Borba, May 04, 1968, page 4
4. СТРАНА — БОРБА
СУБОТА, 4. МАЈ 19,
Јубилеј _ најетарије _ учитељске школе у (роији
„Првог маја 1778. тодине почело је прво ортани· зовано припремање учитеља код Срба
(Сомбор, 3. маја) — У о- |
'квиру првомајских празни ка у старом бачком граду Једна свечаност прошла је гоТово непримећена: одржа на је свечана седница савета Учитељске школе у Сомбору којој су. поред наставника и учитеља, присуствовали представници свих учитељских школа“ Србији, као и матуранти бве школе који су дипломи рали 1933. кодине.
Наиме, 1. маја 1778, годи не почиње прво организова о припремање учитеља Кол Срба. Тада је познати педагог Аврам Мразовић отворио такозвану Норму за образовање српских учи теља, у ствари претходницу данашње Учитељске школе. Међутим, прва учитељска школа “ нас почепа је да ради 1812. године “ Сент Анџреји, ла би четиои године касније била премештена у“ Сомбор, у исту зграду у којој се налазила тадашња Норма.
У богатом програму прославе овот јубилеја, отворе на је и изложба ђачких ра дова им подељене награде најбољим ученицима,
Б. С.
У Нишу скупљи градски саобраћај
(Ниш, 3. маја) — Скупштина општине Ниш дала је . сагласност... предузећу „Ниш-експрес“ за повећање цена превоза у градском саобраћају у просеку за 37 одсто. |
На главним релацијама у траду цена једне карте по већана је са 0,40 на-0,60 но, вих динара, док су на: по-
Додељене Изненадни спор око нођиг у ниформц беотрадскиг саобраћајниг милиционера | Акција
награде · Ријеке
Бродоградитељи тори-
нули у море милтонитј
тону бродова намење_ ниж за извоз
(Ријека, 3. маја) — Полатањем венаца на Споменик ослобођења и на Споменкостурницу на Трсатском бријегу изнад града, свеча ном седницом свих већа Оп штинске скупштине, која је ове године одржана у Кра љевици, отварањем адапти ране и дограђене основне школе у Краљевици, доделом годишњих награда гра да Ријеке и свечаностима у бродоградилишту „Трећи мај“, Ријека је данас прославила 23-тодишњицу свог ослобођења.
На свечаној седници Општинске скупштине уручене су годишње награде истакнутим појединцима и у-
становама, а први пут је додељена _ и награда за животно дело. Њу — је
добио Виктор ЛЦерић познати стручњак из области поморства и поморске привреде, Годишње награде града Ријеке добили су: доцент др Младен ЊЦезнер проф: Милан Црнковић, Дом ЈНА У Ријеци. група шумарских инжењера Витомир Мучало, Борис Регенц и Павле Руперт, затим инж. арх. Игор Емили, Швјета Јоб, др Јожа Пирш и др Игнац Ру бинић.
Ријечки ' бродоградитељи из бродоградилишта „Трећи мај“ посебно су свечано дочекали годишњицу ослобођења свога града. Они су вота радио на њеном унапређењу, посебно у области штпедиције и међународне робне размене.
М. ПЕТРИНИЋ
јединим приградским лини јама цене удвостручене. Ма да су зборови бирача били против поскупљења саобраћаја док се не среде прили ке у предузећу, Скупштина општине је била прину ђена да се сагласи јер по словни губитак у Нишњекспресу већ износи више од. седам милиона динара.
и засад,
1
+
Прописима
_ —гро града
Постоје изгледи да саобраћајиц понођо обуку сђоје старе, неутледне
Како смо сазнали, секретар унутрашњих по слова Србије Славко Зечевић изразио је јуче ујутру своје негодовање начелнику Секретаријата за унутрашње послове Београда Николи Бугарчићу због тога што је ова служба: Београда направила нове униформе прекорачујући границе дозвољене самоиницијативе. (Исход спора непознат је
милиционери_ „у
У Сарајеђу, после прбомајскиг празника
Препорука о празновању углавном поштована
Празнике продужила само нека предузећа
(Сарајево, 3. маја ) — Републички органи управе и остале републичке и општинске институције, банке и услужна предузећа ни су се отлушили о препоруку Савезног извршнот већа, ССЈ м Савезне привред не коморе да се празновање Првог маја .„не спаја са суботом и недељом. У свим овим установама, после дво дневног празника и одмора ва излетима, данас се нормално ради.
Иако су службеници Основне и Републичке привредне коморе, Централног комитета и неких других геституција. пре препоруке, одрадили за петак 3. ма ја. они су ипак јутрос дошли на посао као и сваког радног дана.
Једино су нека производна предузећа „продужила“ првомајске празнике до 6. маја. Тако ће до понедељка капије бити затворене У сарајевским — колективима · „Алхос“ индустријско-пољопривредном · комбинату, „Кључу“, „Житопромету“ „Шику“ и неким другим ма
ујутро, када
њим предузећима. Ови колективи нису поштовали препоруку Савезвот извршног већа, ССЈ и Савезне привредне коморе да се пра зници не спајају са суботом. Ови колективи сада у
ствари имају мањи годишњи одмор, јер неће радити пуних пет дана. Данашњи дан неки су већ одрадили
а други ће то учинити ка- |
свије. А. ХУСАРИЋ
Муке Беотрађана уочи празника
Опет .
„прича
о хлебу“
Опет, по ко зна који пут, у Београду уочи празника није било . довољно хлеба. У ствари, права несташица највише се осетила у среду је неколико хиљада становника главног града узалуд обилазило продавнице, чији су рафови већ око седам часова би ли потпуно празни.
Све Ово ипак не би много изненадило Београђане, да у уторак увече, последњер дана априла, нису били _обрадовани“ обавештењем Млинско-пекарске ин дустрије на радију да ће
Осуђене
сплитске
силеџије
Онф су на сплитску Пјацу бацили кутију харбида од чије је експлозије повређено 13 лица
(Сплит, 3: маја) — Судија
за прекршаје казнио је дво
· јицу спитских хулигана, 19-тодишње Никшу Јелуши
ћа и Перу Боначића са по,
20 дама затвора. Они су 28. априла око 20 часова изазвалџ у центпу Сплита ек“ сплозију која лакше повредила, :
Органи СУП поднели су пријаву против још неколицине хулигана који су учествовали У овом „поду“ хвату“ над сплитском кор-
зоу баш у време када се на! тивних мера:
је 13 лица!
Тргу налазило највише шетача. Хулигани су на групу сво
„јих вршњака који су се ше
тали познатом сплитском ЛПацом“ бацили херметич ки затворену лимену кути“ ју у коју су претхогло ставили влажан карбилд.
Овај „подухват“ сплитских силеџија огорчио је сплитску јавност која тражи оштро кажњавање виновнико изгреда и прелузи мања ефикастијих превен| првор маја, од 6 до 10 часова, бити хлеба у свим продавницама. Они који су по веровали и оставили куповину за сутрадан, грдво су се покајали. |
Између више писама »0 хлебу“ уочи празника. издвојили бисмо једно из Же лезника, у којем Јован РУжић, висококвалификовани машинбравар каже:
„И ја сам чуо обавештење преко радија да ће хлеба бити и на сам 1. мај. па сам у среду ујутро. око седам часова, кренуо до о6лижње продавнице. Није га било. 'Тада сам заједно са женом сео у свој „фијат 750“ и обишао све продавни це у Железнику, али ни У једној нисам нашао НИ нај мање парче. У потрази за хлебом кренуо сам и на Ба ново Брдо. али га ни тамо није било. И у продавницама у ужем центру Београда дочекивао ме је увек исти одговор — немамо хлеба, Јошт нисам изгубио наду. па кренух према Раковици. а олатле у Кнежевац. Све је било бадава вратио сам се кући без хле ба..."
Пошича о хлебу уочи празника уопште није нова, зли изгледа да нико не обраћа пажњу на то што хи љаде грађана, из ко зна ко тих разлога, остаје без ње-
га. | Беча
пи субише тодле
Нове беле униформе које су београдски саобраћајни милиционери први пут обукли 1. маја ујутру, одушевљавајући Београђане упадљиво лепим изгледом, можда ће бити повучене и стављене у магацине због тога што су направљене мимо — прописа.
белом“ и даље скрећу пажњу мноштва Београђана чији су коментари дчигледно на страни аутора новог кроја и боје униформе „направљене на европском нивоу“. Бели шлем, бело одело, беле рукавице, беле ципеле (па чак чарапе и дугмад су беле боје) одају заиста веома леп утисак али имају и практичну вредност: веома су упадљиви за возаче. Џ
На шлему се налази метални грб: Београда којег је 1931. године направио познати академски сликар Ђор ђе Андрејевић Кун служећи се мотивима средњовековног трба: бедем са осматрачницама и кулом у средини, са двема рекама и ратном галијом испред бедема. Изненађење је било потпуно...
А управо је грб на шлему највише стран.
У немогућности да разговарамо са секретаром унутрашњих послова Србије дру гом Зечевићем који је био службено одсутан, замолили смо његовог помоћника Стевана Пувалића да нам каже шта је спорно у вези нове униформе.
— Искрено речено, рекао јје он, изненадили смо се (када смо видели саобраћајце у новој одећи јер о свему томе ништа нисмо знали... — Пријатно или непријатно изненађење
— Нова униформа очигле дно није у духу постојећих прописа. Којих2 Па. посто-
лешње униформе
али, без градских грбова на шлемовима! Па то, онда, ли чи на комуналну милицију! Овлашћење за тако нешто не би могао да да ни Савезни секретаријат унутрашњих послова, сем као што сам рекао, уколико би се изменила Уредба СИВ.
— У многим другим земљама саобраћајци управо но се ознаке градова“
— Да, тако кажу и Београђани... А, морамо ли и ми тако, као у другим земљама. |
Београд је сам купио униформе
= Колико је познато милицију санбдева униформом републички _ секретаријат. Како онда нисте знали за нове променег2.
— Једноставно због тога што је Скупштина општине Београда одлучила да сама,
из својих средстава купи у-
ниформе.
— Како да схватимо овај изненадни спор, друже Пувалићу, значи ли да саобраћајни милиционери треба поново да обуку своје старе униформе7
— Не знам, видећемо. Сешћемо па ћемо се догово-
рити. ж
ж ж
Само неколико десетака минута пре него што смо сазнали за спор око униформи између градског Секрета ријата за унутрашње послове и прописа, разговара-
Бурица Јојкић примио патријарха Германа
примио је јуче патријарха
ји Уредба Савезног извршног већа која тачно одређује крој, ознаке... Не можемо мимо прописа: служба милиције ипак је јединствена |формација и не може свако да одређује њену униформу по свом нахођењу... | — Уколико се не варамо, |једном је било говора да би велики градови па и на При морју, могли да имају нека своја специфична обележја, бар што се тиче саобраћаја ца2
— Да, тачно је, било је речи да би се понегде могло одступити од прописа
(Карикатура Дарка Глишића)
смета.
ли смо управо о милиционерима „у белом“ са пуковником милиције Добривојем Божићем. Иако није учествовао у београдској акцији „белог“ која је по свему судећи спроведена прилично дискретно, бирао је речи како би што више изразио своје одушевљење према новој боји и кроју.
— Сасвим, сасвим на свом месту. Нова униформа не само што је лепа и практична за саобраћај већ је веома погодна за ову нашу летњу, готово тропску климу. Заиста, стара летња унифор ма била је неподношљива... Колико сам сазнао, нове у"ниформе треба ових дана да обуче још око двадесетак милиционера. Дакле, браво ауторима!
И тако, многи кажу браво. АЕ ке - "Сем прописа. Очигледно неко је старомодан: нова униформа мли стари пропи-
си. В. ПЕТРОВИЋ
· Пред
„1.850 километара пушеђа у Босни и Херцеговини“
ноет
најважнијим путевима
Лицитација већ расписана; — Градиће се само путеви за које је обезбеђена сва. инвестиционо-техничка документација
(Сарајево, 3. маја) — После дуже јавне дискусије о предлозима стручњака Републичког фонда за путеве, Извршно веће Босне и Херцеговине коначно је дало визу за овогодишњи про грам модернизације и реконструкције путне мреже У Републици. |
Према програму који је припремио Републички фонд за путеве 3за прву етапу реконструкције и мо дернизације 1850 километара путева у Босни и Херцеговини до 1972. године у овој години предвиђено је да почну радови на око 350 километара путева. Кра јем ове године у Републици би било укупно око 1600 километара путева првог, другог и трећег реда са мо дерним коловозом.
У програму радова за ову годину предност је дата градњи и модернизацији основних путева — у дужи ни од 187 километара. На путу Орашје — Метковић радови су већ у току. Ова магистрала биће довршена до краја године. На путу Босански Брод — Добој Зеница — Сарајево предви ђени су радови на деоници Каруше (Добо) — Тетово (Зеница) са краком Каруше — Зелах у дужини од 38 километара.
Пут Вардиште — Горажде — Ивањица имз укупну
грађевинску дужину од 125 |
километара и биће завршен до 1970. године. У овој години предвиђени су радови на деоницама Вардиште Вишеград и Моско — Требиње. На основном путном прав цу од Окућана преко Ба-
| њалуке и Ливна до грани
це са Хрватском предвиђе ни су радови на две краће деонице — Доњи Вакуф Бугојно (8 километара) и
од Ливна према. Хрватској
(13 километара). Предвиће.
на је и градња дела пута између Тузле и Бијељине у дужини ол 22 километра, затим 25 километара дугачке деонице на путу Бихаћ — Јајце и Међаши Зворник. Планом рздова на осталим путевима у овој години предвиђена је реконструкција и модернизација путева Србљани — Кладуша, Приједор — Сански Мост, Бугојно — Јабланица, Лиштица — Посушје, Столац — Домановић, Хра. сница — Трново, затим Бра тунац — Текија, Шековићи — Тишча. Брчко — Лончари, Градачац — Орашница, Кисељак — Високо, Језеро — Шипово, Шипово — Бараци, Олово — Жан Пијесак, Власеница — Дри њаца и Брод код Фоче Добро Поље, На неким од ових релација укидају с нерентабилне пруге узаног колосека.
У овој години, према про граму који је, одобрило Извршно веће треба да почну и радови на туристичким путевима Сарајево — Јахорина и Коњић — Борачко језеро. Ове године ће « радити на путевима за које је потпуно обезбеђена сва инвестиционо-техничка довећ расписанз и ускоро ће кументација. Лицитација је бити познати извођачи.
А. ХУСАРИЋ
Годишњи одмор спојен с празником
(Љубљана, 3. маја) — У Словенији данас раде све републичке установе, а текође.ли привредне. и друг радне органивације, изузев извесног броја запосле вих који су део годишњег одмора спојили са празником. Ј. п.
Саопишпење Вргођно! суда Јутослађије
Поводом пресуде Томи (тојановеком
. Поводом објављивања пресуде Врховног суда Југославије којом је смртна казна 'Томету Стојановском,
због двоструког убиства у Парној пивари у Скопљу (из- |
речена од. Окружног суда у Скопљу и потврђена од Врховнот суда Македоније), замењена строгим затвором
од двадесет година,
замољени смо оОп
Југославије да објавимо следеће саопштење;
. Вест Танјуга, објављена
Председник Извршног ве.у неким дневним листови- ичког ћа србије Ђурица Јојкић | ма 19. априла ове године, о |та и учеснике састанка 0-
пресуди Врховног суда Ју-
размењена су мишљења 9.вала је у јавности неразу-
актуелним питањима из 9бласти односа и даље сарадње Српске православне пр кве и представничких тела и органа СР Сптбилје.
У овим разговорима учествовали су члан Архијерејског синода Српске пра вославне пркве митрополит Данило и викарни епископ Лаврентије, као и потпредседник републичког Извршног већа др Станоје Аксић и председник Комисије за верска питања Витомир Петковић. (Танјуг)
Повећане ц
ене превоза
у тузланском дасену
(Тузла, маја. — За 10
пара на градским и за 20 |
пара на приградским лини-| њено, Прецизно је речено јама чедавно је поскупео ло! 'кални саобраћај у пет ко- | већања и какве ће користи.
тога имати цео град. За то је предлог 0 поскупљењу добио безрезервну подр
муна тузланског басена. По. већање цена уследило је. тек после пристанка зборо | ва бирача и договора са. представницима грађана и друштвено-политичких фо-
рума на шта ће се утрошши- |, на тепиторији грала. 1,40 | ти тако добивена средства,| плин. ло Лукавца, до Живи-
Решено' је, између осталог, да се у најпрометнијим правцима саобраћај модернизује, набаве нова возила, подитну склоништа за пут|нике и слично.
| А ~
| Градско саобраћајно псе ·„дузеће изишло је пред збо-
рове бирача са програмима унапређења пословања и анализама штгта је досад учи-
колико ће се добити од по-
од
шку на 95 одсто јавних ску пова. Без обзира на повећа
ње! цена, Тузла ће и даље | имати најјефтинији локал- | #0-политичким организаци
мевање о разлозима којима се овај суд руководио при доношењу. пресуде. У вези с тим Вуховном суду Југославије упућено је“ више питања.
До забуне је дошло због тога што су у вести Тамнјуга наводи жалбе оптуженог и његових бранилаца пограшно "приказани као становиште Врховног суда Југославије, иако је у образ ложењу пресуде јасно истакнуто да је Врховни
суд Југославије нашао да.
ови жалбени наводи нису основани.
Као што је познато, Врховни суд Југославије је жалбе оптуженог и његових бранилаца уважио У погледу одлуке о казни, та ко што је изречену смртну |казну заменио казном стро гог затвора двадесет година.
Овај суд је нашао да по стоје оправдани разлози за замену смртне казне, при чему је посебно имао у ви Гду да оптужени раније није
'|био осуђиван, да је вршио.
корисну друштвену делатност учешћем у органима самоуправљања и друштве
ни саобраћај у земљи 50 па јама, да је био незаконито
нипа — 1,80, Бановића 3,10 нових линара итд. То је за око 90 одсто јефтиније него код транспортних предузећа која до ових места 0државају свпје линије.
Н. СТАНИШИЋ СК, да је њихово држање |
искључен из радне организације због чега је био увређен и револтиран, неправилно искључен и из чланства СК, да су покојни и оштећени у многоме допринели да оптужени бу де одстрањен из радне ор"танизације и из чланства
у трајању од
да је.
било од утицаја и на остале чланове радничког саве
сновне ортанизације СК, да
Српске православне цркве |гославије у кривичној ства |је све то код оптуженог оп г. Германа. Том приликом ,ри Томе Стојановског, изаз | равдано створило неприја-
тељско расположење према свој четворици, те да је оп-
туженши, с обзиром на то да
је психопатска личност. са | хипертимним · темпераментом, дело извршио у стању сужења свести.
Жалбе. су уваженеи у. погледу одлуке о трошкови ,
'ма кривичног поступка, та кад што је оптужени ослобо "Ђђен дужности накнаде ових | трошкова.
На свадби непажњом убио девојну
(Нови Пазар, 3. маја) — У селу Нетврђе код Новог Пазара јуче је Милован Крсмановић, радник из Новог Пазара, за време свадбе, пуцајући из свог пиштоља, у кући Станка Кошанина, непаж. њом убио 18-тодишњу Радмилу Славковић, а теже повредио 17-тодишњу ученицу Љубицу Славковић. ;
Убица је. одмах притворен.
3:Ј.
Њена убила мужа у вамооовани
(Суботица. 3. маја) — Јуче увече у селу Хоргошу домаћица Јованка Коза. стара 28 година убила је свог мужа Јаноша Коза. Према подацима добијеним од' истражног судије Томаша Корхеца, ово убиство извршено је најверо ватније у самоолбрани,
Наиме, приликом препирке муж је неколико пута напао жену ножем и нанео јој телекне повреле. У једном тренутку она је лохватила си· фон-боцу и ударила њоме му жа по глави толико јако да је на месту остао мртав
Сб:
Врховног суда
ИЗ СКУПШТИНЕ МОСТАРА
ПОНИШТЕНА ОДЛУНА 0
| ИЗБОРУ ДИРЕНТОРА
| ПРЕДУЗЕЋА УБУРО САЛАЈС
Конкурсна комисија предузећа незаконито прихватила тризнату а не стварну високу стручну спрежму
(Мостар, 3.. маја) — Савет за организационо-правне послове Скупштине општи“ не Мостар усвојио је жалбу дипломираног 'економисте Алије Наметка који се жалио на одлуку радничког савета памучне 'индустрије „Ђуро Салај“ о име новању главног директора предузећа. ћ
Памучна индустрија „Ђу ро Салај“ која има преко '2.000 запослених, пре: неко лико месеци обновила је конкурс за директора пре“ дузећа, пошто се на први није јавио ниједан канди“ дат. На обновљени конкујре јавила су се два кандидата: Алија Наметак, дипломира ви економиста запослен У „Соколу“ и Владо Стојаковић, вршилац дужности ду ректора. Конкурсна комиси ја је закључила да Стојаковић има боље услове " предложила га радничком савету који га је 23. фебру ара ове године изабрао 34 директора
Наметак _ је, међутим, сматрао да Стојаковић #9 удовољава конкурсним У словима па се жалио кон“ курсној комисији, ставио притовор радничком саве“ "ту, али је у оба случаја од
бијен. Зато је упутио жел бу и Скупштиви општине, наводећи да је одлука Рад вичкот савета незаконита јер Стојаковић _ поседује признату а не стварну 87" соку стручну спрему. О" штински Савет за организа ционо-правце послове је У потпуности прихватио 77" мачење Наметка ла се пру“ 'зната стручна спрема, на 9 онову ранијег Закона о ј8Р" вим службеницима, одно си само на државне органе а не и на привредне оре визације. те је једноглас“
поништио одлуку падниј“ ког савета „Ђуре Салаја“ |" Р. ХАМЗИЋ