Borba, Apr 24, 1976, page 6
и ·ПОВОДОМ 60-ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ИВЕ ЛОЛЕ РИБАРА
"Свечаности у Београду _
0 СКУПШТИН
(
нски живот
=
__ Сагласносто делу | _ плана о запошљавању
Седница, Одбора Већа република и покрајина за друштвени план и развој, 4 ( "и 5 7.
(бај , Одбор Већа република и покрајина СФРЈ: за друштвени план и развојну политику завршио је јуче усаглашавање дела друштвеног плана ра звоја Југослазије до 1980. године који се односи на смернице и оквире за доношење мера /економске политике у на редних пет година. То не зна чи да је план и Усаглашен. Напротив, остало је још доста резервисаних ставова и отво рених питања о којима ће се делегације република и по крајина изјаснити тек после усаглашавања трећег дела пла на. негде у јупу:
На седници је постигнута сагласност о делу плапа који се односи на запосленост и
Нови подстицаји оржем развоју неразвијених
У наставку усаглашавања ставова другог дела Нацрта друштвеног плана Југославије до 1980. године. делегати Одбора за привредно недовољно развијене републике и покрајину Скупштине СФРЈ јуче су поново. по трећи пут, разматрали део плана који се односи на бржи развој ових подручја. |
Не изјашњавајући се о квантификацијама — чека се предлог СИВ — делегације су усагласиле поједине ставове из овог дела плана. Прихватајући предложене подстицајне мере федерације за остваривање политике бржег развоја привредно недовољно развијених република. и САП, Косова. џелегати су се сложили да се Део сталних средстава сропда | федбрације за креди= тирање бржег редно недовољно развијених република. и САП Косова користе за подстицање бржег развоја ових подручја. Истовремено. разлика ће се користити као допунска _ средства за најбржи развој Косова, што ће се утврдити савез-
ним законом. у (Танјуг).
развоја прив- '
0 чај политику.
запошљавање. Репуодлике -И
"покрајине, како је договорено,
закључиће _ договор о основа Ма активне политике запош љавања. Овим договором утвр диће се обавеза да сви прог“ рами развоја друштвено-поли тичких заједнина. организација удруженог рада. самоуправ них иптересних и месних за-
јелница садрже и оазрађене програме _ запошљавања, Ма предлог делегације СР Ма
кедоније, у план је унет У став у коме се инсистира на усаглашавању структуре-и про Фила кадрова који заврштавају школе са потребама привре де И лруштвених делатности.
Републике и покрајине регу лисаће и. подстицати привре-
ђивање на основу личног рода и одговарајућим мерамага равтовати друштвено - економ ску сигурност радника и рад них људи који се баве делатно шћу На основу личног рада.
План је посебну пажњу по клонио пољопривреди и. запо шљавању на селу, 'Договорено је да треба створити стабилније услове за брже пове кавање дохотка позопривред них произвођача, Усвојен је и предлог делегације Македо није да се подржи изградња инфраструктурних објеката на селу с циљем побољшања уб лова живота и рада и ублажа вања миграције село~-—- град.
(Танјуг)
Дефицит смањен за 500 милиона.
долара
Седница Одбора Већа република, ти покрајина за еконцомске односе са иностранство
Делегати, чланови Одбора Већа република и покрајина скупштине СФРЈ за економске односе са иностранством
"повољно су оценили кретања
спољнотрговинске разменс Југославије са светом. истичући да њена знатно већа уравнотеженост, смањење трговинског дефицита и већа покривеност увоза извозним пословима охрабрује. Ову оцену делегата потврдио је на јучерашњој седници Одбора посвећеној привредним кретањима у овој години и заменик савезног секретара за спољну трговину Димитар, Бојковски који је изнео веома оптимистичке податке о размени у прва четири месеца.
Југословенски извоз (зак-'
ључно са јучерашњим даном) ћ
и даље расте и за 16,5 одсто је већи него у истом времену прошле. тодине, док су куповине у иностранству у паду и за 14 процената ниже него лане. Охрабрује и податак да је захваљујући тако повољним кретањима трговински дефицит“ Југославије смањен за преко пола милијарде долара и да је увоз покривен извозом са 68 процената. САВЕЗНО ИЗВРШНО ВЕЋЕ
Размотрене допуне за други део плана
~ Према саопштењу Савезног комитета За информације. на јучерашњој посебној седници под председништвом др Берислава Шефера. Савезно извршно веће зазмотрило је аманд мане које су одбори Већа ре-
Шездесету годишњицу рође- ,
ња и 40 годишњицу пријема У КПЈ прослављеног секретара Скоја Мве Лоле Рибара јуче су заједнички обележили пи
томци Школског центра везе,
ученици школе „Браћа Рибар“ тимназије „Иво Лола Рибар“ и Педагошке академије, као и радничка омладина фабрике „Иво Лола Рибар“ у Железнику. Овој манифестацији младо
Зети и пријатељства присуство-
вала је и сестра погинулог херо ,
ја Божана „Бадњевић.
публика и покрајина Скупштине СФРЈ утврдили 22, априла 1976. године приликом уса глашавања ставова о Предлогу другог дела друштвеног пла На Југославије За период од 1976. до 1980. године,
СЕЋАЊЕ НА ЛЕГЕНДАРНОГ СЕКРЕТАРА СКОЈА: Ученици Ослогодишње школе „Браћа, Рибар“ јуче у пасети фа брими „Иво Лола Рибар“
· Свечаност је почела полага њем венаца на гробницу наро дних хероја на Калемегдану, где је изведен и краћи рецитал, а настављена у школи „Браћа Рибар“. пријемом пионира ове школе у омладинску организацију. Сви су се затим упутили у Железник, у фабри ку која носи име легендарног вође југословенске омладине и коју је омладина добровољном радном акцијом и изгредила. По обиласку фабрике. омла динци, — радници, ученици и
Оптимистички погледи на даљи развој трговинске размене са светом, како се чуло на седници, не би требало да оставе. утисак самозадовољства или задовољавања тренутним стањем. И у наредном раздобљу, сматрају делегати, ваља се залагати за што већи
пласман југословенских производа у иностранству и то управо на тржиштима! оних
земаља са којима смо имали велике трговинске дебалансе. Веома је значајно, нагласио је члан Савезног извршног већа Јанко Смоле, што је југословенска привреда схватила потребу активнијег односа према партнерима из западноевропских земаља-који У последње време, додао је Смоле,
"такође. показују спремност и
жељу за равноправнијим дијалогом, Дилеме нема да наредни период треба да буде у знаку даљег поспешења југословенског извоза и прилагођавања увозних апетита могућностима плаћања. Питање је, само, приметио је делегат Мориц Ромзво (СР Македонија) хоће ли све индустријске грана имати даха да подстичу извоз. Е (Танјуг)
Ставове Савезног извршног већа о размотреним амандманима изложили су његови пре
детавници на седницама одбо--
ра Већа република и покрајина Скупштине СФРЈ. (Танјуг)
1
будући официри ЈНА, посетили су Школски центар везе у саставу Академије копнене вој ске, где су се задржали у разгледању историјског кабинета развоја веза оружаних снага СФРЈ. Свечаност је завршена квиз приредбом „Лола — понос
"поколењима“, у којој су учест-
вовали омладинци који су на претходним квиз приредбама показали да најбоље познају живот и револуционарни рад Иве Лоле Рибара. з
(Танјуг)
СЕДНИЦА САВЕЗНОГ КОМИТЕТА ЗА ДРУШ- . ТВЕНО ПЛАНИРАЊЕ
У 1980. години
– 1,2 милијарде.
_ „долара , од иноетраног туризма.
"Према саопштењу Савезног комитета за информације, на јучерашњој седници Савезног комитета за друштвено планирање, којој је председавао Ми лорад Бировљев, члан Савезног извршног већа и председ ник овог Комитета, разматран је текст предлога договора 0 основама друштвеног плана ра звоја Југославије у периоду 1976-1980. године, у области иностраног туризма. па На седници комитета усагла шени су ставови о свим пита њима, осим од методу расподе ле неевидентираног девизног прилива, који треба да служи као основа за стимулисање по већања нето девизног прихода и развоја иностраног туризма путем повољнијих услова кре дитирања. “ Предлогом друштвеног договора о
, плана развоја Југославије У пероду од 1976. до 1980. годи не у области иностраног туриз ма се предвиђа да се број но ћења иностраних туриста про сечно годишње повећава по стопи од седам, а девизног при лива од око девет одсто. На овај начин у 1980. години остварило би се око 44 милиона ноћења иностраних туриста и око 1,2 милијарде долара девизног прилива по ценама из 1975, године.
основама друштвеног“
ПА МЕ вазама 68 (паша
% , ~
Петорија се не може преправљати "по жељи дневне политике
.
"Реч Косте Нађа на састанку. политимког актива јужноморавских општина
х
(Лесковац, 28. априла) — генерал армије Коста Нађ, председник Савезног одбора Субнор Југославије и генерал-потпуковник Момчило Дугалић, пред
~
седник Републичког одбора Суб |
нор Србије, присуствовали су данас у Лесковцу састанку поли тичког актива 13општина јужвоморавског региона.
Пошто је говорио о материјалном _ положају _ учесника НОБ и Закону о удруженом ра ду. Нађ се осврнуо на међуна родну ситуацију, која, како је рекао забрињава. Трка у наоружању која односи огромна средства, шири се застрашују ћим темпом, Несврстане земље најдоследније о примени прин ципа активне мирољубиве коегзистенције изложене су стал ним притисцима и страном ме шању, додао је Нађ.
Задаци политике несврстава ња за које смо се животно оп ределили налажу нашој земљи активно ангажовање за оства рење основних права свих на рода на слободу и независност, против било каквих 06 лика потчињавања и за суше тинске промене у међународним економским односима. Ко ста Нађ је истакао да, у складу са преузетим обавезама ев ропских држава, Југославија настоји да практичним кораци ма допринесе остваривању за кључака конференције у Хел синкију. А конкретан доказ је наша политика добросуседства и' посебно пример спора зума са Италијом, који је резулфат обостраних конструктивних напора.
У односима са неким суседним земљама, међутим, према речима Нађа, није било напрет ка. То је случај са Бугарском у којој се годинама не преста
"Договор комуниста из | ву бе производње и „Прогреса“| у мају новац за
Захтева се брже ц, доследније удруживање рада ч средстава на равноправној основи
Конференција Савеза комуниста радне организације за спољну трговину „Прогрес“ У Београду повољно је. оценила досадашње правце активности на реализацији закључених са моуправних споразума о удру живању рада и средстава и ис такла да се у томе осећа све већи и одлучнији утицај радника у ООУР, не само у облас ти промета, већ и у производњи. То су потврдили и делега ти — чланови Савеза комунис та рударско-металуршког ком бината „Зеница“ у Зеници, за тим „Вискозе“ у Лозници, „Им пол“ у Словенској Бистрици и Института за кукуруз у Зему ну. Њих су комунисти „Прогре са“ позвали на заједничку се дницу не само као пословне партнере, већ као комунисте из производних радних органи зација који су и те како поз вани да утичу на преображај прометне сфере.
Делегат СК Металуршког ко мбината из Зенице Душан Су зић повољно је оценио досапашњу сарадњу са „Прогресом“ преко кога они извозе знатне количине својих производа
и опреме и подржао иницијати
ву да се комунисти из произ“ водње и промета акционо окуп љају и отворено разговарају о сарадњи.
— Доходовни однос о коме се толико говори није чист од ност кроз динар, сматрају комунисти нашег Комбината, ре као је Сузић, већ претпоставља знатно шири и свестрани~, ји склоп односа. У том смислу, и ми желимо сарадњу...
Делегат „Вискозе“ Веља Бајић поздравио је иницијативу „Прогреса“ да ге за једним сто
лом заједнички разговара 0 проблемима до јуче неравноп равних партнера. Он је истакао да. је. на конференцији СК у „Вискози“ оцењено "да се осећа нов квалитет рада и понашања у спољној трговини, али да ни на једној ни на дру тој страни није било довољно ефикасности. Потписани су многи самоуправни споразуми, али се ствари у суштини мно -то не мењају. Спољна тргови на још ради са маржама и про визијама, а ни у расподели до хотка се није отишло даље од декларација. Зато се захтева брже и доследније споразуме вање, удруживање рада и сред става — на равноправној осно ви. и
У раду саветовања, учествова ла је и Живана Олбина, члан Секретаријата Градске конференције СК Београда. Она је на гласила да се организованом акцијом Савеза комуниста мно ги односи у београдској спољ ној трговини поправљају, да
има и резултата, али баш ти.
резултати обавезују да се зада цИ са успехом изведу до краја. За спољну трговину, рекла је Олбина, у овом тренутку је најважније повезивање на доходовном принципу са производњом и спровођење у живот Логовора о кадровској полити ци. | — У „Прогресу“ су, очиглед но, кренули. у том правцу, каже Олбина. Постоји спремност и расположење за акцију, али Бе резултати бити бољи уколико се и произвођачи више и одговорније укључе у те проме не, уколико јасније дефинишу, функцију спољне трговине и кажу шта од је траже. : Н. ЂУРИЋ
ИН ИН саджи
"
ГРАДСКА КОНФЕРЕН ЦИЈА ССРН
БЕОГРАДА
О ПОЛИТИЦИ ЦЕНА УОВОЈ ГОДИНИ . Стабилнији тржиште. и трошкови живота
Трошкови живота у Београду расли су у прошлој години брже! од пена. Пораст је износио 22 одсто, што је за готово два процента изнад предвиђеног. Међутим, због већег пр0сека номиналних од личних доходака, стандард грађана је био већи за три одсто у односу на претходну годину.
"Прошлогодишњи _ резултати на/ сектору тржишта и цена биће од утицаја на политику цена у овој години, о чему је било речи на јучерашњој седници Градске конференције ССРН. | —- Иако су оправдани захтеви ових организација за по већање цена, они су, са становишта стабилизације тржишта, цена и заштите животног стан дарда — превисоки и нерезл-
ни, рекао је Милан Рајачић, председник Градске конферен ције ССРН. Када је реч о промепама цена услуга, приоритет ће ове године имати само цене воде и канализације, док ће се осталих услуга, задожати на нивоу предвиђеног просечног раста. у . ·_У овој години се предвиђа знетно већа стабилност. цена, а тиме и трошкова живота. Према неким прорачунима, сва предвиђена поскупљења захте ваће од просечне четворочлане' породице да месечно издва ја 55 динара више. под усло„вом да џене пољопривредно -прехрамбених производа не пробију одређене лимите, са чиме се, како је речено, можемз суочити, јак
А
· ститом борбом народа и свих наших народно
је са искривљавањем наше ис торијске прошлости, потцењивањем Лаше ослободилачке борбе, негирањем постојања ма кедонске нације и 'оспоравањем, чак и са највиших места, постојања македонске нацио-
налне мањине у Бугарској. Та“
мо се, нарочито у високим нау чним установама, настоји да ствари презентирају,на начин који објективно представља из вртање историјске истине. наравно,'не ради се о случајностима и заблудама. Нађ је, за тим, рекао да се историја не може преправљати по жељи дневне политике, како ко же ли и како коме одговара. Јер, странице историје су исписане, а оне се исписују у пресудним и непоновљеним судбоносним историјским збивањима. Нађ је додао да је ширина марксистичког става наше Партије и нашег покрета, што је најве ћа димензија интернационализ ма, испољена и према Бугарској и да им је пружена рука у свим историјским тренуцима, а то је за њих значило ве лику шансу. Но, то они не мо-
ту и неће да схвате, штавише,
не устручавају се да се меша ју и у наше унутрашње посло ве. Ми немамо потребе да се са њима надмећемо и да доказујемо где и коме припада место у историји, али нећемо никоме дозволити да се меша у наше унутрашње односе и да одређује место македонском, или било којем другом народу у нашој земљи, јер је то место и право изборено вла сваког нашег
сти понаособ, заједничком бор бом у целини у нашој НОБ и револуцији, у великим данима заједничке историје и посебно
1
борбом у којој је пало мили “и 700 хиљада живота. То пите се не уклањају, већ оживља вају авети прошлости у време када се улажу бројви напор; за јачање мира, стабилносту м сарадње у Европи, посебно на Балкану, мора да нас забру њава, јер то не ствара моста ве неопходне за јачање уза. јамног поверења за које се за лажемо, напротив, такви пос тупци које не можемо одвојит од стварних односа и званичне политике, онемогућавају ра вој односа и сарадње којима тежимо. 2 улена
_У исто време, наставио Нађ, сведоци смо покушаја је хабилитације старе и од све ске јавности одбачене доктру ке о интересним _ сферама и утврђеној подели света, каб оживљавања теорије о ограну чености суверенитета, Изнена ђује да у време када се У све. ту све снажније афирмишу ре алне тенденције демократизације међународног живота у ђа днакости права свих земаљ;. чак и високи државници не. ких великих сила посежу ру ком у црне ризнице хладноратовеког периода. Неки то чи не старатељски у тобожњој за бринутости за нашу судбину Није ново да тим нашим душе брижницима не одговара наша несврстана политика, само |управни социјалистички систем и уопште свестрани напре дак збратимљене југословенске вишенационалне заједнице. ;
Јасно, те изјаве које се само могу схватити као покушај вр шења притиска, неће нас никада поколебати нити скренути са Титовог пута и несврста не политике — истакао је Коста Нађ. В.В,
а А А А ПРИ
СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ОДБОРА РЕПУБЛИЧКЕ
ЗАЈЕДНИЦ Е ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА
СРБИЈЕ
5 ,
дохотке
просветних радника
Општинске Заједнице образо вања које су на списку финан сираних допунским средствима из 'Републичке заједнице основног образовања већ од ма ја добиће пун износ средстава предвиђен за ову годину. То значи да ће добити и разлику од 1. јануара ове године. Остаје још да у уторак Скупштина Републичке заједнице основ ног образовања Србије усвоји програм , рада и финансијски плач за ову годину, како је то учинио њен Извршни одбор на јучерашњој седници.
Разматране су и примедбе које су ставиле школе на рачун ових докумената. Већина је начелног карактера и одно си се на недовољна укупна средства. мада је било и козчкретних предлога, нарочито за повећање средстава за личне дохотке. Оне нису могле бити усвојене, али је одлучено да се више помогне“ најнеразвије ним општинама међу онима ко је већ уживају овакав. третман у Републици. Те заједнице би уместо 70 одсто средста ва, као учешће Републичке за
једнице за допринос на личне
. дохотке добиле од 15 до 78
одсто.
Већ на јесен средствима из републичке касе општинским Заједницама образовања које имају ђаке-пешаке а немау путну мрежу и могућност да их превозе до школе биће исплаћена средства за превоз ко ја могу да се употребе за набаг ку обуће или одела, или сме штај ових ученика. Најмање годишње за сваког таквог ђака школе би добиле по 250 ди нара.
Усвојен је такође и правилкик за расподелу средстава 38 инвестиције на неразвијенох подручју којим се „предвиђа процентуално учешће општи“ ских заједница образовања за висно од висине народног 20 хотка.“ Најнеразвијеније 9
" антине, чији доходак по станов зику не прелази 20 одсто 9 просечног У Републици, дуб че су да обезбеде 20 одсто од предрачунске вредности објех та, а не 30 одсто сопственог у“ чешћр како је то нацртом било предвиђено. (танјућ
РАЗГОВОРИ ПРОИЗВОЂАЧА ШЕЋЕРА
ЈУГОСЛАВИЈЕ Е
Заједничка брига о девет
Како што. рационалније утрошити средства за изградњу девет нових шећерана, које треба да буду завршене до 1980. године, и реконструисати 13 постојећих фабрика, на том послу удружити све произвођаче шећера и у пуној мери у читавом подухвату "ангажовати сваког радника — била је
"суштина јучерашње расправе
друге конференције Синдиката групације произвођача шећера Југославије, одржане у београдској шећерани „дими-
· трије Туцовић“.
Непосредан _ повод за овај разговор је недавно донети дру штвени договор о ценама шеће раси пре три дана потписан договор 9 изградњи девет нових шећерана (пет у Војводини а по једна у БиХ, Србији, Хрватској и Словенији), у које се инвестира 15 милијарди но вих динара из средстава раз“ војне премије у цени шећера МИстосремено, _ реконструисаће се постојеће шећерапе, чиме ће се повећати производња од 38.800 на 65.500 тона дневне прераде шећера.
Ово је, рекли су јуче шећеранци, једна од највећих инве стиција у Југославији, највећа у агроиндугтријском комплексу и једина тако велика у ин-
дустрији шећера- после, рата. |
· ственом прогр
нових шећерана
Она ће обезбедити 920 хиљ тона шећера годишње, У увоз За који сад дајемо у а+ јарде, обезбедити довољно. + ћера и редовно снабдева»
маћег тржишта. одређене зерве и извесне Количин
извоз.
Сада је нај битније
е ли су делегати — да С “ Уа аму остварује " А да ва замашна инвестиција, пе
шећеране договоре о Пе “ ственој технологији, јер бити јефтиније; К лакше одржавањ томе да се опрема за ~ШЈ не обезбеди од домаће ноградње. | , Тешко је веровати Д авите вакав посао о 34 2 без пуног антаж бен у ве фабрике
За но 6 ћер обезбедити 7,350.000 тона ЛР и «не репе, а то
а ше него што сада пр одн +: мо. То значи да треба 29 з ње засејати 180.000 хектара 1 ћерном репом, највећи индивидуалним површ ДА то значи да се комбизати = јем су саставу штећеране у рају заложити
саралњу са обезбеде ситурност ПР ње и стабилну цену: .
с. РАЈКОВ!
.
— исти по једе“
треб
ама ,