Borba, Apr 24, 1976, page 5

| |

Председник Привредне комо Југославије Илија Вакић је У уводној речи на јучераш њој седници Скупштине Приедне коморе Југославије из нео најновији податак Народне банке Југославије да су за | учени извозни послови на~

· ше привреде до краја првог | тромесечја ове године били за

44 одсто већи, него у истом пе | риоду прошле године. То нагд _ вештава да ће се раст извоза наше привреде наставити и у каредном периоду. Вакић је. такође, истакао да остварена

повољна. платно-билавена ситу зција наше земље у првом тро месечју као и друга позитивна. кретања, представљају солиддугоснову за преброђавање из

весних тешкоћа са којима се наша привреда суочава.

У раду јучерашње Скупшти не Привредне коморе Југосла

"вије, на којој је дата оцена привредних кретања у овој го дини, учествовали су: члан Из вршнот комитета Председниш тва ПК СКЈ Мунир Месиховић, савезни секретар за тржи ште и цене Имер Шуља, члан. бавезног извршног већа Гојко _ убипарип и секретар у Секре таријату СИВ за праћење при вредних кретања Нисим Конфино. '.

Пошто је нагласио да се налазимо у једном веома значај. ном периоду развоја и у годи ви у којој се преламају веома важни _ друштвено-економски послови и задаци, Мунир Месиховић је истакао да смо сувише дуго радили и пословали у условима високе инфла _ дије И у околностима у који ма је било могуће улагати без покрића, трдшити и оно што није зарађено и подмиривати | обавезе из неоствареног дохот ка, да би сада прелазак на но "ви систем могао да остане без последица по текуће послова ње привреде и програме развоја, Отуда је и тежина и сло женост задатака који се нала · зе пред нашим ортанизација~

ма удруженот рада, које исто

времено морају да савлађују препреке „на. путу .. пласмана

_ САРАЈЕВО | и пр

(Сарајево, 28. априла Око 80 научника и друштвено-политичких радника из цеЛе земље окупило се данас 7, Сарајеву: на симпозијуму пос већеном удруженом раду У теорији и пракси. Организато ри су Трећи програми Радио-Сарајева _ Радио-Загреба и Радио-Београда. (

_ Оценивши да је за југосло венску теорију и праксу ова тема изванредно значајна пред седник Скушштине БиХ ЖХам.

' Џџ

Издавачки савет НИТИ „Бор ба“, на седници одржаној јуче констатовао је да је прошле тодине постигнут значајан, пораст обима пословања овог предузећа у целини уз врло значајан пораст дохотка У односу на 1974. годину. Забележен је пораст тиража готово свих листова. а узлазни тренд тлавних издања куће карактеРристичав је посебно за ДРУГУ Подовину године. Најзначајније по стварним ефектима и домету је свакако то што је осново издање куће, лист „Бор ба“ наставио ла повећава = свој углед и тираж.

На седници, којој је предсе давао Марјан Рожич, председНик Савета, речено је да је основна пажња посвећена оријентацији на активно, објектив Но и ангажовано тумачење по-. литике СКЈ и подршку акција, Социјалистичког савеза као, Фронта организованих сопијалисти их снага · у

У издањима НИГП „Борба“ Присутан је; како је речено. активан ' однос према свим о„сновним питањима нашег саМоуправног развоја. јачању о Зиције радног човека у смислу одлучујућег утицаја на друштвена кретања на свим нивоима. равномерније и објектив није се презентира укупно дру' штвено биће- република и по-. Крајина и рал органа и орга„ћизација федерације, уз тежи“ ште на зајвдничким интереси-

'и система. плаћања,

"Удружени рад у теорији

Скуп око 80 научних ', друштвенпо-толитичких радника из целе земље ј : | 2 |

својих производа и унапређењу производње _ |

— Сматрам да је у садашњем тренутку за нашу привреду и читаво друштво од изу зетног значаја — нагласио је „Месиховић предузимање свих неопходних акција и ме ра ради, убрзања привредне ак тивности за превазилажење из весног. успоравања раста инду стријске производње и, посебно, за постизање даљер порас. та продуктивности рада. рационалног коришћења располо живих капацитета, постизање већег дохотка и на тој основи повећање резлних личних до ходака и животног стандарда ралних људи“. ·

Месиховић се у даљем изла тању осврнуо и на значајне 'за датке који предстоје у усагла шавању привредног система са Уставом. јавној дискусији а Нацрту закона о удруженом раду и активности на доноше њу средњерочних “планова раз воја: Он је, посебно, у свему томе истакао значај активнос ти Коморе, а нарочито у спро | вођењу новог система обрачу навања и плаћања. Остварива ње. новог обрачунског система нагласио је Мунир Месиховић, има кру пан лруштвено-економски зна чај. У суштини се ради.о реформи'у овој области без ко је се не могу. замислити стабилни доходовни односи и на "тој основи успешан развој самоуправних _ социјалистичких односа. Ј

Имер Пуља је, поред осталот, истакао да позитивне еле менте које смо постигли у при вређивању у првом тромесечју ове године не бисмо смели под ценити ако хоћемо да остваримо циљеве Резолуције еко момског и социјалног развоја наше земље за ову годину. Ра ди се, наиме, о позитивним тен денцијама у погледу стопе рас та робне размене са иностран ством. У том смислу треба има ти У виду и позитивну тенден цију извоза на конвертибилно подручје.

(Танјут)

акси_

дија Поздеђац је изразио уве рење да ће симпозијум пред „стављати допринос уопштава-. њу наших богатих искустава и теоријских сазнања стечених у с"бодној активности на изграђивању социјалистичких самоуправних друштвених односа на начелима новог „Уста ва, али истовремено и подсти цај самоуправној пракси у ка јој се проверава и верификује све ново што унапређује те

односе. ГИ Д.

СРЕДСТВА. ИНФОРМИСАЊА

4 Повећање ЈУГА

АМБИЦИОЗНИЈИ

| ПРИВРЕДНА КОМОРА ве пи СРБИЈЕ | % “ а | " Ре Преломни НЕ бај _ тренутак за

привреду Њ

Издавачки, савет НИГП „Борбе“ о пословању предузећа КД прошлој година |

ПРОГРАМ РАЗВОЈА; Са јучералње

% ма и тражењима најбових ре- ,

шења за њихову реализацију, Констатовано је, међутим. да је највише учињено на 'пре

зентирању текуће информаци- |

„је. а да се још доста може и мора учинитију студиознијем приступу појединим питањима.

асреативнијем доприносу разра.

ди одређених одлука и мера

"пруштва. ономе; што, превази- |

лази оперативно лневно новинађско-извештачко реаговање,

покретање Омладинске политичке школе „Борбе“ опење но је као најзапаженија акпи“ ја у прошлој и овој години, за коју је речено да има из“

„женог рада најважнија су пи

Радничка класа | "креатор друштвених односа Саветовање са секретарима отитинских комитета, о Нацрту закона 0 удруженом раду . 3:

| Развдј самоуправљања, самоуправно удруживање и пла нирање, расподела дохотка и пословање организације удру-

тања рада сваке основне орга_ низације Савеза" комуниста. Ако Савез комуниста не буде у средишту ових капиталних питања он тада неће вршити свој основни историјски задатак — предводити и усмерава ти развој самоуправног социјализма, и биће потиснут на решавање споредних. »

Ово је речено у уводном из лагању о идејмо-политичким основама Нацрта закона о уд. руженом раду и задацима ск Србије, на саветовању са сек ретарима општинских · комитета. Дводневно саветовање, која је јуче почело у. Београду, организовао је Извршни ко-

митет Председн Ма редседништва | Ц6 но 1 ОДГОВОРНО: Иват ије | у тамбољић секрета ИзврПосебно је.указано на уре- шног "комитета Придседнина ђивање самоуправних друшт- "тва ЦК СКС вено-економских односа измеЂу ООУР, између производних и . прометних . организација. Ако се тиме буду бавили искључиво стручни и руководни ортани а збору радних људи, радничком савету и партијској организацији буде датоу задатак искључиво да надзиру радну дисциплину, долазак на посао, боловања и слична питања, стварамо услове да по новимо грешку из претходног раздобља — руководни, посло водни им стручни органи бавеБут се регулисањем друштвених бдноса у име радничке класе и радних људи, а партијска организација проблемом организације, рада и дисциплине "

ЗАЈЕДНИЧКИ, РАВНОПРАВ

Говорећи о развијању свести социјалистичког самоуправљања, Стамболић је нагласио да је потребно развијати свест и идеологију СКЈ на принципи. ма =— свако за себе и за све, заједно. равноправно и одговорно са другима. То значи усаглашавање, поштовање свог али и туђер интереса, споразу мевање и договарање у решава њу свих питања.

Тако се самоуправљање неће свести само на питање веће или мање демократизације процеду ре одлучивања већ се развијаги квалитетно нов однос који се заснива на организованој бор би мишљења. Тиме ће се по већати и ефикасност самоупра вљања јер ефикасност не значи само брзину одлучивања већ квалитет одлуке и последице које онз изазива — иста

По речима Ивана Стамболића, секретара Извршног комитета. застоји у развоју самоуп

== к

ПРЕДСЕДНИШТВО САВЕЗНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ рану СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РА

и Правци активно | јавној расправи о Нацрту

Мзузетан значај, закопа о удруженом, раду за наш целокупни развитак захтева да се све друштвене снаге ангажују у активндстима око његовог даљег припремања, усвајања и 'спровођења, Идеј но-политичку основу расправе о Нацрту овог закона представљају Устав и закључци Треће

седнице ЦК СКЈ од 17, априла 1976. године, По-

лазећи од: тога и друштвене улоге ССРН. Председништво Савезне конференције сматра неопходним да укаже на основне правце политичкот деловања које тим поводом треба да дође. до изражаја у целом нашем друштву. ' Закон о удруженом раду представљаће ново моћно оружје радничке класе у њеној борби за даљи развој самоуправљања у процесу рада и друштва у целини, за. учвршћење водеће улоге коју,она у савезу са свим радним људима има у

изградњи социјалистичког друштва, за доследно ·

остваривање уставних начела и одлука Десетог. конгреса СКЈ. У том закону су разрађене основе за решавање свих важних питања која се тичу остваривања права људи тамо где раде и живе и управљају. организовања удруженот рада на самоуправним основама, стварања, услова за пуно самоуправно одлучивање о условима и резултатима Рада и усмеравање целокупног материјалног и друштвеног развитка,

Сама природа новог закона и његов значај опредељују и целокупну активност коју треба водити у: току јавне расправе о: њему и приликом

његовог усвајања. Неопходно је да се целокун- ·

на ова активност Боди на најширој основи, да у" њој узму учешће сви радни људи, њихове самоуправне организације,и заједнице.

Јавна дискусија треба да се води у свакој средини, У свакој основној организацији удруженог рада, месној заједници и самоуправној интересној заједници у свим друштвено-политичким и друштвеним организацијама. У тој дискусији тре ба' да се изрази пуна самоуправна опредељеност наших радних људи, њихова спремност и одлучност да се и даље боре за продубљивање социјалистичког самоуправљања тамо где раде и жисве, да стваралачки и одговорно учествују у ретлавању свих важнијих друштвених питања и доношењу одговарајућих одлука. Учешће у овој дискусији треба свако да схвати као своје са-, моуправно право и обавезу, да стваралачки учествује у припремању овог закона, да својим пред лозима и допунама допринесе његовом дефинитивном уобличавању а својим деловањем његовом спровођењу у дело. !

' Истовремено на сваком месту где се ради, живи и управља треба критички сагледати целокуп ВУ досадашњу самоуправну праксу,и утврдити у којој мери су досадашња остварења У изградњи нових односа у ООУР и месној заједници, самоу,„ правној интересној заједници и другим самоуправ нвим организацијама и заједницама у складу са разрађеним уставним начелима. Да би се то по-

ј И . „ 24, АПРИЛ 1976. — ВОРБА — СТРИНА 5.

44 ДР До

сти (СРИЈ

оститло нужно је да се људи што боље упознају | са суштином нових односа у удруженом раду, да | им се пруже прави одговори на разна још увек. нејасна питања и да се "мобилишу против свих и туђих схватања и антисамоуправних снага. Овако. , вођена расправа представљаће широку политич- ма ку битку за самоуправљање. | . ј ;

А У Социјалистичком савезу као фронту ор-. 1 ганизованих социјалистичких снага треба

ђ да се остварује најшира друштвено-политичка активност и координација. Посебне задат-

ко имају. сивдикати, као носилац организоване политичке акције у удруженом раду. Неопходно | је обезбедити све услове да се води слободна Ми стваралачка и конструктивна дискусија У месним Ти заједницама и самоуправним интересним заједницама и делегацијама Скупштина друштвенополитичких заједница.лљ пау

Сем тога у пуној мери треба да буду ангажо- Ри вани људи у научним и стручним институцијама,, друштвеним организацијама и средствима инфор- · ЛО мација, а значајна улога припада и народним уни М | верзитетима. факултетима, и школама, клубовима самоуправљача и разним трибинама. Такође треба обезбедити да у ове расправе буду широко укључени људи који живе и раде на селу. “

Посебну пажњу треба посветити упознавању наших радника на привременом раду у иностран“ ству о целокупној овој проблематици, а нужно је , обезбедити и то да се са садржином закона упознају и наши пријатељи у иностранству. | 2 4 ни и облици деловања у циљу укључивања ' у јувну расправу. приступили су изради конкретних програма активности, а договорена је и сарадња са одговарајућим органима и организацијама у федерацији, у циљу координације Р. заједничке активности у току расправе о Нацрту • | закона. Председништво сматра да је неопходно да се заједничким деловањем у ССРН остварује

координација друштвено-политичке активности на || свим 'нивоима политичког организовања, . , |

Такође ће бити успостављена стална сарадња | између облика деловања СК ССРНЈ и њених ор“ Н || гана са одговарајућим "органима и облицима де“ “2: ДО „ховања републичких и покрајинских конферен- , || ција ССРН, а по потреби организоваће се и зајед ј ничке акције у месним заједницама и општинама. Неопходно је да се у ССРН даље разраде она пи тања, која су у Нацрту закона покренута, а нужно је обезбедити и њихову примену у пракси.

·__ У СК ССРНЈ треба да се остварује и стална у сарадња са Скупштином СФРЈ и руководствима друштвено-политичких организација У Федера-

цији, . ;

| Савезна конференција ССРНЈ, њени орга-

Београд, 22. ТУ 1976, год.

равних односа; вербализам и спорост у тражењу решења ни су увек и једино израз свесног отпора самоуправљању, већ че сто недовољног знања, способ _ности, а из тога и храбрости да се са начелног пређе ва 'конкретно. Истичући да осмовна органи зација СЕК не може да чека да неко други покрене и донесе решења ко и са ким треба да се удружи, јер тај „неко“, нека друга власт, неко друго, управљање мимо самоуправља ња радних људи треба много брже да ишчезава — Стамболић је рекао: „Пут праксе је тежак, напоран, али зато једи но исправан, то је пут којим се једино доказује и могућност и немогућност решења која су

као је, између осталог, секретар Извршног комитета Пред седништва ЦК СК Србије И-. ван Стамболић. |

У току поподневног дела са ветовања о'уводном делу Нацрта закона о удруженом ра ду говорио је директор Репуб личког завода за привредно планирање Милош Синђић.

У наставку јучерашњег саве товања у ЦК СКС члан Извр шног комитета Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије Добривоје Видић је. одговарајући'на

· питања, говорио о актуелним

међународним проблемима, предстојећој конференцији не сврстаних земаља у Коломбу, кретањима у радничком покре ту у свету, као и о питањима

| | ПРЕДСЕДНИШТВО САВЕЗНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРНЈ |

Закључин о остваривању политике | повратка радника са привременог | | "рада у иностранству |

А | Председништво Савезне конференције ССРНЈ размотрило је 22. априла 1976. године | остваривање политике повратка радника са привременог рада из иностранства и с тим у ве- || зи Шрограм мера и акција у овој области утврђен у савезним органима почетком 1976. године. , ј Полазећи од ставова и задатака Социјалистичког савеза у ућврђивању и остваривању текуће и дугорочне економске и социјалне политике и имајући у виду сугестије са саветовања које је

„предложена у закону о УДру женом раду. Радници и радни ' људи. како је. рекао Стамболић, умеју боље од било ко-

везаним за припрему конференције комунистичких и рад ничких партија Европе.

У другом делу поподневног

јих пословодних и стручних

да нађу решења за успоставља _ Рада члан Извршног комитета

ње органа друштвених односа Председништва Централног ко

који им одговарају јер су им митета Савеза комуниста (Срби је Милан Драговић је, гово-

интереси и одговорност зајед нички. На пословодним и стру чним органима је да што боље организују радни и пословодни процес јјер су за то и одговорни. рио о делу Нацрта закона оу

друженом раду, 0 дохотку и

доходовним односима. Саветовање се данас настав

ља. Д. Д.

еда пи тиража

зета

седнице Издавачког . савета нигП 7 „Борба“ ! | у

чити системи за информативно«политичка гласила, па ће се о овом проблему расправља ти у Савезној конференцији ССРНЈ. Савет је подржао и становиште Савезне конферен пије да се и у средњорочном плану федерација обавеже на однос према информативнополитичким тласилима, чији је оснивач. какавјимају и листови република и покрајина. Истакнута је. сем тога потреба да програм развоја НИГП „Борба“ буде амбициознији, о чему требд да се постигне сагласност "република и покрајина.« 3 ВВ.

ванредан политички значај.

Истакнуто је, међутим, да и поред значајних резултата, финансијска снага НИТИ, „Бор ба“ није ојачала. Услед повећа ња трошкова и законских обавеза. боље пословање није да„ло и одговарајуће крајње резултате у остатку дохотка. У 4 том погледу НИГП „Борба“ се налази у тежем положају од. других новинских кућа које су низ питања финансијске при"роде и олакшица решиле или · их решавају у оквиру својих република И покрајина. |

На седници је наглашено да се не могу поена разли-

одржано 5. фебруара 1976 у ск ССРНЈ у вези са дондшењем и спровођењем програма пов- | ратка, Председништво ск ССРНЈ је усвојило следеће > | | | | ЗАКЉУЧКЕ | Председништво констатује да је оствари- не програме земље, системска и друга трајна ре1. вање ставова из Резолуције Х — конгреса шења, посебно Друштвени план Југославије за СЕЈ и закључака СК ССРНЈ о стварању нериод 1976 — 1980 године; ј | услова за постепен повратак радника са привре- , Н | Ј 5 – ве Бле = И — Подстицаће и координирати активност на ј Е и ПЕТЕ ној вам ене потпунијем информисању југословенских радника ! | ње 1 а адата 2 још већи степен ангажовања свих. друштвених на привременом раду У иностранству о мерама и | снага у окви оства ивања стабилизације прив- акцијама за њихов постепен повратак и о, ре- | реде ЗЕвејве ноличике бржег а а алним могућностима за радно ангажовњас у зем- ц те Е 3 3 И - | љи, укључујући и потпуније упознавање са ус- | БН газ АННЕЕ ЕЈИНИ У могућностима добијања локација за стамбену из- И | РЗА у | градњу и пословни простор, царинским прописи | б | | 'ма вези с увозом опреме, пореском политиком 2 реке А а ЕН и спажена ну ба Му внОктНна стицања У отрабниа квалификација | Њ ен њ г трему мера и акција за постепено враћање за одређене, врсте занимања на бази личног ра- у | = ја У а и другим з ача ма- | југословенских радника са привременог рада из Пе 6 а њих 386 зајним _ инфор | | |

иностранства и њихово радно ангажовање у земљи, истиче њетов економски и политички значај и оцењује да је он добра основа како за утврђивање дугорочне политике у овој,области, тако, и за непосредну акцију на плану стварања нових и бољег коришћења постојећих потенцијала за радно ангажовање у свим подручјима привређивања, посебно у пољопривреди, личном раду и малој привреди. +.

Председништво · сматра да овиј програм, кво својеврстан _дотовор трајнијег карактера, треба стално дограђивати и актуелизирати новим сугес тијама и решењима у складу са реалним потребама и могућностима програмирања бржег и организованијет повратка радника који су на при»временом раду у иностранству. | ~

у Председништво истиче да је борба за остваривање утврђене активне политике запошљавања, а самим тим и реализацију циљева Програма, саставни део свакодневне и трај

није активности ССРН и свих организованих ДРУ ·

штвено-политичких снага ју њему, при чему тежиште политичке активности треба да буде у ос новним“ организацијама удруженог рада, месним заједницама и другим самоуправним организаци јама пре свега на нивоу општине, | |

Председништво указује да реализација ових задатака није само обавеза појединих органа и организација већ и,сваког појединца, посебно носилаца самоуправних, друштвених и привредних

функција.

„

Председништво посебно указује на неопход ност бржег развоја оних делатности које

| 4. | са релативно мањим инвестиционим улагањима могу запослити већи број радника, као и

на потребу да веће организаџије удруженог рада

оснивају своје мање производне и услужне капа

цитете на ширем подручју, посебно у привредно неразвијеним крајевима. -

у ; ће у складу са сво-

Социјалистички савез овој |

5: јом друштвеном улогом и задацима у – области, предузети "следеће:

— Залагаће се да сви програми развоја основних организација удруженог рада, месних заједница и општине садрже и разрађене програме ме ра и акција за радно ангажовање радника који

се враћају са привременог рада из ино-

странства; |

— Ангажоваће се да се основни циљеви Прог= рама уграђују у средњорочне и дугорочне развој

А м

— Ослањајући се на пуну подршку коју на- | ши радни људи на привременом раду у иностран | ству пружају мерама економске политике У Зем, љи, покренуће друштвену акцију за њихово, што шире непосредно укључивање у ревлизацију кон , | кретних програма;путем веће штедње у земљи и | рационалног улагања средстава у развој оних де 4 латности које обезбеђују шире и продуктиввије ! радно ангажовање. Истовремено ће се ангажова- ~ | ти на доношењу трајних и стабилних систем- . ских прописа кој е такву штедњу и улагања подстицати,и стимулисати; | |

— Деловаће на стварању што погодније клмме у свим срединама за прихватање и радно ангажовање радника који се враћају са привременог рада из иностранства под једнаким условима кад и за раднике у земљи и за њихово активно укључивање у друштвено-политички живот | земље; Ц

— Залагаће се да одговарајући органи и орга- |, низације на свим нивоима одговорно и по динамици која је утврђена извршавају обавезе са- ЊЕ држане у Програму; ~. “

=— Предузеће и друге мере и акције у складу са сугестијама представника републичкик и по крајинских конференција ССРН изнетим на са- |

·ветовању 5, фебруара 1976. године У ск ССРНЈ; ни

| —- Ангажоваће се и даље на обезбеђењу што 1 о повољнијег положаја и заштите права и инте~ ои реса југословенских грађана који се налазе на привременом раду у иностранству;

1 — |Обезбедиће да се са Програмом, закључци- 7 ма који су у вези са њим донети као и са рези меом са седнице Председништва и са саветовања у ск ССРНЈ, упознају чланови и органи Со цијалистичког савеза и сви делови фронта, од месних заједница до Савезне конференције, у ци , љу што конкретнијег политичког деловања на реализацији овог значајног друштвеног задатка. 6. лике деловања СК ССРНЈ да прате реали

зацију Програма и ових закључака и да о

з редовно обавештавају Савезну конферен- љ А • цију. 5 у

Београд, 22. априла 1976, године

Председништво обавезује одговарајуће 06-