Borba, Nov 22, 1969, page 5
2, | | Прђа конференција Сађеза комунњста Хрбатске
ЛАДИ ТЕЖЕ ПРОГРЕСИВНОМ
У ДРУШТВЕНОЈ ПРАКСИ
Захшеђа се шемељна реформа система образобања.
(Загреб, 21. новембра) — Прва Конференција Савеза комуниста Хрватске наставила је данас рад расправом о друштвеном положају омладине, њеним животним проблемима и задацима комуниста у овој области. Данашњој преподневној седници председавао је Срећко Бијелић.
Због великог броја пријава љених говорника о бвој, бе новној тачки дневног реда, време за појединачна изла тања скраћено је од 15 на 10 минута. МИ поред тога од лучено је да Конференција продужи рад и сутра пре подне. Чланови Конференције и омладинци који при суствују заседању јединствени су у захтевима, да Савез комуниста, све друш твено-политичке _ организа ције, државни и представнички органи треба да са више _ организованости и смисла за практичност раде на решавању друштвено-економских проблема који се одражавају на дру штвени положај младе гене рације.
Ђуро Север: Млади нестр пљиво теже прогресивним решењима отворених друш твених питања и СК и дру те друштвене снаге у томе треба да их усмеравају и подржавају у интересу читавог друштва.
Школа је аполитична
Валеријо Запио: Анкета извршена у завршним разредима средњих школа у Ријеци показала је да већи на омладинаца сматра да су они само „посматрачи“ у политичким токовима У њи ховим срединама. Школа је данас прилично аполитична, марксистичко образова ње недовољно. Млади не мо гу да се искажу у постојећим организационим форма ма СК и Савеза омладине.
______ Из ЗАРРЕВАЧКЋ ИНДУСТРИЈЕ РАСВЕТНИХ
ти младе генерације је об разовање. ИМекуство жељезаре Сисак, која одваја зна тна средства за школовање и квалификацију младих радника и осигурава им за послење, могла би послужи ти за пример.
Ивица Лазања: Омладина је свесна да се њени проблеми могу решавати у оквирима програма пелоку пног друштвеног и економског развоја, али није задо вољна практичним корацима у овом правцу. Код нас у Загребу не ради се. ефихасно, нема довољно смелих програма, у многим сре динама задовољавају се жи вотарењем.
Мењати климу у ск
Др Душан Драгосавац;: Проблеми једнакости и солидарности нису присутни само у нашем друштву. Тре бало би јаче и доследније а фирмисати принципе награ ђивања према раду и основ не принципе дохотка у дру штву. Али, наше друштво и сада (и у будуће ће морати), расподељује знатан део дохотка и на основу солидарности. Тиме се врши ко рекција расподеле према ра ду. Поред свих врста буџета, имамо 21 врсту разних фондова у којима се распо дељују неупоредиво већа средства него за личне дохотке. Због тога се не могу прихватити оцене, да је дру
штвена солидарност код нас занемарена. Иван Билић: Кад треба
да чујемо проблеме омладине и расправимо о њима обично смо нестрпљиви. О
младина је у великој вели ни на линији Сазеза кому ниста, али тражи своје мес то и у креирању нових од-
; љеве
ЂАЈА: Проблеми друштва — троблеми омладине
Марко Мелчић: Савез ко муниста на Свеучилишту до ста је оклевао да се активно укључи у реформу високог школства и због тога је настао „вакуум“ који искоришћавају разне непри јатељске снаге. Без усмеравајуће улоге СК нема само управљања на Свеучилишту. Мирко Божић: Однос пре ма култури изменио се у овој години. Средства за културу у Хрватској већа су за 80 одсто него у 1967. тодини. Разрађени су протрами развоја и изградње Културних објеката и већ
се реализују, али због дуго тодишњег заостајања потре бе су још велике. Млади су допринели резултатима који се у културном стваралаштву последњих тодина остварују. Златан Вавро: Једно од основних питања будућнос
Конференциј
Неопходно – је подстаћи ефикасност деловања комумиста У специфичним граничним условима — ре чено је на седници конференције организације У граничним _ јединицама, одржаној јуче У Београду.
носа, Како јој то омогућити“ Само темељном рсорта низацијом Савеза комуниста која је прихваћена, али не реализована. Ако се не промени клима у Савезу ко муниста, неће се много учи нити ни на подмлађивању организације. Конференција треба да обавеже Ценптрални комитет да комплет но оцени садашњи систем образовања и његово друштвено функционисање те предложи мере за темељну реформу.
Невенка Рађеновић: Потешкоће у раду омладинских јединица углавном про излазе из недовољне подршке свих друштвено-политичких организација. а по“ себно Савеза омладине. Ово се односи на подручја Славоније где су млади показали велико интересовање за учествовање У активностима омладинских чета.
Мирко Маџор: Ова конфернеција није случајно А своју тему изабрала однос друштва и Савеза комуниста. према. младима. _ Бвен садржај је логична после-
Том приликом, у анализе и пред Еј пошле
који су уследили А па дискусије и разме не мишљења комуниста граничара у свим караулским колективима и коман дама.
УРЕ-
дица акција младих за свој потпунији ангажман. Дискусије које су досад вођене још увек нису у потпуности одразиле дух онога што се збивало широм Хрватске у току последњих шест месеци, али многе организације нису у својим припремама за ову Конференци ју биле довољно активне, Омладина, међутим, очекује дефинисање потреба њеног већег учешћа у самоуправном одлучивању. Не треба учити младе самоуправљању већ им се мора омогућити да сами стварно постану самоуправљачи,
Ђорђе Меден: школовање
Стручно и запошљавање младих радника заслужује много већу пажњу друштва не го досада. Они морају бити већ у старту изједначени у могућностима са својим колегама из осталих школа.
Борка Кораћ: Веома је важан утицај који млади могу имати на формирање општег друштвеног мнења. Када млади добрим или о негативним појавама, углавном су непристрасни и објективни, али не трпе компромисе непотпуно реализовање зада така.
Друштвено васпитање младих
Марин Гершковић: Свако питање је омладинско питање и сваки друштвени проблем је проблем младих. Конференција СКХ је у потпуности веома интересантна за младу генерацију док њена тема има само могућност да се расправе специфичности живота омладине. Однос младих према међународном деловању Југославије веома је позитиван и омладина даје пуну подршку свим акцијама наше земље на спољно-политичком плану. Иако конференција СКХ не гаранту је реализацију онога што ће бити закључено, њена вредност је у томе што је она договор за акцију. Решење · специфичних проблема младих биће могуће само у оној мери у којој се првенствено комунисти сво
“јим радом за то заложе.
Анте Раос: Друштвене ор ганизације које би, требале окупљати у спортским, техничким и другим активностима, још увек немају могућности да остваре цизбог којих су основане. Ивица Фаркаш: Већа бри
: та за друштвено васпитање
и _ образовање омладине. „При томе мислим на сти-
| цање марксистичког обра-
зовања и формирања социјалистичке личности мла-
дог човека“.
Стево Николић: Перспектива младих на селу би ће привлачнија тек стварањем услова за бржи развој пољопривреде. Мате Јелинић: У нашим крајевима на мору велику шансу за афирмацију младих пружа развитак туризма. Само Дубровник. на пример. може својом туристичком привредом запослити сву омладину с овог подручја: Наравно за такт ве акције неопходно би било спровести преквалификације и стручно образовање, Ако Савез омладине ос тане мимо ових процеса и не искористи могућности ко је пружа туризам, онда ће и сам бити делимично крив за незапосленост младих на Јадрану.
Драго Пинтарић: Приликом истраживања положаја омладине у нашем друштву неопходно је узимати у обзир стварне и конкретне чињенице. Млади су критични према мнотим по јавама У друштву и траже. на пример, да се утврде оп тимални распони у личним лохоцима, Они траже и про мену правилника о прије-
а комуннета граничара
Конференција је разматрала и улогу комуниста и граничних јединица у сфе ри материјално-техничког пословања и условима при вредне реформе.
(Танјуг)
товоре или о
му приправника у радне ор ганизације како би оне оиле законски обавезне да примају младе раднике и са средњом квалификацијом.
Омладински амандмани
Јосип Врховец: Подржавам извештај и предлог закључака ове конференције као и оне амандмане У којима се тражи потпунији политички и друштвени ан гажман омладине, Политич ки покрет не сме да се постави као покровитељ младих, већ их мора учинити својим равноправним сарадником у деловању. Нема потврђеног друштвеног рада без критике, али то мора бити критика оних кКоји активно суделују. Немир и виталност омладине прет поставке су њене напредности и авангардности. Кон тинуитет револуције не може се створити без континуитета генерација. Омладина не може бити по стра ни када се воде друштвене битке за самоуправљање и социјализам.
На преподневној седници говорили су још Стеван Ву ксановић, Јелица Кишичек, Божена Петрић, и Невенка Рађеновић.
У току јучерашће послеподневне седнице говорили су Томмслав Гађо, Јагода Милетић, Гојко Јураја, Славко Мејић и председник Извршног већа _ Хрватске Драгутин Харамија. Славко Мејић поднео је 24 аман дмана загребачке омладине ва предложене закључке Конференције СКХ.
Драгутих Харамија изнео је податке о привредном ра звоју Хрватске оценивши их позитивно. Посебно је значајно, да је у Републици, први пут после увођења реформе, остварен значајан пораст запошљавања. У првих осам месеци ове године привреда Хрват ске упослила је 79.000 нових радника, међу којима је велики проценат омладине која је завршила шко ловање, Харамија је посебно истакао потребу даљег коришћења потенцијалних привредних могућности. пр венствено кроз модернизацију, реконструкцију и интеграцију. што је значајно и за решавање економских проблема у целини и посеб во животних проблема мла дих.
И. ДРУЖИЈАНИЋ Н. КОШУТИЋ
29: НОВЕМБАР 1960. — БОРВА-— “СТРАНА 5.
РЕФОРМА СМАЊИЛА РАЗАНКУ ИЗМЕЂУ РАЗВИЈЕНИХ
И МАКЕДОНИЈЕ
ЦК СК Македоније распрађљао о друштшњено-економским
и. идејним пишањима дугорочног разбоја Републике
(Скопље, 21. новембра) — На данашњој седници ЦК СК Македоније, која је одржана под
председништвом Ангела
Чемерског, расправљан_
је о друштвено-економским и идејним питањима дугорочног развоја Републике. |
У уводном излагању Сто јан Андов је, између осталог. рекао да су у годинама реформе подстакнуте те нденције смањивања разли ка између развијених дело ва земље и Социјалистичке Републике Македоније, јер се привреда у овој Републи ци релативно брзо развила. Говорећи о разномерном ра звоју републике. Стојан Ан дов 1е рекао да једна супер концентрација привредне а ктивности у једном ужем подручју. која би довела до стагнације осталих делова републике нема рационалних елемената у себи, а ис то тако је далеко од економ ске логике да се свако село бори за „равноправну“ поделу привредне активно сти.
Андов је рекао да решењем регионалног развоја па и избор локације за поједи не привредне — капацитете морају с" бити у складу са критеријумима које изграЂује сама привреда. Има, међутим, покушаја да се оваква политика развоја про тумачи као затварање свих перспектива неким неразви јеним подручјима у репуб лици. Андов сматра да је такав закључак најблаже речено пребрз и неоправдан. Говорећи о великим демо графским померањима и по литици запошљавања Стојан Андов је рекао да има субјективних и романтичар ских схватања оних који тугују за старим селом. ко ји осуђују појаву напушта ња села и који су забринути за интегритет нације због одласка радника у ипостранство. Ова схватања су штетна, поред осталог и зато. што пледирају за зау стављањем ових кретања. а она су. као што је позна то. неминовна и законита.
Стојан Андов је рекао да у нашој земљи постоје раз личита гледања на питање јелинственог енергетског си стема у земљи. Јер. неки у томе препознају _инструмент _ етатизма и гушење посебних економских инте реса. па дају предност реги оналним то јест републичким организацијама електропривреде. Међутим, при
________________-_______________________-------ш
том заборављају да етатизам није својствен само фе дерацији. да делимична де џентрализација не значи не гацију етатизма и да сада шња организација електро привреде води ка регионал ном затварању и скупим ин вестицијама због којих се формирају високи трошкови на рачун свих других о бласти привреде. Ми сматрамо, рекао је он. да је јелинствени енергетски систем интегрални део развоја производних снага и један од основних интегратив них елемената привреде.
Стојан Андов је рекао да је У односима између прои звођача опреме и репроматеријала са једне и пољопривреде с друге стране присутан битан · етатистички елеменат, јер се систем ским мерама умањује развојна могућност пољопривреде. Неразумљиво је зашто радни људи из пољопри вреде неповратно финанси рају неке радне организаци је из појединих индустријских грана. Због сплета 0околности и поред — високе продуктивности рада пољо привреда не располаже со пственом акумулацијом за развој. До тога. поред оста лог, долази и због доминан тног утицаја банкарских институција на инвестициЈУ У пољопривреди, због че га се нека улагања у појединим местима и не валори зују па законитости робне производње. које се пре плићу и међусобно коригујУ. представљају општи ус лов привређивања. Зато принципи овог система, ко ји се гради као и решења из заједничког развоја дру штвено - економских — односа који из њих произилазе трајно ће бити од интереса за Савез комуниста Ма кедоније,
На крају је Андов рекао ла Социјалистичка Републи ка Македонија и у наредни средњорочни план улази као недовољно развијено по дручје. па из тога происти
че цео низ задатака за Са- |
вез комуниста, који су уто лико сложенији кад се зна да је неопходан интензиван
ДАЉЕ УСАВРШАВАЊЕ МЕТОДА ОПИТЕНАРОДНЕ ОДБРАНЕ
Седница Комисије Председнишлиђа СКЈ за опшшенародну одбрану
Комисија Председништва СКЈ за општенародну одбрану усвојила је на јучера шњој седници програм рада. према коме ће активност комисије бити усмере на на најшире ангажовање ских друштвених снага У даљем теоријском и идејном осветљавању концепци је општенародне одбране. Развој те концепције, иста кнуто је на седници којом је председавао Данило Лекић. постаје трајна и једна од основних обавеза. свих друштвених чинилаца. а пре свега СКЈ као идејне водеће снаге и у овој обла сти.
У програму рада налази се низ тема и задатака чи“ ји је основни смисао поред идејног и теоријског разво ја концепције свенародне 0 дбране, континуирана акти вност свих друштвених инс титуција на сталној реализацији ове концепције и да ље усавршавање организовања и метода рада Савеза комуниста на припреми и организовању _ општенарод не одбране. |
У јучерашњој · дискусији највише је било речи о 06 тваривању водеће идејне У логе СКЈ у организовању 9 пштенародне одбране у ми ру и рату. Уз то указано је и на значај идејно-политич ке и пропагандне активнос ти на објавшњавању конце иције одбране земље.
Према речима председника комисије Данила Лекића. досада су постигнути до бри резултати на плану ор танизације развоја оружаних снага. Сада је, по њего вом мишљењу. посебно важнио да се координирају ак пије свих чинилаца на раз ради концепције општенаро дне одбране и да се покре ну У акцију све друштвене снаге како би све компонен те одбране добиле равнопра ван третман. Треба учинити. рекао је Лекић. да гра ђанин — самоуправљач бу де У позицији да свим снагама и средствима у свакој
прилици брани стечена пра ва.
Лекић је такође скренуо пажњу да јачање одбране и независности земље пред ставља значајну подршку спољној политици Југославије У њеној борби за мир и равноправну међународну сарадњу.
На седници је посебно Указано на значај национал не равноправности, братства и јединства народа и народности Југославије као битног фактора у одбрани независности и интегритета Југославије, Такође је рече но да улога и ангажовање омладине затим Социјалис "тичког савеза и синдиката представљају значајну тему за расправљање са аспе кта даљег развоја концепције свенародне одбране.
Било је речи да би Коми сија Председништва СКЈ и радне групе за обраду поје диних питања. које су јуче
вете пажњу и питањима руковођења народном одбраном и то У организацио ном. кадровском и финанси 1еком смислу. Исто тако зна чајне теме представљају пи тања како економски систем утиче на виталност одбране земље, затим улога и ме сто комуне. радне организа ција градова _ Југославије це у општенародној одбрани. Поред саветовања о зада цима општина у општенаро дној одбрани _ земље. које припрема Стална конферен ција градова Југославије подржан је и предлог да Комисија иницира саветова ње друштвено-политичких организација о резултатима и искуствима у раду на питањима општенародне одбране. Ангел Чемерски
развој отежан већ и тиме што република нема потреб ну акумулацију за такав ра звој.
Пре подне у дискусији су учествовали Момир Михајловски, др Димитар Хрисохо, Страшо Христов, Фахри Каја, Ванчо Апостолски, Драгољуб Ставрев, Драгољуб · Будимовски и Павле Давков.
На пленуму је одлучено да се прва конференција Савеза комуниста Македоније одржи 26. децембра 0ве године _и да сена њој расправља о проблемима ко ји су били предмет дискуси је на данашњем састанку.
Нова абрика
|у Фаорици
каолова
На митингу у Светоза» реву говорио Марко Ни« кезић. Свечаностм присуствовали Лепа Пијаде ц Петар Стамболић
(Светозарево, 21. новемб ра) — Данас је у присуству Лепе Пијаде, супруге по којног Моше Пијаде, чи је име носи светозаревач ка фабрика каблова, Пет ра Стамболића, члана Са вета федерације, многих посланика овог краја, пред ставника друштвено - по литичких организација По
моравља и представника привредних и пословних партнера из земље и ино
странства, пресецањем врп це председник ЦК Саве за комуниста Србије Мар ко Никезић пустио у рад нову фабрику за производ њу лак - жице и телекомуникационих каблова.
У овај гигант који ће у току једне године прера ђивати 12.600 тона лак жице и телекомуникацио них каблова и упосли 700 нових радника, из кредит них и сопствених средста ва фабрика каблова „Мо ша Пијаде“ инвестирала је 185 милиона нових динара. Монтажу машина из вршили су радници постојеће Фабрике каблова, а 06 јекте је градило пословно удружење „Прогрес - ин вест“ из Београда са сво јим партнерима.
Генерални директор Фаб рике каблова Живојин Љу тић поднео је на свечанос ти реферат о перспектива ма фабрике, а затим је председник Централног ко митета Савеза комуниста Србије Марко Никезић го ворио на митингу пред око 2.000 радника фабрике каблова и грађана Светоза
Д. НИКОЛИЋ
Радници не
(Сарајево, 21. новембра) — Градско веће синдиката | Сарајева позвало је данас све синдикалне подружнице у главном граду Босне и Херцеговине да се супрот ставе појави технократскобирократских тенденција у спровођењу уставног аманд мана 15. На седници Већа речено је да се иза овог амандмана крију појаве узурпације самоуправних права непосредних произво ђЂача.
На састанку секретара оп штинских комитета из већих индустријских центара Босне и Херцеговине, ко ји је јуче одржан У Централном комитету, поред ос талог, истакнуто је да недо стају пратећи прописи уз уставни амандман. У радним колективима мало је учињено на информисању радника о значају овог амандмана. Сав посао око ње тове примене обављају Углавном чиновници и руководећи органи предузећа. У тузланском базену, на пример, у 50 организација припреме за примену аманд мана 15. тек се обављају У стручним службама, док У 40 предузећа није ништа у чињено.
Секретар Општинског ко митета СК из Горажда Исмет Маглајлија рекао је да су радници фабрике „Побе да“, која се налази у саставу сарајевског „Униса“, незадовољни применом а-
мандмана 15. у овом преду зећу. Наиме, како смо већ
(енован Биро југословенских
и француских фирми __
У Београду је отворен Биро за пословно-техничку сарадњу између Југосла вије и Француске „Европекс“ Биро ће радити на повезивању француских и југословенских привредника у пословној, индустријској и техничкој кооперацији. Заједничким улагањима, _иступању на свим тржиштима, развијању међусобне робне размене и свих других облика привредне сарадње. Биро је ос новала група заинтересова них југословенских и фран цуских предузећа.
Бироом _ „Европекс“ управља мешовити југосло-
ооразоване, требало да пос | венско-француски послов-
#
|
мана. Предлаже се такође ни одбор чији је председ | пРолонгирање рока за љевик генерални _ директор |Т0ВО спровођење. у комбината Колубара — Вре У ~ . оци Милан Милетић, а | 5559 о Ину потпредседник генерални | "тада право шаренило у директор _ фирме _ „Евро- | примени уставног амандмапекс“ из Париза Светозар | на 15. У неким радним орга
Јанковић, Преко ове фир- |
ме Француска учествује у финансирању реконструкције рударско-топионичарског басена Бор.
Биро у Београду има са фирмом „Европекс“ уговор о међусобном заступању на југословенском односно француском тржишту им за једничким | пословима на тржиштима трећих земаља, рева. Љ. ЦВЕТКОВИЋ
задовољни
применом амандмана 15
Градско веће синдиката Сарајева енергично против узурпације самоуправних права.
писали, према статуту „Униса“, интегрисане фабрике поред радничког савета имају и своје управне одборе. Чланови ових изврши них органа су по положају начелници одељења и стру чњаци. Директор је манда тор управног одбора, изко га бира раднички савет. Мандат члановима управног одбора у овој фабрици траје четири године, што значи да толико времена треба да се налазе па челу одељења и садашњи начел ници. По његовом мишљењу радницима веома тешко пада одредба статута ко јом се затварају врата непо средним произвођачима улазак у овај извршни орган. У сарајевском „Фамосу“ раднички савет изабрао је више пословних одбора; за технологију, за друштвени стандард, за здравство и за штиту на раду, затим одбор за питања удруженог рада итд. Ови органи су. у ствари, егзекутори одлука радничког савета. Они, истина, припремају разне материјале за седнице радничког савета.
за
На састанку секретара оп штинских комитета СК могли су се такође чути и за хтеви да републички фору ми заузму јединствене ставове о спровођењу устапног амандмана 15. Недавна рас права о овом амандману на седници Председништва СКЈ у многоме је помогла организацијама Савеза комуниста и другим друштвено-политичким“ организацијама У предузећима и комунама да јасније зоузимају ставове о досадашњим девијацијама у спрозо ђењу овог уставног ахлид-
низацијама формирају се пословни одбори, а у неки ма се називају извршни од | бори. Ових дана у свим ко |мунама организоваће се са станци како би се усмерила активност комуниста и дру тих друштвено-политичких организација на правилиу примену овог амандмана,
(Танјуг)
| А. ХУСАРИЋ
„