Borba, Mar 05, 1969, page 7

Рат елолоу

тона рф окео Фелноп – ЕНИШИНА У)

'6961 отаож 'р 00 2

-татићид очев хтао пптного (омттноа(ве он а(тодо 40 онтативиј) омтногоради

срупнпјауу отошпјаи/ огопзуио

вати печат фази нашег друштвеног развоја која је отпочела значајним променама реформе.

Прво. реформа је одмах снажно ојачала тенденцију афирмације односно јачања улоге радног човека радне организације. удружених произвођача. њиховог положаја У самоуправљању, у производњи и расподели друштвеног производа, у проширеној друштвеној репролукпији. њихове самосталности. њихове одговорности, претварејући ове нове односе у главну снагу против бирократизма и етатизма на свим полручјима ековомског. пруштвеног и политичког система и у друштвеној пракси у свим срелинама.

Друго. ојачала је тенденција афирмације народа и народвости, јачања националне равноправности и развијања јединства и братства на основама самоупрввих демокртских социјалистичких пруштвених односа и пуне националне равноправности и олговорности за заједничке интересе и заједничку судбину.

Треће, јачала је тенленпија таквих измена односа у федерацији како би се обезбелила што пунија

равноправност наарода и наролности и сопцијалистичких република и то у том смислу. да се на нивоу федерације задрже компетенције за оне заједничке важне послове који обезбеђују зајепничке интерссе

свих. а да се повећавају олтогорности репуПлика за све остало. али такође и за зајелничке послове федерације. Јачала је тенленпија афирмаџије свих друштвено-политичких зајелчипа ол општине. покрајине до Републике, њихове пуније самосталности. самоуправвости и одговооности. У нашој Републици сазревали су услови за промене положаја аутономних покрајина у правпу лоуштвено-политичких зајелниџца које ће се надаље разпијати на основи битно веће самосталности. аутономије. самоупоаврости и одговорности и за развој покрајина. и за заједничке послове Гспублике.

И у федергпиз" м у Републици, и у покрајини, и у општини, сазревали су и све више сазревају услови и развија се тенденција да се У што већој мери ликвидирају остаци административно-бирократскбг система. остапи бирократскот централизма. што више прошире услови самоуправности радних организација и у привреди и у друштвеним делатностима и разноврсних њихових удружења и самоуправних интересних и других заједница. У томе се изражавала општа тенденција проширивања. јачања и учвршћивања система друштвеног самоуправљања, лаље демократизације у свим друштвеним односима у којима историјски услови сазревају и намећу смењивање улоге државе самоуправљањем непосредних произвођача и свих радних људи.

Четврто, ојачале су тенденције интеграције и сваковрсног повезивања на основама самоуправљања у области друштвене производње, расподеле. м размене друштвеног производа и у свим осталим друштвеним делатностима, и самим тим интеграпије самоуправљања од радне оргтонизапије ло фелерације У јединствен систем самоуправног демократског социјалистичког друштва.

Јачање ових тенденција наметало је одређене институционалне промене и промене одређених односа у политичком систему. Уставним амандманима су извршене познате промене. Али ће ове тенденције и даље дејствовати као објективне законитости у узајамној зависности са остваривањем реформе и свакако тражити нове промене и прилагођавања у устав“ ном и правном систему. Како би се тај рад убудуће развијао систематски и методично и не би доводио до ситуација у којима извесне нужне уставне промене могу добијати карактер импровизапције или изненадних уставних или политичких удара и по"треса. прошла зајелничка седница наше Скупштине донела је важан закључак да се у нашој Супштини. успостави стална Комисија за уставна питања, чија ће дужност бити да организује и изучава даљи развој уставног система и развој свеукупних друштвено-политичких односа ослањајући се у пуној мери на научне снаге и политичко искуство и да благовремено предлаже да се у Устав уносе појединачне промене кад год булу сазрели услови за прогресивне промене. Тако би свака нова промена У Уставу била природни саставни део огштег процеса друштве-

но-екбномских и политичких социјалистичких и демократских преображаја нашег друштва.

Друго, питање на које је, такође, нужно указати састоји се у томе да са пуном одлучношћу треба спровести у живот промене које произилазе из уставних амандмана. То ће значити велики корак напред у друштвеној и политичкој консолидацији и федерације и наше Републике. То ће учврстити политичку основу на којој ће се ујединити и све чвршће организовати све прогресивне демократске социјалистичке снаге и у нашој Републици иу читавој земљи у борби за даљи демократски социјалистички развитак. за развој самоуправљања, за остваривање привредне и друштвене реформе. Доследним спровођењем уставних промена створиће се услови да се такође изолују. разбију и онемогуће екстремистичке, шовинистичке, бирократске, конзервативне и друге струје и елементи које делују деструктивно, компликују општу борбу за даље преображаје линијом реформе, лаљи развој самоуправљања, даљу демократизацију и учвршћивање и јачање равноправности и јединства народа и народности и свих радних људи.

Постоје моћне свесне социјалистичке снаге које могу савладати све тешкоће, под условом да се активирају и добро антажују. и да нестане пасивности и неднгажованости ових снага у било којој средини.

Са уставним променама које сада треба да спроводимо у живот сигурно је да није тешко доказати ла смо пре у закашњењу, можда и у доста великом закашњењу, што је нужно морало заоштрити разне супротности и довести до спорова и конфликата, нето што би ма ко могао доказати да смо са променама сувише пожурили и истрчали напред у условима који још нису зрели.

Због тога је утолико важније да се у читавој јавности и у најширим редовима народа схвати да доследним и енергичним спровођењем у живот уставних промена убрзавамо политичку консолидацију, акти визацију, политизацију и ефикасније организовање свих социјалистичких снага нашег друштва и тиме остварујемо повољније услове и атмосферу за брже остваоивање реформе на читавој линији и бржи привредни и општи друштвени успон.

_У току споовођења уставних амандмана многи тоћи нису до краја схватили значај и суштину промена моћи ће то лакше схватити. Многима је измакло из вида да су промене радикалне. Многи мисле да се мвого шта и нема променити. у

У ствари, промене у структури Савезне скупштине су битне. Овим променама федеративни принцип је уведен у структуру Скупштине и у све односе на начин и са доследношћу како то, бар колико ја знам, нигде у свету није учињено.

Појединци нису крили да у новој улози Већа нагола у структури Савезне скупштине виде елемент који носи потенцијалну опасност дезинтегрисања фелерације, То су унитаристичке реакције, уколико то вису људи који у датом тренутку нису могли да разумеју о чему се ради. А стварни значај нове улоге Већа народа је у томе да равноправно са већима ралних заједница и Друштвено-политичким већем води зајелничке послове Федерације, тј. заједничке послове социјалистичких република, наших радних људи и наших народа и народности на такав демократски начин да се успешно решавају и усклађују не само основни интереси и противречности у друштву, нето и национални интереси и супротности интереса, кад год се појаве у вези са било којим питањем. Тиме управо Веће народа у новој улози постаје један ол најзначајнијих фактора јачања стварног јединства наше фелеђапије и братства и јединства наших народа и народности.

Сличних неразумевања било је и још увек их има и у погледу новог положаја социјалистичких аутономних покрајина и промена које су у вези са ТИМ настале у друштвеним и политичким односима у Републици. Тек спровођењем уставних амандмана, и онима који нису потпуно разумели уставне промене биће јасније ла се ради о променама читаве серије тазних олвоса. правних, економских, политичких, материјално-финансијских и других. који сада постоје

нити

ичавн 20 оц олол ен ипи о[ опом Ун Алоди ен 'впишва енишпцшАамо 680 ар [ојом Ен ијиниг јоаои Ен Идод зо 80 инвловн '8810 –Амои вноћојо ИВИЗПШАХО А опао и ичелоидом 'овн по имево виви и омочисва 92 епем 'Аввљово моно 4 онизш „пао ошен епџва дзлошдавве вн оменАвва вџ омвии вшшен Оно олод; бива лошен енопо и ишло невнилмогдо вохисј 'внишашио типшаА мошеољни 'ипечтоо 'ипинива вив(ипаввинелао минпџеда А иножлаџА ипАч инива и вивнишишио А анеачдд Ао об 8 оминевиооц 8Е ипгааови знипод идилов зап оноонџо јани одп овн Ао игом ино Афаџ и илеџ онипо! Алом пАо И Анопо омоћ о 'омипАо еп ошен о(ин зло: О "венешодлоц 'илооовио 'енвашАц -оди опид о[ оликол 8 ктед моно А вхонох виилоом ЕНЕшово 1080 внимшано бшеа ор ознпом К(Ачопо и зико 8П огељоо зиич оиво #10: 'гнлиљиди оннизмА то сан по Алмиљиди Клољадиолмоџ и Анвинедпио о(Амиквеа оншеопоА 'АГеан ен 'ипАче хинџва Зницен ениодао “ин дим Опошко Ви Апошаоц МОД К воогду им 'миигАдо звншишлдаи ломогвамоио зоннваџпКомво опен виинелдо и еиипгог миндонолџо 4 е(ипивоп оп Адом 8п огољовн о[илолемом омоди игом ишАч' хинева онвдло по иги 'епенимојоп иги спипАаа хинвоигвдоно ви ики свлено хинчиоодлоди еиипаеџк и иомоилиди лингвао поп Хо о[ом Чниподо хинедивилаалодио БИ ипги зевкоџ знмииди онзвдр 'У[ипАљиОнИ хиндонволџо хоподон ови о гшипиди и Ачомшо Анаилмојдо Амвно итоидомои оџваКле еп 'омено и ено А очодовоцон и очшиАо [90 -оп Зи сива вохич И огипАљилони олдаџ и АништшАамно) и иподвкооо еп илоонжаџ [ово о ошодло зо и[гом опниша(ош омво ен 8 'еминешооц АлошА и иџоднезоо 80 'олољидољке и иљоснџода 980 ишаАдом ВИ 'оно ишла ви епољх ид е[ом олмиљиди алддаџ оно и вчии игу итоонжАТ хи(оно Ачошаа и Ачешеноп ионо к 'тва невизмвац (ово ве о[ алоидом и олиљиди онхно онољхве АГА ВИ И жАџго Федоп ончтоноп Авии ви вода. оГгипинаф оннег заАат и олмвиљикоп ондонозио ешда и[ом ино 'елониж хоновшпкаи еииљовидо миво А увподцен иждо згха Сеитоо до 91 внозхве и бавчив понео. и вивитваном сап о(ипивоп о змилидм го! 91, 'огиновмифо и ојинвног -инелдо и о[гиндовошио шог[ омљешев о[оно Агенвшавеи и зтеа еџ вноздо хинвикдХпод хино 10 и онишшАмо по и ижеда [гол влизидх ЕенниљмАд тоном вно о[ гГ(инодитш -еб(ен 'ипед 22 ипилидх [онмем о опво о очвљиј "руга лошен омиљида и зии озв 'онвнимово -он ешшин изид ожом он еп иљиженА зо вдом 'омавиве оннвиј оно оволол биишачви оншопох Апоидоп ионо А внишишАмо #80 2, ЕП онџоџливо ој ош влољ подор и еџно 'неничопо опко пошла мино поп и зништАмо его и внелао химвикоХпод хичо и 8цон зоншавеи аомв -икоХпод 'онишАно пева оноонџо 'теа шен ому . ениодо хиноншпАди и еног -око “аГгипепкаал хин[одо ошин ипи очеви едодољни Авиг зо ијол олегдоди омвиљикоп и онаАљтАм 'омомононо зтшод омада бн БИ илоондозопо ончтовоп Ажвмоп зн и одпем Аоин олено и з[(ипАљитони ендовчолпо џем игић -чкат мивово 2 овв инедџ А ееошод до пви и(ивимАаи Ко иештћеод и опиџокооп зивиликоп И зноншштха у ШОВЕ иввап А и онолодволвид игтоџ вдзалоп и воза -ељни хинодадџо ознвничесиоХ оноонпо 'итоонљодпАо и илоонводвилоди Баошодева и ехАипо ендодљоп 40 ви емезиљиди хинземи год иношод онгинедц икид ид и[олм икогаоди игепешод Агвдом виипоиљиди поп до ви о[гипе _Атид А Исекоџ ВИНО 90 ор 'ипоиљидп и иљедиоц иннцив -опгпомо гемонопџ инељнопо АГељовн еп 'АГАмикпиом и Ач -ишгпве Ачтељиц А Ао игом иоодолљни и изонџо и АГгенеда "тпове илоонтодиА«о зо хоп влогева хизлаџ ви ики елич -одопо 'еивиогиџ А исекгоди оиоди # 'игодево изошоА Ко еп влољ оџ игекоџ иги иноџод А[одево мив зевкоп иг ер 'онолоднолегдон иџи зида вн иг ву %зооноп и

на основи садашњих позитивних закона и уставних одредаба.

У променама Устава наше Републике најмање је изграђена конџепција о развоју односа у Републици на бази битно промењеног положаја социјалистичких аутономних покрајина. Дати су принципи који су општи. На њима може да се изгради различити степен заједничких интереса и послова или самосталности у аутономном вршењу послова и задовољавању посебних интереса и потреба социјалистичких аутономних покрајина. Према томе, тек треба да се дође до конкретних односа на бази усклађивања закона са уставним променама и доношења закона.

Како ће се ови односи развити зависи од схватања и понашања, пре свега, ове Скупштине и скупштина аутономних покрајина и, наравно, одговорност и за ове односе имају свесне политичке и друштвене снате. Нема разлога за бојазни да ове скупштине и одговорне политичке снаге неће правилно применити дух уставних амандмана, иако је могуће да се у току спровођења уставних амандмана појави екстремистичко умањивање значаја промена положаја аутономних покрајина с тежњом да се што више одржи постојеће стање, за шта у уставним амандманима нема много правног основа, или екстремистичко одрицање и одбијање свега што би било заједничко за Републику као целину осим неких мало значајних формалних обележја. Све претпоставке постоје да се овакве крајности, чији ће носиопи бити, по правилу, бирократски елементи, онемогуће и да се односи у Републици изграде тако да се доследно обезбеђују самосталност, самоуправност, аутономност социјалистичких аутономних покрајина у духу уставних амандмана, и на тој основи остварује најрационалније уређивање заједничких интереса и послова Републике као целине и њено јединство и интегритет у новим условима и на основама које су умногоме нове. Само такав пут развоја односа може бити прогресиван, демократски и социјалистички. Да би се тај курс што више обезбедио највероватније да ће у пракси бити потребно да у свим важним и битним питањима у припремању и стварању одлука непосредно учествују радни људи, да се не ради кабинетски и бирократски, да се не ради само у уским комисијама, извршним телима, па није довољно ни да се ради само затворено у скупштинама. Носиоци прогресивних ставова у развоју односа у Републици добиће увек подршку у широким редовима радних људи и трађана, у радним колективима и у редовима свих народа и народности.

Ипак не треба губити из вида да нови услови траже нове методе сарадње и координације. У протекле две године учињен је известан корак напред у сарадњи Републичке скупштине и скупштина покрајина. Али, сада и у сарадњи и координацији треба учинити нове кораке напред и то не само републичких и покрајинских скупштина и њихових тела и органа, него и самоуправних заједница, удружења, комора, радних организација итд. У измењеним условима важиће правило: већа самосталност тражи развијенију координацију, споразумевање, сарадњу, демократско договарање и саветовање. То је пут изградње стварног јединства Републике на бази стварног демократизма и самоуправљања, уместо формалног јединства на бази хијерархијске надређености и потчињености засноване на бирократско-централистичким принципима или на принципима формалне де-

мократије.

Активност Скупштине на подручју друштвених делатности

Ради потпуније објективности суда о деловању Скупштине у двогодишњем мандатном периоду и постигнутих резултата у друштвеним делатностима треба узети у обзир и чињеницу да је реформа живље и интензивније захватила ову област тек почетком 1967. године. Због тога су остаци ранијег положаја и буџетског система спречавали да се брже регулишу и успоставе природнији односи и систем у коме се друштвене лелатности уклапају као саставни део јединственог процеса друштвеног рада, компликовали односе између ове области и материјалне производње, често задржавајући вештачку поделу између при-

џен вчошод 5, 92 КИВИ ои вивгипесинејао мин об: А 'внишицо ош згипедоџоф по новом вивништшАно А вдоазоп и нзодошни иљоонсодиАо и итоонведнилоди онденто 82 оЕВШВН вецошод 22 чнмви о: ПО 81989 адп Фон 'апва ломвиљикоп-онјеџи чешош ипи аоддоџ по омво он иоинвЕ ипшАчг хинива вливопод миходиш А илоонаи( А Алаводи ичеото 48 па ни мо сјочито < апилм и ипџошлоп ививи • а -довоауо енавџикоо вивинџпо[вЕе ог 91 Чен и. теми -ниб 'еонво иућитоикв (ипо) героиндиом 29480 внишш -пАзо иооно А[ох соондонојџо ВН ап ен зиидолноо оп игоџ он гдо 5НО 9ивигикоџ 2! љоондонолио #д, 'глика -Апод јовева импџо 9н омовиљА зивмАашио ии(оно 20 индонолио и иноцшвино хинзжегтен игид омо ОлипомА озипољА ипигодпод 4 9800 ве индоволио пер вн -ипа[јоп и вништАмо овим оннигмопом и ипинекооп ови омо иј 'омва онавнао 05 ој ошп олве олон омигидномво знигвидоф иптва омво оно омидовол он 'Алиљиди 86 вип вии Атва мошен А ви омвне им мепи 'ондонво и ондон -олуо омитда игоонжаџ ошен 9п икв[гољовн био ил "хоонжАџ Атен икишанеи о[индон -ед огш вгедм оџ омоио 5П "анишишАно зтеа ивалоди К ипон омо Ч(ом вављип хино по зтшин ошп омив -запова ви 'Аног А Ко ијолм вногооп ошин ошп вгеди оп омопеног #р Онџо(ес ино Омоцижог очепиви андодви поидаи А омиевиА ошмп елољ подоп И гоништшАно виза впаоги би шог о[гелоо 'внитоџ 'знимппаво Анелоно иово А епинџоо вивинџогве 8нпопооп вптви о[ 080 у зипинекзоп инолкаџ и гпиделлау Фемеи ин знаероонџој ин Аоин втошод бп сизипон Флооп омењи овнеџ Омп лоно и омипож ошп елоно Афомви нопова о[ еџ 'игиножоко 99 Ааатлат и иџодниди !ошен А иоонџо и Имогдоди Ко ви Аџин К исвии #дода олољ иди заната ломвилоиш ипо тонаеапХомво и гзџодвиди етен (онева ичтеџ непАам -окоп ве (ввене ИЧАСАЋАШИО оцвии енељвџве и Жиопа -одп хинкакљив хиздаџ и хино очтенетшод оншопок , 'знипол онџ гимл -аљоди БЕ егинео. бнимппАамо 9птен 20 кии[ом визаоио аонузавиди и омиљикопџ омомононо иловидо БИ внелеи -ве И емогооди хин(одоолони Џо имон омгво Аз оно зајинвАшуо и огинџокоом што! гидофоад одАл епкив сељовн Ио (ом Амиљикоц Ангвод опанљ ву Акомимо МОф А ИЧААЕАГЦИО оцио внонвип хино |евене "в(онева зон -анипхат и аонџодниди енвип зононаштлаау зонводолаџ и ловводошодо Апедеи 2 виодџпиди исхо[одп итонги иљид ОдозмоХ 94 Анишишано Ктен моду 'е(онева негп инводош од инон имодпиди 6П мвљаине неподоопон иГголо вуво ИМочллог мовељив и ионишипАамо пзат "вномада џоидоџ ижалаџ ВЕ злашп омикон илонвн Алом о[оз о[ипегинодшии онило -Кпоџон А онџшеп зн оо ву 8 сомАакио иљиооноџ Алом он вмолоио лонџодниди иловгао А еваенижефаои хинљАвн хинпохлљоди вод 920 Фор “ап и 'илолиАмеф 'иљАвилони ганонетох оиввниже оионњАвн 2090 Вн омиди ви ва -ода АлокА Амипон АћАдТОЦ Ионо вн Аџва иочтеп 2 'аиАипо очАгеденолто итеноџ и иљеч'аваџова одонод одонве вн -ишпишАмо етен о4 Амоћ о 'впинџојве химвиљикоп-онон паду Заедионениф еиокдоди АчтенењАави Жноценооп о в4жеп вмикон виолоио зонподниди “(онева лочгаш емокооди хингодане АстенвњАави ен вува Адичхо А "виодљоио зонпџодниди е[говева сечтет виимокдоди и виичељип иингодама 0 вноннло хијово Ачвиивкве идп о(исимом но виза виите АЕ -94 иљоидон и огилоидом чен 20 очен оншанеи озмвиг -оКпед 8 'оГиоином оно ологподи и зномАамок иншавве Чаштонви изедависва одомод 24 вништАно вшен

ј зенжаштен внизтшАндј етен ој в(ом ве вчошод игидоноџ ошмеж и овзм 'Хонин монеонео вн вдом и ил

мо о

вреде и друштвених делатности, „између оних који производе и оних који троше“.

У оваквим околностима стање у овим делатностима карактерисало се нестабилном и несамосталном материјалном основом, па отуда и спорим увођењем и развојем друштвено-економских односа и самоуправљања, и у установама и радним организацијама и у односима међу њима и заједницама на ужем и ширем подручју на принципима дохотка, заостајањем У превазилажењу буџетско-административних метода регулисања материјалног и друштвеног положаја и сл. То је често доводило до нерационалне потрошње и пословања, одржавања екстензивног и неравномерног развоја мреже установа и спорог спровођења интеграције. Активност Скупштине у овој области показала је веома значајне резултате у овом релативно кратком периоду.

Посвећујући посебну пажњу развоју друштвеноекономских односа и даљој разради система самоуправљања и рационализације и реформисања система образовања и васпитања, Скупштина је у овој области много ствари покренула напред. У даљем изграђивању система образовања решени су значајни проблеми у односима развијених и неразвијених и у односима између покрајина и Републике. Извршено је укрупњавање неких основних школа а отворене су нове, нарочито на неразвијеном подручју. Стално се повећава стопа обухвата деце основном школом. Развијају се процеси окретања средњих школа потребама привреде и изједначавања школа за квалификоване раднике са осталим врстама средњих школа. Утврђене су заједничке основе средњег образовања за све врсте средњих школа. У високом школству успешно је започета рационализација мреже а посебни напори учињени су у решавању материјалног положаја и побољшању општег студентског стандарда и створени услови за адекватније учешће студената у самоуправљању. У завршној фази је рад на Закону о високом школству, који поред регулисања основних питања организације наставе и режима студија пружа и решења која ће допринети даљем развоју система самоуправљања и самоуправних односа у високошколским установама, а посебно у погледу самоуправних права студената. Полазећи од ширине и значаја проблема и стања у погледу неписмености, Скупштина је по разматрању ових питања, донела мере које су допринеле широком и успешном развијању акције која се већ успешно спроводи. У односу на све врсте школа предузете су мере за осавремењавање наставних планова и програма, школовања и усавршавање наставног кадра за основне и средње школе и изграђивање нове концепције организације просветно-педагошке службе.

Полазећи од схватања важности науке за развој друштва Скупштина и њена тела су се ангажовали у решавању друштвеног и материјалног положаја науке. Веома обиман и значајан рад обављен је у припреми закона о организацији научних делатности чије доношење непосредно предостоји, Иако је У основи развој у овој области знатно успорен, подаци о кретањима у 1968. години дају основа за очекивање да и на овом подручју почиње кретање напред. Средства која се издвајају за науку, на пример, повећавају се мада не у довољној мери. Већ у протеклом периоду издвојио се један број научног кадра који тражи израженију улогу. Такође се нешто живље развија процес ширег и непосреднијег по-

везивања научноистраживачких организација и ко-

рисника и повећава учешће привреде у финансирању научноистраживачног рада.

У области културе започео је процес стварања сопствене и самосталне материјалне основе. чему су знатно допринели закони који су донети у Скупштини а посебно Закон о финансирању културе и зајел- – ницама културе, затим процес рационалније и ефикасније организације рада уз настојање за подизање нивоа културних делатности и окретање према ширем кругу радних људи. ђ

У области здравства активношћу Скупштине, а нарочито доношењем Закона о здравственој заштити и организацији здравствене заштите и програма здравствене заштите до 1970. године, и њиховим спровођењем створени су повољнији услови за рад у овој

и АЦН

„Ми