Borba, Mar 05, 1969, page 2
· Страна 2. Среда, 5. март 1969.
БОРБА.
покренута је фебруара 1922. године
Одликована Орденом заслуге за народ са. златном звездом
ИНЦИДЕНТИ НА УСУРИ
Оружани сукоб совјетских и , кинеских граничара на реци Усутри, у коме је било више убијених "и рањених, није први а вероватно „неће бити ни последњи инцидент | ове врсте. Не зато што нешто ни"је у реду са границама СССР и 1 Кине, већ због лоших односа из· „међу две земље које се, изгледа, „погоршавају. Границе су, уоста"лом, веома често осетљиве и под„„дожне повредама у условима по_ литичких сукоба и затегнутости „између две или више држава, на У“ једном или на више региона. | „о У овим граничним сукобима У свакако не би требало потцењивати фактор кинеских територијалних претензија на совјетском к Далеком истоку, без обзира на то || колико су оне нереалне и неодрживе у дашањем свету у коме су успостављене границе један – од основних постулата за мирне, безбедне и добре односе у свету. Те кинске претензије нису никад званично детерминисане, али познате су изјаве Мао Це Тунга, на _ пример, о томе да Кинези „још нису поднели свој територијални “рачун Совјетском Савезу“. Суде» ћи по кинеским мапама, ради се о _преко 600.000 квадратних миља „ Сибира и Централне Азије на ко„„јима: су манџурски цареви пре неколико векова имали неко сизе__ренство да би их пре два века уступили Русији која их је и насе_ лила и развијала до данашњих дана. То значи да између две земље, у; ближој мсторијској про» шлости није" било спо ова и “ траживања, укључујући и тери торијалне. у МИР ине 5 # Било би; међутим, и једностра"но и неубедљиво тумачити граничне инциденте само територијал| -ним претензијама једне стране | или таквим споровима до којих је долазило у непосредној прошлости са ујгурским становништ1! вом у Синкјангу. У питању је, пре свега, шири сукоб две велике земље не само око примата у разним географским регионима света, већ и око директног утицаја на међународне послове. Стицајем разних околности, Кина је 5) остала без веће улоге на међуна| родној политичкој позорници, али се никад није одрекла улоге ве·- лике светске силе која тражи сво је место на тој позорници. Тешко се, додуше, помирити са начином · којим се она при томе служи понекад шовинистичким, понекад псеудореволуционарним, понекад агресивним. Оживљавање граничних инцидената у овом моменту вероватно “" је условљено како даљим унут_ рашњим престројавањима у – ни, тако и у неким новим моментима на међународној сцени. Та"козвана културна револуција изгледа није одговорила на многа суштинска питања даљег унутрашњег развоја Кине, Да ли нова "' опсада совјетске амбасаде значе увод у нову етапу „културне“ · или неке друге револуције, да ли | је на помолу нека нова сила у борби за руководство у Кини; Не мање има места и неким питањима која се тичу међународних односа. У припреми су, као што > је познато, совјетско-амерички ра _ зговори (после неуспеха обнављања контакта између Кине и · САД), у мају ће се у Москви одр" жати саветовање комунистичких _ партија, а у току је и озбиљна ~ берлинска криза. Кина је из свега тога физички одсутна, али је У гвему и присутна на један или други начин. Инциденти су, наравно, само ·- један од нуспродуката борбе која | се води на ширем _ политичком "плану за мири безбедност и за демократске односе, која се не до · тиче само Кине већ и других зе- "маља, али уколико се наставе, ин » циденти прете да нанесу неотклоњиву штету како директно ангажованим земљама тако и целој међународној заједници. Владо ТЕСЛИЋ
а к
НЕМА МИСТЕРИ -– ЈЕ У ПАР:.ЗУ
Којим правцем ће поћи текућа спољна политика Сједињених Држава с новим председником то Европа још не зна. Не зна ни Западни, ниИсточна, нити она тре ћа, ванблоковска. Било би преурањено и неразборито упуштати "се у прављење неких дефинитивнијих закључака и после управо за вршене Никсонове посете главним градовима повећег броја западноевропских земаља — обављене брзо, али с програмом изразито радне природе.
„Свака категоричнија, одређенија прогноза будућег држања САД у својим односима са Европом и другим деловима света иу решавању крупних међународних проблема морала би, у овом часу, представљати — чини нам се или ново посезање за старим шемама или врло произвољно апсолутизовање првих наговештаја је дног новог стила у опхођењу главне силе у једном војно-политичком пакту с осталим члановима тог савеза. Ни од једног од та два метода процењивања прилика мно го користи нико не би могао имати ни овог пута. Живот има своје путеве, и када је реч о текућој политици а не о некој базичној, филозофији света, онда су сложене прилике у њему и њихов развој чиниоци опредељивања, а не бараж шематичних или аподиктичних формула.
Али, у овој посети новог шефа Беле куће било је појава које нису, саме по себи, неинтересантне. Ту спада, пре свега, Никсонов наступ, који се прилично разликовао од оног што је атлант ски део нашег континента у проштлости био навикнут да очекује од његових претходника.
. Нови председник САД стално је тврдио да је на овај континент дошао више с намером да слуша него да говори, а ако је тако шта нормално требало да имплицира и да боље разуме, да схвати позиције својих саговорника, онда се у његовим првим контактима са Западном Европом нашла и једна ако не нова а оно досад далеко слабије видљива димензија. Њено присуство у париским разговорима објашњава зашто су управо они протекли онако како су текли — с нотом неуобиј чајене срдачности, отворене ра-
к"амене“ францускиж'и америчких!
погледа, свакако не као дијалог глувих, а да притом ниједна стра на није одступила од својих основних мисли.
Нови прилаз новог председника САД Француској одузео је овом догађају у Паризу карактер сензационалне мистерије, како је у први мах понегде у свету био тумачен. Одузео је, верујемо, и доста терена таквим одавно профанисаним покушајима да се нешто објасни мерењем узајамних склоности државника који, наводно, скривено некако треба да нагињу на ову или ону исту страну политичко-компасне Руже. И у САД, и у Западној Европи, и у свету уопште, много што шта се десило у последњих неколико бурних година и све то измиче старим представама и старим учењима, теоријама и доктринама свакаквих врста. Израз тих промена била је и промена у Белој кући. Њихов израз била је и Никсонова инаугурациона реч у Вашингтону, прошлог јануара. Као потреба националних интереса САД сасвим се јасно наметнуло и мењање америчко-западно европских односа уопште, а посебно унутар савеза у тренутку про дубљене кризе у свим блоковским формацијама у свету, а усред врло флуидних и веома опасних општих међународних прилика. ' БР
Председник Никсон није игнорисао ту страну стварности — су дећи по његовом држању и у 27 лантски веома оријентисаним земљама,аиу Француској, која је под Де Голом била више номинал ни него стварни савезник. У та ложеном мењању мисли нашли су били свој интерес и САД, као суперсила и шеф пакта, и Француска као својеврсни побуњеник против укалупљивања света У ше ме, а са свим својим тежњама велике државе са самосталном нолитиком. 2
_ Ништа се, дакле, тајанствено "није збило у Паризу који је био критична тачка Никсоновог путо вања по Западној Европи, У разговоре је била унесена једна промена, одавно нужна. Посета је, међутим, прошла, а сада тек ваља видети колико би први наговештаји — и како — могли бити почетак једног озбиљнијег процеса.
Благоје ЛАЗИЋ
Разговор |
(Наставак са 1. стране)
Ковачевић је рекао да је реформа универзитета основна преокупација Савеза студената и да је Савез комуниста на универзитету сада схватио да се мора конкретније везати за проблеме универзитета.
Огромна већина студената — нагласио је он — прихвата политику Савеза комуниста, а ново је то што се ово прихватање све више акционо изражава и кроз садржину комуниста и кроз садржину рада организације студената.
Суштина је у овом тренутку у томе што пре свега Савез студената настоји да кроз сопствену реорганизацију и демократизацију најштре мобилише сту денте и да прихвата њихове иницијативе, које су се често испољавале кроз друге форме.
Говорећи о јединству омладинског покрета Јуославије Ковачевић је подвукао: Е Ми имамо заједничка на-
„чела са Савезом омладине
Југославије. Програмска на чела Савеза омладине пружају довољно простора, циљева и задатака, без обзира о којој се категорији омладине ради.
Чланови делегације Мирко Болфек, Бранко Ђуровић, Мирослав Марковић, Бранко Екерт, Целестин Сарделић, Имаил Бајрами и Киро Поповски говорили су о положају младих радника, запошљавању стручњака, политичкој организова-
· ности студената, развијању
братства и јединства, недовољним условима за друштвену активност и забавни живот омладине итд.
Нашем друштву и привреди потребно још много стручњака Пошто је саслушао излага ња чланова делегације, председник Тито је, између осталог рекао:
— Ја видим да се омладина“ и студенти све више конструктивно · постављају у друштвеним збивањима у нашој земљи у
·Председник Тито је затим изнео мишљење да међу омладином не треба да
раде само: комунисти-омла-
него да читав Савез зви његови члатреба активније да
нови,
"се поставе према пробле-
мима студентске, школске, радничке и сеоске омладине. Савез комуниста се, како је рекао друг Тито, свестрано и активно припрема за девети конгрес, а та ак-
тавити у циљу конструктивног, смелог и одговорног постављања и деловања комуниста после конгреса. Млади људи, који имају одговорност за друштвене послове и који ће их сутра имати, и све више преузимати. треба да буду у току свих збивања и не треба да буду издвојени из процеса развитка самоуп|ЕВА и друштвеног од-
лучивања. Говорећи о проблемима запошљавања омладине,
председник Тито је нагласио да је нашем друштву и нашој привреди потребно још много ових стручњака. Има, међутим, појава да млади стручњаци не иду из великих градова у она места којима су стручњаци неопходни, па такве људе не би требало сматрати незапосленима. — Знам рекао је друг Тито — да се млади у предузећима још увијек не на грађују према способностима. Често се сматра да за-
ње и да добију од старијих. Међутим, за једнак рад требало би свуда да буде. и једнака награда.
Председник Тито је такође рекао да је доста учи-, њено на запошљавању мла дих стручњака, али да то још није довољно. Исто тако сложио се и са примедбом да је за многе струке предугачак једногодишњи рок стажирања. ]
Председник је говорио и о појавама дистанцирања интелектуалне од радничке омладине.
— Ми смо се против тога и прије рата борили, рекао је Тито. Ја сам о томе говорио, као што вам је по знато, и на Осмом конгресу Савеза комуниста.
Друг Тито је такође истакао да се те појаве рефлектују и у производњи, мада не би требало да буде разлика на основу тога да ли је неко инжењер или квалификовани радник, по
то што су млађи треба мај
| ЈА
4
ви и где ради. Свакако да је јединство омладине 0освовни услов да наша млада генерација и данас. као и у читавој нашој историуји, буде у првим борбеним |редовима за братство и је динство народа Југославије. / Ја нисам случајно поменуо национализам — рекао је друг Тито — јер мислим да и ви знате да тих појава има. Али, ја исто
тако добро познајем нашу. омладину и увјерен сам да.
она неће подлећи таквим утицајима. | · Говорећи о овом проблему. председник Тито је рекао да није задовољан тиме што се код нас недовоуљно говори о југословенском социјалистичком патриотизму, што се код омладине не развија ње припадности југословен ској самоуправној сопијалистичкој заједници. Тиме се ниуколико не оспоравају националности и националне особине и традиције, већ то представља богатство нашег друштвеног културног живота и услов даљег свестраног раз-
| витка. и
Председник Тито је ре као да је сигуран да огромна већина наших народа сматра да ни једној националности нема напретка без јединства са свим народима Југославије, али да има малих група које, нажалост, не мисле тако.
Ми то нећемо и не смијемо допустити — подвукао је друг Тито. Ту омладина до максимума треба да се ангажује и она може мното да уради.
Председник Тито је подсетио на разговор студената у Сарајеву о осећању припадности југословенској самоуправној социјалистичкој заједници.
И ја кажем да сам Југословен. ИМ то ћу увијек казати што не значи да сам заборавио да сам рођен У Загорју, да сам по националности Хрват. Битно је
што су сви, уствари, непосредни произвођачи који имају заједничке циљеве и интересе. Председник је по себно указао на улогу омладинске, а нарочито студентске, организације у борби против појава одвајања интелектуалне од радничке омладине.
Мало се говори о југословенском социзалистичком патрио50 ттизму
Друг Тито је затим рекао да се Савез комуниста и омладинска и студентска организација мора у позабавити и појавом на 'ционализма. Битку против
"национализма, омладина мо
оно што радим и чему тежим, а то треба да буде ос новно за сваког нашег гра ђанина. Ми хоћемо да наша заједница, која постоји два десет и више година, буде чим чвршћа, а да у њоји
бине несметано долазе до изражаја. Свакако, на првом мјесту је да све више јача кохезија свих народа и народности наше земље.
рекао да ће садашње про=
рода још више · допринети продубљивању равноправности народа и народности и да је то још један услов да наша заједница буде што чвршћа.
Говорећи о потреби марк |систичког васпитања омла
осећа- |
позитивне националне 0осо- ,
· Председник: Тито је'затим |
"менеги: нова. улога Већа. на:
на буде што акти, Унија
друштвеном и п животу. У
подвукао да би и у том по гледу требало поставити оз биљније задатке и Савезу омладине и Савезу студена |та, а нарочито комунисти'ма. Истакао је при том да је неправилно што се, на при
Природно је да омладина буде 5 Једи
мер, марксизам запоставља ствена у школама ина факултети| Говорећи
о
г организовању ом ит „јединству омладин крета, председник рекао да сматра сасв. 5, малним постојање оће % ских организација, 7 исто тако потпуно у, | | и јединство свих сло; Род, ше омладине и зајеј а Ћ учешће у свим а у | унутрашњег _ д Зњуу | развитка. Рупе
Постојање студентеу | танизације не би пи буде узрок да, се ом“ раслојава, да се 17 туална омладина иатед,
ра од других слој дине. , Јева оу Напротив, — и ст друг Тито — задатај =! , Савеза омладине џ Е
ма, јер управо тамо сваки млади човек треба да доби је основу на којој ће даље, развијати своје марксистич, ко идеолошко образовање. | Друштвени развитак је ком
е сКо , Ги
| пликован и без марксистич ког образовања млади људи 'неће моћи да га правилно схватају и да се боре за најпрогресивније идеје.
С тим у вези, председник "Тито је упозорио на недовољну ефикасност и мла|Бих и старијих комуниста у борби против ставова који, "су туђи нашем систему, би-, ло да се ради о непријатељ ским, догматским и националистичким или другим ставовима којима се покушева негирати самоуправ-
љање и самоуправни СОЦИ) студената У - а |јалистички развитак наше мој ЕДИ Ен 5 раде на ју + ' омл земље. Друг Тито је поме- Здине ,
оства И | 596 писање у „Студенту“ и грама о коме ње НИМ | „Хрватском књижевном Ли кратски договорити,
. исту | што се тиче ваше | Немојте допустити, — ре- пости о којој је бил као је председник — да вам, чи — наставио је о риј, студентски листови постану | ник Тито — ја се сло нека врста памфлета какве нису искоришћене са."
класни непријатељи у Југо гућности да омладина к славији понекад шире и
7 ствује у самоупра протурају. пала
политичком животу, МА
Друг Тито је затим гово- | трам да имате потпуној рио о неповољној социјал-! во да учествујете у
ној структури ученика и, вању свих проблема студената и нагласио да се друштва. Иступајте и у (у и Савез комуниста и чита- | везу комуниста и у Сб во наше друштво морају по листичком савезу, коју у забавити проблемом недо-|з2а вашу активност таџ вољних могућности за шко | врло подесна трибина, ловање деце из радничких! Припреме за конгре. и сеоских породица. Приме рекао је затим друг Ћ тио је истовремено да и у — биле су веома Савезу комуниста има све тако да су се наши мање радника на разним ни упознали са проблеф функцијама. Тито је у нас ма и задацима који с тавку рекао да се не слаже |пред нама. Потребно је Ћ са ставом да се ограничава |с тим буде још боље ут |додељивање стипендија И зната и наша млада гњ 'кредита студентима из дру рација. си република. . | _Вјерујем да ће дет Ми дајемо стипендије|конгрес СКЈ имати от» | страним студентима — а и-|ман значај — закључио» мамо, ето, проблема и око|Тито. — Мораћемо озбиљ | материјалног обезбеђивања но повести рачуна о ти студената из неразвијених |да се одлуке дисциплином „Република и крајева. Џоз-|но спроводе. За. спровој| ната ми је и истина да имање одлука мора свак у велики број студената сноси одговорност без ф | што је оптерећење за неке|зира на коме се мјесту = Разумијем, да-| лазио. Одлуке највишег
Ђ |
кле, извјесне материјалне|рума су обавезне за св! тешкоће, али не схватам|оне нису ствар мале тј“ начин на који се томе при- људи, већ одражавају :ступило (и не слажем сејжње и потребе, читав
4 пазе ји Аше заједнице, и њени (»
"Мислим, такође наставио|љег развитка. А што
је друг Тито — да постојејче наших обавеза ко“
слабости и у вашем раду сајмамо према омладини“ ' омладином на селу. Том про|ћемо их испуњавати. Мој блему треба да посветите|ћемо задовољавати све |е више пажње. Сеоску омла-|алне захтеве, све 0н0 шђо дину треба обухватити у ор је наше друштво објект танизацију и с њом поли-|но у стању да испуне, | тички радити тако да и о- (тавју!
тивност ће се и даље нас- ра водити свугде где жи“ дине, председник Тито је
ављање постаје
ломинантан друштвени однос
Разгођор Мијалка Тодорођића с предстађницима листа „Вјесник у
Ових дана је с Тодоровић, примио „Вјесник у сриједу .
· ним политичким и екон вору су учествовали директор
Новак, главни уредник
Милоје Легетић. Одговоре објављујемо према стенограму, у изво-
интерпретацији „Вјесника У
ња редакције дима и у слободној | сриједу“.
Одговарајући на питање о политици _ којом би девети конгрес могао подстаћи бржи развој нашег социјализМа на основу самоуправљања Мијалко Тодоровић је изражавајући се фигуративно, ре као да је наше самоуправно друштво за 18 година постало пунолетно, баш као што и младићу довољно да за исто време постане пунолетан. Из савезних и републичких цен тара, по његовим речима. до сад је препуштена непосредним произвођачима једна по једна позиција. Даљи развој самоуправљања зависи од тота колико су само самоуправ љање и његови носиоци спо собни да преузимају нове и нове компетенције у регулисању _ целокупних друштвених токова и привредног ра звоја.
Према томе, девети конгрес долази управо у једном исто ријском моменту. када самоуправљање постаје доминантни друштвени однос. Тодоровић је ставио акцент на реч . „постаје“. објашњавајући да је тиме желео да каже како самоуправљање још није постало доминантни дру штвени однос и да се за то треба још изборити на низу „фронтова“.
Промене у Савезу комуниста
Поводом пароле, која се уочи деветог конгреса истиче, о нужности реафирмацији закључака Осмог конгреса, Тодоровић је најпре оце нио да се мора рећи да збивања између УШ и 1Х контреса спадају свакако међу најбурнија у нашој послератној историји,
— Чињеница је — наставио
екретар ИК цк скЈ, Мијалко у Београду представнике листа «“ Вођени су разговори о актуеломским питањима. У разго-
нип „Вјесник“ Божо Крешимир Џеба и уредник друга Тодоровића на пита-
је Тодоровић — да је у овом периоду реформа . започела, да је У пуном јеку. да се врши престројавање предузећа, диференцирање, да се мења структура производње, и мен талитет произвођача. да су У многим предузећима. под при тиском оштријих економских услова, наступиле озбиљне те шкоће“...
Која земља може издржати такве крупне ствари и та пре вирања каква су настала У југословенском, друштву То управо показује какве се огромне снаге крију у нашем самоуправном социјалистичком систему. УЗ то још треба рачунати са структуром друштва И са снагама којеу ње му делују — и прогресивним, и конзервативним, и реакционарним, и контрареволуционарним итд.“
Тодоровић је посебно подсетио на то шта се десило са Савезом комуниста за непуне две године, од ТУ пленума до данас.
_- Мада заправо правимо је он — тек прве кораке да дођемо до једне са времене револуционарне 2вангарде, већ смо. постигли одговарајуће резултате. Погледајте какви су унутрашњи односи били још пре три године. Погледајте себе, штампу, у којем је положају била; шта је могла да пише, ко лико је могла слободно да Ра ди и да критикује, а да не товоримо о систему субординације. односу центара и чланства итд. |
Револуционарне кадровске промене
Говорећи о крупним. револуционарним кадровским про менама, Тодоровић је подву-
— рекао
као да руководства напушта ју многи истакнути функционери и добрим делом и вође револуције, врло заслужне личности, које су ушле у ис-. торију.
— Ми смо стално настојали, а и сада покушавамо да извршимо промену. а да ником, да тако кажем, не падне длака с главе и да осигураМо континуитет "револуције. Мислим да смо То осигурали, али нико не може гаран товати да се негде неће јављати необирократизам, младобирократизам итд, када се појаве неке нове фигуре, па им се власт ослади, а немају моралних обавеза револуције. нити су ратовали с пушком у руци. Укратко, то су врло бурна збивања.“ |
Закључујући ове мисли, То доровић је нагласио да би де вети конгрес морао да изврши реафирмацију оних основ них поставки реформе које су сада угрожене на неким тачкама, али и да јаким фаровима осветли пут даље. Ко начно — додао је он — реформа је започета 1965, а сада је 1969. година и морамо да имамо у виду нове квалитете. Разговор се пренео на удео привреде у прошткеној репродукцији. Тодоровић је подвукао да је прворазредни проблем у "друштвеном односу у којем ће о количини
уплата — рецимо за социјално или здравствено осигурање или просвету — од-
лучивати аутономно организације самоуправљача, а не државни органи, као што је сада. Кад то обезбедимо У систему, онда ће — произвођЂачи стварно располагати већим процентом дохотка и одлучивати о његовој _ употреби. Друго је питање да ли ће радници смањити издатке за здравство и социјално осигурање. Лично бих сада — додао је он смео да потпишем да неће.
Остају још, како је он даље рекао, државне инвести-
жавног капитала“ је више решено. Ми смо у Цен-
1.
сри једу“
та можда дошло до со глашавања начела Е ов је 1
вукао да тога и због тога што су Беби дручја социјае управо недозвољено чуј" стављена. Неки а ци 58
тралном комитету | инсистирали да се то што пре скине с дневног реда „да се тиме не оптерећује конгрес. Значи од свих тих „оптарећења“ остају буџети савезне администрације, република и општина, укључујући и народ-
ну одбрану. начин какав Не ноте __ Тодоровић је нагласио дај|одавно ни у катанкроте |је на овом подручју, пре све- | ком свету: „Нека а иде"
|та, реч о борби за поодуб-|ко како хоће, ЧОКА ал“
тека ' 2080 је
љивање и за проширење нека се фронта самоуправних Не Уна зна и уме“, и то и циоких односа, његове еко- |име реформе и високе ал дуктивности рада. У [у проистекну и друштвено-ра- |раднички покрет се И ционални хвантитавни _ од- | питалистичким 2: носи. значајној мери изборна, у' тив такве праксе. 19 д" О „ефикасности Пар- |же ни једно модерни "
штво да поднесе,
Зе тије схватања плод РУЛ
5 тумач — Отворено говорећи, ре- Елан зет оНонсне 10" као је Тодоровић тике. | де , тије“, нас у ЦК и Изврш- Тодоровић је нагле. о
солидарност морамо песме“ гурамо управо ради зиз | ног развоја најекеихе | јих прсизвођача. 8 _ хе безбеђујемо напредак де и друштва У 1088 У самоуправном Дор“ њу, наставио је ТОлиш“ не сме се ни потцев ти У прецењивати национ. см" менат. У организовано аи! моуправном 701 Ма ко! је једна од заједницу а“ такође мора да се ФР“ је на самоулравној јом ' То је реалност с 50 ба рачунати. усе Друго је питање тл6 и“ да се и у име нације ла. ' етатизам и бирократске 7 се спута слобода љут ои ности непосредног а у је ој!
ђача, ствараоца. Р морамо да направими,
систем, који ће, не пио, ћи нацију и међунаце, но договарање кал Је саме. “ националним интерес “ сигурати непосредно је грање произвођача. југог“, пут очувања наше ја И венске федераџије свок судбинска потребе заке! налшег грађанина —
чио је Тодоровић. сви
ном комитету критикују углавном са два правца. Једни са позиције да би требало енерпичније да се мешамо у неке ствари, а лруги зато што смо се у шеке ствари уплитали, не дајући
| номске базе, а из тога ће ла
мотућност Скупштини и СИВ-у да слободно раде и делују. Наравно, када човек поштено говорим, мера да призна да и једни и други имају помало право, али умногоме немају“. ·
— Неко сада — наставио је Тодоровић — може да се нервира што неке ствари не решавамо. Не решавамо их, јер се ради о сукобу интереса. Могао бих — набројати доста „теорија“ иза којих стоји голи, практицистички, текући интерес ове или оне средине. Он је толико провидан, без обзира на тд што се увија у разне „обланде“, Осим тога, не треба сметнути с ума да смо вишепацио“ счална заједница у неће нико да трпи другот.
Тиме је разговор дошао на тему — солидарност и догова рање. Тодоровић је прихва тио опаску да је у току при-
"преме конгресних докумена-
којој ликтат
поводом
питања о „ефикасности Пар |
|