Borba, May 04, 1968, page 5
Страна 5.
__БОРБА
одликована Орденом заслуге за народ са златном звездом
НЕСПОРАЗУМИ
УЗМАК 2
Првомајски празници прошли су без непријатних потреса који су непосредно запретили великом броју колектива, сучељених са опасношћу да их управо започето рашчиштћавање међусобних дугова у ок"виру такозваног клиринга лиши готовине за исплату овомесечних личних доходака. Празнична брука је избегнута хитном одлуком да се за 3 одсто смање обавезне резерве банака и да се тако повећа ·ликвидност. А заслуга за овакав расплет припада Привредном већу Савезне скупштине, чији су посланици неколико дана раније драматично упозорили СИВ да добро размисли о последицама које би у јавности изазвала вест да је због реформске тврдоглавости толики радни свет дочекао свој празник рада без пребијене паре
Нека после овог и уследи уверавање да трипроцентно раз
водњавање резерви ликвидности неће омекшати динар. Нека се поготово прихвати разлог да. је понекад и евидентним економеким резонима политички мудро претпоставити масовнопсихолошке моменте. Најзад, већ само истеривање паразитизма притајених дужника довољ но је значајан циљ да се и повременом опортунизму прогледа кроз прсте.
Било како било — тек чињеница'је да су празници про“, _шли, а разлози претпразничних главобоља остали. На днев ном реду су и даље произвођачи који равнодушно лиферују робу за залихе и који са-
ност целе привреде.
У скупштинској дебати се веома живо баратало аргументима здраве радничке логике, поред осталог, да је неодрживо што без пара остају и колективи који добро послују. Свест о реформи је ипак већ доспела дотле да се бар у несумњивим случајевима тржишно непризнатом раду оспорава било какво друштвено признање, да се макар за ноторне дужнике вите не траже оправдања. Јер, ево, савезни посланици устали су овог пута против клириншког рашчишћавања једино зато што су у невоље увучени и они који своју робу продају али је због опште неликвидности не могу наплатити.
Зна се шта је општа неликвидност. Отуд и нема смисла потцењивати далекосежност 0вог проблема, нити преувеличавати значај клиринга у њетовом решавању. Али за политичку оцену тренутка је ипак типично што се тежиште расправа своди на примере такозваних добрих произвођача чија би трагедија била само у томе што им муштерије остају дужне. Зачудо, још се не поставља питање: није ли и међу њима доста проблематичних произвођача који и егзистирају управо зато што су у стању да снабдевају једино лоше муштерије и што ове у животу одржава пракса нерашчишћених рачуна2
Самоуправљачко друштво 0слободило би се многих самообмана када би управо солидни произвођачи натерали своје дужнике да или промене понашање, или да им се уопште одузме право на било какво самостално понашање на тржишту, макар и не толико претњом банкротства, колико њиховим подвргавањем диктату способних. Овако, из претпразничних дебата о неликвидности лако би се закључило као да је глав но било што су СИВ и Народна банка морали да узмакну. заборавило би се да трезвени разговори остају за дане тек после празника.
Милан Бајец
Субота, 4. мај 1968.
мим својим присуством на тр-. жишту продубљују несолвент- .
РАЗГОВОР СА ВЛАДОМ ТОГУЊЦ
Си боли прибредног
раста
„
Рудари уступају место
(Ријека, крајем априла) — Истра' у оквирима ријечке регије (ко ја се протеже од Савудрије до Кар лобага уз море и до шумовитих подручја Горског котара) заузима све значајније место у њеним плановима краткорочног и дугорочног развоја. Ти планови и програми треба овај питоми и плодни полуоток, на коме живи близу двеста хиљада становника, да учине још лепшим и економски привлачнијим. Ових дана када читав овај крај прославља значајан јубилеј — 25-тодишњицу одлуке о прикључењу матици земљи, од које је дуто био отргнут, — планови даљег економског развоја Истре постају све више предмет не само широких дискусија, него и конкретних акција. Зато смо о Истри у тим плановима разговарали са Владом Тогуњцем, секретаром Међуопштинске конференције Савеза комуниста ријечке регије.
— Целокупна оријентација, па и саобраћај — рекао нам је Владо Тогуњац — били су у време италијанске окупације Истре, па и пре ње, усмерени на Италију, односно на Трст. Због тога, после прикључења Истре матици земљи, дакле од завршетка другог светског рата до данас, континуирано и систематски се ради како на њеном бољем комуникационом повезивању са осталом домовином, тако и на ефикаснијем подизању привреде и свих оних потенцијала које Истра, као део пштире регије, може да да.
Према његовим речима, за целокупни економски, па и даљи друштвено-политички развој Истре, првенствену потребу, уз пробијање тунела кроз планински масив Учке, представљају путеви. Зато се сматра да би у погледу везивања, нарочито подручја централне Истре, па и осталих њених делова за домовину, у први план требало ста вити изградњу саобраћајнице која би ишла од Порто Портонеа, пре ко Бузета и Пазина кроз Учку на
· Ријеку, а преко ње даље.
Истарско подручје, с обзиром на
„свој теографски положај, климат-
ске услове и квалитет земљишта,
| способно је да обезбеђује шире пул
ско и ријечко подручје, па и шире залеђе, довољним количинама воБа, поврћа и неких других пољопривредних производа. Под тим другим производима првенствено се подразумевају млеко и месо. На пример, пољопривредно-индустријски комбинат Пазин специјализовао се у производњи меса; посебно перади: бројлера и ћурана, а по љопривредни комбинат Ћепићу производњи товне телади и говеда,
Поред такве оријентације, веома значајан курс је и на даљи развој и јачање виноградарства. У последње време веома значајно место заузима и организована производња маелина, обнављањем и про
(Сарајево, маја) — Када су почетком новембра прошле године раднички савети железаре у Зеници, Илијашу и Варешу и Рудника железне руде Љубија усвојили идентичну одлуку „о преду зимању мера ради спајања ова че тири металуршка предузећа у Бо сни у јединствен комбинат“, зли језици су говорили да је „на директоре ових предузећа извршен политички притисак...“, да „то ни је економска интеграција... “ и слично. |
Међутим, то је био само почетак стварања великих концерна у Босни и Херцеговини, чију привреду, иначе, карактерише уситње ност и аутархичност. Стручњаци института „Хасан Бркић“ у Зеници приводе крају економско-те хничку анализу о предности стварања металуршког комбината. О-
ника и представљаће највеће пре дузеће црне металургије у земљи. Циљ ове интеграције је да се целокупна организација постави на технолошко-производни а не на територијални принцип, да обезбеди рационално коришћење кад рова. научних и других достигну ћа и свих фактора производње.
_ Општински и републички обручи у. последње време почели су нагло да попуштају. Локални интереси све више се подређују општим. Привреда постепено почиње да руши комуналне границе. То је најбоље потврдила интегра ција У дунавској индустрији ВБосне и Херцеговине.
После пуне три године припрема и нагађања, почетком ове године створен је јединствен комби нат дунавске индустрије У Републици. Две фабрике цигарета — У Мостару и Сарајеву — и готово сва предузећа за откуп и обраду
Железаре из Зенице, металургије у земљи. — Отпори интеграцији у електропривред
вај гигант имаће 28 хиљада рад-'
стр
ширивањем познатих истарских
маслињака. .
Перспективе за експанзију пољопривреде, нарочито повртарства и воћарства, отвара и регулација реке Мирне која је у току, и која ће, када буде потпуно завршена, омогућити развој пољопривредних култура на површини од 17.500 хек тара. Упоредо са таквом пољопривредном производњом мораће се развијати и прерађивачка индустрија, као и кооперација са предузећима прерађивачке индустрије У земљи. Тако су већ створени и конкретни аранжмани између „Подравке“ и прехрамбено-индустриј-
пољопривредницима, туристичким и ин радницима; грађевинцима...
пера | А:
ског комбината Умаг-за производњу парадајза. „Истравиноекспорт“ из Ријеке и пољопривредно-индустријски комбинат Пазин заједнички улажу средства у даље проширивање винограда на подручју Пазинштине итд. , Велике могућности пружа и даљи развој туризма, поготово ако као базу има у непосредној близини добро развијену и усмерену пољопривреду, као што се то све више дешава у Истри. Због тога се оцењује да ово подручје, које данас у хотелима, одмаралиштима, кућној радиности и камповима има места за пријем око 90.000 туриста
дустриј ским
ЕМ, СЕКРЕТАРОМ МЕЂУОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК РИЈЕЧКЕ РЕГИЈЕ
о ИистРИ: ВЛАДО ТОГУЊАЦ
И НАШ дописник М. ПЕТРИНИЋ
одједном, може да, у зависности од даље туристичке конјунктуре, узимајући у обзир пољопривредне могућности) улагања у водовод која су у току, у пратеће објекте, као што су трговина, поште, добри путеви и слично, у ближој и даљој перспективи повећа туристичке капацитете до те мере да буде у стању да одједном пружи гостоприм-
ВЕЛИКЕ МОГУЋНОСТИ ТУРИЗМА: РАБАЦ ПОСТАЈЕ СВЕ ПРИВЛАЧНИЈИ.И ПОСЕЋЕНИЈИ
РЕФОРМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
НОВИ КОНЦЕРНИ
Илијаша и Вареша и Рудник железне руде из Љубије формираће највеће предузеће црне
и, шумарству и дрвној индустрији
дувана (осим предузећа из Груда које се интегрисало са загребачком фабриком и Градачаца, чији се колектив спојио са фабриком дувана у Љубљани) од 1. јануара делују као јединствен комбинат. о стварању овог дуванског концерна, највећег у земљи, колективи су се одлучили референдумом. Већ је извршена подела рада из међу предузећа и фабрика. Концентрацијом капитала омогућени су реконструкција постојења и Увођење најсавременије технологије у производњи цигарета. За две тодине у модернизацију сарајевског погона биће инвестирано око осам милијарди старих динара. Комбинат ће обезбедити средства за набавку малих трактора за 0копавање дувана у Херцеговини. Ниједан радник после интеграције није остао без посла. И Органи управљања четири највећа металопрерађивачка предузећа у Босни и Херцеговини — „Пре тиса“ из Сарајева. „Игмана“ из Ко њица, „Победе“ из Горажда и „Сла вка Родића“ из Бугојна — која да ју 60 одсто производње ове гране у Републици, одлучили СУ да се удруже у један комбинат. Договори и припреме за ову велику интеграцију трају већ више од две године. У прилог стварања овог металопрерађивачког концерна изјаснила су се и друштвено-политичка руководства у предузећима и комунама. Коначну реч треба да дају радници на референдуму који ће се одржати 9. маја. Пут до овог концерна је врло дуго и трновит. Извршене су веома солидне припреме, Из опсежне економско-техничке документације о оправданости интеграције направљена је посебна брошура са 0сновним подацима која је пре два месеца подељена сваком члану ко
лектива. Радници су, дакле, имали времена да размишљају о свим аспектима стварања јединственог предузећа.
У овој брошури они су, поред осталог, могли прочитати да се по сле интеграције предвиђа повећање годишње стопе раста производње до 1972. за 22,2 одсто, док је за по следње четири године производња расла за 15 процената. Брзи пораст производње и дохотка донеће и веће зараде.
Стварање јединственог металопрерађивачког предузећа омогући ће брже уклапање ових колектива у међународну поделу рада. Са рајевски „Претис“ већ десет година успешно сарадњује са западно немачким фирмом „НСУ“ у произ водњи аутомобила. Прошле године ово предузеће склопило је дугогодишњи споразум са шведском фир мом „СКФ“ о производњи и пласману котрљајућих лежајева, а по четком ове године извршена је подела рада и са београдским преду зећем „ИКЛ“. Ниједно од четири предузећа, која се удружују у кон церн, не налази се у тешкој ситуацији. Сва она рентабилно по слују, имају релативно високе личне дохотке, немају тешкоћа У пласману производа итд. Па ипак, директор „Претиса“ Абаз Дероња изјавио је недавно да интеграција ова четири предузећа представља историјски чин. Велики, дакле, хо ће да буду још већи. И
У тузланским индустријским ба зену ради се такође на стварању рударско-енергетског концерна. Ра днички савети Креке и Бановића. чији колективи дају четвртину Укупне. годишње, производње угља у Југославији, недавно су усвојили одлуке о предузимању припре мних мера за интеграцију са тузланским термоелектранама. То ће
омогућити да се у скорој будућности производња повећа на 30 ми лиона тона угља годишње.
Највеће количине „црног злата“ биће прерађиване на лицу места у електричну енергију. швел-кокс и бездимно гориво.
Из ових припрема могао би се извући погрешан закључак да се интеграциони процеси у Босни и Херцеговини одвијају само у 0оквиру републичких граница. У прак си, међутим, није тако. Сарајевски „Енертоинвест“, у чијем се саставу налази 20 фабрика из пет република, први је у земљи почео да „прескаче“ републичке и општинске баријере.
Недавно се колектив фабрике „Руди Чајавец“ у Бањалуци референдумом изјаснио за интеграцију са електронском индустријом у Нишу.
'Греба, међутим, рећи да ни У Босни и Херцеговини не иде све лако са интеграцијом у свим гра нама, Највећи отпори постоје у електропривреди и предузећима шу марства и дрвне индустрије. Иако електропривреда у овој републици представља привредну грану од фундаменталног значаја, у њој је до сада учињено врло мало на укрупњавању и економичнијем пословању. Поред производних предузећа — хидро и термоелектрана — у Босни и Херцеговини постоји „Електропренос“ који купује струју од произвођача и продаје је електродистрибутерским преду зећима и великим потрошачима.
Основне организације Савеза ко муниста хидроелектрана на Нерет ви и Јабланици и у „Електроврбасу“ у Јајцу одлучно су се изјасниле против интеграције у овој гра ни. Комунисти ових организација, изгледа, не прихватају политичке ставове Централног комитета Са-
ство троструко већем броју туриста него што је то данас у стању.
Истра је некад била нарочито позната по својим рашким угљенокопима. У последње време, развојем технике и квалитетним променама у погонском гориву, рудници каменог угља у Истри доживљавају стагнацију. Иако се на „изворима“ рашког угља гради нова тер моелектрана Пломин, која ће у првој фази имати снагу од 125 мегавата а прорадиће, како се предвиђа, током ове године, она ће у прво време трошити само 100.000 до 130.000 тона, углавном само ситног угља.
— Управо због стагнације угљенокопа Раше — каже Владо Тогуњац — стварају се и реализују одређене концепције иза којих, уз другове у Лабинштини, стоји читава ријечка регија и Извршно веће СР Хрватске. Они пружају ванредну подршку решавању тих про блема. По тим концепцијама, поред оријентације на развој пољопривредне производње (подручје Ћепића) и туризма (подручје Рабца), траже се решења и у оживљавању одрђених других привредних активности, како би се апсорбовао део радне снате, који се ослобађа од рада у угљенокопима.
У Истри данас раде мноти:индустријски капацитети, који су се развијали и развили после њеног при кључења домовини. Поред бродоградње, која је постојала и пре рата, али се после њега снажно развила, јачале су и металопрерађивачка индустрија и производња гра ђевинског материјала (пулскм „Сипорекс“). На осталом подручју Истре отворена су предузећа текстил не индустрије, као што су „Џазинка“ у Пазину, „Лабинка“ у Лабину итд. Мако су њихови колективи < обзиром на опште стање у текстилној индустрији у земљи, у прилично тешкој ситуацији, ипак се после предузимања извесних мера, варочито од прошле тодине, показује да се та предузећа могу не само одржати, већ и сасвим добро тпословати. — У привреди Истре — каже Влато Тогуњац — има још недовољно испитаних подручја, везаних уз руднике боксита, истарске каменоломе и друго. Наиме, чињеница је да треба интензивније прићи њиховој експлоатацији, с једне, и увођењу савременијих средстава за рад и модернизацији с друге стране. Нарочито када је реч о истарском камену — он се мало експлоатише да би се могле задовољити све потребе.
Младен Петрињић
веза комуниста БиХ о интетраци ји у електропривреди.
Још је тежа ситуација у предузећима шумарства и дрвне инду стрије. Ову грану нарочито карак терише уситњеност и затвореност предузећа у комуне и регионе. шу ме у Републици подељене су на 42 подручја којима управљају и на којима раде 77 предузећа лумарства и дрвне индустрије. Тек прошле године почели су разгово ри о укрупњавању шумских региона. Али, досадањи напори нису дали и жељене резултате. Није се даље отишло од декларативних изјашњавања о потреби инте трације и у овој грани.
Отпоре интеграцији пружају Ру ководећи кадрови у предузећима и комунама. На једном, недавно одржаном, састанку у Сарајеву ре чено је да у горњедринском регио ну пет директора и пет председника општинских скупштина не. могу да нађу заједнички језик 0 интеграцији шумских предузећа.
У последње време све се више чују захтеви да се идентификују они који коче интеграционе процесе у Босни и Херцеговини. „До ста је било анонимне и уопштене критике...“, јер је евидентно да се знају имена оних који се супротстављају реформи.
У жељи да избегну приговоре да се „мешају“ са стране, друштвенополитичке организације не износе у јавност имена оних руководила ца у предузећу или комуни чији поступци иду у прилог разбијању интеграционих захвата. „То тре ба да учине колективи“, кажу по литичари. Изгледа, међутим, да радници не знају увек да ли њихови директори раде за интеграцију или против ње.
Двдо Хусарић