Borba, Sep 29, 1973, page 1
"ПАД
7
ГОДИНА 11
БЕОГРАД Субота, 29. септембар 1973.
В д. директора Светозар Гадић
Главни и одговорни уредник
Никола Бурзан
Уређује редакцијски колегијум
Ти: је КА Вте 70
еп
ЦЕНА 1.550 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ нн ВРАЋАЈУ
71 = 270
у
ПРОЛЕТЕРИ
свих 315
ТИТО И КОСИГИН ВОДИЛИ РАЗГОВОРЕ НА БРИОНИМА
" Могућности и потребе
%
аугорочкне са!
„ Јутослобенски ТТредсефник и собјешски Премијер разменцац тледавита о односима уђе земље п акшуелној међународној сишуацији. — Тито приргдио свечани ручак у част Алексеја Косишна
СУСРЕТ У „БЕЛОЈ ВИЛИ“: непосредно по доласку С0В јетског премијера на Брионе председник Тито, са сарад-
ницима, разговарао је с Алексејом Косигином
(Бриони,
Председник совјетске владе Косигин товорио је о актуелном привредном развоју у Совјетском Саве-' зу. о спољно-политичким ставовимз совјетске владе, каои о односима СССР са другим земљама.
Председник Тито са супругом Јованком Броз приредио је, у част шефа совјетске владе. свечани ручак.
У поподневним часовима Алексеј Косигин је — на повратку са Бриона — посетио бродоградилиште „Уљаник“ у Пули, и том приликом водмо разговоре са представницима овог великог колектива који, поред осталог, гради и бродове за Совјетски Савез.
Долазак на Брионе
Председник совјетске владе Алексеј Косигин и његов домаћин у Југославији, председник СИВ Џемал Биједић, са сарадницима, допутовали су данас после 9 часова специјални авионом из Загреба у Пулу.
Двојицу председника влада дочекали су и поздравили на пулском аеродрому председник Скупштине општине Пула Јосип Лазарић, и други функционери града.
Совјетски државник и његов домаћин одвезли су се де пулског при станишта, где су се на гату „Истра“ укрцали на јахту „Подгорка“ и упутили на Брионе. Око 10 часова „Подгорка“ је пристала уз гат пристаништа на Брионима,
Председник Тито дочекао је овде“
председника совјетске владе Коситина и срдачно се с њим поздравио. На дочеку су били и Стане Доланц, секретар Извршног бироа Председвиштва СКЈ, др Владимир Бакарић, члан Председништва СКЈ и друге личности.
Обишавши почасну јединицу ЈНА, која је била постројена уз при станишни моло, председник Тито и премијер Косигин упутили су се ка отвореном аутомобилу, у који су се ли заједно са председником СИВ Џемалом Биједићем и замеником совјетског министра иностраних послова Родиновим. За воланом је био председник Тито, који је високог го ста одвезао до виле „Брионке“, где је Коситин одсео.
Пред почетак званичних разговора, на обали испред хотела „Нептун“ другови Едвард Кардељ и Ста не Доланц провели су краће време У спонтаном разговору са групом со вјетских и југословенских новинара који извештавају 0 овој државничкој посети.
Политички разговори
Око 11 часова у „Белој вили“ почели су политички разговори између председника _ Републике Јосипа Броза Тита и председника совјетске владе Алексеја Косигина и њихових сарадника, који су трајали око два часа.
У разговорима са југословенске стране Кардељ члан Савета, федерације, др Владимир Бакарић члан Председ-
28. септембра) — Председник Републике Јосип Броз Тито примио је данас на Брионима председ ника Министарског савета СССР Алексеја Косигина, који је у званичној и пријатељској посети Југославији већ неколико дана, Том приликом председник Тито и совјетски премијер водили су политичке разговоре. –
Размена мишљења, како сазнајемо, протекла је у
учествовали су и двард.
односима.
ним питањима и
ништва СКЈ, Џемал Биједић председник СИВ, Милорад 'Бировљев, члан СИВ, Раиф Диздаревић помоћник савезног секретара за иностране послове, Милорад Пешић југословенски амбасадор у Москви, Милош Меловски саветник Председника Републике за спољнополитичка питања и друти.
Са совјетске странеу разговорима су суделовали и Николај Родионов заменик совјетског министра иностраних послова, Владимир Стјепаков совјетски амбасадор у Београду, Иван Архипов заменик председника Планске комисије, Борис Баца-
2:
срдачној и пријатељској атмосфери и била је посвећена билатералним односима. Том приликом су обострано истакнути потреба и могућност дугорочне сарадње, нарочито у привредној сфери и међусобним економским
Размењена су гледишта и о актуелним међународопштим приликама у свету.
нов помоћник председника совјет-
_ ске владе и други.
После званичних разговора пред седник Тито, са супругом Јованком Броз, приредио је у част совјетског премијера Коситина ручак у „Белој вили“.
Свечаном с" ручку присуствовали су и Едвард Кардељ, Митја Рибичич, Стане Доланц, Владимир Бакарић, Џемел Биједић са супругом.
Са совјетске стране ручку су при суствовали Николај Родионов, Владимир Стјепаков, Иван Архипов и други гости.
Б. ДЕЧЕРМИЋ
Одлазак са Бриона
(Бриони, 28. септембра). — Председник совјетске владе Алексеј Косигин отпутовао је дапас поподне са Бриона, после разговора са председником Титом и ручка који му је приредио, југословенски председник,
,
На брионском молу Алексеја Коситина испратили су председник Тито, Едвард Кардељ, Владимир · Бакарић, Митја Рибичич, Стане Доланц и други југословенски руководиоци. У. Пули се премијер Косигин, за држао један час У друштвеним просторијама бродоградилишта „Уљаник“ и водио разговоре са руководиоцима овог предузећа.
Пошто је председник радничког савета Славко Шетић поздравио премијера Косигина, генерални ди- |
ректор. бродоградилишта Карло
Билић упознао је госта о развоју
бродоградилишта и његовим сада-
шињим производним програмима.
Ово бродоградилиште, поред оста-
лог. извезло је до сада 20 бродова
у Совјетски Савез, а у совјетској
флоти је већ уграђено 57 мотора
са преко 600 хиљада коњских сна-
та. Фабрика бродских мотора у. ; љаник“ тренутно гради. за СССР осам мотора за путничке. бродове.
Ово предузеће, иначе, гради бро-
дове за више од 15 земаља. |
||) Шремијер Косигин и руководио-' ци „Уљаника“ водили су разговоре
о давој сарадњи овог и одговара-_
јућих совјетских предузећа.
На пулском аеродрому, Председ-= вику совјетске владе на 'његовом путу у Сарајево,приређен је свечани испраћај; зе
Коенгин у Сарајеву
(Сарајево, 28. септембра), Председник совјетске владе Алексеј Коситин и председник Савезвог извршног већа Џемал Биједић допутовали су вечерас у 18 часова авионом из Пуле у главни град Босне и Херцеговине у Сарајево. Шефа совјетске владе поздравио је топлом добродошлицом на аеролрому „Сарајево“ Драгутин Косовац, председник Извршног већа БиХ. На дочеку су били и Никола Андрић, Хасан Грабчановић, генерал-пуковник Фрањо Херљевић, тенерал-потпуковвик Милан Вранић, Мунир Месиховић инж, Дане Маљковић, Миленко Савић, Алија Вејзагић Васо Гачић и други републички функционери. |
Сутра пре подне: Алексеј Коси- , тин ће посетити колектив „Енергоинкеста“ у Лукавици где је предвиђен митинг радника овог предузеђа на коме:ће говорити и совјет-
ски премијер.
Пре одласка у Лукавицу Косигин ће обићи Баш-чаршију и зна-_ мените објекте старог Сарајева,
У подне Драгутин Косовац при-,, ређује свечани ручак у част Алексеја Косигина У згради Републичког извршног већа, После подле високи совјетски тост ће отпуто-
_вати из Сарајева у, Мостар, 7
Џућ [ г ом о Де
си Тод
адње _
МАЉА
ЛУИСУ КАБРАЛУ
| ТИТОВА ПОРУКА
њима итд ери
| |
|
Помагаћемо оорбу народа Твинеје Бисао
(Бриони, 28 септембра, Танјуг) — Поводом проглашења независне држа ве Гвинеје — Бисао. пре дседник Републике Јосип Броз Тито упутио је пре | Дседнику Државног саве та Гвинеје — Бисао Лумису Жабралу следећу поруку: "Са особитим задовољством примио сам вијест да је на засједању Нацио налне скупштине Гвинеје — Бисао. одржаном 23. и 24. септембра на осло-
_ бођеној територији. про
"тлашена независна држа "ва Гвинеја. — Бисао, у'евојен устав и формирг"ни Државни савет и "Влада.
Тим поводом, у име. на рода, и владе Социјалис тичке Федеративне Репу блике Југославије и У своје лично име, упућујем народу Гвинеје — Би сао, Државном савјету им Бема лично најсрдачније честитке, са најбољим жељама за скоро успјеш Бо окончање ослободила чке борбе народа Гвинеје — Бисао и потпуно ос
обођење Ваше земље од
ортугалских колонијал их завојевача.
% Одлука Националне скупштине Гвинеје — Би бао о прокламовању независности од португалских колонијалних поро бљивача имаће великог
|. одјека у свијету и биће
подстрек другим потлаченим народима у Афри ви који се, заједно са Ва ма, боре против заједничког непријатеља. “На Вашем примјеру 1 једном се потврдило да јединствени народ, са јединственим руководством, свјестанв циљева своје оправдане борбе за национално ослобођење, мора коначно да изиђе као побједник, без обзира на снагу непријатеља и све тешкоће и жртве. Могу Вас увјерити да ће Социјалистичка Федеративна Република Југосла вија, досљедна својој не зависној и несврстаној политици, спроводећи од луке Четврте конференције несврстаних земаља на врху у Алжиру, и да ље помагати, у оквирима својих могућности, опра вдану ослободилачку 60-
МИСИЈА „СОЈУЗ-12“
Коемонаути у новој опреми
Лазарев ч Макаров истробавају нову космич ку одећу (Москва, 28. септембра) Совјетски васионски брод '„Сојуз-12“ наставља ниској орбити'око Земље. Космонаути Лазарев и Макаров су првог радног дана извршили операцију маневрисања бродом У ниској орбити око. Земље. Двојица космонаута са „Сојуза -12“, почели су други радни дан у космосу опремљени новим типом васионских _ одела. Атенција ТАСС јавља да је командант брода 45-тодишњи Василиј Лазарев пред старт „Сојуза-12“ поменуо да „он и његов колега треба да испробају нову космичку одећу, за коју смо још на Земљи нашли да је веома једно„ставна и удобна“.
УЈЕДИНИТЕ
_______—__-—_ ~ об
СЕ
Први број
13
„Борбе“ Југославије пзапао је У јануара 1929 а чланови редакције о
У наролноослободилачком ра излази и то у Ужицу ол бра 1941. а у Дринићу
ортана Комунистичке партије фагребу 19 Фебруара 1922... забрањене је излажење „Борбе“ суђени на затвор и робију. _
ту „Борба“ поново | 19 сктобра до 27. повемод ! октобра 1942 до, #7.
фебруара 1943 у
(веча
| |.
ЈУГОСЛАВИЈЕ
у
СЕДНИЦА ЦК СК САОВЕНИЈЕ
ајка против
Ол 15. новембра 1943
ње у ослобођеном Београду
„Борба“
наставља излаже-
а од 22. марта 1948,
и у Загребу 1
Од 9. јупа 1954 „Борба“
савеза радног
парода
је оргав Социјалистичког
Југославије
о
- х Протест због бруталног гажења демократије и слободе у Чилеу
(Љубљана. 28. септембра), — Учесници 835, седнице ПК СК Словеније одлучно су осудили делатност екстремистичких и шовинистичких снага у Аустрији против словгеначког живља у Корушткој. а посебно злочиначко уништење партизанског споменика у Робежу, који је симболизирао борбу за слободу и равнопроавност свих народа који су се борили против нацизма и фашизма,
У изјави, прихваћеној на. данашњем Пленуму ИК СК Словеније, истиче се да се учесници ове седнице придружују захтевима словеначке и југословенске јавности упућзне
Уз 70 годишњицу рођења Баалоја
наакадемија у ђеоград»
аустријској влади у кКојима се тражи да се казне кривци за ово злочипачко дело, и да се онемогући шовинистичка хајка против корушких Словенаца. Учесвици Пленума позивају све демократске снаге у Аустрији да онемогуће деловање фашистичких снага које прете: не само словеначкој мањини и добрим односима између Аустрије и Јутославије. већ представљају и претњу демократским тековинама аустријског народа. Учесници седнице ЦК СК Словеније изразили су им највеће огорчење због бруталног гажења демократије и слободе, од
"стране војне хунте У Чит
леу_ која спроводи масове не злочине и репресалије над радним народом. а чи= ја жртва је био и председпик Аљенде Изражавајући највише признање делу и херојској жртви Салвадора Аљендеа. учесници Пленума У изјави, коју су прихватили, позивају све комунисте и радне људе на солидарност с борбом чилеанског нНарода за слободу и демократију, истичући да је злочиначки напад реакционарних фашистичких снага против демократије у Чилеу истогремено и напад уперен против свих напредних снага у свету и несврстаних земаља.
=
Парођића
У Београду, на Коларчевом универзитету, синоћ је одржана свечана акагодишњице рођења великог нара, борца за права радних је погинуо 5. јула 1937. године на мадридском фронту, као политички комесар 13, Интернацио-
демија поводом 70. Благоја Паровића,
слободу и напредак, који
налне бригаде.
О лику и животном путу Благоја Па-
«а!
(Сантјаго, 28. септембра, Танјуг) »Ми чланови хунте смо потпуно свесни да у земљи „постоје жаришта латентне гериле“ Ово је изјавио члан хунте генерал Сесар Мендоса. Он је истакао да је У Чилеу било око 13.000 „страних екстремиста“ који су спроводили „субвер зивну активности“. Мали број њих је ухашшен или је напустио земљу.
Због тога је хунта, како је рекао генерал Мендоса, предузела све мере да би неутралисала сваки покушај малих гру' па да поремете „нормалан процес националне обнове“. Шеф хунте генерал Пиноћет је изјавио синоћ да у Чилеу влада „потпуни мир“. Он, је оптужио „међународни комунизам“ да настоји да изазове по-
ЧИЛЕ ПОСЛЕ
т
револуцио- _ Тодоровић,
људи, за
вића.
: Са свечане академије у Београду
ровића говорио је члан Савета федерације Тодор Вујасиновић.
Академији су присуствовали Мијалко Петар Чолаковић, Тихомир Влашкалић, ленко Бојанић и други.
Прикључујући се значајног датума, „Борба“ данас своју 1. страну посвећује лику Благоја
Стамболић, Родољуб
Миобележавању овог
Паро-
метњу у народу ширећи лажне алармантне гласине. Иначе, у Сантјагу и унутрашњости настављени су масовни претреси у по трази за активистима 0обореног режима и тражењу оружја. Хунта је рас писала новчану награду у износу од пола милиона ескудоса која ће припасти сваком Чилеанцу који открије траг једног од седамнаест – најтраженијих лидера обореног режима, међу којима се налазе ше фови Социјалистичке и Комунистичке партије. "Извршена су и прва стрељања осуђених активиста с обореног режима сходно одлуци војних судова који заседају у рат
ним већима. Тако је стре.
љан бивши интендант про винције Талка Кастро Ро
СВЕТ КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ
У редовном додатку
тични резултати примене
скица за портрет сликара
ВОЈНОГ
„Свет културе и уметности“ „Борба“ данас; између осталог објављује (стране. 7. 8,9, и 10); .
Ф% САМ МЕЂУ САМОЋАМА — о Паблу Неруди највећем песнику Чилеај. поводом његове смрти, пише загребачки професор, хиспанолог и Неру дин преводилац на српско хрватски. Никола Милићевић; |
МО. ЗАКОНА И КРОЗ ЗАКОН — какви су прак- |
9 ШУНД ПРОЛАЗИ МИ |
закона о порезу на промет књига. брошура и осталих публикација, популарно названог „законом о шун-
“.
ду:
0 ЛИР НАШЕ САВЕС-' ТИ — Павле Стефановић о најсјајнијем догађају сед мог БИТЕФ-а, представи која је без резерви. сједи нила мишљења критичара и гледалаца; |
9 ЗВЕЗДАНОМ _ ПРАШИНОМ, ЧИМЕ лиг —
Недељка Гвозденовића (текст Стевана Станића);
Фд РЕКОМ, КАО СВЕТЛОШЋУ — Трећи из сери је записа Првослава Митића о Сени; “
Ф ДЕЧАК ЈЕ ЦРТАО СУНЦЕ — „Оптимистичке белешке“ Драгоша Калајића; у
• БЕРТОЛУЧИЈЕВ САН
0. „Последњем танљгу У
Паризу“. још једном (текст _ Миће Милошевића) МЕ о Ен
ПУЧА
та отиора
хас оптужен да је учествовао у нападу на једну карабињерску станицу којом приликом је поги-
нуо један каплар. Стрељана је још једна особа у месту Сиљота.
Хунта је упутила нове позиве становништву да МА оружаним снага ма“ у замашним операцијама неутрализовања отпора, откривања припадника бившег режима и пријављивања сакривевог оружја. Војна команда је, међутим, објавила и посефно саопштење у, коме
се каже да ће бити најстроже кажњен сваки акт „недостојног понашања“
војних лица приликом пре треса кућа и фабрика. Би ло је много приговора на понашање. војних патрола .