕ АНГАЖОВАЊЕ СРЕДСТАВА —
ИНДИВИДУАЛНИХ ПОЉЕ
. Нови Сад, 3. јуна Фрорме и облици ангажова ња средстава за проширену репрдоукцију у пољопривре ди морају бити далеко еластичнији и разноврснији него ранијих година — истакнуто је данас на проширеној пленарној седници Покрајинског одбора Социјалистичког савеза за Војводину Војвођанске земљорадничке задруге имаће ове године нешто преко 19,5 милијарди
„ Обавештење учесницима
Шестог
Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Југославије одржаће се у Београду у дворани Дома синдиката и почеће 7. јуна 1966. године у 9 часова. Учесници Конгреса који не живе у Београду примиће конгресне материјале у рецепцији на железничкој станици, чекаоница првог разреда (телефон 24-496 или 24-959). Учесници Конгреса, који живе у Београду примиће конгресне материјале
конгреса
У рецепцији у Градском одбору Социјалистичког савеза Београда, Студентски трг бр. 15, тел. 625-777.
Рецепције Конгреса почињу да раде 6. јуна у 7 часова и конгресне материјале ће издавати до 7. јуна до 9 часова.
Све информације учесници Конгреса могу да добију преко Информација Конгре са, тел. 340-951 у згради Дома синдиката. |
(Танјуг)
старих динара, од чега ће за улагања моћи да одвоје само око 6,5 милијарди, што и поред приближно
истог износа банкарских кредита, није довољно за бржу мо-
дернизацију производње. Остала средства, нешто преко 13 милијарди старих динара утрошиће се на ануитете и друге о 0Анеза, побољшаним сл
пољопривредне РОИЗВОнЊЕ знатно већа средства ће се наћи у рукама индивидуалних произвођача. Они ће део тих средстава одвојити за ин вестиције. Пошто пољопривредне радне организације не
условима — део
ивидуалних про Користи за из-
средстава инд извођача
средства за обрадЈожеф Франциа“
око а катастарских јутара 120 то ераната који су склопиЗем орочне уговоре са куна Ичком задругом у
зас | тензивних ултура сина
Култура (инду-
УПРИВРЕДНИНА
стријско биље и поврће) из" носила је 18,7 одсто, за раз“ лику од осталих кооперана“ та који су те културе посеја ли на само 5,8 одсто угово“ рених површина.
Инж. Стојан Звекић: ДОК не снабдемо тржиште инду“ стријском робом _намењеном селу, не можемо рачунати на значајније ангажовање инди видуалних средстава. Тек ка да се на тржишту буде МО“ гло купити све, од трактора до најситнијег алата, 0ОВДа ће моћи да се очекује да с индивидуална средства кан лишу
Светозар Васин; _ Сеоска домаћинства са малим лосе“ дом и натуралном производ њом нашла су сеу те положају. О томе треба Ре | мислити, па и њима обезбеди ти ћопунски доходак. к. аи Дачић: Сељаци по
стављају питање где да О сирају свиње. И то данас па се свињско месо у град Исти ма врло тешко напон
на, реч је о полу . Месне а У остао ци свињског меса кла
РИ не би смеле да седе скршт них руку у > =
У дискусији су узет вали и Стипан Мар ко Шандор Новотни, Ми ц Дивјак, инж, Јон Ра кв Стеван Петриновић и ИЋ
) Тадић. "ВУ
|