Borba, Apr 20, 1974, page 4

ликовао је

БОРБА

Указом од 18. фебруара 1962 . Председник Републике од„Борбу“ поводом 40 годишњице излаже ња Орденом заслуга за на род са, златном звездом и указом од 18 марта 1972 по водом 50 годишњице лљ ста Орденом братства и је

динства са златним венцем

Доста је учињено у 0о6бласти марксистичког 0о6разовања радника од 21. седнице – Председништва СКЈ и Писма: у 3.000

„школа самоуправљача учи или је завршило више десетина хиљада радника, основано је око сто клубова самоуправљача. а у оснивању је још то лико. Самс у школи самоуправљања — „Миленти је Поповић“ учи око 30.000 радника из непосредне производње. Проширују се стари облици марксис

тичког образовања и настају нови.

Једном речју учињен је продор организоване дру штвене акције и у овој значајној области где је владала прилична збрка. Технократско - либерали стичка теорија и пракса о спонтаном образовању. о томе да смо исувише институционизовали друштво, па радничка класа не може да развије сопствену стваралачку снагу практично су биле затвориле врата мар ксизму лењинизму. а широм отвориле врата буржоаским и антимарксистичким погледима.

· Продор је направљен, али то није довољно! Није довољно и због тога што данас близу пва милиона радника учествује у изабраним органи м: самоуправљања у ООУР. радничким контро лама, у делегацијама. самоуправним органима општине. месним заједница _ма И не само због тога, Спровођење новог Устава. посебно у области Уудруженог рада, неминов но захтева нова мерипа успеха или неуспеха. „обухватања“ марксистич ким образовањем, и нову лефиницију шта је „марксистичко образовање 7 самоуправном социјали стичком друштву. Примера. ради: у Прибо ју је 8.000 упослених, ол тота око 1.500 радника учествује у изабраним ор танима, а сви су зајелно У подједнаком положају тамд, где се ствара и распоређује доходак, на рад-

Раде Вујовић

ном месту, као самоуправ љачи. Очигледно је потребно свима марксистич ко образовање, зато је псограм клуба самоуправ љача тако кројен. учени“ ци су свих 8.000! Или: У металуршком комбина ту у Смедереву марксис тичко, образовање је састлвеНИ део развојне политике целог комбината, ог вноправан другим обли пима образовања (кроз семинаре. саветовања итд „прошло је“ близу 3.000 оалника. од тога кроз трипремрве семинаре СК близу ''500).

Није марксистичко 06-.

разовање. као што се то често схвата, нека врста надградње (предавач три ча ралницима. ови „уче“ а колико ИМ у пракси помаже то ]: лтоуга ствар), опо је саставни део новог продукционог односа. зко самоуправљање схватимо У духу новог Устава као јединство рада. обра зовања и управљања. ООУР је у ствари синте за самоуправне праксе и марксистичке Науке. обо таћене самоуправљањем у Југославији.

Сасвим је разумљиво што су се људи који се баве овим послом (њих око 300. на саветовању У Ззећу Савеза синдиката Југославије. залагали ла се наука укључи као драгоцена помоћ и „реф лектор“ у свај велики по духват.. Речено је да се “7 Крагујевну. где око 16.000 ралтика учи Марк-

„са. и марксизам. не осеђа

повољно деловање науч“ них иптсттитута, сем. донек ле Имститута за политич ке науке.

Посебан знача; овог са ветовања је баш у новим

о =

оценама удру ог рада, новом гродуклионом водвосу, из којег израста пела .архмтектура. свмоул : оављања. Отуда — нова мерила. нови захтеви и

за учитеље и за ученике. вова дефиниција марксис тичког образовања. да би марксизам постао својина радничке класе. А тиме и материјална снага самоуправног развитка.

4, СТРАНА — БОРБА — 20. АПРИЛ 1974.

У СУСРЕТ УП КОНГРЕСУ СК СРБИЈЕ

ЗА ТРЕЋИНУ БОГАТИЈИ

Борба Савеза комуниста Србије за бржи и складнији привредни развој уродила је значај ним плодовима захваљујући. пре свега. пожртвованом деловању радних људи, радничке класе посебно. У Републици је тако између два конгреса. поред свих тешкоћа, колебања, па чак и деформација, значајно повећа на производња, измењена је со цијална структура становништва, повећан број. запослених и створена бројна радничка класа. Република је у последњих шест тодина обогатила економске од носе са иностранством, створене су многе привредне интегра ционе целине, измењена је еко номска структура села. Да су

ра нових путева, проширена же дезничка прежа изградњом пру те Бор—Мајданпек и дела магистрале Београд—Бар, али су и укинуте неке нерентабилне пру ге. Изградњом пловидбеног система „Бердап“ створени су услови за бржи развој речног саобраћаја. Проширена је мрежа аеродрома и модернизован је ва здушни саобраћај, број путничких места је готово утростручен. Врло брзо се развијало и гра

. Ђевинарство, остварујући просе

промене биле врло значајне ка

зују и подаци, по којима видимо да је национални доходак повећан за 32,8 одсто, запосленост за 19, а животни стандард за 31 одсто.

Индустрига вуче напред

Индустрија је у прошлом пе риоду имала најбржи, иако неравномеран, темпо развоја и представљала је основу целоку пног привредног и аруштвеног преображаја Републике. Осно вни импулси у повећању индус тријске производње долазили су из хемијске и металне индустрије, обојене металургије и производње _ електричне енергије. |

Друштвени производ растао је годишње за 7,4 одсто, што је било више него раније, на поче тку остваривања привредне ре форме. Физички обим индустри јске производње је у 1972, годи ни повећан у односу на 1968. за 48,9 одсто, или сваке године по 10,5 одсто. Због стабилизацноних мера, успорен је раст производње у 1973, години на само 1,1 одсто у одосу на претходну годину.

Индустрија у овом периоду по стаје водећа привредна делаткост, с неуједначеним темпом развоја, али и заостајањем позитивних промена у структури промззодње. Мако је повећана производња енергије и сирови на, њихово недовољно учешће у укупној производњи представ а најозбиљнији проблем — даљег развоја.

У Србији је, измећу два кон-

. греса, изграђено 3.420 километа

чну стопу раста од 15,2 одсто го дишње — већу од свих осталих привредних делатности. Између 1968—1972 изграђено је 256.000 станова, а извођење грађевинских радова у иностранству по расло је од 157 у 1968. години. на 28,5 одсто у 1972. години, У односу према радовима у земљи.

Динамичан развој захтевао је и бржи темпо запошљавања. периоду између 1969—1972 годи не запослено је око четврт милиона нових радника, или, сваке године за по 4,3 одсто више него претходне, Ипак, то није смањило одлазак на рад у иностранство, тако да је сада ван земље 230.000 радника из Србије. Повећана производња се нормално одразила и на промет, па је само у трговини на мало про мет повећан за 142,2 одсто, а у угоститељству и више од два пу та! Ипак, не може се заборавити да су повећани промет пратиле и деформације у друштве но-економским односима, да се доходак преливао из производње у промет на основу монопол ског положаја трговинских организација, који још није превазиђен. Централизујући средства друштвене акумулације, прометне организације, заједно с банкама, постајале су центри

"економске и политичке моћи и

кочница даљег развоја самоуправљања. Миа

Неумерена потрошња

У економским односима са иностранством, забележено · је повећање извоза за 16 одсто го дишње, а увоза га 14,2 одсто, Обим увоза је, "ипак, стално био већи од извоза, углавном због увоза сировина и репроматеријала. Поред тога што није оства рен један од основних задатака привредне реформе у овој 06дасти, да се максимално и ра-

ционално користе домаћи извори сировина, овако негативном развоју размене с иностран ством погодује и неорганизована спољнотрговинска мрежа.

Неконтролисаном увозу при-

Адружила се и стихија на „сло-

бодном тржишту“, пораст цена. које су безуспешно замрзаване неколико пута. Тако да су, поред све административне _контроле, а можда баш и због ње, цене индустријских производа расле за 8,7 одсто, а цене роба на мало за 12,3 одсто годишње. Последице либералистичке политике осећале су се и у сталном раскораку између потрош ње и производње, Почев ол лич не, па до опште и инвестиционе потрошње, при чему је ова пос ледња увек извлачила највише. Познато је да је инвестирање ; привреду опадало (од 75,4 у 1968 години на 66,2 одсто у 1972.) та „ко да су у последње две године морали бити преиспитани многи инвестициони програми, проце нат непокривених инвестиција је смањен, а изградња многих објеката одложена,

„Постигнути су почетни резул тати у стабилизацији привреде. Покривен је добар део губитака, тако да су до прошле године осталн губици 593 организације у износу од 754 милиона ди нара, или за 7 одсто мање у односу на 1972. годину.

Први резултати _ пословања, почетком ове године, охрабрују ћи су, што је закључено и на не давно одржаној седници Централног комитета посвећеној економској ситуацији Републике. Привредне токове карактерише узлазна линија, али најва жнији задатак комуниста неће бити само просто „одржавање паре“ у локомотиви _ развоја, већ и усавршавање неких бит» них елемената привредног сис тема. То је, најпре стварање си стема планирања и дугорочног развоја, а затим друштвеног до говарања и самоуправног спора 'зумевања о свим битним еконо мским питањима, почев од цена, па до удруживања,

Мораће се више повести рачу на и о усаглашавању регионалних интереса, што треба да укло ни „материјалну основу испоља вања и учвршћивања фракционашких националистичких групација“. Савезу комуниста и ра Аничкој класи је неопходан сло

_ боднији развој, бржи путеви на

претка и они ће их, сталном спо собношћу за проналажење нових решења, свакако и оства-

ити. у, Јован Радовановић

| ОСВРТ |

« |;

Коме смета "радничка већина

Зашто се после Шисма и раскида са либерализмом толико говори а радничкој већини“ Зар у социјалистичкој организацији друштвеног и политичхог живота, толико година после револуције (тек) треба говорити о стварању радничке већине7 То су питања која се свакодневно постављају. и о којима је посебно било више говора у расправама о документима за партијске конгресе.

Занимљиво је да су стварање радничке већине, дакле и већег утицаја Савеза комуниста, испуњавање његове авангардне улоге, две различите струје — либерализам и догматизам — различито виделе, али су на исто излазиле: да улогу СК треба свести на што је могуће мању меру. Пс либералистичком схватању, како се то недавно чуло на саветовању, у Марксистичком центру ЦК СК Србије, СК је претварав у привесак „машинерије за стварање профита“; догматиџи и бирокрте су јачање улоге СК ехватили Као враћање моћи државном. централистичком апарату. Резултати су, дакле, исти. СК се „одвозио на споредни колосек“. а с њим и „смиривао“ утицај радничке класе, који је за обе фракције био — сувише радикалан,

Објашњавајући актуслност стварања радничке класе већине баш данас. Најдан Пашић је рекас да такве расправе нису постотале ни у време осаивања КПЈ. јер је она имала јасан модел лењинистичке партије, да се ло тога дошло касније. на УТ конгресу. када се Партија прилагођсвала самоуправљању. Наравно, друга је ствар била Што су неке струјето касније тумачиле на евој начин. Радничку већиву је реорганизација СК 1966. године мало „заобишла“ да би се том питању вратили данас, под притиском недавних скретања, чврсто се опредељујући ва јачање утицаја радника као привцип.

Данас је зата јесно коме смета радничка већина. Јасно је одакле потиче и теза о „форсирањ““ радништва. о стварању нових функционера. Са срганизовањем удруженог рада на уставним начелима ово ће питање бити све мање „форсирано“, чак и тамс где то данас јесте. јер ће нови односи наметати — стварну радничку већину. (Ј. Р,) Е

Цене пуне буџете

Не са једног места последњих дана се чуло упозорење да су због високог раста дена и номивалног пораста личних доходака буџети све богатији, а привреда све сиромашнија. и да то намеће потребу хитног радикалнот мењања система захватања докотка из привреде. и

Већ дапно је утврђено да садашњи систем алиментирања прихода буџета и фондова. фискалним путем погодује буџетима и осталим који узимају средства од привреде. Не у једном документу је наглашено, сада у Уставу записано. да што пре треба прећи на нови систем финансирањг у којем би ствараоци дохотка одређивали и величину и намену давања за поједине ви-

дове ванпривредне потрошње, путем самоуправних договора. Последњи извештаји потврђују да се у остваривању тих прокламованих начела касни. и то не мало. )

Не без разлога је сада захтевано да се повећани лични дохоци не оптерећују изнад укупног износе узимања у прошлој години, да се тај исти принцип примењује и код пореза на промет и осталих законских одредаба, ад посебно код царина чији садашњи систем „представља један ол основних фактора раста такозване „увозне инфлације“ Наргено водећи рачуна и о обезвреЂђивању прихода буџета преко инфлације. Е

Још нема сређених података о свим приходима буџета и фондова, за прва три месеца. Ипак, претходни подаци показују да се и даље релативно зисок прихол буџета и фондова формира од пореза, и то 44 одсто, затим од приноса 29.6 одсто. У три месеца приходи од царина и дажбина су били већи за 33 одсто, што је неоспорно мање од пораста увоза, али то је ипак и даље остао значајан извор за повећање буџета.

Изгледа да се буџети и друти који су обезбеђивали приходе фискалним путем тешко одричу од раније стечене привилего-

„а аН 4 ПИ ЦВШ РВИИ а

ДРУШТВЕНИ ДОГОВОРИ

Три ене

гетено неспоразума

Снабдевање струјом зависиће убудуће од ефикасности деловања

електропривредних предузећа

Друштвени договор, поједностављено речено, о струји, требало би да се оствари у најскорије време: Њиме би, како се предвиђа, требало да се усклади производња са потребама. На тај начин би нестала ограничења _ потрошње електричне енергије за привреду и мрак по ку"ама. Циљ, на први поглед обичан, у време садашњих — електроенергетских тешкоћа као да је превише оптимистички. Јер. Колико јуче. инж, Душан Илијевић, председник Комитета за енергетику Савезног из вршног већа, предложио је електро привреди да уведе „оштру рационауизапију потрошње и готово примо | оа потрошаче да више штеде струуз (Мосталом. овај предлог је и разумљив кад се зна ла овогодишњи мањак струје енергетичари процељују на аве милијарде киловат. часова. и када се главне тешкоће очеУ друтом полугодишту.)

Лрост збир објеката

Снабдевање струјом, иначе завитиће убудуће од реализације најавзеног договора тачније ол ефикачости изградње енергетских објека а Напајање електричном енергијом

годинама које лолазе зависи и од зугих неопхолних споразума које

мтрт договора — како му замера-

п сами електропривредни стручмуци — не садржи.

У ствари. републике и покрајине ју припремиле Напрт Аруштвеног „оговора о основама развоја елекгропривреде од 1974. до 1980. године Ки даје основе за развој електро'"зивреде. затим електроенергетски у данс потрошње и потребно пове-

ћање производње, али и начин обез беђења финансијских средстава за изградњу електроенергетских капацитета, рудника угља и урана за по требе електропривреде. Све то, пре двиђено Нацртом, ће обезбедити по раст производње и преноса струје са 37 милијарди киловат часова колико је било лане — на приближно 76 милијарди у 1980. години, То практично значи да ће се производња повећавати по годишњој стопи од десетак процената. Само се по се би разуме да Нацрт садржи и друга значајна решења која треба да доведу Ао повећања производње струје. Тако се првенствено рачуна са домаћим изворима, а предвиђено је да цео систем ради као јединствен, и слично. | |

Али, извесни такође значајни детаљи нису решени. Овај договор не садржи списак конкретних објеката. с. роковима изградње и пушта-

„ња у погон до краја деценије, Елек

тропривреда је засад углавном сачи нила прост збир објеката које су пре двиделе да граде републике и покра, јине. Шта више у појединим републикама — чак и неким где се појав љује мањак струје — нема још са+ гласности о приоритету изградње 7 оквиру саме републике. Електропри вредна предузећа се, благо речено. гложе чувајући своје уске интересе Сви би, наиме, хтели неку своју струју. У међувремену привреда одваја средства за развој енергетике а нема довољно струје, Рокови про-

лазе Објекте о којима се сада го-

вори како је пре — неколико дана на седници Управног одбора

"ЈУГЕЛА рекао члан овог тела инж,

Ибро Имамовић — требало је почети градити пре три године, А о њима се још разговара!

Исто тако, договор није утврдио политику цена за електричну енергију, и, упоредо, за остале врсте енергије, без чега нема сигурног раз

воја. Карактеристично је да није од.

ређена висина иностраних кредита без којих се такође не може изврши ти планирани програм изградње. Ове три, да тако кажемо, замерке, откри вају суштину енергетских неспоразума. МЕ) И |

На потезу привреда

Све то, истовремено, указује да важан део посла није завршен, Судећи по свему договор, о коме је по стигнута начелна сагласност, а поје дина републичка извршна већа су му већ дала прелазне оцене, биће по тписан без ових „исправки“. То пра

ктично значи да овај други део по-.

сла треба да заврши електропривре да. Познато је, наиме, да је Савезно извршно веће и раније, чак и посеб

ним писмима, упозоравало Заједни- ,

цу југословенске електропривреде, то јест, електропривредна предузећа, да се међусобно споразумеју о програмима изградње, стварању јединственог енергетског система, политици цена и слично. Сигурно је ла

је то и најцелисходније решење —

ако не једини пут — да електропри вредна предузећа регулишу ова пи тања упоредо са доношењем догово ра. Њихов споразум, у суштини, тре ба ла буде нека врста анекса друш твеног договора. Само на тај начин може доћи до колико-толико жеље ног повећања производње електрич не енергије.

[ ПОАВУЧЕНО |

. | бије) Бошко Кијурина.

ване позиције. (С. Б.)

Клоди иормија |

Бећина младих. још сматра да све стареши не обављају малте не исти посао — командују и обучнају војнике. Ретко ко зна, рецимо, да у војсци има више од шездесет занимања почев од командних до наставничких, да у Армији има професора војних школа, доктора војних и војно-технич ких наука, специјалиста итд. Мали број омладинаца зна да се шез десет одсто старешина · у току каријере усавршава школовањем У земљи и иностранству. (Генерал - потпуковник Дане Ћуић у „Народној армији“)

Општинско политино

Годинама фабрика „14. октобар. у Крушевцу није купила ни један стан. Ове године набавила је 50 станова, иако јој треба много више. Гради се мало, мада се многи радници интересују за градњу у | друштвеној или сопственој режији. Али у Крушевцу мали плац. стаје 50.000 динара. А реч је о земљишту које је општина откупила од власника по багателним ценама. (Воји слав Андрић, на седни ци Координационе комисија Синдиката Ср-

К ТЕ

— Свалцта, Фићо! Критикују нас што у нор

- дијским земљама нема наших туристички тростеката, а не кажу ни где се те земље налазе. |

(КАРИКАТУРА: М. , ДОБРИЋА)