Borba, Nov 22, 1969, page 4

~ СТРАНА — БОРБА — 22. НОВЕМБАР 1969,

при дира

СКУПШТИНСКИ ЖИВОТ

„Аебалпа. о сађезном буџешу за 1970.

Стигао и ванбуџетски биланс

: Дебалца је, ипак, одаожена да би се чула и мишљења република. Добељена допунска средсшђа републикама и покрајинама

Коначно је стигао!

Тај фамозни ванбуџетски биланс федерације, о којем круже најрззличитије и најконтраверзније приче, доспео је јуче и у посланичке руке.

„Мистификације око овог биланса биле су непотребне — рекао нам је Марин Цетинић, председник Одбора за буџет Већа народа. — То је жива материја која би требало да је стално доступна јавности, У том случају многе политичке дискусије биле би сасвим другачије...“

Биланс, међутим, још није верификован од стране Савезног изврш ног већа; то је само радни материјал Савезног секретаријата за финансије. Стога је помоћник савезног секретара Александар Јовановић ставио ембарго на објављивање података, Но, очигледно је да и у овом билансу. има непокривених 0бавеза федерације, за које се још не зна како ће бити покривене.

После објашњења Александра Јовановића, одбори за буџет Већа народа и Друштвено-политичког већа, на предлог председавајућег Марина Цетинића, одлучили су јуче да се де бата о ванбуџетском билансу федерације за идућу годину одложи за прву декаду децембра. Ово је учи-

њено због тога што су посланици тек јуче око подне добили последњи — и најважнији — део биланса, па нису имали времена ни да га прочитају, а камоли и проуче.

Но, основни циљ одлагања ипак је да се омогући посланицима да 0 овом билансу поразговарају у репуб ликама, како би у предстојећој дебати ставови били јасни и прецизни. Одбори су јуче прихватили и пред лог за додељивање допунских средстава републикама и покрајинама. Висина ових средстава креће се У оквирима средњорочног плана. Такозвана општа допунска средства неразвијеним републикама и покра јинама износе око 1.230 милиона нових динара (Босна и Херцеговина — око 502,7 милиона. Македонија око 2438 милиона, Црна Гора око 136, а Косово — око 347 'милиона нових динара). Црна Гора добија и 75 милиона динара наменских допунских средстава за инвалидско и пензијског осигурање.

Из савезног буџета додељује се и око 125 милиона дипора за финансирање службе унутрашњих послова у републикама.

Н. БУРЗАН

Да ли је Скупштини потребан секретаријат за законодавство

Да ли је Савезној скупштини по требан сопствени секретаријат за законодавство — о томе је јуче вео ма исцрпно расправљао Одбор Друитвено-политичког већа за друштве но-политичке односе на седници ко јој је председавао Јовица Лазаревић (Бијељина). Одмах да кажемо: мишљења о овом питању су подеље на. па чак и потпуно супротна.

По оцени Зденка ХЖаса (Нашице), Скупштина би требало да буде носилац законодавне активности, па јој је неопходан посебан стручни за конодавни апарат да би ту своју функцију остварила. Он је такође рекао да су Председништво Скупш тине и СИВ заузели став да би Скуп штина требало да формира свој секретаријата за законодавство. као посебну стручну службу. а не да се његов рад обједини са постојећим секретаријатом СИВ за законодавствБО. Ј

Његово мишљење подржали су Владан Бојанић (Лозница), Никола Кмезић (Бачка Паланка), Петар Додик (Сански Мост) и Стојан Савић (Трстеник), Међутим, ови посланици. а и други, ставили су више при медаба на предлог одлуке о оснивању секретаријата који је поднела За конодавно-правна комисија Скупштине. Њихове сугестије биле су У

смислу да не би требало формирати неко гломазно тело чији би се посао подударао са пословима већ постојећих институција, већ би нови секретаријат требало да представља превасходно стручни орган који ће Скупштини пружати преко потребну помоћ у стварању законских предлога,,Ови посланици су тражили да се у предлог одлуке унесу по даци о броју радних места у секретаријату. о структури кадра и о средствима која се морају издвојити за његов рад.

Напомињајући да још не може да се определи да ли је секретаријат потребан или није, Средоје Урошевић (Чачак) је рекао да се из образложења одлуке не добија тачна представа шта би он требало да ради. Он је подсетио да скупштински одбори имају своје стручне службе и питао је да ли се њихов рад неће подударати са радом секретаријата.

У изјашњавању о овој дилеми Станко Бјелајац (Петриња) био је одређен. Он је оценио да у овом мо менту формирање секретаријата ни је потребно и предложио је да се предлог одлуке скине са дневнот ре да.

— Оснивањем секретаријата про ширује се скупштинска администра ција. сада када радничка класа сте же каиш. Мислим да се предлогом

"Тито одАНКОВАО ВОЈНУ АКАДЕМИЈУ

Држађни секрешар за народну одбрану Никола Љубичић чесиштао сшарешинама пи пшпиомцима

чешђрш ђека постојања њижобе школе

излази у сусрет технократским, а не самоуправним захтевима — ре као је Бјелајац. |

На ове речи реаговао је Зденко Хас примедбом да јето олако изре чена оцена и да се формирањем се кретаријата не повећава администра ција, већ јача стручна екипа Скупштине која је. баш због помањкања помоћи те врсте. почесто доноси одлуке и законе без неопходне сериоз ности у одлучивању.

Остају да одлуку о оснивању овог секретаријата, која је једном скину та са дневног реда, донесу скуп: :тинска већа како се очекује на седницама које. су заказане за 26, новембар. Г

т. милиновић

Избршно ђеће Босне и Херцетобине

Нови прописи о Босанској крајини

(Сарајево, 21. новембра) — Изврш но веће Босне и Херцеговине на сед ници којој је председавао Драгутин Косовац „одлучило је да предложи републичкој Скупштини још два за кона којима треба да се допринесе ублажавање последица катастрофал ног земљотреса у Босанској крајини. Посебним законом ће се одредити општине на које се односе од редбе Закона о уступању прихода од савезног доприноса из личног до хотка од пољопривредне делатности резервним фондовима општина које је задесио земљотрес, затим оп штине на које се односе одредбе За кона о одобравању кредита за улага ње у основна средства радних орга низација које су претрпеле штету од земљотреса, као и одредбе Закона о посебном регулисању одређених питања судског поступка на те риторијама Комуна које су погођене катастрофом. Осим тога, Скупш тини ће бити предложено и доноше ње закона о начину утврђивања ште та услед земљотреса од 26. и 27. октобра ове године,

Веће је донело и две одлуке; о утврђивању места на која се приме њују одредбе одлуке о давању потрошачких кредита лицима која су претрпела штету од земљотреса и одлуку о утврђивању места на која се примењују одредбе Одлуке о при мени ослобађања од плаћања царине за робу која се увози ради откла њања последица од земљотреса.

Чланови — босанскохерцеговачке владе разматрали су и информацију о појавама кршења законитости У разним областима друштвено-еко номског живота Републике.

АРХ.

_АМАНАМАН ХУ ЈЕ. УСТАВНА НОРМА _

Секрешар Сађезно! секрешаријаша за законодађсшђо_ и. организацију СИВ Миленко Канграг; Устабни амандман је сасшабни део У сшађа и. његобо је саробђођење обађезно |

· После седнице Председни

штва СКЈ на којој је, изме ђу осталог, било речи и о спровођењу уставног аман дмана ЖХУ. сусрећу се различита тумачења. Пре два дана смо донели мишљење правне службе Савеза, син ликата Југославије које тврди да се Амандман не мора спровести до 31. децем бра ове године. него када за то радне — организације нађу потребу. Међутим, изгледа да има и нешто друк чијих ставова.

Како Уставна комисија Савезне скупштине заседа тек у понедељак, када сео чекује званично тумачење, јуче смо се обратили секре тару за законодавство и ор ганизацију СИВ. Секретар овог Секретаријата Миленко Кангрга, дао је „само своје мишљење“. Он је ка тегоричан: „Разуме се да у ставни Амандман важи и да је његово спровођење о бавезно. Друга је ствар да ли се он мора спровести до 21. децембра 1969.“

Заправо Кангрги смо пос тавили само једно питање: „Да ли се уставни амандман ХМ мора применити до 31. децембра 1969. или нет

„Амандман ХМ је састав ни део Устава СФРЈ и ону сваком случају важи као У ставна норма. Амандман по лази од тога да су радни људи носиоци права самоу прављања и да они у својим радним организацијама уређују самоуправљање. С друге стране, несумњиво је да федерација и даље има одговорности у погледу обезбеђења јединства система у целичи и у обезбеђењу основних слобода и пра ва човека и грађанина. То је регулисано чланом 116. Устава СФРЈ. који каже „да федерација обезбеђује јединство политичког систе ма. система друштвеног са моуправљања и основне сло боде и права човека и гра Ђанина“.

— С обзиром на то, права радних људи у радним ор ганизацијама на организовању самоуправљања могу да се користе и крећу само у оквиру ових норми, који ма се обезбеђује самоуправ љање и основна права чове

че спровођења уставног амандмана. радни људи моту својим актима самостално да утврђују своје органе управљања, полазећи од тога да сва права радни љу ди врше непосредно. а да одређене функције повера вају радничком савету. а са мо одређене извршне функ ције колегијалним и иноко сним органима. које бира раднички савет и који су њему одговорни.

Посебним _— прописом („Законом о престанку важења савезних закона који ма су регулисана питања на која се односи уставни а мандман ХУ“) укинуте су о дређене одредбе Основног закона о избору радничких савета и других органа управљања у радним органи зацијама. као и остали саве зни закони који се односе на установљавање делокру га и избора колегијалних и инокосних органа радне ор танизације.“

— Из овога произилази да радна организација више није везана неким шаб лоном У успостављању самоуправног механизма (као што је донедавно било пос тојање управних одбора и слично), већ је слободно да предвиђа и еластичније 06лике., али с тим да, у скла ду са Уставом. тежиште увек буде на непосредном са моуправљању и радничком савету као носиоцу предста вничког механизма.

„Према томе — наставио је Кангрга — ако радне ор ганизације ова питања не регулишу својим актима до 31, децембра 1969. стари про писи ће се примењивати све до тог дана. До 31. децембра радне организације могу ова питања уређивати одлуком својих радничких савета . по поступку који је предвиђен Општим законом о радним организација ма.

— Шта то практично зна чиг

— То практично значи да радни људи сваке радне ор ганизације треба ра размо тре организацију самоупра вљања у својој радној орга низацији, утврде да ли је потребно извршити неке из мене и какве, укључујући

ка и грађанина. Што се ти и начин организовања само

Председник Републике Тито одликовао је јуче Вој

ну академију копнене војске, поводом 25-годишњице њенор постојања, Орде ном Народне армије са ло воровим венцем, а старешинама, питомцима и граЂанским лицима који раде

у овој установи честитао је јубиларни празник. Ово су били најсвечанији тренуци у току дводнев ног славља међу питомцима и њиховим старешинама на Бањици, којем су

присуствовали представници власти. друштвено-по-

ОДАШКОВАН ФРАНЦ КИМОВЕЦ

(Љубљана, 21. новемора) Председник Скупштине Словеније, Сергеј Крајгер, данас је на пригодној свечаности уручио члану Председништва Републичке _ конференције ССРН Феранцу Кимовецу Жиги, Орден Републике са злат-

Разговор предетавника синдиката Југославије и (СР Немачке

Делегација Савеза синди ката СР Немачке (ДГБ). ко ју предводи потпредседник Терд Мур, водила је јуче разговоре 2 представници ма Већа Савеза синдиката Југославије. Делегација је том приликом предала чек на износ од 20.000 западнонемачких марака као помоћ синдикалним организа цијама Бањалуке.

ним венцем, којим га је за дугогодишњи револуционарни рад, а поводом 60годишњице живота, одликовао председник Републи

ке Јосип Броз Тито.

је посебно нагласио допринос Франца Кимовеца предратној револуционарној борби, НОБ и послератној изградњи.

Крајгер

Свечаности су присуство вали председник и генерални секретар Савезне

конференције ССРНЈ Ввељ

ко Милатовић и Бено Жупанчич председници свих републичких конференција Социјалистичког савеза, Франце Попит, Стане Кавчич. Јанез Випотник и већи број представника лруштвено-политичких _ орга-

низација Словеније. |

(Танјуг)

литичких организација, ви сокошколских мотенова

Државног сеКкрегашаја»а за народну одбрану И други. Празник будућим официри Ма и њиховим старешинама честитао је и државни секретар за народну одбра ну Никола Љубичић:

— Од оснивања до данас, Академију су завршиле 22 класе, а многи њени бивши питомци сада се на лазе на разним одговорним дужностима у ЈНА. За успехе које је Академија постигла у свом развоју желим да одам признање и захвалност свим њеним бившим руководиоцима и наставницима, а и садашњем старешинском саставу и целом наставничком колективу. Ваша школа са да има савремене кабинете. учионице и наставна средства, школован настав ни кадар и питомце са ере лидним . средњошколским образовањем. Од вас јединице очекују да добију до

С предаје одликовања Војној академији

што ваша школска устано ва даје највећи број младих официра за ЈНА... Јер данас у јединицама има 0ко 50 одсто војника са сред ЊОМ, ВИШОМ И високом спре мом, а других 50 одсто, са

потпуном и непотпуном 0основном школом..

Затим је генерад Нико-

нику Ака Мамули одликовање пред-

'седника Тита овој устаноПосле свечаног дефи-

ви. леа питомци су за госте приредили спортски про-

грам, а затим их повели да обиђу Спомен-собу раз воја Академије, Спомен-

ивших логораша и

демије, Богдану изложбу о питомачким ак

тивистима. Дан раније одржана је свечана _ седница савета

школе на којој су урученеј спомен-плакете и за-

хвалнице свим заслужним питомцима, старешина

ма и грађанским лицима запосленим У овој установи. '

Прве награде Хрватског народног казалишта

(Загреб, 21. новембра) Жири од више загребачких културних и јавних радни ка саопштио је данас добит нике првих награда Хрват ског народног казалишта установљених поводом 06нове/ зграде. Награде за и

зузетан уметнички прилог развитку Хрватског нородног казалишта у износу од 15.000 динара додељене су најизвођенијим ауторима Мирославу Крлежи и Кре шимиру Барановићу.

За изузетне заслуге у ор

ги и реализацији о танизачи а награђени бнове нт Мирко Божић инж. Бошко Ра едседник Опера одбора за обнову гбаба. ће бити предате

тивног Звонко А

Награде

У понедељак 24. новембра, кад ће се одржати свечана седница Савета Хрватског народног казалишта. Како се очекује Мирко Божић биће предложен за доживо тног почасног ове куће. ДЕ

управљања. Према томе, ра дна организација може да дође до закључка да посто ји потреба да се организација самоуправљања мења, или обрнуто, да та организа ција задовољава. па нема никакве потребе за измена ма.

— Уколико се негде доне се закључак да су измене сагласно амандману ХУ ну жене. онда је до 31. децемо ра предвиђена лакша процедура. То јест измене се могу вршити одлуком рад ничког савета. а не изменом целог статута. Међутим. после истека тог рока и даље остаје право радних људи да уређују та питања организација самоуправљања у складу са уставним а мандманом ХУ. и осталим одредбама Устава којим ре гулишу питања самоуправљања. — Радни људи, између ос талог. аутономно утврђују начин и време на које се ти органи бирају. као и на чин избора и њиховог разрешења. Све је то. углавном, било регулисано савез ним прописима који преста ју да важе — 31. децембра 1969. То значи да ће се рад не организације, којета пи тања нису регулисале својим актима, наћи пред проб лемом како да изврше избо ре органа самоуправљања почетком 1970. „

— Наиме. ако до 31. деце мбра 1969. не донесу одлуке. онда до избора могу да то регулишу статутом. Али, ако до избора (избори за чланове радничког савета којима истиче мандат одржаће се у марту и априлу идуће године), не могу донети ни статуте. онда остаје трећа могућност, а то је да се рок за примену сада шњих = прописа — продужи“, рекао је друг Кангрга.

Ј. БРКИЋ

и

РАЗГОВОРИ ПРЕД-

СТАВНИКА ИЗВР-

НИХ ВЕЋА КОСОВА И МАКЕДОНИЈЕ

ћо ће надокнадити губитке зоог закашњења „Коеова-Ту «

(Приштина, 21. новембра) — На данашњим разговорима представника изврш них већа Косова и Македа није, вођеним у Приштини, како сазнајемо, покренуто. је и једно веома осет љиво питање: ко ће скопској железари и комбинату Косово накнадити губит ке због закашњења градње термоелектране „Косово ТУ“, који на обе стране већ износе више милиона динара.

Као што је познато, „Ко сово ТУ“ заједнички граде комбинат из скопска Железара у склопу свог дугорочног уговора о снабдевању електрич ном енергијом. Планом је предвиђено да струја из ове термоелектране потече још почетком ове године, али радови ни данас нису завршени. Према речима Ризе Сапунџије, генералног директора „Косова“, тешко је очекивати да ће електрана почети да ра. ди пре половине идуће године, У међувремену, Железара из Скопља принуђена је да купује струју на дру гој страни и да је плаћа знатно скупље, Велике тубитке због | закашњења градње трпи и комбинат „Косово“. С обзиром на то

ла је основни разлог закашњења нередовно финансирање, договорено је да се сачине рачунице 0 досадашњим _ губицима и да се затим тражи од кредитора да Их подмири, пошто није дозначавао сред ства како је то уговором предвиђено,

Пошто је изградњу „Косова-ТУ“ кредитирала федерација преко Југословен ске _ инвестиционе банке, значи да ће Косово и Же

лезара Скопље накнаду гу битака тражити управо од

интенданта |

федерације. "М, МАКСИМОВИЋ

Обилића и,

Тито–почасцу дектор

Љубљанској

универзитет

Високо признање Едварду Кардељу

(Љубљана, 21. новембра — Универзитетски би Љубљанског универзитета одлучио је да се предсеј. нику "Републике Јосипу Брозу Титу, поводом прославе 50-тодишњице ове у, танове, додели титула /б. часног доктора овог Уну, верзитета. Одлучено је да се ово високо признање дели и члану Савета феде рације, Едварду Кардељу

Ово је саопштено на (еј ници почасног . одбора за прославу Љубљанског уну верзитета који је редовну предавања на словеначкој језику почео да одржава пре равно 50 година.

(Танјуђ

ПРЕДЛОЗИ САВЕЗНОГ САВЕТА ЗА РАД

(пречити врбовање радника за иноетранетво

Продужити рок за регулисање тензијскиг олаклитца за рударе

После општих ставова по економској политици У 1970, заузетих прекјуче, Савезни савет за рад јуче је расправљао о ви ше конкретних мера а ио

предлозима за измену и допуну више закона које ће — олак

шати кретања у запошља вању и социјалној зашти ти уопште.

Савезни савет је одлучио да. се на читавој тери торији земље уведе једин ствена, савремена, механо графска техника евиденци је осигураника и социјалног осигурања. До кра ја 1972. направиће се — попис чињеница, картони сваког оситураника пензионера,

за и

Сада се ради споро и евићт дентирање је ручно па им

веома скупо.

Савет предлаже измене.

Закона о банкама и кре дитном пословању, које ће омогућити да се инвестици они кредити, намењени за модернизацију, могу тро шити и на запошљавање

~

технолошких вишкова, К90.

ји настају због модерниза ције. Предлажу се и допуне Закона о средствима рад них организација која до

звољавају да се средства.

пословног фонда, а и дру га, могу користити и 38 преквалификацију радни“ ка, стручно оспособљава ње. Али радне организа ције то морају да врате У фондове најкасније у року од пет година по истеку 109 дине у којој су издале тај новац.

Према раније донетим прописима, свим рударима који због затварања нерен табилних рудника ) без посла омогућено Је да се пензионишу под по вољнијим условима. Тај рок био је 31. децембар 196". године. Али пошто још има нерентабилних рудни“

ка, по предлогу из Словеније овај рок за пенз“ ју рудара одлуком Савете за рад продужава се 19 31. децембра 1970. године

Да би се спречило врбо вање радника за инстре не фирме и уступање стре ним фирмама, што је У основи продаја _ раднике (нека. спољнотрговинска " друга предузећа наплаћи вала су рад наших раде“ ка у иностранству по 87 мачким ценама, а радник“ ма плаћала по наших знатно нижим и тако уз" мала више од 40 одсто Р" хове зараде), предложен“ је измена Закона 0 179 мету роба и услуга 5. иностранством, по којој «= такво уступање радника ке дозвољава. Пооштрене 5у и санкције, међу којима |“ и та да се тако зарађе"“ средства одузму.

Пошто од преко 35 незапослених у Југосле ји само 32.000 односно, одсто прима помоћ (50 од сто од личног дохотка) са везни савет за рад предле же да се ублаже критер“ јуми за ову помоћ.

ст РАЈКОВИЋ

остају

(0.000 ВИ