Borba, Jun 17, 1983, page 11

| |

_ тим браниоцима и

СТРАНА 1] е• 17.ЈУН 1983. — БОРБА

КОЗАРЧАНИ У МИРУ

ЗА СВА ВРЕМЕНА: Споменик на Мраковици

ћад су жеље— инат

Понешто од оног што су слушаоци шездесете класе Вишег курса народне одбране недавно видјели и чули у посјети неким приједорским радним организацијама и мјесним зајед-

ницама

— У име радних људи и грађана Мјесне заједнице Приједор ЦП на Уријама где су се прије 41 годину авионима на слободну тери торију спустили пилоти — хероји Фрањо Клуз и Руди Чајавец, поздрављам драге и уважене госте и желим им угодан боравак у нашој средини.

Овим ријечима шездесетој класи Вишег курса народне одбране обратио се Љубан Радивојац, пред сједник Предсједништва поменуте мјесне заједнице.

Слушаоци, људи угледни и на одговорним дужностима у федерацији и из свих република и пок рајина испунили скромну просторију која зрачи срдачношћу као и све овдје, помно слушају шта т) Крајишници имају да кажу 0 одбрани и заштити. Посљедњих да на маја група се, ето, обрела и на легендарној Козара и нашла с овји поносним људима. То што су већ видјели Споменик на Мраковици и његове опомињуће бјелине и обличја и суочили се с више од девет хиљада палих, разлог је више за поштовање према овом подне бљу и његовим житељима.

Ријечи — завјети

— Светиње. су нам увијек били

братство и слога, слобода понајпри

је. Све што чинимо завјет је дичи жртвама наше танине и Поткозарја. Ако нам и је претица““ у добрим, достоја ктва смо имали и на, томе васпитавамо већ к: зна које покољеве. /

М сваку ријеч изговорену или само наговјештену овдје на падина ма славне Козаре која се питомо таласа ни на пушкомет, а ето је баш данас бију громови, човјек мо ра да повјерује као у нешто што се само по себи разумије, макар то биле и уопштене ставке из Закона о ОНО и ДСЗ.

А како је управо то предмет интересовања поменутих посјетилаца.

Поруке

Стеван Илић, генерал-пуковник начелник Високе школе народне ол бране;

— Носим две Козаре, али она ол пре четири покеније превладава. Марија Звекић Нишколци, члан Председништва САП Војводине:

— Све је овс тужно и величанствено. Милован Зидар, амбасадор, ССИП'

— Човека све то потреса и након толико година и тако ће увек 5ити. Марко Зубић, помоћник републичког секретара за НО БихХ.

— Па ово је јединствено светили ште револуције и слободе.

Душан Филиповић. директор По сајинске геодетске управе, САП Кесово:

Југославије у малом коју предводи начелник Високе школе наро дне одбране у Београду, генерал пуковник Стеван Илић, и пуковник Жипко Станић, ријеч је узео Никола Павичић, предсједник Конфе ренције за послове одбране и заштите Мјесне заједнице на Уријама.

— Стање припрема · за народну одбрану и друштвену самозаштиту у Мјесној заједници Приједор ЦП

Поејете

У Приједору испод густих козар у ских шума ни двадесет киломеста ра од Мраковице и Меморијалног парка, мјесту које је запамтило све што се не тако давно збивало под овим небом, курсисти су. између осталог обишли и сложену организацију дрвне и папирне ин лустрије „Целпак“ са девет ООУР кондиторских Цикола“, погон (који заслу| !

Фабрику кекса и производа „Мира загребачког „Краша“ жују посебне написе) и, као што је већ речено, мјесну заједницу на легендарним Уријама.

лаика више је него задовољавајуће — не како невјешто казује Павичић који и не мора да буде увјерљив јер би му се и тако у ријеч вјеровало

Он ће у својој бесједи, више по дужности, да се дотакне свега што је постигнуто и што ће се тек урадити у овој самоуправној једници гдје људи углавном сами брину о својој судбини. Неће пропустити да помене дјелатности савјета, комитата, штабова, стручних служби. Ту су и посве сигурне територијал на одбрана и цивилна заштита, ра тна милиција. Планова обуке при лржавају се и мјесни комитети Савеза комуниста, ССРН, Црвеног кр ста. организација СРВС, одреди из виђача. активи жена,. Битна је и

свијест народа овог краја да се Ко- |

запа никад не понови. Све је то у програму и требало је да се прочита мада Козарчани,

— Козара је најсветлија школа историје народа и народности Југослазчије како се цени и чува слобода за коју се даје живот.

Владимир Матић, саветник Пред. селништва СФРЈ: |

— У Крајини се и те како учи концепција ОНО и ДСЗ, они изви ру из народа а овде су темељи.

Јорго Хаџи Стерјо, подсекретар “републичком Секретаријату за пра восуђе Македоније:

— Свако би требало да види и осети ову планину и да се напоји на њеним изворима.

Љубомип Ђукић, зул, ССУП:

— Ово место не задире само у про шлост већ у сва времена.

Живко Станић, пуковник:

— И једном кад се види никад се

не заборавља.

генерални кон-

и пиииии

ПРАВНИ САВЕТИ

Оонљежја

На подручју од само пет километара квадратних на Уријама жи ви и ради око четири стотине уче сника НОР, од којих су многи но сиоци Споменице 1941. Обиљежје овог "краја јеи вишенационални састав што се лијепо види у збијеним обручима на Споменику у Мраковици.

Нисмо богати али своју наду гра димо на начелу пркосних Козар чана: кад жељу претворимо у

: инат, задивимо сами себе.

| питака једноставни и непосредни, радије усмено казују 0 оном што је било и што би ваљало чинити.

„. Мир најпречи тате атентате сени

Вјеродостојне су и ријечи предсједника Комитета за ОНО у радној организацији „Целпак“ инже њера Зденка Милинковића:

— На плану припрема за могући рат доста је учињено, али би могло и више. Није добро што радне организације недовољно сарађују са мјесним заједницама, па онда то финансирање...

Пунију слику привредног развоја општине Приједор, што је исто дио одбрамбених могућности, затим о општенародној одбрани и

друштвеној самозаштити комуне дас

је предсједник Савјета за НО Ску пштине општине Сеад Бешић:

— Подручје општине Приједор заузима јужни и југозападни дио легендарне Козаре и већи дио сли вног подручја доњег тока ријеке Сане. Окосницу привредног разво ја чини производња жељезних ру да у оквиру РО убубија“-и целу-

лозе и папире у „Делпаку“. У току

је изградња рудника жељезне руде „Омарска“ која има југословенски значај.

Знатан допринос развоју комуне даје готово пет хиљада бораца, око 200 носилаца Споменице и десет народних хероја.

— Највећу могућу пажњу покла њамо одбрани и заштити: у органи зацијама удруженог рада и мјес ним заједницама, посебно подруштвљавању тих области. Радни људи и грађани, према процјени стања, сами чине све што је неопход но за њихову безбједност. Народ који је искусио све страхоте рата зна да цијени и све благодети мира.

У свестраној обуци поготово путем логоровања организујемо једи нствепу курирску службу на прин ципу војне организације...

Цивилна заштита са штабовима израсла је у најмасовнији вид одбране. У свакој организацији удруженог рада, погону, насељу, стам беној згради основане су одговара јуће структуре зарад заштите људи и материјалних добара.

— Многе вјежбе, као „Мраковица 76", „Партија 78“, „Снага 82“ го воре о резултатима и снази одбране. Најважнија је идејно-политичка мотивисаност, свијест радних људи и грађана да развијањем сис тема ОНО и ДСЗ, као и саставнот дијела свеколиког развоја самоуп рављања стварамо највеће претпос тавке за слободни развој. Јер, мир је, ипак, најпргчи, завршио је своје излагање Сеад Бешић у хотелу „Козара“ на Мраковици.

Ко да и помисли да није тако. Бранко СЕНИЋ

=== _________— = и

Крстина М. Вукосављевић, из Љубића код Чачка, пише; у

Пре две године од моје укупме земљишне површине од 92 дра, експроприсано ми је 35 ари земљишта прве класе за потребе „Југопревозкомерца“ у "ачку, КоРисник скепропријације је одмах уведен у посед, а ја и даље плаћам порез и на ту земљу и чекам правич ну накнаду, Чини ми се да бих се некако погодила за накнаду са „југопревозкомерцом , али то омета општинеки јавни правобранилац. Ствар је лошла и до општинског суда ла он одреди накнаду која пи после пет рочишта тије одређена, п последње рочиште — је заказано за 28. 4. 1983. Правобранилгп инсистира на примени Одлуке СО Чачак о подручјима и пропентима за опређивање висине. Мо њој је максимум накнаде 6.170 динара ло ару. Међутим, на томе подручју таква земља се слободно продаје по 17 до 30 хиљада по ару. Накилде по Оллупи су излицитираве на седнип“ма Извршио савета СО Чачак једноставно протурене делегатима који су их усвојили. Питам како па се кол суда изборим за правичну накнаду. Иначе, једине грм Ходе имам ол обрпле земље.

Одговор: Литања када се може пристулити екс Пропријацији нечије имовине, као и мерила за одре

Пише: Божидар ИЛИЋ

Накнала за екепроприсано земљиште

ђивање накнаде за поједине врсте имовине, поступка како се то чини итд. регулисана су у Закону о екс пропријацији СР Србије (објављен у „Сл. гл. СР Србије“, број 47-77. По њему. корисник експропријације стиче право да уђе у посед пре правостажности решења само изузетно на основу решења Извршног већа СР Србије; 8 по правилу тек по правоснажност решења, Друго, висина некваде је олређена на разнс начине, зависно ол тога па ли се рали о пољоптивре“

ном земљишту, када важи тражишна мена за то Та цена може да буде умањена само када постоје 3" то предвиђени Услови “~ закону — члан 43. За друг" врсте имања постоје други начини одређивања нак наде. Кад је ваше земљиште имало својство пољопт вредног. инсистирајте код суда да се накнада одрел м складу са чланом 43, Ако је оно било грађевинек“ земљиште, онда се накнада одређује по другом ме [ рилу из члана 44. итд. Напомињемо, да само Скупшт' на општине, љ не њен извршни савет може лоноситу одлуку 0 распону и висини накнаде и то треба да истахнете кол суда у случају да је тазно да је ту Одлуку донео Извршни савет.

ума

РИТУ

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

15.

Чувари моста га нису приметили, па је кренуо путем уз село Штедим, према Виталацу.

Мићуновић је избегао село Виталац, где је приметио стражу код куће Мила Ђурковића. Окренуо је на десно, али тамо — стража код куће Рака Мићуновића: чувају нови мост на Моштаници. Он види да су га страже приметиле и зато се прави као да је путник који је кренуо путем Никшић Требиње. Чим је мало одмакао, скренуо је с пута, тражећи где би било најбоље да се склони. Испео се на један брежуљак, и погледао према Никшићу. На свим узвишењима око града, где има Италијана, гори велики пламен који осветљава све уоколо, То је био италијански страх од Саве Ковачевића и Пете бригаде и побуне у граду. Пет хиљада Италијана дрхти сваке ноћи да Саво не нападне Никшић.

„јеси ли Шпиро“

ти то

— Тада сам мало сео и одморио се. Размишљао сам како је уопште било могуће да се извучемо из так ве ситуације. Себи не верујем да нисам ни рањен, чак ни огребан! Пошто сам се мало одморио, а свитало је, осврнем се мало око себе: присетих се да сам дошао у близину куће мога рођака Ђорђије Мићуновиђа. Ту сам кућу добро

1 знао, у њој сам живео годину даува док»сам "похађао 'тимназију у

5» | РТ 11 4

Никшићу. Држао" ме је као сина, али сам знао да сада није ту, пошто је побегао од четничког теро-

ра под планину Његош. Знао сам

да ћу га тамо наћи. Стога продужим даље до тетке Љубице Радовић у селу Крњачи — сећа се МиЋуновић. — Из њене куће сам три године полазио у гимназију, а такође ме није одвајала од своје четворо деце, без обзира колико сирота била... — Станем на њена врата, а она пренеражена: „Јеси ли ти то, Шпирој“ — просто жена очима не верује! Тада се загрлимо и обоје про плачемо. Нисам заплакао кад сам се прошле ноћи опраштао од два брата, али овде су сузе саме потекле, од искрене радости што сам жив и што ми се неко обрадовао!

Убрзо је Шпиро видео да се куЋи приближава Бајо Николић, његов школски друг, који је тада био: мобилисан у четнике. Утрча Бајо у кућу, баца капу у пепео по крај ватре на огњишту и саопштава ЈЂубици радосну вест, док се Мићуновић био склонио.

Бајо је рекао Љубици да је Шпиро побегао из затвора и да су после тога из Никшића побегли сви Мићуновићи који су са Шпиром били у роду. Шпирова тетка се правила да не верује у ову вест. Онда Војо појури до страже на новом мосту на Моштаници, па опет донесе вест да је то сасвим сигурно — да су сви осуђеници на смрт побегли!

Мајка Љубица

Љубица Радовић се спремила да иде да гледа Шпирино „стрељање“ у Никшићу, јер ју је Шпиро то и замолио. Желео је да сазна шта се дешава у граду и какав ће циркус да настане — кад се види да неће бити заказаног стрељања у де сет часова.

Шта се догађало у Никшићуг

Љубица је уз пратњу Баја Николића кренула у град. На улазу У Никшић пресрео их је командир жандармеријске чете Петар Драшковић, који их је добро познавао. Он зна да је Бајо сада четник, али ипак претпоставља да је већ Шпиро могао да допре до Љубице, а

...А. онда. су, наједном, , осуђени на смрт у никтићкој судници запева-

ли: Наша борба захтије~

ва — кад се гике да се

пјева! Песму су прихва-

тили и младићи из публике... Припремио;

Јован Максимовић

бекства из ходника испред ћелије смрти. Они су претрчали преко за твореног дворишта, изашли на Улицу Вука Мићуновића, па су затим Штросмајеровом улицом изашли право на Бедем, а да од Италијана нису примећени.

Чим су прешли Бедем, тек ту, успели су да Воју Делибашићу скину ланце.

Затим су, трчећи, продужили преко железничке пруге, преко мале равнице, и домогли се оброна ка Студеначких Главица, према Скакалима на реци Зети. Кад су прешли Скакала, налетели су на Фарове италијанских аутомобила. Стога су се склонили у врбе покрај Зете, док возила прођу, јер су фарови осветљавали читав терен. А то је велика равница од неколико километара.

РАДОСТ (УБИЦА Котору

ако није — да ће можда стићи. На редио је Љубици да се не удаљава из града „јер ће му бити потреб-

“

на.

Но, Љубица се досетила: послала је одмах Баја својој кући да каже деци „да склоне неке ствари“, што је уствари (била порука за Шпиру да ће ускоро доћи жандари да га траже.

Шпиро је сакривен прислушкивао ову поруку коју је донео Бајо, тако да Љубичина кћи Јелена није ни морала да му је преноси.

— Опростим се, тако. са Јеленом и кренем што даље од куће у брда. То је тврд терен, обрастао зеленим жбуњем. Кренуо сам према планини Злој Гори и ту се склоним док падне ноћ. А чим је заноћило — ушао сам дубље у планину. Сутрадан сам продужио према планини Његош. Ту сам већ могао да се крећем и дању — присећа се Мићуновић.

Друга четворица бегунаца крета,

ла се у групи од првог тренутка

Четници играју коло око убијеног партизана у

БРОЈ: 260

Бодоравно: 1. Амерички филм са Марлоном Брандом узвик победе; 2. Гогољев јунак — модро; 3. Ступањ поређења придева; 4. Со олеинске киселине — место код Смедеревске Паланке; 5. Одречна речца — насилни пролазак — лична заменица; 6. Летовалиште на Јадрану — главни град Јужног Јемена“ 7. Шаторско насеље — кратица за ср пеку академију; 8. Вода (фр) — дрвена кућица — свеза: 9. Мирис — бања у Словенији; 10. Острвека држава; 11. Морска риба — зид; 12. Посао — 'врста бодежа.

5 јева АРА 5 ЕУ ЕР а је

Усправно: 1. Место на Пашману — нестручњак' 2. Врста глине — прекршај у фудбалу; 3. Датуле — ауто ознака за Пећ — иницијали композитора опере „Кнез Игор“ притока Купе; 4. Географска карта — место у Срему француски лист; 5. час — јединица електричног отпора — знак за празеодијум — личност из Давичове „Песме“: 5. Прелметак, значи стари — потврдна речил — предлог — чврсто агрегатно стање воле; 7. Врата — наш композитор (симфонија „Јадран“) — проналазак; 8 Део отплате нота солмизације — знак за натријум — река у Црној Гори: 9, Француски град — канцеларијски прибор; 10. Сазве жђе — вемљишна мера. ; |;

ал

РЕШЕЊЕ БРОЈА: 259 |

Водоравно; 1. После — лиска; 2. Асти — Т. 14. (Томас Ча тертов) — слом; 3. Рио — траг — оро; 4. Фолксваген; 5. Ен — Бак — Арп — ни; 6. М — Соча — одар — 7:7. С — Н окко — мина — П: 8. Ес — Сип — ЕСО — БА (Богобој Атачаткесвићу; 9, Конпентрат; 10. Три — арза — Ири; 1. Оток — аа — прек; 12. Рабар — Бриле.

Чим су се возила удаљила, претрчали су пут и журно се запутили према Будошу, куда је било и планирано да се бежи. Кад су из поља ушли у Будошу — могли су да одахну. Пипали су један другог по телу да ли имају каквих повреда. А нико чак ни убоја није имао!

Тек ту су постали свесни да су се на чудесан начин спасли стрељања, пре свега захваљујући сво јој неустрашивости и жељи да испуне своју партизанску дужност; или да јуначки умру, или да се спасу.

Тек на врху Будоша сели су да се одморе.

Одатле су посматрали Расадник под Требјесом, где се скупљао народ да присуствује њиховом стрељању. Видели су да се нешто тамо црни и да има гомила света. Мислили су да ће сада тамо извести на стрљање Крсту Минића и свих четрнаест стражара.

(Наставља се)

се ЕНИ

ша вид тМ

илити УГРИМА МЕРИ РУСИ

инв