Borba, Feb 03, 1968, page 5
СУБОТА. 3. ФЕБРУАР 1968. и
____БИОоГРАФИиЈА
__Др ИВАНА РИБАРА
| Др Иван Рибар рођен је у кордунском селу Вукманић, карловачком 21. ја_- нуара 1881, године. Ту 1; про вео детињство и добио основ · на знања. Ретки младићи су 4 то време успевали да стек ну средње и највише обра-
· зовање. ,
Завршивши средњу школу у Карловцу с одличним успе ухо, он одлази на студије у Ђеч, Праг, а потом се поново враћа у Загреб. где, најзад, и дипломира на Правном факултету 1904. године,
· Тодине 1909. он докторира на Загребачком _ универзитету. Током студија ступа у ре-
· дове хрватске напредне омла дине. Био је један од утемељивача касније новоосноване Хрватске напредне демократ. ске странке. У тадашња тешка времена, противнародтих и реакционарних режима бивше Аустроугарске, он је веома запажен у свим акцијама за јединство, слободу и независност.
Рибар постаје и члан Хрватско-српске коалици» након завршених студија. У "том својству, 1906, — године, јавно иступа пред сељацима
· на политичком збору у својој _ општини Вукманић. Позива их да сложно гласају за кандидате ЖХрватско-српске коалиције. ;
Као адвокат, Рибар по налогу своје Демократске стран ке, напушта Карловац и од· дази у Славонију. Тамо поста је све популарнији међу на-
· родом, нарочито у Ђакову,
· тде се стално и настањује "1907. године. Његови бирачи 1913. године у том изборном срезу бирају га за народног посланика У Хрватском сабору. Истовремено _ изабран је и За народног посланика
оу заједнички парламент У Пешти. Од тада се догађаји ређају вратоломном брзином. " Почиње, Први светски рат. Њега отпремају као таоца у Тузлу. Зворник и Брчко, иако је био посланик и уживао умунитет.
У јесен 1918. године постаје члан новооснованог Цептралног одбора Народног вијећа у Загребу, а 1919. изабран је у Привремено народно представништво нове државе Срба. Хрвата и Словенаца, где обавља дужност председника. Под његовим председни-
- штвом донесен је нови избор ни закон за прву Уставотворну сбупштину.
На изборима 1920. године изабран је за народног посланика. али овога пута У изборном округу Осијек као члан Демократске странке.
· Уставотворна скупштина бира га за свог председника, и на том положају остаје све до јесени 1922. године.
Иначе, у својој Демократској странци Рибар заступа
· политику народног споразума и сарадње с тадашњом Хрватском републиканском сељачком странком (Радић), а противи се политици Радикална странке (Пашић). Пошто се Демократска странка поцепала, он се растаје с вођ ством своје странке, а касније с Радићем. јер се овај 1925. године нагодио с Пашићем:и ушао у његову владу.
Након познатих избора за ' Народну скупштину 1985. го дине он предлаже клубу странке да узме иницијативу за остваривање народног _ фронта попут онога у Француској. Са демократом Чедом Пљећевићем из Аранђеловца, и Беном Миловановићем из Крагујевца. отпочиње атитацију по селима Србије за оснивање народног фронта "слободе.
Са собом др Рибар води сина Лолу, студента прве године Правног факултета У Београду, да слуша како 0"тац иступа на јавним скуповима и како агитује.
У својству адвоката др Иван Рибар бранио је низ истакнутих ветерана југословенске Комунистичке парти"је, међу којима Светозара Вукмановића, Ивана Милутиновића, Мошу Пијаде, др Владимира Бакарића, Карла Мразовића., Драгог Стаменковића, Звонка Бркића, др Младена Ивековића, 'Тодора Вујасиновића, Пунишу Перовића, Анку Берус, као и стотине студената, сељака, радника чланова Комунисти-
чке партије Југославије и КОЈ-а. Упркос искључењу из
странке др Рибар даље продужава са радом за јединство и груписање свих демо кратских снага. Он се повезује са постојећим народним фронтом, покренутим | још 1937. године од Комунистичке партије Југославије. "Пред рат, у јануару 1941. тодине, као представник демократске левице, захваљуући сину Лоли, састаје се први пут, са другом Титом. ом приликом Тито му излаже предстојећу опасност од фашизма и Хитлерове агресије и истиче поттебу актив не и хитне сарадње свих грађанских, политичких стра нака, група и струја око НаРодног фронта, __Иза капитулације старе Југославије Иван Рибар састаје се у неколико наврата с другом Титом у Београду, и прихвата у целости лини"ћу Комунистичке партије Југославије у борби против 0купатора и његових слугу. При последњем састанку С Титом у Београду, након проглашеног устанка. др Рибар ступа у редове активних бораца,
Прве дане окупације провео је илегално у Београду повезан најтешње са руководством Комунистичке партије Југославије, да би извршио задатке које му је поверио Тито. Један од тих за-
датка био је: успоставити везу са свим истакнутим представницима _ грађанских
политичких странака и група. нарочито са групом левих демократа. Покушај да се у Тесен 1941, године пребаци на ослобођену територи ју Србије није успео, јер су већ у току биле тешке непри јатељске офанзиве, Морао је чекати у Београду, мењајући стално скровиште, – због честих провала.
Два месеца по доласку на
ском Петровцу упитали су та:
„Докторе, били ти хтео бити члан Партије2“
„Разумије се да бих“ — гла сио је одговор. '
„Богами стари. то си добро урадио“ — рекао му је после
тога његов млађи син Јури- |
ца. Лола је такође био срећан. Стиснуо је оцу десницу. с њиме се изљубио и честитао му на пријему у Комунистичку партију Југославије. У Босанском Петровцу др Рибар сарађује у припремама за сазив и конституисања АВНОЈ-а. У Бихаћу председава заседању првог нашег револуционарског политичког народног представништва и присуствује Пр вом конгресу ·"Антифашистичке омладине Југославије.
Имао је 60 година када је постао борац. Прошао је две најтеже. офанзиве, Четврту и Пету. Ову последњу као 60рац у саставу Седме банијске дивизије, на чијем су се челу налазили Павле Јакшић и Ђуро Кладарин.
Из Лике са делегатима из Хрватске пошао је у Јајце 1941. године, на Друго заседа ње АВНОЈ-а, где подноси из овештај о раду АВНОЈ-а за протеклу годину. На предлог друга Тита, изабран је поново За председника Извршног од бора АВНОЈ-а.
Са члановима новог Предсе дништва и Националнрг коми тета, после заседања, отпутовао је из Јајца преко Лике у Словенију, и ту се задржао преко 3 месеца. Присуствовао је збору , Народноослободилне фронте Словеније и трећем заседању Земаљског антифашистичког већа народног ос лобођења Хрватске и Топуском. Одатле наставља за Вис (ту дознаје за смрт своје дру гарице Тонице, коју су у Сре му убили културбундовци) и присуствује разговорима са Шубашићем им енглеским амбасадором Стивенсоном. С Ви са лети авионом у Србију. До лази у Ваљево и Аранђеловац и најзад, након четири године рата, стиже у осдобођени Београд, у којем обавља фун кцију председника АВНОЈ-а, а затим и председника Народ не скупштине федеративне Југославије.
До изгласања Устава био је председник | Председништва Уставотворне скупшти не, а после изгласавања Устава председник Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије. На изборима за Уставотворну скупштину 1945. године изабран је за народног посланика у срезоРима · Шибеник, Карловац, Јајце и Нови Сад, а на избо рима за Сабор Народне републике Хрватске за народног посланика у срезу Кар ловац.
И на наредним новим иЗ-
борима остаје савезни. посланик у срезу Шибеник. нових
Четири године после избора опет је биран за пред седника Президијума Народне скупштине ФНРЈ. Пошто су извршене измене у Уставу и након доношења Уставног закона, 1953. године, којим је установљена функција председника Републике и успостављено Савезно извршно веће, престала је и кција председника Мр Иван Рибар је исте године изабран и по тре ћи пут за савезног народног посланика у срезу Шибеник, по новом изобрном закону, а пре тога за члана Председништва ССРН Југославије и Главног одбора ССРН ватске. Одликован је И највишим државним одликовањима. Између осталих: Орденом народног ослобођења, Орденом братства и јединства, Орденом заслуга за народ, два пута највишим Орденом ЈУгословенске заставе и Орденом за храброст. Године 1961. председник Републике Јосип Броз Тито одликовао је др Ивана Рибара Орденом јунака социјалистичкот рада. Врховни командант Југославије, Јосип Броз Тито, именовао је др Ивана Рибара резервним тенерал-мајором Југословенске народне армије.
—
Последњи тренуци у загребачној војној болници (Загреб, 2. фебруара) „дра
то ми је да сте ме посетили другови“ — то су биле пос-
ледње речи којима је др И- ||
ван Рибар, са осмехом на уснама поздравио своје дутогодишње пријатеље и са-
раднике: Ивана Крајачића ||
и др Златана Сремеца, када су га данас У подне посети, ли у загребачкој војно бол и. МУ Јутрос му је. У ствари, било нешто боље ето јуче, када су га из Карловца дове зли у загребачку болницу — рекла је супрута Ивана Рибара — Цата, коју смо зе черас посетили У њиховом стану У Деметровој улици број три у Загребу.
Демократске |
ПОСЛЕ ДОГОВОРА ПРОИЗВОЂАЧА И ПОТРО-
ШАЧА ЧЕЛИКА О ОГРАНИЧЕЊУ УВОЗА модернизација
~
"црне металургије
(Зеница, фебруара) — Произвођачи и потрошачи чеослобођену територију у је- | лика договорили су се, недавно, о заштити домаће просен 1942, године, у Босан- |Иизводње и о усмеравању увоза само на оне врсте чели-
ка који се код нас не производе. На недавном састанку представника
југословенских
железара у Зеници, овај договор оцењен је као једна од најзначајнијих мера које ће битно изменити положај црне металургије и створити услове за њену бржу модернизацију. Наш дописник из Зенице разговарао је о
томе са Станком 'Томићем, ничке Жељезаре.
— Договор сматрам конвенцијом до које је могло доћи у данашњим условима односа у вашој привре: ди. У односу На стање прв реформе цене црне металургије У 1967. години пале су испод индекса 100, а код већине потрошача челика попеле су се на 1065 одсто. ,
Због тога је — рекао је Станко Томић — споразум железара и потрошача челика израз тежњи Ла ге из грађују такви односи у ин струментима да би се, што пре, створили услови за по раст производње и привред ну експанзију. Најзначајни је у споразуму је то да се црна металургија изјасни ла да ће задржати цене до несене споразумом, и да ће на бази предлога произвођача и потрошача челика утврђивати царински контингент под повољнијим третманом о'врстама и коли чинама челика који не могу произвести домаћи капацитети и да ће његова на бавка (бити најповољније регионално распоређена.
Посебно желим да нагласим — наставио је Станко Томић — да овај споразум отвара могућности за знатно боље коришћење капаци тета црне металургије, повећање продуктивности, бр же модернизовање џ тиме стицање повољнијег економскот положаја. Ако има мо на УМУ да су већ година ма цене челика лимитиране, што је логично због ста
генералним директором зе-
билности прерађивачке иду стрије, онда је разумљиво да се смањење услова за стицање дохотка у црној металургији компензира другим мерама економске политике.
То није привилегија, ка-
ко неупућени могу закљу-
чити, него само враћање де ла изгубљеног актом лимитирања. Створени су услови да црна металургија „по нови старт у реформи“ очекујући кредитну подршку, свакако објективну, У превазилажењу _ последица из 1967. године. Па
— Извесно је да ће овај споразум јаче нагласити по требу специјализација У производњи челика, а схо дно томе подстаћи интеграцију. Како ће се континген тирати челик, како ће се прићи подели производње челика м како доћи до то га ла се увоз челика врши на бази повољније регионалне расподеле2
— Споразум је створио услове — одговорио је Став ко Томић — да црна металургија оживи успорене, а понегде заустављене кора ке у модернизацији и реконструкцији, што треба да доведе до смањења трошкова производње, повећања продуктивности, јачања економског положаја и дос тизања светске технологије. То је примарно питање У реформи, јер само тим пу тем се могу одржати стабилне цене челика.
Б. ТУЦАКОВИЋ
ПОНОВО СПОР ИНА—ПЕТРОЛУН
"ГБОСАНЊАОМ БРОД)
Тако дпрекшор Фуад Суљић назиђа застеђ ИНЕ да учестђује У уђозу нафте из СССР
(Славонски Брод, 2. фебруара) — Суштина захтева индустрије нафте из Загреба за учеш-
ће у контигенту нафте из Совјетског Савеза није у стварним потребама Загрепчана за сировинама, већ више маневар који треба да нама оне могући нормалну пробну производњу или бар да нас присили на знатно закашњење пуштања у пробни погон нових постројења рафинерије у Босанском Броду — рекао нам је ланас Фуад Суљић, генерални директор Рафинерије нафте у Босанском Броду.
Да осигура нормалну про| — С друге стране, од Уни:
изводњу са новим капаци.е тима прераде, Рафинерија у Броду треба, и то веома брзо, да обезбеди со 17 милиона тона сирове нафте. Од те количине — пред лаже ИНА — око 400.700 то на уступиће она из Мославачких Извора у Струшцу. а остало да Брођани обезбе де од западних фирми. За ову услугу „Петролунион“ треба ИНИ да, уступи свој део из контингента совјетс ке нафте.
— На Јадрану одакле би ми У ствари морали у том случају да довозимо нафту западних фирми у овом часу не постоји ниједна лука са резервним простором по вољним За смештај нафте у количинама које су ја Нас неопходне — тврди Су љић,
Сем тога, у Босанском Броду кажу да железнице нису у стању да осигурају превоз нафте од јадранске обале до Рафинерије у Броду јер немају довољан број вагона — цистерни. А и да јесу, тврде Брођани, то се њима као произвођачима екотомски, а ни на било који други начин не би испла тило.
„29
АЛОЈЕ ИО У
Сљем
мани
е“ сарађује |
пету
са истраживачима
Комбинаш позбао на сарадњу пеш института
из Загреба, Беотрада пи Љубљане
(Љубљана, фебруара). — По знати загребачки Пољоприв редно-индустријски комбинат „Сљеме“ понудио је оно мад научним и истраживач ким институцијама из Загре ба, Љубљане и Београда вр ло повољан и примамљив уговор о дугорочној економ ско-техничкој' сарадњи. Уго вор о сарадњи, како смо до знали у Љубљани, понуђен је Аграрном институту За= гтреб, Институту за технологију меса Београд, Заводу За тржишна истраживања Београд, Економском инсти туту Загреб и Бироу за опе рациска и тржишна истраживања Љубљана.
Директор љубљанског Би род за тржишна истраживања Едо Кланшек, изјавио нам је да иницијатива „Сље мена“ заслужује сваку похвалу и да предложени аранжман уноси нови квали тет у односе између произ-= вођача и научно-истраживачких институција.
Сарадња је замишљена, каже Кланшек, Као дугорочан Уговорни однос с ци-
љем да се повезивањем те орије и праксе дође до нај бољих техничких и економ ских решења За комбинат. Уговор предвиђа формирање посебног координацио“ ног одбора од представника комбината и пет консултанских организација. Овај ор ган бринуће се о доношењу краткорочних им дугорочних програма истраживачког ра да, предлагаће приоритетне теме и пројекте, предлагаће сараднике за поједине задатке, контролисати изво
| товција
Ђење уговорених — послова, утврђивати методе рада И подносити извештаје радничком савету комбината о урађеним пословима итд. Представници — консултанских организација моћи ће да присуствују и седницама радничког савета када се расправља о проблемима који их тангирају а исто та ко и представници комбина та седницама органа управ љања консултантских орга-
Ј. ПЈЕВИЋ
них рафинертћа јелино она у Ријеци није у потпуности обезбеђена сировином, а на лази се на Јадрану, дакле, у далеко повољнијем положају да се нафтом снабде са Запада — каже генерал ни плиректор Рафинерије. . Стога је и разумљива по- | нуда ИНЕ о замени 400.000 | това нафте са њених изво. ра за совјетску ] јој се' не исплати да своју нафту транспортује од Сиска до Ријеке пошто би је то стајало, како тврди –Суљић,
најмање две милијарде динара. Међутим, иако се то зна. представници ИНЕ уп раво такав аранжман пред лажу Рафинерији у Броду. С обзиром на предлог ИНЕ у погледу извора снаб девања нафтом поставља се и питање оправданости ула гања друштвених средстава у изградњу нафтовода од Опатовца (Вуковар) до Босанског Брода јер је 98 предвиђен за руску нафту и максимално коришћење речне флоте у транспорту нафте.
— Пошто не постоји није дан озбиљнији разлог да ИНА учествује у расподе-
ли контигента нафте из Совјетског Савеза јер је у целости оси гурала сировине За сво-
је капацитете, наш је захтев Државном секретаријату За спољну трговину да се загребачко предузеће по тпуно искључи из Ове по 'е ле рекао нам је Фуад Суљић, генерални _ директор
БОРБА — СТРАНА 5.
ИОН
| МАНЕВАР ПРОТИВ РАФИНЕРИЈЕ
Иначе, у Броду влада оп ште уверење да Индустрија нафте уз мотивацију да хоће да задржи – добре _ пословне односе са Совјетским _ Савезом жесли да утиче ва ниво прочзводње Рафинерије У Босанском Броду онако ка ко је то годинама и чинила. Стога и чини све да макар и На овакав начин спречи нормално и пуно е ње капацитета нових рафи нерија у Броду, а каснијеу Панчеву и Новом Саду.
Д. ВИЈУК
Има посла за еве текстилне
стручњаке
(Лесковац, фебруара) Текстилни комбинат „Зеле Вељковић“ у Лесковцу ши ром је отворио врата младим текстилним стручњаци
Рафинерије нафте у Босан| ма. За потребе нове, специском Броду.
Рафинерија у Босанском Броду: тешке оптужбе на рачун ИНЕ
јализоване фабрике чарапа, која се сада завршава У круту комбината, примљено је 14 младих текстилних те хничара и 11 радника који су завршили 'ив“устријску текстилну школу са практи чном обуком. Сва стручна руководећа радна места у комбинату попуњена су дипломираним и погонским инжењерима текстилног и механичког смера.
Новопримљени стручњаци и радници провешће 6 месеци на практичном раду и обучавању у погонима комбината. За то време при маће сталну новчану награ ду. Свикојибуду одговори ли засноваће стални радни однос после истека практичног рада. До половине ове године комбинат ће примити још око 40 текстилних инжењера, техничара и радника са завршеном ин дустријском текстилном школом. ] у
Лебанска текстилна фабрика „Експорттекст“ такође је ове године примила нове текстилне техничаре и квалификоване раднике текстилне струке. До сада 40 младих стручњака и ква лификованих радника добило је радна места, а да завршетка нове фабрике вунених камгарн тканина, на чијој се монтажи сада ради, посао ће наћи још око 160 квалификованих радни ка, текстилних техничара и инжењера.
Нова фабрика треба да буде завршена до септембра ове године. То значи да ће до тог рока готово сви текстилни стручњаци, који су сада без посла, бити укључени у производњу.
После катастрофалног земљотреса
ЕБАР–
Ради се сасђим нођи урбанистички план града са 10.000 станобника на обали ђепипачког језера
(Дебар, фебруара) — Корекције постојећег урбанис
тичког плана Дебра су толико радикалне тично рад на новом плану, али због тога
а је то пракеће бити од-
гођен почетак обнове и изградње, који је предвиђен 38
пролеће.
Стручњаци Завода за Уурбанизам Македоније, који су израдили неколико месе ци пре земљотреса стари
план града сада га радикално коригују пре него што је и почео да се реализује. Они су пре неки дан Општи
ској скупштини Дебра пред ложили две варијанте,
Према првој варијанти, стари Дебар треба да се на пусти и препусти „умирању“ а град да се пресели не колико километара на југ на обале новог језера ХЕ „Шпиље“ које ових дана тре
· Земљотрес је уништио град а заједно са њим и све старе пројекте изградње
ба да почне да се пуни. За тодину — две, на тим поља нама, израстао би градић од 15.000 становника,
Према другој варијанти, коју је усвојила Општинска скупштина, на обале језера се сели само центар града са 10.000 становника док ста ри град остаје тамо где је и био, као једна месна заједница са 5000 становника која би сачувала стару архитектуру. Стари урбанистички план, који се сад ревидира, пред виђао је да центар буде у старом граду а да се на оба ли језера постепено форми Ра једна месна заједница са 5000 становника. Град је, на име, требао постепено да се шири к језеру и да споро и постепено излази на њега,
Завод за урбанизам се оба везао да ће идејна решења бити готова до краја фебру ара а поједини детаљно ра зрађени планови до почетка ове сезоне како би на те речима која обухватају мо гло на пролеће да се гради.
Дебар ће изићи на обалу језера, поред осталога, и за то што туда пролази модер ни пут од Скопља према Ох риду
Пут ће до Маврова бити
готов до лета. Ових дана ће, међутим, почети и изгра дња деонице од Маврова до Дебра у дужини од 25 кило метара. Планови су израђени а средства обезбеђена. Тражи се још само извођач који ће бити изабран ових дана на лицитацији. Изградњом овога пута се скраћује ' релација Скопље — Охрид за стотинак кило метара. Али то није једина његова предност, Овај пут је привлачнији од дужег ко ји иде преко Прилепа јер пролази преко Маврова, до лином Радике и Дрима и, већ од ове године, и поред дебарског језера. То су уос талом најживописнији крајеви Македоније са пуно знаменитости.
За Дебар овај пут који ће бити готов за две године значи излаз у свет, Дебар после тога неће бити затурени градић у брдима запа дне Македоније до кога се стиже с муком кад чекога
невоља натера у чувене де барске бање.
Драган НИКОЛИЋ.