Borba, Mar 05, 1969, page 3

СРЕДА, 5. МАРТ 1969.

ЧЕХОСЛОВАЧКЕ АКТУЕЛНОСТИ

„Справи“ прете новом | интервенцијом

а

1

ЛИСТ КОЈИ ИЗДАЈЕ СОВЈЕТСКА АРМИЈА, А ШТАМПА СЕ У ДРЕЗДЕНУ И ИЛЕГАЛНО РАСТУРА У ЧССР, ОТВОРЕНО ПРЕТИ РУКОВОДСТВИМА, КОМИТЕТИМА И ПОЈЕДИНЦИМА У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

(Од дописника Танјуга)

(Праг, марта) — Председништво Десетог ре-

јонског комитета КПЧ у Прагу „одлучно одбија неистине“ садржане у анонимном чланку листа „Справи“ и оцењује их као „мешање у унутрашње ствари партије и отежавање напора за консолидацију политичке ситуације у рејону“. Том кратком белешком одговорено је на оптужбе изнете "У последњем броју листа „Справи“ да партијско руководство овог рејона „не само да не извршава, већ директно одбија новембарску резолуцију ЦК КПЧ“, да заузима становиште које је директно против те резолуције и да се налази „под утицајем десничарских елемената“.

Ово није први пут да „Справи“ оптужују целе партијске комитете и орга низације. У новембру про шљле године слично је оптужен комитет Првог праш ког рејона. И овај комитет је писање и издавање листа „Справи“ оценио као про

· тивзаконито, илегално, су протно московском споразуму и као „страно мешање У унутрашње ствари наше државе и наше партије“.

Позиви на „крајњи обрачун“

Упоредо са повећаном ак тивношћу конзервативне ле вице, каква се осећа последња два месеца, примећу је се и изразитије деструк тивно деловање овог лис'" та, који издаје Совјетска ар -мија, штампа се у Дрездену. а илегално растура по Чехословачкој. Кажу да му| је тираж око педесетак хи љада примерака.

„Справи“ директно позива ју на „крајњи обрачун“ са „ревизионистичким, десни чарским. антисоцијалистич ким снагама“ и у то сврставају. како оне крајње тен денције против којих се'бо

ководство, ХО · Е сва она, прогресивна кре- || тања која су у духу јануар. ске политике и акционог програма КПЧ. Уствари, 0 но што данас представља званичну политику и партије и владе у овој земљи.

Број листа „Справи“ од

|сле августа десничари про

ширили своје позиције и у

Централном комитету КИЧ. ј Истина је да су они ојача-

22. фебруара веома је пого ;

дан пример да се таква ори ли своје позиције и у др-

“ јентација овог листа прика |жавним органима“. Тако се

же. Она крајње одудара од настојања прашког руководства да у земљи дође до консолидације односа, практичног усмеравања сна га ка решавању најактуел нијих питања јануарског програма. Писање овог лис та. уствари. потврђује овдашња уверења да ни његова редакција, као ни крајње леве конзервативно-догматске снаге нису за

већ дошло и до највиших тела, која се почињу пред стављати десничарским и ревизмонистичким. Лист !|због тога позива на узбуну, јер „десница поново форми ра своје редове, поново почиње борбу“. Саме речи ни како неће ослабити позици је деснице, напомињу „Спра ви“.

„Последњи час“

довољни са садашњим трен дом консолидације и да она не одговара њиховим циље, вима.

У два дуга чланка о че хословачком фебруару и о|примењена у августу проновембарској резолуцији шле године када каже: „ цЕ КПЧ „Справи“ устају ко не треба да дође до исне само против појединаца тог завршетка као прошле и „неких група“. већ и це године, онда је сада послед лих институција, као што|њи час за практичну реасу виша партијска школа лизацију политичко-ортани или поменути рејонски ко- | згционих и кадровских ме

У чланку „Новембарска резолуција и јединство пар тије“ лист чак и прети оче

видно средствима каква су

митети. „Истина је — пишу |Рра, како то закључује нои ово „Справи“ — да су по|вембарска резолуција“. При

и“

Амбасадор Вратуша посетио У Танта

(Њујорк, 4. марта, југ — Југословенски амбасадор У Уједињеним нацијама др Антун Вратуша посетио је јуче генералног секретара УН У Танта. току разговора. који трајао око један час, размотрени су одређени аспекти међународних односами

ЛИНЕ

посебно питања развоја иј|зионисти овл

томе је карактеристично да „Справи“ у овом веома ду гом чланку ни једном речју не помињу конзервативно-догматску крајност, ко ја је такође изразито осу ђена у овој резолуцији. иа-

— | ко је десничарска стављена

на прво место.

Само у овом броју напи сано је да „ревизионистичко-десничарски _ елементи“ делују и шире се у: Централном | комитету У влади и њеним органима,

та (где „ревизионисти вели ке наде полажу у тзв. рад ничке савете“), у већ поме нутом комитету Првог пра

У | шког рејона. у Високој пар је | тијској школи. а да се и не

говори о главној мети штампи радију и телевизи

ји „помоћу којих су ревиадали политич

“ јачања улоге Уједињених |ким животом у земљи.

нација у савременим условима. а КРЕЗ

2 сПраојвсатллах

При томе нису изоставље не, ни редакције ЦК КИЧ „Руде право“, „Нова мисл и „Живот страни“, а једина изнимка — кажу „Спра

'ви“ — јесте „Трибуна“. Од

личности само у овом броју нападнути су: чланови

ИТАЛИЈАНИ су прошљлејцк КПЧ Кригел, Хибл. „године жупили 1,165.568 но Шик, Косик, Вацулик, Ста

вих | аутомобила,

што јејри (ректор Карловог уни-

вилце њего и мједној трет|верзитета), затим председ-

ходној години,

ник Савеза писаца Голд-

Тан- | Централном већу синдика-

штикер, бивили директор те

Излажење овог листа о-

Москођска хроника

БОРБА — СТРАНА 3.

_ ге равда“ напада захтеве за увођење

_ самоуправљања

(Од сталног дописника „Борбе“) (Москва, 4. марта) — У оквиру прославе 100годишњице Лењина, совјетски листови и часо- | вијањем допрема из суседне Источне | писи, а посебно „Правда“, веома често објављују

Критикујући садашња на Казања у појединим соција листичким земљама за разсамоуправљања р5ер савремени анархосин'дикализам, писац'теоретског

левизије Пеликан и писац |чевидно спада у надлеж-

Немачке

у Чехословачку. теоретске фељтоне“ чији је циљ тумачење Ле-

Кохоут.

Дистрибуција — војним камионима

Ти „ревизионисти, а пре ко њих и антисоцијалистич ке снаге“, за које „Справи“ кажу да их је „тешко пред ставити“, раде на томе да

окрену спољну политику,

ЧСЕСР, да ову земљу преда ју Западу, западнонемач-

ком капиталу, да ликвидирају социјализам у Чехословачкој. То све „Справи“ доносе само у једном броју, који се ни по стилу ни по садр жају или начину обраде ма теријала, а да се не гово ри о сериозности и објективности информација, не разликује већ подсећа на бројеве оних листова који су водили коминформовску пропаганду пре двадесетак година.

Деструктивна акција овог листа и захтеви за његову забрану предмет су сталних разматрања највиштих партијских и државних ор гана Чехословачке. Небро јени протести нижих партијских организација и ре золуције у том смислу стал но се гомилају у Централном комитету. „Справи“ су биле и на дневном реду по следњих разговора Дубчека, Черњика и Свободе У Моокви. Досад још никак-

вих резултата.

ност виштих политичких ин станци ван Чехословачке и отуда прашко руководство не може да предузме никакве практичне мере за његову забрану. Јавно тужилаштво је немоћно чак и кад би донело решење о забрани на основу веома јасних важећих закона ове земље. Такође и органи ко ји би такву одлуку изврша вели остали би неефикасни, јер немају права да от варају војне камионе „петорице“ којима се овај лист

|њинових идеја уз објашњавање савремених поја-

фељтона покушава да дока

Овде се сматра да би из

органа „Редакционог савета | при совјетској војсци“, нетс у доношењу мера о њего! За већину теоретских | вој забрани. Али, легализа фељтона, што посебно пока цију сигурно не желе њего зује и данашњи у „Прав|Е издавачи. И, тако се це ди“, у коме је извршен на| ла ствар окреће у круту и|пад на идеју о предаји фа чека једино политичку од|брика на управљање радни | луку споља, сличну укида цима, — карактеристично је њу емисије „Радио-Влтаве“. | настојање да се тренутне оКада ће то бити, нико овде цене совјетског руководства не може да каже. и званичне московске теори 1 је о једном или другом пи

олимир БУДИМИР, тању презентирају као једи

| но исправно тумачење марк |сизма-лењинизма. па се са "тих позиција критикује по-

лаз пре био у легализацији ва у свету, збивања у социјалистичким земљама кратизација и комунистичким партијама.

же да се за Лењина демосоцијалистич ког друштва не састоји У "предавању предузећа (реч

Ево неких основних теза је о управљању) непосредчланка у „Правди“; ним произвођачима — већ

— Лењин је у борби са у управљању радника пре„радничком опозицијом“ об ко органа власти (то јест | изабраних представника).

разлагао неопходност централистичког руковођења. | За писца фељтона управ

ноначалија“ као обавезан них произвођача моћи ће да услов за плански и органи се оствари тек у комунисзован рад. „тичком друштву када оду-

— Предаја предузећа на,мру држава и класе. А до управљање колективима тада, како је недавно тврпредставља подривање де- | дила „Правда“, а за шта се мократског централизма и сада залаже и С. Титаренделатности социјалистичке ко, треба јачати и учвршћи

а е принцип „јел љање од стране непосред-

Са једних од недавних мирних демонстрација омладинаца у Прагу

„„Непсабадшаг“

критикује

ставове и

| литика или пракса у јед|ној или другој социјалистичкој земљи.

У данашњем чланку „Пра

вде“ под насловом »Борба В. Илича Лењина против анархосиндикализма“. чији је аутор доктор историјских наука С. Титаренко, под ударом критике се, поред осталог, нашла и идеја о радничком самоуправ гљању и њено остваривање у појединим земљама (исти |на, не каже се директно ко јим).

Писац чланка у органу цКк КПСС настоји да дока же да се Лењин, борећи се против анархосиндикалистичких струја 1920. и 1921. године, као и против „радничке опозиције“ — још та да у ствари борио и против савремених _ ревизиониста, који ето, по оцени теоретичара из „Правде“, супрот но Лењину (|) „предају пре дузећа у сопственост и на

управљање колективима произвођача“, „залажу – се за немешање државе“,

„претварају тржиште у гла вни регулатор економике“ и боре се за „независни по ложај синдиката“.

Из целог данашњег | „Правдиног“ теоретског фељтона за нас у овом слу чају није битно једно или друго тумачење писца о Лењиновој оцени платформе радничке опозиције, ко лико настојање да се садаш ња званична критика Москве о предаји фабрика на управљање радницима пред стави совјетским читаоци-

државе. То, истиче писац, ликвидира главну предност

' социјализма, подрива руко-

водећу улогу партије.

вати улогу државе, уствари борити се против — самоуп

рављања. д Сл. ВУЈИЦА

РУМУНСКА ШТАМПА О РЕЗУЛТАТИМА ИЗБОРА

Плебисцит за самосталан румунски

(Букурешт, 4. марта, Танјуг — Из чињенице да је на изборима 2. марта за ру мунску Велику народну ску пштину учествовао највећи '|број грађана од ослобођења, џи да су кандидати Фронта социјалистичког јединства освојили рекордну цифру гласова, данашњи листови извлаче основни 'закључак да ти резултати доказују „неразрушиво поверење“ на рода у партији и његово ру ководство. _

Као што је већ јављено од укупно близу 13,6 милио на уписаних бирача на. из-

борима је учествовало 99,96.

одсто, а за кандидате фронта гласало је 99,75 одсто. | С обзиром на садашњи унутрашњи и спољни тренутак који је овим избо рима дао посебну специфи чну тежину, овај догађај је овде схваћен као манифестација јединства и као пле бисцитарно изјашњавање

ма као одбрана Лењинових |за самосталан румунски пут идеја и марксизма-лењини |У социјализам.

пут у социјализам

ководство изашло је пред бирачко тело с амбициозним привредним програмом, да се земља што брже |извуче из наслеђене еконо мске неразвијености и при ближи привредно развијеним земљама. Овом основном циљу подређена јеу суштини самостално дефинисана унутрашња и спољна политика, у чије је теме ље сада уграђена концепци ја демократизације.

Ова нова алтернатива пре дставља онај кључни дина мични елемент који треба да убрза те: процесе ствара њем. погодног оквира за сти мулисање „огромних потенцијала стваралачке енергије и иницијативе маса, и за њихово све активније у„чешће у управљању државом“ — како истиче данас партијски орган „Скантеја“. Народ је гласао, наглашава |овај лист, за спровођење у !„живот „концепције парти„је, према којој су социјали зам и демократија недељи-

теорије Ота Шика

(Будимпешта, 4. марта Тан у Чехословачкој, и допујуг) — Будимпештански „Не | штао могућност вишепарпсабадшаг објавио је данас, тијског система... Шик је опширан чланак о Оту Ши-! критикован _да је улогу ку, у коме износи критике КПЧ хтео да сведе на ниво на рачун политичких ста-| „дебатног клуба“.

вова и економских теорија које заступа овај познати чехословачки економиста и политичар. Повод за овај напис је неколико Шикових изјава и чланака у западној штампи које „Неп

Будимпештански „Непса бадшаг“, који у року од месец дана по други пут критикује Шика, назива га сада и „емисаром десничар-

тивношћу чини сметње ков

сабадшаг“ квалификује као| солидацији чехословачких

потпуно супротне

интере- | прилика. Мађарски партиј-

сима и ставовима чехосло- | ски орган видиу Шику чо-

вачке партије и њеног Цен тралног комитета.

века који угрожава основ-

не тековине социјализма у.

Најтежа је оптужба про- | Чехословачкој и изражава

тив Шика да се залагао за друкчији политички систем

чуђење да се још налази на списку чланова ЦК.

После ђојноћ удара у Сирији

Борба за власт |

конрес ђаадајуће странке БААС

Хашно сазђан

(Дамаск, 4. марта, Ројтер) — Политичка криза у Сирији, отворена бескрвним војним пучем поприма јасве знакове оштре борбе између војних и екстремних цивилних руководилаца владајуће БААС странке. Конгрес странке хитно је сазван, са циљем да реши акутна размимоилажења која стоје у позадини пуча министра одбране генерала Асада, извршеног у прошли четвртак.

Очекује се да ће конгрес бити одржан најдаље за де сет дана, али је засад неизвесно да ли ће успети да изглади постојећа размимо илажења.

Генерал Асад, који је такође главни командант ва здухопловних снага. покушао је прошлог четвртка да одстрани цивиле из сиријског руководства. Његови људи преузели су стратешке положаје у Дамаску.

Владини уреди поново су отворени јуче, али су кључне владине зграде У главном граду још под јаком војном стражом.

Изгледа да генерал Асад није успео у потпуности да оствари свој циљ, то јест да образује нову владу. Њему се супростављају помоћник генералног секретара стран ке БААС, генерал Адид, и кључне личности у странци које још имају извесну власт. .

Једина личност која је изгубила живот у удару је

шеф сиријске безбедности |

пуковник Џунди, који је, ка

да се придружи било којој страни. “

о жож

Каирски дневник „Ал ахрам“ пише да борба за власт у Сирији још није завршена. Лист — чији чла нак преноси АФП — наводи да се битка води између председника Атасија и министра одбране генерала Асада, који је извршио пуч. С тим у вези истиче се да аутор државног удара у Си рији није још успео да састави владу. али да ће се „ситуација разјаснити у току неколико идућих дана“.

Истовремено, каирски дне

ко тврде поуздани извори, |вник пише да се Атаси и извршио самоубиство у свом | Салах Џадид. заменик гене

уреду. да је та смрт један од ра-

Исти извори тврде|ралног секретара |БААС, налазе под присмо-

партије

злога привременог „замрза-јтром у кућном притвору

вања“ кризе.

Пуковник |још од недеље, када су У-

ЏШунди наводно је био под |чествовали на сахрани ше притиском супарничких ге- |фа обавештајне службе пунерала — Асада и Џедила|ковника МШундија.

који су од њега тражили

У чланку се даље каже

подршку, али је он радијејда ситуација у Сирији и извршио самоубиство негојдаље остаје затегнута.

ских снага“, који својом ак.

зма од ревизиониста.

Конзервативци предложили позивање Де Гола

у Британију

(Лондон, 4. марта) — Британска опозициона Конзерватвна странка извршила је данас у Доњем дому притисак на пре' мијера Вилсона да позове председника Француске генерала Де Гола у посету Британији. |

„Како јавља Асошијетед-прес, конзер вативци су учинили овај предлог у жељи да: се изглади недавни дипломатски спор и „афера Сомс“. .

Премијер Вилсон је одговорио да „по стоји жарка жеља за разговоре са фран цуском владом на сваком нивоу“, те је избегао директан одговор на питање о позивању генерала Де Гола.

Настављени совјетсконемачки маневри

(Берлин, 4. марта) — Како саопштава АДН, јуче су настављени заједнички маневри совјетских оружаних снага лоцираних у Немачкој ДР и Националне армије НДР, који се обављају под командом врховног команданта снага Варшавског уговора, совјетског маршала Ивана Јакубовског.

Предлози У Танта за другу декаду развоја

(Њујорк, 4. марта, АФП) — Генерални секретар Уједињених нација У Тант оценио је, у једној студији, да су диљеви прве декаде развоја светске оргализације за период од 1960. до 1970. били сувише ограничени и сувише упрошћени.

Стога он предлаже да планови за другу декаду развоја од 1970. до 1980. обухвате, не само повећање бруто-националног производа и дохотка, већ и проблеме станов ништва, радне снаге, планирање градова,

Комисија за права човека осудила Израел (Женева, 4. марта, Ројтер) — Комисија

Уједињених нација за права човека осудила је јуче настављање кршења људ-

Партијско и државно ру-

ви

ских права на арапским територијама које је окупирао Израел

Са 13 гласова према 1, Комисија за пра ва човека УН је такође изразила дубоку забринутост због тога што Израел одбија да се придржава женевске конвенције о третирању цивила у време рата, и позвала је Израел да поштује ову конвенцију.

Гана ослободила совјетске · рибарске бродове

(Акра. 4. марта, УПИ) — Ганска војна влада ослободила је два совјетска рибарска брода и њихову посаду, које је држала четири месеца због повреде њених територијалних вода. Од октобра прошле године једна владина комисија испитивала је оптужбе, према којима су заплењени бродови и посада били умешани у заверу за обарање садашње ганске владе.

Влада је саопштила да жели да одржава пријатељске односе са Совјетским Савезом на бази равноправности, узајамног поштовања суверенитета и интегритета и немешања у унутрашње послове.

Предлог за нови трговински пут

(Равалпинди, 4. марта, УПИ) — Организација ЦЕНТО пакта предложила је отварање новог трговинског пута преко Пакистана, Ирана и Турске, услед затварања Суецког канала.

На једном делу овог пута — од пакистанске луке Карачи до Ирана — саобраћали би бродови, а од Ирана роба би се превозила железничком мрежом која повезује Иран и Турску, земље које са Пакистаном чине ЦЕНТО пакт. · п

Телетрами

ОД 7. ДО 12. МАРТА у северним областима Норвешке одржаће се маневри снага Атлантског пакта. под називом „Хладна зима 69“. У маневрима ће учествовати норвешке и британске трупе. (ТАСО

ВЛАДА БРАЗИЛА УТРОШИЋЕ ове године око стотину милиона долара за спровођење прве етапе аграрне реформе у току које ће најмање 40.000 беземљаша бити ок"пљено у задружним газлдинствима пол пржанлом управом. У Бразилу данас има најмање десет милиона беземљаша, (Танјуг) у