Borba, Apr 20, 1974, page 15
у
РЕВОЛУЦИОНАРИ ПРЕД. СУДОМ
„~
Х
Прави борци не беже
| Како“ су Бабељ, Бланки, Либкнехш, Роза Луксембур!, Александар Уљанођ, Димишрођ, Шиис, Касшро и дру:и на судским дроцесима у својој забршној речи од опшужених цосшајали Шужиоци |
(49)
Целокупна улога социјалдемократије '
у односу на та кретања састоји се у томе да осветлимо ову тенденцију у развитку радничке класе, тако да радници буду на висини свог задатка као школовани, дисциплиновани, зрели, одлучни и делотворни припадници народних маса.
„.•-Као што видите, када у оптужници списује утвару масовних штрајкова, онако како је он схвата, државни тужилац има намеру да ме и ту казни не збот мојих, већ због његових сопствених схватања... |
ЕУГЕН ЛЕВИ
А сад; на крају, још само реч две о
неквалификованом .мападу који погађа његовог иницијатора. Господин државни тужилац изнео је од речи до речи — а записала сам то себи — следећи захтев: он тражи да сместа будем ухашшена јер „било би непојмљиво ако се оптужена не би дала у бекство“. То значи другим речима, да би се државни тужилац, када би сн био осуђен на годину дана затвора, дао у бекство. Господине државни тужиоче. ја вам верујем, ви бисте мож-. да и побегли. Али, један социјалдемокра та не бежи. Он остаје веран својим делима и руга се вашим казнама. Тако сто је ствари а сада ме осудите!“
НЕ — БОРАЦ
ЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКУ РАДНИЧКУ ДЕМОКРАТИЈУ _
У чоћи између 6. и 7. априла 1919. године проглашена "је у Минхену совјетска република, дакле у време кад је почињало да бива извесно да је револуција у Немачкој пред поразом. У Рози Луксембург и Карлу Либкнехту
она је изгубила своје најзначајније воће, а за време јануарске акције у Бер-“
лину, њену су авангарду победили тај-
Војници немачке" „црвене армије“
у Баварској трате ухваћене контререволуцтотаре __ ни али добро организовани савез десни-
це и већина социјалдемократске партије. Совјете су изиграли,. У Вајмару су контрареволуционарне партије припремале повратак парламентаризма. Почела је стабилизација жапиталистичког покрета. а
Једино су у Бавегрљској револуционарне снаге очајнички кренуле у „послед-
мм ~ маљем воља
њу офанзиву. Баварска није имала никаквог Носкеа, који би могао да организује рестаурацију апарата државног политичког притиска. Десница није имала оружја, нису постојали ни „фрајкори“, Социјалдемократија се под Ај''знером колебала. Радничким) сељачким и војничким совјетима је успело да одрже власт. Убиство Ајзнера од стране једног деснооријентисаног радикалног студента покренуло је лавину. Радници су се наоружавали, војнички совјети су заузели борбени став, а Конгрес совјета је априла месеца и формално узео сву власт у своје руке. Али, потпуни успех совјетске републике био је истовремено и почетак њеног краја. Њен про трам је у том тренутку био безнадежно заплетен у илузије и авантуре; уклањање приватног власништва, потпуно
укидање централне берлинске власти,
укидање државе. Вође су били малограђански филозофи, као Ландауер, или песнички ентузијасти. као Толер. Права политичка личност совјетоке репуб" дике био је једино комунист Еуген Левине. Он се одмах дистанцирао од авантуре која се нудила, увидевши први да се ближи слом. Његов случај није био тужан као Ландауеров, већ дубоко трагичан, Левине је рођен 1883. године у Петрограду. Као четрнаестогодишњи дечак дошао је у Немачку, студирао је у Хајделбергу. Учествовао је 1905. у првој руској револуцији, више пута је хапшен и мучен, касније му је успело да емигрира на Запад. У првом светском рату се борио на немачкој страни, али је у току рата пришао бољшевицима и био је један од оснивача Спартаковског савеза. По налогу партије дошао је марта 1919. у Минхен да би покренуо лист „Црвена застава“.
Ево шта је он сам рекао о априлским догађајима: „У ноћи између 4. и 5. априла одвео ме је један пријатељ на седницу у војно министарство где се припремало проглашење совјетске републике, Мени је то било несхватљиво. По „мом мишељењу сонјетску републику могу да прогласе само радници, а не поједине особе. Ја сам на тој седници јасно изложио свој став, а то је био и став моје партије. Енергично сам протестовао против таквог подухвата. Па ипак је проглашена та привидна совјетска република. Ми смо били против тога, противили смо се проглашењу, борили смо се против тога док смо мотли“. Левинеова оцена је без сумње историјски сасвим оправдана. Већ пе=ле недељу дана фантасти су упропастили
"Републику, а социјалдемократска влада је из Бамберга припремала њено ру-
" Певине, трави политичар немачке комуње тлење, Пошто. Није имала руководство, Република је била осуђена на|пропаст. Левине извештава шта та је определила да у последњем тренутку интервенише: ј
УСТАНАК ОСУЂЕН НА ПРОПАСТ _
»На скупштини фабричких совјета владала је атмосфера која би се могла изразити овим: речима: Нећемо попустити“, Сећам се да сам рекао: „Бојим се да сте у сваком случају изгубљени. чак ако бисте и попустили. Али, ако одлучите да се борите, онда вас ми комунисти Мећемо оставити на цедилу“. Сматрали , смо, да је дужност радничких вођа да остану уз пролетаријат, Ми смо их опоменули, они су нас чак испсовали, али, онда када се видело да је угрожена република а с њом и пролетаријат, онда је наша дужност била да останемо с радницима, Постали бисмо. издајници да смо друкчије поступили.“ ) .
Владине трупе су 1. и 2. маја заузеле Минхен, На стотине радника револуционара је стрељано. Убијен је Ландауер. Левине је неколико дана касније ухапшен: суђење је одржано већ у јуну. Оптужен је за велеиздају. Смртна казна је изречена 3. јуна, Левине је стрељан 5. јуна.
ДИКТАТУРА МАСА, А НЕ ВОЂА Ј
Левине У свом говору третира суд као у основи сувишну мнституцију. Јуна 1919. ва суду се нису расправљала правна питања, већ питање власти. Његов говор није ви био намењенл члановима судског већа, већ минхенским радницима, У Баварској је заведена цензура, а лист „Црвена застава“ је био забрањен, буржоаска штампа је позивала у лов на људе. Суочен с таквом ситуацијом, Левине је сматрао да је дужан. да искористи сваку прилику која му се пружи за ширење истине.
У (Наставиће се) _
време рата као појединим,
е ближе Дражи _
[
Рађању југословенске Жонтраобавештајне службе претходиле су многе акције млегалаца-комајниста. За
— Добро нам дошао! — дочека га Дража.
— Јављам се по вашем нареЂењу! А: онда пођоше у сусрет један другоме. Загрлише „се,
— Чича мој драги!
— Перо, брате!
— Јеси ли ми добро: — настави Калабић држећи га за ми шке и радујући се што га ослови његовим старим надимком, којег је Калабић употребљавао једино кад му се обраћао пове-
са успетом обавили многе тешке,
аутентичних прича
(12)
— Још један инцидент и оде ти глава!. . Ти мислиш да можеш да се шегачиш на сваком кораку због тога што си у последњој борби ликвидирао два официра Озне..
— Господине команданте...
— Доста!
Мајор стаде мирно.
— Заповелајте.
— Рекао сам: доста!
И кад му се учини да је и онако већ срећену ситуацију са ла сасвим срелио, врати се кол Гајића и Дражиног пратиоца и предложи ла се мапо излвоји са њима: „Ађутант“ колико да га подсети стале мионо.
— И ти пођи са нама.
— То је мој ађутант ... Без њега. Гајићу. Никола Калабић
још чи корака није направио.
Воћда групе није знао шта сада Калабић смера. Страховао је да га Калабић не изда иако је у футроли имао парабелум сломљене уларне игле „Али. ко би га омео да изненадно зграти межтинтевео чеком четчику или криттом узме пиштољ “ напоави са њим шта хоће Довољно је да дође до пушкарања између њета и офимиог Озче Лаљет трагања У овом смислу. према Пражи -ме би више имало никаквог смисла Ј
— Шта је са Чичом% — 06рати се Калабић Дражином пра тиоцу 4 ;
Гајић увређено замнесе главу.
· Учинило му се да та Калабић од првог сусрета помало итнорише. а
— О томе ће вам Гајић рећи
—_ Тебе еам питао! — истрси се Калабић. А,
Гајић се полтронски _ убаци
између њих двојице Погледа навише према Калабићевим очима. шепурећи се порел њега. који је за главу био виши
— Ту је — рече Није тако далеко. | |
— Потребан ми је хитан кон такт са Чичом! — убрза он.
— Зна ли да долазим.
— Ја сам гаранција за ваш
сусрет — упдде Дражи прати“,
лап. — Послаг ме ла вилим да ли стварно долази господин ко-
мандант Никола Калабић, или то Озна некога врага комбисује... Он више никоме са стра не не верује... Било је група које су тражиле контакт, али он га није прихватао...
— Па како је Чича. :
— Намучио се док смо га некако сместили... Жељно нас очекује. Х у
ВРХУНАЦ · НАПЕТОСТИ
Била је блага зимска ноћ. Спремали су се да крену према Дражи. Калабић, као да се забо равио, повика: у
— Гардисти мирно!
— Гардисти! — задивљено изусти један од четника.
— Ала сте војници!... Алал вам вера! — похвали ихи Гајић. у
— Наредба господина команданта за став мирно важи и за вас! — опомену Гајић своје четмнике. у ;
Официри Озне су стајали У беспрекорном реду. Били су ми рни и нелаголно пратили како се Калабић, издвојен са Гајићем све више ближи њетовом аутомату. То је био један од нај опаснијих тренутака. Али, опрезна четири мајора Озне су за сваки случај држала своје пиштоље у приправном стању.
— Тардисти, моји драги! — на стави Калабић. — Вечерас идемо према нашем врховном кома нланту Заједно самном, пружиће вам се прилика да се рукујете са нашим вољеним Чичом. На челу колоне ићи ће Гатић за њим ја. па тако редом. Јесте ли ме разумели 7
У Пољицама се сретоше са стражарима бившет команданта четничке Вишеградске бригаде Дратишом Васиљевићем. Срдачан сусрет двојице старих при латеља. Нестрпљење Калабиће-' во и овог пута скоро да упропа сти акцију. Он уместо кратког разговора и распитивања о ситуацији. одмах пређе на оно што је било најтлавније и што је могло да изазове сумњу:
— Је ли Чича са вама"
Васиљевић та испитивачки по гледа.
а после рата као чланови организоване службе југословенски, обавештајци су компликоване и ризичне задатке, о чему делимично говори ч серија ових
Пише: Ђурица ЛАБОВИЋ
— шта је са Чичом% — наста
ви Калабић.
— Ту је.
— Далекот
— Педесетак метара, у једној брвнари. ј
Пођоше према брвнари.
Међу официрима Озне напетост. Помешали се са четницима. Неки од њих упорни, на хо ће да знају називе ранијих четничких бригада у којима су би ли. Гајић се и даље шепурио., Кад наиђоше на Дражине старешине, Гајић.заустави Калаби ћа и упозори га; '
— Ја ћу поставити страже!
— Дуплирај их — снађе се Калабић, Ј
— Нека ваши одморе!.., Кућу ће обезбеђивати наши људи.
УДВОСТРУЧЕНЕ СТРАЖЕ
Осоран, груб, нетактичан и претерано наметљив Никола Ка лабић се по ко зна који пут наднесе над Гајићем и понови:
— Удвојићемо „страже!... Од овог тренутка гарда преузима, обезбеђење Врховног команданта!... Јаснот.
Гајић је стајао мирно. је другачије наређење, _
— Јасно, команданте, Гајићуг
— Разумем,; господине команданте! з5
Ипак све се завршило како. треба. Официри Озне су се нашли на стражарским местима
Имао
"са правим четницима. Стражар
испред куће заустави Калабића. Иако су знали да Калабић долази, непознати официр му приђе и упита та кога да најави. |
=— Никола Калабић, командант Горске гарде!
Официр уђе у кућу. После петнаестак секунди се врати.
— Господин Врховни командант вас очекује самога! _ „Ађутант“ пребледе. Поче да сева очима. То је био најтежи тренутак за њега. Ко је знао ко лико их је у соби заједно са Дражом и шта ако Калабић ка же некоме од њих да је то официр Озне, па скоче, на њега, а
претерана његова опрезност, са
држањем машингевера у при-
правном стању и слично, само би могло да навуче већу .сумњу. Шта ако се он сам издвоји са Дражом, па направе план ликвидације читаве групег... Шта у другом случају, ако Калабић ипак уђе сам код Драже Напетост, неизвесност и не рвоза обузела је целу групу. ·
— Кажи ти, пријатељу врховном команданту да Никола Ка лабић ни код њега неће ући без свога ађутанта! ,
— Знате... ·
— Склони се! — скоро га одгурну Калабић, па се окрену према „ађутанту“ и додаде: Замном!... нио7
НЕОПРЕЗНИ „ГОРСКИ Ц др“ Искочише на вајат. Врата им
отвори други стражар. Никола прекорачи праг и погледа: о-
тњиште на коме је горела мала.
ватра. Наоколо чађави зид. Дра жа и још четворица устадоше са троношца. Стадоше мирно. Дража коракну према Николи, а кад овај поче да рапортира, застаде:
— Господине, ђенерале, командант Горске гарде Никола Калабић!... ДОЛИЈАЛИ
Средовечан човек, елегантно обучен, црнопут и просед, дуго је шетао улицама града на Вар дару, да. би се касније нашао
“ пред капијом, недалеко од старот здања готскот стила и гле дао фасаду троспратнице, на ко јој је само један прозор био осветљен. И кад на оближњем торњу сат откуца осам часова. човек пође према капији.
Застаде пред вратима на првом спрату и на месинганој пло чи прочита А. Ф. Кулић.
Позвони трипут кратко.
Врата се отворише,
У полуосветљеном — простору указа се висока жена, бледих
упалих образа у одећи редов-
нице. — Хтео сам код монсињора
Шта си се скаме-
рљивим писмима и извештајима. Касније су дуго седели и при чали. Стари искусни обавештајац“је овог пута жестоко подбацио. Пропустио је две прилике па да види да нешто није у реду: прву кад је наредио Калаби ћу да се издвоје сами у соби и направе план повратка и кад овај то није хтео по цену живо та, без присуства свог „ађутанта“. То је био идеалан податак за Дражу да види да нешто није у реду. И другу, кад је кра тко разговарао са целом групом официра Озне. Уместо да "их обаспе питањима (без обзира што су на то били припремљени) о свим четничким јединицама у којима су били од по четка рата и одмах да осети кроз одговоре конструкцију или врдања, па после тога да напра ви контраклопку, он је, судећи по свему више бриге водио о ко хжној футроли, пуној америчких и британских златника, нето о свему: другом.
Ухваћен је ноћу, док су се кретали у колони. Сваки официр Озне је ликвидирао свог -четника који је ишао испред њега. Све се обавило по плану и у савршеном реду. Три дана касније петнаесторипца Озноваца су се обријала, дотерала и "поново појавила на својим старим местима у Београду. Било им је наређено да ћуте, све док штампа Дражино хватање није обелоланила.
ПОДРИВАЧ
Андрије Кулића — рече човек откривајући правилне млечно-беле зубе. ,
Жена нестаде. Петнаестак се кунди касније врати се и позва та да уђе.
ГОСТ ИЗ АНКАРЕ
Насред собе, претрпане наме-
штајем стајао је човек педесетих
година у реверенди католичког
свештеника: сед,. средњег раста, широких рамена и изразито руменот лица. "-- Ја сам Касим Балоутлу. трговац из Анкаре — рече посетилац, пружајући му руку. — Андрија Кулић!... Изволите! Кина у 5
(Наставиће се)
20. АПРИЛ 1974, — БОРБА — СТРАНА 15.
Зи
20. АПРИЛ и
Београд, 1929. — На Конгресу уједињења 06разована је Социјалисти чка радничка партија Ју тославије (комуниста) СФРЈ (к). Конгрес је уз војио Подлогу уједињења, Практични акциони програм и Статут, и одлучио да СРИЈ (к) приступи Трећој интернаци онали. Усвојена је и Рззолуција о солидарности с руским и мађарским
- пролетаријатом.
Земун, 1940. — У Земуну и Београду дошло је до штрајка 2.500 радника аеронаутичке инду стрије, који је трајао три месеца. .
Призрен, 1943. — Фаисти су у селу Ландовици код Призрена стре љали двојицу истакнутих бораца и организатора ослободилачког покрета Косова. Бору Бук мировића и“"Рамиза Садика. Бразил, 1500. — Педро Алварез Кабрал искрцао се у Бразилу иу име Португала објавио њето во припајање Португалском колонијалном царству. Познати морепловац је кренуо за Индију, али се на путу удаљио од афричке обале у
правцу запада, према ко
пну Јужне Америке. Он је у ствари открио Бразил и одмах га протласио за португалску коло нију.
Загреб 1872. — У Загребу је умро Људевит Гај, књижевник, полити чар и творац илиризма. истакнути
борац и југословенски идеолог. Године 1830. Тај је објавио дело
ај
пационални 4
„Кратка основа хрватско-словенскога правопц сања“, у којој је латинл. цу прилагодио Вуковом начелу, тј. за сваки глас предложио једно слород.: Био је у Русији 1840. а У Србији 1846. а 1848. изг-"
·_ рао значајну улогу пор2л“
бана Јелачића, Гај је биран и за посланика ХРрватског сабора. Од 1836. штампао је „Народне из, лирске новине“ и „Данину. Илирску“ новим пра-“ вописом и штокавским наречјем.
Париз, 1883. — Умро-
је Едуар Мане, францут
=
ски сликар, један од за четника импресионизма и најзначајнији уметник другз половине 19 века. Мане је велики коле“ рист, са посебним даром · за дочаравање атмосфе~ ' ре. Међу његова главна дела убрајају се платна „Пар у Фоли Бержеру“, · „Балкон“, „Доручак у: пољу“ и „Олимпија“. “2
Танзанија, 1964. — Ос-: нована је држава Танза нија. Уствари, Тангањика која је децембра 1961. постала суверена држа“ ва и члан Комонвелта (а следеће године република) удружила се 20. априла 1964. са Занзиба ром у једну државу —" Танзанију са главним“ градом Дар ес Саламом.
Њујорк, 1965. — Коми“ сија за разорџужање у ко јој је било заступљено 114 земаља, наставила је рад у Њујорку после пе тогодишњет прекида.
Атина, 1967. — Грчка армија преузела је власт ' у земљи после војног пу ча извршеног 15. апри-' ла,
: = Шта најтре да му покажемт — моје оцене, |-
твој нови шешир или“згужвана кољла7
БРОЈ: 7017
(„Сан“, Лондон)
| УКРШТЕНЕ РЕЧИ
ВБодоравно: 1. Будак — муслиманско женско име, 5. Годишње доба — кратица испред додатка на крају писма — птица раскошног перја, 3. Страно женско име — грађевински материјал — кратица
"назива најјачег класичног експлозива; 4. Град У
Хрватској: 5. Хемијски знак за иридијум — предратни наш фудбалски клуб — охвир — хемијски знак за ербијум. 6. Оззака за полупречник круга — медицински прибор — град У Француској — озна.
ка У
математици за тачку; 7. Предлог — мехур — :
град близу Марибора — кратица мере за тежину; | 8. Хемијски знак за антимон — име нашег књижев вика. вобеловца — ствар (лат) — мера за површи ну; 9. Град на Малагаскару: 10. Погодбена речца — цивља животиња: 11. Једно сазвежђе — повратна заменица — врста једри лице: 12. Стансвници земаља на Блиском истоку =
највећи словенски народ
рударски
град у Босни.
Усправно: 1. Музички инструмент — (брана; 2. Рудник — кратица за војну пошту — један метал;
8. Подручје села —
индонежанско острво —" део
тела, 4. Ознака за аутомобиле из Мостара — град“
у Македонији ·— америчка
вовинска агенција; 5.
Хемијски знак за фосфор — место у“ Словенији купа — свеза, 6. Тридесето слово ћирилице — лич ност из познатог Сремчевот дела — младунче једне домаће животиње — предлог: 7 Велики спев особе које дају знак за почетак трке — лична за'
меница; 8. Дело Горког — миш (нем) —
у Хрватској; 9. Легзда
место |
вајближа Земљи — иници
јали нашег филмског и позоришног редитеља („Су мњиво лице“) — планина “ Србији; 10. Индонежан
ска новимзске атенција — хрватски назив за април.
7016 ; ВБодоравно: 1. Абу — топ; 2. Спуст — цитра; 3. ·
РЕШЕЊЕ БРОЈА:
Пантагруел; 4. Ортак — седло: 5. Ра — = ав; 6. Трен — Баез (Џоан); " Дара пао на голман —- ИБ (Ивков Бора): 9 Интер — Тоска; 10. | Лав Толстој: 1. Ирена — Атила; 12, Ара — ИЛО.
Устравно: 1. Спођ — мили; 2. Апарат — Дина-. ра; 8, Бунт — Др — Аг — Твер: 4. Уста — зеро Етна: 5. Так — Мн — ал — роа: 6. ЦГС — АБ (Алек самдар Белић) — СМ — ла: 7. Тире — сала — ос ти: 8. Отуд — ке — АН (Александар Николић) стил; 9. Прелаз — пиколо; 10. Алов — Баја.