Borba, Mar 05, 1969, page 6

6. СТРАНА — БОРБА

СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ОДБОРА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ

Подржано решење (ИВ о државном

капиталу

Извршни одбор Јутосло"венске инвестиционе бан„ке подржао је јуче решење "СИВ о „државном капиталу“. О Нацрту закона данас ће расправљати Савезна скушштина. Банка се, дакле, слаже да се око 15 „милијарди динара, средстава федерације колико има ту њеном кредитном билансу; издвоји на посебан рачун федерације, Банка је сагласна и с тим да уговором преузме бригу о исплати преосталих или наплати „већ коришћених кредита из "савезних извора, с тим да _федерација пружи гаранцију за послове који су у земљи или иностранству закључени на основу „државног капитала“.

__ — Подржавамо идеје које предлаже СИВ — рекао „је директор Банке, Миленко Бојанић зато што "сматрамо да су заиста добре и да задовољавају оп-

ште друштвене захтеве. (Танјуг)

Сваки Ријечанин зарадио 600 долара 2.

| . (Ријека, 4. марта) — Сваки од 164.000 ·становника ријечке комуне привредио | је прошле године 600 дола|: ра са делом рада уложеногу | производњу роба и услуга Ц| продатих на страном тржи| Е „шту. Целокупни прилив де || виза ове комуне са разви„јеном индустријском произ водњом, саобраћајем и туристичком привредом изно сио је милијарду и 231 милион девизних динара.

САУЧЕШЋЕ МИЈАЛНА ТОДОРОВИЋА СУПРУЗИ ЈОВАНА ВУЈОВИЋА

Секретар Извршног комитета ЦК СКЈ Мијалко Тодоровић упутио је данас супрузи преминулог Јована Вујовића-Мушмуле, бор ца Прве пролетерске бригаде, телеграм са изразима "саучешћа.

(Танјуг)

изгласали

(Суботица, 4. марта „Јуче је колектив суботичког пољопривредно-прехрамбеног комбината „Палић“ · на референдуму одлучивао да ли ће ова радна организација отићи у редовну ли "квидацију или не. Комбинат је. наиме. крајем про-шле године запао у тешку финансијску ситуацију. јер је годину завршио с губицима од 16 милиона нових динара. неисплаћеном крат __корочном позајмицом од 13 · милиона нових динара и -без средстава за овогодишње пољопривредне радове. _ На јучерашњи референ__дум од 448 запослених иза„шло је 412 радника. За одлазак колектива у редовну "диквидацију гласало је 298 _ радника. односно нешто ви тле од 66 одсто укупно запослених. После јучерашњег рефе-

"рендума готово сигурно је да ће ова радна организа· ција прећи у састав суботи_чког задружног комбината „Пешчара“. Наиме, недавНарви зеље завваећ алб јаррчи

ИСПРАВЕ:

; У извештају са седнице . Председништва Републичке _ конференције ССРН Србије. __ објављеном у јучерашњем

броју нашег листа погрешно је интерпретиран део из-

лагања · Драгог – Стаменко__вића. , 3 (Уместо: „Очигледно је да

Семо имати посла и са пора· стом национализма, нарочито Хкод појединих народности“... ' "требало је да пише; „Очи| рледно је да ћемо имати по_ сла и са порастом наџиона= лизма нарочито у неким сре "динама _ појединих народноЗСТИ ве · Редакција се извињава чи таопима им пругу Стаменко

вићу.

РАИ

ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДЛОГ СИНДИКАТА | И САВЕЗНОГ ИЗВРШНОГ ВЕЋА

Кад се омогуђи повољнији одлазак у пензију за најтежа радна места, престаће

захтеви за лингарним смањењем радног стажа. ИЗ СМЕДЕРЕВСКЕ ЖЕЛЕЗАРЕ

(Снимио Р. Ранисављевић)

за даљи рад.

Дискусија -после излагања Веселина Илића била је маратонска. Преко 30 чланова конференције изнело је са говорнице своје ставове, мишљења, сви су као и конференција усвојили оцену о остваривању Смерница у општини, предлоге и. мере који су потекли од чланства.

Али неочекивано, супрот но захтевима организација, огромна већина дискутана та посветила је највише па жње случају двостанарског права Миодрага Жарића. Са ове говорнице, са које је требало да се чују кон-

деловање и акцију СК утро шено је много речи на доказивање нечега што је сви ма мање-више било позна то. И то је, чини се у знатној мери умањило оштри-

Повољнији услови за превремену пензију

Синдикаш ће се заложиши за диференцирани стаж, ђалоризацију аензија и стабилније пензијске фондобе

Сада се већ, са великом сигурношћу може рећи |скраћењу стажа, док је нај Значајна ће бити и настода ће и Савезна скупштина прихватити предлоге за измену Закона о пензијама, којима ће се омогућити повољнији одлазак у пензију са непотпуним радним

стажом.

Заједнички предлог Савеза синдиката Југославије и Савезног извршног већа гласи: пензијски основ за 35 година радног стажа (же

Референдумом

еопетвену

диквилацију

Илмовина „Палића“ вероватно ће бити предата суботичком комбинату „Пешмчара“. Производни радници неће остати без посла

|но је између Југословенске

пољопривредне банке, Кредитне банке из Суботице, Скупштине општине Суботица и представника „Џалића“ и „Пешчаре“ потписан споразум о предаји имовине пољопривредно-пре храмбеног комбината предузећу „Пешчара“. На основу овог споразума „Пешчара“ треба да преузме на себе отплату инвестиционог кредита и од Пољопривредне банке и Кредитне банке у Суботици добиће кредит од око 25 милиона нових динара за отплату при спелих обавеза и покривање губитка комбината „Палић“. Већина производних радника „Палића“ добиће посао у комбинату „Џешча-

ра“. С. СТАНОЈЕВИЋ

Багрем усмртио дрвосечу

(Сомбор, 3: марта) На тромеђи Карапанџе, Бачког брега и Колутског атара У шуми Колутска адица, догодила се тешка несрећа при раду у којој је изгубио живот Иштван Балок, а тешко повређен Јожеф Ишпановић, обојица радници шумског газ динства из Сомбора. На њих је пао огроман стари багрем, којег су ови поткопали, али га нису сами срушили. Дебло, које је срушио мали поветарап усмртило је Балока, а тешко повредило Иштпановића, изко су они били удаљени 25 метара од багремовог корена.

Б. С.

' процент

„не 30 година) и 55 година живота (жене 50 година) из носио би убудуће 70, уместо садашњих 60 одсто од лич-

| ног дохотка.

Шта се мења2

Према сада важећим прописима у превремену пензи ју може да се иде са 35 година радног стажа (жене 30 година) и 60 (55) година жи вота и у том случају пензиј ски основ је 75 одсто од личног дохотка. У случају да се немају пуне године старости „тада се за сваку годину одбијало 4 одсто од пензијског основа. Тако, ре цимо, зко се ишло са само 55 година (жене 50) одбијало се пуних 20 одсто — од пензијског основа. По пред логу СИВ и Владе тај износио би само 1,33 одсто, односно

за пет година око 6,60 одсто.

|Према томе, пензионисање

по новом доносило би за пуних 18,40 одсто веће пензије него што су оне биле до сада. По мишљењу које влада у Већу ССЈ, усвајање ових

"измена значиће доследну ре

ализацију захтева У! конгре са ССЈ и то ће бити директан резултат ангажовања

и напора синдикалног ру- |

ководства у послеконгресном периоду.

Истовремено, у с синдикату се веома повољно оцењује одлука Савезног извршног већа да прихвати предлог Већа ССЈ о проценту превремених пензија. Овде се потпуно схвата да је Влада била у изузетном положају, јер је на једној страни имала хла дне математичке бројке и економске рачунице које су се апсолутно противиле

другој страни био оштар за хтев радничке класе, а посебно потреба да се нађу не ка решења бар у једном пре лазном периоду за неколико генерација које су ради ле у сложеним условима за време и после рата. Проценат од 70 одсто, сма тра се у синдикату, обезбеђује знатно повољнији одлазак у превремену пензију а истовремено претерано неће оптеретити фондове пензијског осигурања. На име, чак и под условом да сви који буду стекли право заиста и оду у пензију са 35 година стажа и 55 годи

ницу у целом периоду до 1973. године коштати само око 140 милијарди старих динара.

Даље акције синдиката

И док је свим силама настојао да реализује одлуку Конгреса о скраћењу стажа централни синдикални |форум је истовремено радио и на спровођењу осталих конгресних одлука У домену социјалног и пензијског осигурања, па ће ове акције и даље наставити.

Овде се пре свега мисли на припреме новог система пензијског осигурања. Досадашњи, сматра се у Већу ССЈ „није гарантовао ни сигурност пензијских фондова па ни сигурност самих корисника тих фондова. На 'име, заједница је често мно ге своје проблеме решавала 'управо средствима ових ' фондова. Тако су на рачун пензионера превремено пен зионисани борци, официри, службеници СУП.

Новим системом, захтева синдикат, треба предвидети да средства за овакве сврхе мора обезбедити увек онај ко има интерес да такве про блеме решава, а то најчешће значи друштвена заједница. на живота „ипак ће то зајед |

јања синдиката да се спроведу доследно прописи о бенефицираном радном стажу. Рачуна се да у нашој земљи има око 200.000 радника на радним местима за која је предвиђено пензионисање под повољнијим условима због тежине радног места. Међутим, досад је ову могућност користио мањи број радника, управо због неразрађених прописа из ове области. У Већу ССЈ се сматра да притисака на линеарно смањење стажа не би никако било да су потпуно искоришћене могућно"сти бенифицираног пензионисања. Коначно, валоризација "пензија такође је посао за који се свакако морају обез бедити потребна средства. У синдикату се залажу да се овај проблем већ једном реши генерално „односно да се пронађу инструменти ' према којима би пензије Грасле аутоматски у зависно сти од пораста трошкова "живота и пораста животног „стандарда осталих грађана. ' Досад пензије су валоризоване од случаја до случаја, различито по републикама, најчешће искључиво у зави |сности од финансијских мо гућности неке републике. На тај начин појачавана је економска несигурност пен'зионера, па су многи упор-

| но покушавали да остану |радно активни, без обзира

имали за то услове или не.

веза синдиката Југославије, предстојећа дискусија о новом систему пензијског оси гурања најбоља је прилика

ног Конгреса доследно спро веду у живот.

М. МАКСИМОВИЋ

Откривен шверцер злата

(Загреб. 4. марта) — Загре бачки органи службе сигурности лишили су слобо де Јосипа Николића. старог 26 година, без сталног места боравка и занимања.

Приликом претреса стана Стјепана Николића/ — навод ног Јосиповог опа — на загребачкој периферији — Дубрави — пронађено је близу 5 килограма злата и осталих предмета у вредности од 140 хиљада нових линара.

Истражним органима 1авне безбедности аСа “= ·Истражним органима јавне сигурности: Николић се представио. као Ђовани Коновало, који је рођен у бу-

завне ,

'тарском Летовалишту Варни. Приликом претреса стана “ Дубрави органи службе јавне сигурности пронашли су и пиштољ марке „вагтер“ са шест метака. боксер, пен

дрек специјалније израде. магнетофон и још неку техничку робу.

Шверцер Јосип Николић. коме је пасош издат у Мин хену лишен је слободе.

У. К.

ПЉАЧНАШ: ВЛАДИМИР СТАРЧЕВИЋ УХАПШЕН У БЕЧУ

(Загреб, 4. марта) — Заједничком акцијом органа служ

бе јавне сигурности Загреба, Савезног СУП и аустријске полиције у Бечу. како је данас саопштено 25. фебруара лишен је слободе од органа секције Интерпола у главном аустријском граду Старчевић Владимир звани Кинез, 22 године стар.

Заједно са још двојицом малолетника он је учествовао у провали пословнице

«“ „Генералтуриста_ У Загребу.

Органи загребачке јавне си гурности затражили су одау стријских власти екстрадици ју Старчевића.

-

К.

Како истичу у Већу Са-,

да се све ове идеје синдикал |

(Ниш, 4. марта) Пуних десет часова (од јуче 17 до јутрос у 08 часа) трајала је седница Општинске конференције СК у Нишу од које су нишки комунис ти веома много очекивали. Требало је да она буде прекретница у даљем раду организације. да стави „тачку“ на оне негативности које је већ дуго потресају и деле чланство, да трасира и одреди задатке

кретни предлози за даље,

|

У

цу револуционарности овог, иначе, у целини успелог скупа.

Јутрос око 03, кад је Кон ференција одлучила са 38:24 гласова да се Миодрат Жарић казни опоменом и смени са функције секрета ра Међуопштинске конференције СК, а Бора Динић ослободи одговорности (са 49:38), чини се да је „случај Жарић“ дефинитивно ски нут с дневног реда и да ће ова опсесија нишких кому ниста, која траје од прошле јесени, отићи ад акта.

Међутим, и поред свега, такав утисак није понет са овог скупа. Јер, финале по сле гласања, показао је да

су појединци, — можда не, тако мали број — изразили неповерење _ Комитету —

без обзира на то што су при хватили његове ставове пре зентиране на основу мишље ња чланства. Бора Динић, кад му је изгласано ослобађање од политичке одго ворности затражио је да са да „Централни комитет узме ово у разматрање“... и тек на примедбу Латинке Перовић да цКк СКС не ра справља о оваквим случаје вима без документације обећано је да ће Динић то урадити у писменој форми.

Општинска конференција СК у Нашу

Одлуке мимо воље члапства

Миодрал Жарић кажњен обпоменом и опозван са функције секретара међуопштинске конференције. — Бора Динић ослобођен одтоборносши

Треба такође поменути да је конференција донела

так комуниста због разних лоших односа или злоупотреба и одлучила да раслусти организацију СК У селу Трупалу, затим да је гласањем појединачно усвојила све документе, почев од ставова за политич«у акцију комуниста, преко оцене о остваривању Смерница, до уводног изла гања секретара комитета. Занимљиво је да је кон ференција усвојила гласањем. предлог изнет у увод ној речи, да би актере „никог случаја“ требало оба везати да се не кандидују за представничка тела, па ако треба и именују. Преко тога се једноставно прешло а испало је да је једини актер — Жарић. Нико други није именован, није по менут, а говорница је чак пружала доказе да „нишки случај“ не чини један чозек, да је начин на који је ун „решен“ реприза решазања из октобра 1966. Треба рећи да је на кон ференцији неколико учесчика дискусије говорило и о стварним проблемима и задацима који очекује ову организацију и да је њена снага довољна да их успеш =) решава. ' На конференцији је гозорила и Латинка Перовић, секретар Секретаријата ЦК

СКС. д. ИЛИЋ

луке о кажњавању петнаес |

СРЕДА | ДА, 5, МАР %

ОПШТИНСКА к РЕНЦИЈА СК влаш, НАЦА 99,

Актерц

несугласи, кажњену

Из СК искључен се тар Отштуинске н тиме " (Лесковац, 4 4. ма Несугласице и нездра

носи међу "појединим водећим људима тинцу, који месецима Лаку Ју, добили су свој епу седници Општинске + ренције Савеза Овој седници су три маратонска са ка Општинског кој“ који је једноставно за чио да се енергичну рама и партијским Ва виновника су: ч на пут. а - Ста Општинска кон Савеза комуниста 10 ја дванаесточасовне дис га је и бритке критике н па незрелих односа, ха

кла партијске казне, 7 чланства Савеза комућ % искључен је Станислав стић. Конференција је + кључила да Крстић Под, се оставку на ЛУЖНост у, кретара Општинске шттине. Уколико то не ни сам, одборници-к сти предложиће његово ру решење. Опоменом су ка, њени Петар Тасић, пре, СОДЕИ а општинске Ортар, зације Савеза бораца (а ференција је усвојила пи | лог који га обавезује да несе оставку на полону председника борачке др низације општине) и Ву димир Анђелковић, дира | тор предузећа „Радник“ | Конференција је, истој ко, критиковала Профур Радичевића, посланика р публичког већа Скупшт Србије и Драгољуба Јо ћа, председника Скупшт не општине Власотинцу, В. ВЕЉКОВИЋ

И у

ог % он У прети

Кобински »саучај« далеко од расплеша Предетавници фаорике шећера прете штрајком

(Ковин, 4. марта) — Нови, пре три дана изабрани ' секретар Општинског комитета СК у Ковину Крсто Мар'ковић суочио се са грубом реалношћу веома сложених | друштвено-политичких односа у овој комуни већ при ' првом покушају да се нађе пут до правог решења ковинске енигме. Данашњи састанак чланова Општинског ко-

митета,

политичких радника и представника привред-

них организација, на коме су били и председник Покрајинског комитета СК Мирко Тепавац, председник Извршног већа АПВ Стипан Марушић и други покрајински функционери, само је потврдио да се до расплета многих несугласица у тзв. „ковинском случају“ мора још

дуго чекати.

Већина учесника овог састанка настојала је да се не потржу стари аргументи, који су довели до колекти вне оставке више општинских руководилаца, већ да се у темељној и разложној анализи тренутне економске и политичке ситуације нађу модели најприхватљи вијих решења. Али, ни овом приликом сукоб се није могао избећи.

Представници "Фабрике шећера упознали су покрајинске функционере с последњом одлуком збора колектива ове радне организације којом се од централ них органа управљања по љопривредно индустријског комбината ултиматив

'но захтева одлагање доно-

шења новог статута. Представници шећеране, наиме, траже да се њиховој фабри ци у оквиру комбината обе збеди статус самосталнеор ганизације са својством пра вног лица, како би сами од

лучивали о стицању и ра- |

сподели дохотка. Уколико

се овом њиховом захтеву не |

удовољи до 5. марта, радни ци фабрике шећера захтева ће потпуно иступање из ко

Сахрањена Катарина Богдановић

(Крагујевац, 4. марта) У Крагујевцу је данас сахрањена Катарина Богдановић, прва жена филозоф у Србији. истакнути педагог, јавни радник и књижевни критичар.

Катарина Богдановић би ла је носилац дипломе заслужног грађанина Крагујевца у којем је све до пред рат с била директор женске гимназије, када је пензионисана као „левичарски настројена“.

(Танјуг)

мбината, а као крајња мера предвиђена је и обустава рада.

Ултиматум колектива ше ћеране наишао је на осуду код једног дела учесника данашњег састанка, који су поступак комуниста овера дне организације оценили. као акт притиска и метод туђ политици Савеза комуниста. Управо овакви конфлик ти, како је речено, имају за последицу лоше резултате у пословању ковинске привреде, која је 1968. године имала 4 милиона динара губитка. Већина покушаја да се кроз интеграцију обезбе ди јединственија пословна политика, завршена је усвајањем закључака и ства

рањем комисија које су“ стајале пасивне. Нарочито сложен политички пробле представља спровођење # масације, која је комуну т делила на руководство" противнике ових мера, у“ вном индивидуалне ПОЉЕ привредне произвођаче,

Овај скуп, према ре учесника састанка, погоду вао је појави предизборнћ шпекулација и противусте не кампање. Р

Председник __ Покрај“ ског комитета СК МИ Тепавац је у свом излагтавј упозорио на хитност Р вања проблема комасај као једног од највиталву јих политичких питања је посебно нагласио Де и дни људи комбината не требало нити да траже # ти да очекују интервен! " одозго, већ да морају 75 сталожено и аналитички | нађу пут до економски Ф прихватљивијег решења ганизације и структуре вог великог предузе ов | Поподне су Мирко |вац и Стипан Мар мали разговор са друшт но-политичким _ рад Ке |и грађанима општине вин. (Танјуг)

После дуге и тешке болести, 2. марта ов. г. преминуо је у Џетровцу на Мо-

Ру друг

МУШМУЛА

Рођен је 1913. године, сиромашној — породици,

ЈОВАН ВУЈОВИЋ

У У

| селу Бијељини у Херцего-

вини.

20

још Радећи као рудар у Косовским рудницима ог

пре рата био је истакнути активиста синди

покрета, а 1941. године постао је члан КИЈ. Као припадник прослављене рударске чете пио је у Прву пролетерску бригаду приликом формирања. Провео је на разним дужности командира чете до команданта бригаде. После ослобођења налазио се на одгово јпре као директор рудника » 4 затим саветник у Министарству РУД РЈ. директор предузећа „Нафта“ и „Бенто

дужностима, на ча“ 1

тде је и пензионисан.

с1у: но! ма %

+

рни“ реп“ арству нит

ЛЕ „ти Друг Вујовић је био дугогодишњи и истакну

друштвено-политички радник. Носилац је „Споменице 1941“ и других ву“

одликовања.

а Смрћу друга Јована Вујовића — Мушмуле А

оки“

,

а вез комуниста губи прекаљеног револуционар |

свог узорног члана.

1550 1