Borba, Sep 16, 1966, page 1

“ Х у · / А ј у | у Ми 2 мн ; . ~ ' | т 54 Љу ће 2

Први број „Борбе“.органа Комунистичке. пар-. тије Југославије, 'изишао је у Загребу 19. фебруара 1922, године. 13. јануара 1929. године забрањено је даље излажење „Борбе“ 'и чланови редакције осуђени су на затвори робију. У народноослободилачном рату „Борба“ поново излази: и тог у Ужицу од: 19, октобра до 27. #0"вембра 1941, ми у Дринићу од 8. октобра 1942. до

о“ ПРОЛЕТЕО СВИХ ЗЕМАЉА, УЈЕДИНИТЕ СЕ

пе И“

„"а

ком 16"

ГОДИНА ХХХЛ ____БРОЈ 255 Петан, 16. септембар 1966. БЕОГРАД +

Директор и главни и одговорни уредник |. · Мома Марковић ; Уређује редакцијски колегијум | Рукописи се не враћају Лист излази сваког дана а

27. фебруара 1943. Од 15, новембра 1954. године, „Борба“ наставља . излажење у ослобођеном Београду, а од 22. марта 1948. и У Загребу. . 1 ОД 9. јука 1954. године „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије, 'Указом Председника Републике-од 18, фебруара |. 1962, године „Борба“ је одликована Орденом. заслуга за народ са златном звездом,

ПЕНА 40 ПАРА (400 СТАРИХ ДИНАРА) НЕДЕЉОМ 50 ПАРА (50 СТАРИХ ДИНАРА)

/

_ ШЕСТА (СЕДНИЦА ЦЕЛТРААНОГ КОМИТЕТА САВЕЗА. КОМУНИСТА. СРБИЈЕ

| Предложено да се Александар Ранковић искључи |. Миз Савеза комунисти Југославије

_ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Војин Лунић и Нивотије Савић искључени из Централног комитета и Савеза комуниста: Препоручиће се да се изврши ревизија досијеа, да се људи ослободе неправедних сумњи. После дводневне дискусије, која искључи из Савеза комуниста. комисија | низација, где нису још да "је трајала до један час пос ле поноћи, је изашла са новим пред тогов. ЗОреНо НИ нози И „ завршена је Шеста седница Централ _ Централни комитет образовао је комиси- извођача. Управо због тога ног. комитета Савеза комуниста Ср-- ју 38 реортанизациту овог тела која тре- | што. постоје бирократске и Ки . ба да предложи измене организације нај- | централистичке тенденције ије. Ц Ри вишег руководства СК. Србије. или пракса. То се осетило На основу материјала, изнетих На седници су усвојени и" закључци о|у неколико крупних оргачињеница и дискусије, Централни ко активности Савеза комуниста Србије по- | визација. код нас. у Јаке митет СК Србије, на предлог Спасе- + 2 РжНЕ 4 седнице ЦК СКЈ. си И про + Вит

није Бабовић, одлучио је да се пред- а упражњено место за секретара. на ситуација у ЖТП.

ложи Централном комитету СК Ју- СК Србије изабран је Добривоје Радосав- | _ Мислим да морамо јасно : љевић. | и одлучно усмерити борбу

гославије да се Александар Ранко- _ Извештај комисије раније је достављен против свих облика биро- и Е а вић искључи и из Савеза комуниста. свим члановима Централног комитета, | кратизма и етатизма сву- Јуче, другог дана. Шесте седнице ЦК СКС настављена је дискусија о реферату Добривоја Радосављевића, Пред Подносећи, овај предлог Спасенија Кратко уводно излагање поднео је пред: | да, а поготову у републич- почетак. седнице: Мијалко Тодоровић, Спасенија Бабовић, Милка Минић и Душан Петровић Шане |

А седник комисије Данило Кекић, затим су| ким органима па и ПокраБабовић је, између есталог, рекла да говорили Војкан Лукић, Воја Лековић, |јине, Штетно дејство има|ома развијен читав друје расправа на седници ЦК СК Ср- душан Петровић Славко Зечевић, Бора

свака централизација: ако|штвени систем, који треба бије још потпуније осветлила фрак- Павловић. Никола Кмезић, Раја Недељ- | то није резултат слободног |да « тарантује равноправ| ционашку делатност Александра ковић., Милија Радовановић. Мирко Попо- | одлучивања на бази својих | ност свих народа и народРанковића. вић, Света Божић. Ибро Јусуфи, Мехмед Матихи и Данило Кекић. '

интереса, интереса само-|ности, ипак сматрам да је ; управних органа. од: необично великог знајају ] 1 У области међунационал- | чаја ако Савез комуниста

И Усвајајући Извештај комисије — Пошто је седница касно закључена, дис них · односа Нона у |и даље буде правилно усФврикит помитета ЦК Савеза кому кусију о извештају комисије о деформа- | Војводини доста озбиљних | меравао идејно-политичко ниста Србије за испитивање политич цијама службе безбедности, као и о ре- проблема 'и тешкоћа. Ме- деловање у развоју и реке одговорности појединих руково- Бр рани НН. Бит лнре комитета обја-|ђутим, данас можемо да шавању међунационалних дилаца везане за рад службе држав- ЗНОМра а то н не безбедности, Централни комитет Централни комитет је Нит да ће СК Србије је одлучио да се. Војин 7 7РЕНИ комитет СК Србије и секрета-

констатујемо да смо пости- НЕ са о гли јединство народа који р6оса, решавању наци налног питања. у нашем > 7 тинско « Те = Лукић и Животије Савић-Срба ис- ријат Покрајинског комитета С " за Ко · сово:' и Метохију у понедељак одржати

Хаотична ситуација уочи председничких избора у Бразилу

Све заоштренији односи између влоде и опозиције ·

Припрема се формирање „широког фронта снага“ на челу са Ласердом, Гулартом и Кубичеком. — Студентски штрајкови у целој земљи

живе на овом подручју. а Поред тога што имамо ве- ! систему.

Латинка Перовић;

кључе из. Централног комитета СК | ва . О 4 БИ · ј са 5 от ка - (Од сталног дописника „Борбе 7 хатшења студената и „дик Србије и. Савеза комуниста Југо- а АМИН УНИ На Бли ВАМА а а ит: на ( + 08 с 26477 татуре у земљи“. славије. А ; ситуацију ло-које је' дошло због злоупо- | Поли; Зашто смо МИ | И Рио, 15. септембра Карлос Ласерда је недавно пе БОЖИЋ мији » % отворено ' позвао на обара-

· У требе и поступака службе државне без| Комисија је првобитно предложила да бедности. У се Животије Савић—Срба искључи из ' Централног комитета: и казни последњом | ЈУЧЕ је на пленуму настављена дискуопоменом. Међутим, после дводневне дис- Ија о'активности СК Србије после Чет-

"кусије на пленуму и захтева ла се Савић вртог пленума.

Двадесет дана пре индиректних председничких из бора у Бразилу — у којима је још увек једини кандидат маршал Коста е Силва — ситуација изгледа све каотичнија, а односи између владе и опозиције све заош тренији. ,

Готово- је немогуће тачно разграничити ставове разних струја, јер су сасвим прагматистички. Међутим, за сада је потпуно јасно је дино то да влада Кастела Бранка спроводи у дело све што зажели, захваљују ћи изванредним, законским овлашћењима које је сама себт дала.

Министар рата Бразила јутрос“ је објавио један коминике у коме побија извес не гласине о жељи Кастела Бранка да и даље оста ве на кормилу земље, и ка же да бразилске оружане снаге гарантују нормално одржавање избора 3. окто_бра и предају власти иза"браном председнику „у мар ту 1967. У том временском газмаку. међутим, Кастело Бранко 'намерава да спроведе уставну реформу, коју маршал Коста е Силва из-. гледа прима са резервама, | јер му као будућем пред'седнику спутава слободу ак ције. Министар правде изјавио је јуче да влада рачуна' да ће нови устав бити донесен пре 1. јануара, и да његов основни циљ да оја-

ње Кастела Бранка путем ТРЕЋИНА ВОЈНИХ СНАГА · Влада је данас упозорила НОЛУМБИЈЕ БОРИ (Е .

да будно прати ова кретања и да би.могла примени | ти против извесних лица ПР ОТИВ ГЕРИЛА А „санкције предвиђене у ре Рио -де Жанеиро, волуционарним инструмен- 15. септембра тима“. Влада сматра да овај Влада новог председника широки фронт представља | Колумбије Љераса Рестепа жариште контрареволуцио- |. решена је да се војним пунарне активности, која сеј|јтем супротстави отпору одразила у атентату у Реси | становника области Толифеу, конгресу студената Уу|ма и Хуила, Сазнаје се да Бело Хоризонту и штрајко|око 15.000 војника, одновима студената у свим ве-| сна трећина укупних војћим центрима земље ових|них снага, учествује у оДана. Шефови оружаних | фанзивним операцијама снага такође су најавили ме| против чланова покрета ре репресије против овог|отпора у овим областима. Фронта, „у. циљу очувања|ју оружаним борбама које националне безбедности“. |су у току последњих осам Тренутно је најактивнији | недеља вођене између гестудентски, фронт. Студен|рилаца и владиних једини ти у Рију, Сан Паулу, Бело|ца у областима Толима и Хоризонту, Ресифеу и Пор|Хуила било је више од то Алегру већ неколико да|60 мртвих и 100 рањених. на штрајкују, протестујући Влада је прогласила оппротив политике владе у|садно стање у целој земљи. образовању; повећања так-| У борбама против герила си'за студије, ' распуштања ца влада употребљава и астудентских ' организација, ' вијацију,

рисправљамо 0 свом национализму“

Мислим: даје ствар по-|стенцију различитих ставолитичке оцене подршка ко-|ва и мишљења које смо ију су добиле одлуке ТУ пле-| мали у Савезу комуниста. нума у чланству Савеза кој У извесном смислу може да муниста и масама уопште. учвршћује и политичку биЧини ми се да том чиње- | рократију. ницом не можемо бити мно-| Покренут је један значаго изненађени, јер би то|јан процес демократских од значило да као политички | носа. Мислим да није мали људи потцењујемо демо-|број организација које су кратску свест маса. Међу- | данас у једној конфузној си тим, веома је важно нагла- туацији у којој су се насити идејну. суштину и иИ- | шле пред питањем — шта и дејну . платформу на којој|како даље на општем курсу биле могуће деформа-| су самоуправљања и раз-

ције и политика о којој је | вијањ ати, . расправљао ТУ пленум. вујења, демократије, То ни је ни мало случајно, јер на

Чини ми се да ће Савез . Е

комуниста у наредном пе-|крају крајева ми смо као

риоду морати знатно више Савез комуниста веома ду-

У први план да извлачи У-|то били у идејној и полијна и полити- у пе ј

праволова. идезна тичкој. борби ангажовани

чка питања, јер мислим да

само инсистирање на поли- |пре свега против негативтичкој страни одлука ТУ | них појава и деформација: пленума може, ако хоћете, у == да продужи идејну коегзи-! (Наставак на 4. страни)

И"

Богољуб Стојановић:

. Фетиши и митови настију тамо где нема отворености ло и

· Огромна већина чланова јом. Јер, о односима у на- тима. Онда када до тога Савеза комуниста била је|јшој Републици почели су јдођемо, Централни .комиизненађена оним што је|да долазе неке информа- |-тет, поготову Извршни коизнето на седници ТУ пле- | ције из чаршије од јесени| митет нема услова и нема нума, шокирана, а онда сеј прошле године. потребе да у себи конценпривремено увукла у себе, Један сам. од чланова|трише толику власт. све то преживљавајући и| Централног комитета који с пречишћавајући, осећају- имају примедбе на рад о- Маћаш Келеман: ћи се превареним у својој| вог нашег форума, а. већи~ | === другарској љубави и пове-| на другова који су о томе рењу. постиђена и повећа. | говорили, "упућивали. су уплитање у род на због тога. Око' друга| примедбе на рад Извршног, Ранковића практично је|комитета. Ми смо добијали самоуправних постојао мит. Односи у'| извештаје Извршног комиЦентралном комитету су се|тета, али ни сада нисмо | ортана идеалисали. Уопште. иде- | добили „критичку анализу 1 " алисања код нас има до- | његовог рада, о томе зашто Јасно је да у развоју наста. А фетиши и митовијје наш Извршни комитет,|шег друштвеног система могу настати тамо где не упркос наших хтења и про централно питање заузима постоји неопходна отворе- | кламација, закључака и|одлучна борба за развој ност, где не комуницира | резолуција, у ствари паси- | система самоуправљања. информација о ставовима, | визирао, бацио у засенак|Ми ни данас не можемо, раду и'животу руководиоца | Централни комитет, То ве-|на пример, да'тврдимо да према чланству и јавности | ома: утиче и на рад других | су наше банке слободне од · уопште. органа. Мислим да су са- |уплитања неких друштвеИспада да су били бољеј| зрели услови да сви само- | но-политичких заједница у обавештени они. који сујуправни органи врше свој | одлучивању 0 најбитнијим веровали иностраним инејпосао онако како: је то|питањима, На тај начин се формацијама, или оним до- предвиђено нашим Уста-|чине велике сметње. Или, маћим информацијама које| вом, законима и резолуци- | узмимо проблем крупних испод жита круже чарши- јама, политичким докумен- ! интегрисаних радних орга~

к

Јогађаји | Лргтини | | | ам ШПРАЈКОВИ И ПРОТЕСТИ _ "СТУДЕНАТА НЕ ПРЕСТАЈУ

чи узетлину власт. | - Перонистичка Генерална конфедерација рада по_ Тенералштабови три рода|држава студенте у борби против војног режима "војске јутрос су се састали| да размотре уставну рефор му. У штампи се јавља, да 'се они противе,укидању не "ких либералних традиција земље садржаних у данаш њем , уставу: Шефови, ору"жаних снага такође ће раз мотрити најновија кретања међу елементима које. оцењују као субверзивне, _ У последњих неколико да "на, наиме, отворено се врше припреме за формирање је дног „широког фронта сна "та“, којем бина челу били Карлос Ласврда, Жоао Гу ларт и Жуселино Кубичек — до недавна огорчени непријатељи, сада изгледа ује 'дињени у борби против Ка стела" Бранка; Лични ' пред-

У. данашњем броју „Борба“ на 6, и 7. страни

објављује у целини извештај Комисије Извр-шног комитета Централног комитета Савеза

комуниста Србије за испитивање политичке · одговорности појединих руководилаца везане: за рад Службе државне безбедности.

(0д' сталног. дописника Догађаји су се толико „Борбе“) пен да је лично геМе нерал Онганија. синоћ – · Рио, 15. септембра | уиб' апел надији да РМ Саопштење о: смрти сту-|дини око владе. Међутим. дента Сантјага Помпиљона | на: позадини '"универзитет-. — рањеног у недавним су-|ског проблема појављује кобима са полицијом у Кор | се једна изванредно широ„доби, т- изазвало. је нови | ка и снажна опозиција про ВИЛИН НИ демон- | тив режима. „страција, у Аргентини. Штрајкови _Помдиљон, је. прва жртва сунити не а сукоба који се већ 45'дана | влада је, изгледа. са ше. воде између војног режима |моћнија да Нетни Бнај зраје и удевателу, тој-земљи. блем. Јуче је свега 30 њ Најзначајнија последица | студената · посетило · предањегове “смрти „дошла је у звања. Студенти. и профеоблику безрезервне подр- | сори' у Кордоби одлучили пике моћне перонистичке | су да оснују свој 'универтенералне — конфедерације | зитет, а предавања ће одр"рада "борби студената про- |жавати по' приватним стаставници ових личности сајтив војног режима. Ово је|-новима и у просторијама стали“ су се'већ више пута | прва“подршка ЦГ Т'студен- |цгт, | у иностранству и земљи.! тима. - . у Жб:

И ДАЈЕ ТИ ТУР У ТЕТ]

ј У ћ 2 у

ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ 0 СЕБИ

у у

; ; у | Централни комитет Савеза кому- _— Ова критика, рекао је друг ко је сада организован његов рад, ким вршљањима, сејању неверице |. ниста Србије је у дводневној дис- Дороњски, мора нам и колектив- већ данас не одговара својим функ у самоуправљање. Га РТ Кусији на пленарној седници смело но.и појединачно служити као ме- цијама које су и Статутом форму- _— Ми морамо брзо, значајније И без устезања подвргао свој соп- менто, као. једно. значајно упозоре- лисане, истиче се у реферату дру- мењати неке ствари у Централном ствени рад отвореној и оштрој кри ње наших другова, чланства Саве- та Радосављевића. Сувише је из- комитету Србије, не чекајући датици. Такав критички став: према, за комуниста, Велика је одговор- ражена и доминантна улога Извр- љу дискусију и одлуку о реоргаа и свом раду импонира и охра ност комуниста:који се налазе у ру шног комитета у раду Централног низацији Савеза комуниста, Наи| Рује, Тиме се, између осталог, ски ководећим телима у односу на по- комитета. Таква ситуација бреме- ме, неке ствари су већ толико јадају и непотребни ореоли, а стиче руке, тежње, захтевечи очекивања нита је многим слабостима које са сне да врло. озбиљно заостајемо и Углед и поверење. која су изразили комунисти и ра-. да не бих набрајао. Такав положај да је неопходно извршити измене, Припремајући Шесту пленарну дни људи. | ч Извршног комитета са тако доми- које ће, макар привремено, у про| а Још с пне „Некако се била одомаћила прак- ле НЕ са и улогом у Па ожживотворење друтинским ПА ми ~“ са аплаудирања општим подацима поВновљ ба Вал кида одго. и орме, кроз праксу, | дирегт и среским комитетима и џ уопштеним ,„рефератима, који о- "ЗАЉНО у их чланова Цен- њати и припремати Савез комуни: чки Пи пратње + А 'билују са већ пословичним фраза- ралнот Зе зе Зи а А РО ИВНИЈУ и:дубљу шет партијског форума у републи- ма унеке. појаве“, „неки другови МО пе Централни комитет треба да Дводневна и сија (је 'подржаЦи, онако к пена виИн „чак и неки Руководећи друтови“ се сам демократизује у свом раду, Хе у Ј рана ако га виде у и слично, а. прави разговори са и- да се чланови ЦК не зову само чла ла ирмисала овај захтев ' из- |.

„органи јам ЗОД- ! НЕ „“Чизацијама и нижим руковод- менима и презименима започиња- нови ЦК по звању, да то не буду нет у реферату, Као: услов „рено· сансе Савеза _ комуниста Србије“.

Ј Јер, ако" руководећи форум дре· Често је' са пленумске товорнице муцка, па се тргне'с времена на подвлачена одговорност Централ- време, ако не делује јединствено и ног комитета због тога што није би ефикасно, ако не подлеже ствар-' ло довољне активности. у спрово- ној демократској контроли К избо- | | Зе ПИ закључака и ста рима, говорили су чланови Цен- || ; ова, што се није довољно актив- тралног комитета то се: мора: лоше ленуму. Зи Наш Централни комитет, ка- но. супротставио националистич= ОЈ ВВ ЕН целу аттави Ију,

о

ствВим у у 54 > % Баш та мишљења, израже ди су у паузи, по трупама, у куло-. на папиру већ у пракси. сле Б штепартијској дискусији по арима. Овај Пленум је, попут бри- ПА саењу 07 пленума. дала су 0- онског, својим током пресекао так ко сц, лом комитету да 0- ву праксу и учинио значајне напоби цењује свој рад. О томе ко- ре да тако организује свој рад да Бе је респектована критика.из он буде што ефикаснији и демо-. ОВНих организација било је ре- кратскији, : Хинап ћ

и и.