Borba, Aug 29, 1983, page 11

у пору“

СТРАНА

— У данима кад је војницима дозвољен слободан излаз у град, на улицама Пуле могу се видети сукњама.. То су припаднице женске морнаричке јединице, формиране протеклог јула, у Морнаричком наставном центру у Џули, у склопу

и морнари у

ми“.

НОВЕ КЊИГЕ

„ђилећа

„Ових дана представљена је још једна веома значајна књига са тематиком“ из НОБ-а и револуције. Ријеч је о књизи „Споменица потинулим Билећанима у НОР-у и револуцији“. То је прва књига из едиције, „Билећа у НОР-у и револуцији“. а резултат је вишегодишњег рада Комисије за писеве завичајне историје, Општин сков одбора СУБНОР-а Билећа и

___ великог броја сарадника. Ова књига је изузетно свједо-, паиљљалраиАста плена Еле | ' чанство о великом доприносу“ на-

рола Билеће. комуне која је дала 550 бораца за. слободу. међу њима је 12 народних хероја.

Богатство историјских чињеница. од којих се многе по први пут презентирају широј јавности дато је На 710 страница и са много потресних судбина погинулих 60рапа. |

То је и књига захвалности Билећанима, борцима НОБ-а и револуције, који су заједно са борцима читаве Југославије своје жи воте уградили У темеље наше слоболе. Она. ће бити драгоцјена и за васпитање млађе генерације и његовање најсвјетлијих традиција НОР-а: и револуције, прије свега братства и јединства, те највеће тековине наших народа и нарогзности. Њ = .

и · и. АВДИЋ

29. АВГУСТ 1983. — БОРБА

СУСРЕТИ

„| Свеска друга (теве

касарне „Народни херој Сергеј Машера“. Обука жена-морнара прве генерације трајаће три месеца.

НА СЛИЦИ: Жене-морнари у прописаним свечаним униформама (са црним торбама обешеним о десно раме) на шетњи у центру Пуле, |

Ј. ИВЕТАЦ

Две деценије Стева Латковић другује с граничарима и памти све младиће који су, ту поред њега стајали на бранику

домовине . У протеклих двадесет. година кроз пац, А тај, Јожа Клепац био је некараулу „Жарко Зрењанин — Уча“ кад војник граничар. Прошло је не-

прошле су многе генерације војника. — Мако је реч о великом броју младих људи из свих крајева наше земље, мислим да нема војника који ме не познаје, а и ја сам многе од њих, што би рекли, у прсте знао“ прича Стева Латковић, из Ватина. који већ пуне две деценије шрутује са траницом-и- граничарима.

— Ето. не прође ни један државни празник, Нова година, а да поштар не донесе велики број разгледница и писама из свих“крајева земље, „Како си мајстор Стево, јел на граници као када смо ми били зајед но“, питају некадашњи граничари, данас радници, лекари, инжењери.

— Граница зближава људе. везу ју их заједничка одговорност и бриге, а и сећања на разне догађаје. каже-у наставку мајстор Стева. У том заједништву, створила су се многа пријатељства која и данас гра ју:

_ Пре неку годину, Заустави се зуто пред мојом кућом. Из кола излазе младић и девојка. Погледам онако Уз пут. а видим. они се запу-

колико година откако се вратио у своју родну Словенију и ето, одлучио да са девојком посети своју не кадашњу ·караулу. Док је Јожа овде био војник, провели смо доста вре

· мена заједно радећи на поправци ка-

радуле и другим пословима. Увек ме је звао — друже Стево — и то ми је. остало у сећању: Селиљеме у дво зиште. испод једног дрвета и дуго разговарали. 'Најелном, Јожина девојка поче да плаче.

— Знате, рече нам она, мени је

„Јожа причао о вашем животу на гра

ници, како сте заједно проводили д8 не и друговали, и спада, кад и вас чујем. ја сам се растужила. — ИМ тако прође тај сусрет са мојим Јожом Клепцом са којим сам стварно провео лепе дане овде дуж граничве линије.

У сећању мајстор Стеве остала су бројна имена војника. „Џе могу 0овако., на мах, да их се свих сетим, каже Стева, али ја то имам записано. Имам код. куће једну свеску са њиховим именима и адресама. па кад обијем неко писмо или разгледницу, ја за свеску. Листам странице, гледам године, и сетим се лика. А он

тили право у моје двориште. Поз- да навиру сећања на згоде и незгто дрависмо се, али ја никако да се се-. де које смо заједнички проживели тим ко су. Измењасмо неколико ре и делили овде на граници. и кад младић рече, друже 2 м. ЈОЈИЋ

ченица, Стево, сетих се да је то Јожа Кле-

из РАДА САВЕЗА КОМУНИСТА У ЈНА

Одговорније према имовини

Основна организација Савеза ко-

муниста чији је секретар Раде, Иљац

расправљала је о обуци војника. са-

мозаштити и безбедности јединица. о пријему војника у СКЈ и о наредним задацима

Том приликом истакнуто је да су комунисти у последњих шест месеци били веома активни на савлаћивању борбене обуке јачању мера самозаштите и безбедности, мерама штедње, као и на идејно-политичком обра зовању комуниста и омладине.

На едестанку је поред сумирања по стиглутих успеха критиковгна недо вољна ангажованост поједиваца. Ис-

ПРАВНИ САВЕТИ

ари иЛИГ у ра – 5 | Е и Пише; Божидар ИЛИЋ

недовољни, јер га са "других. Сви моји напори сжава ме. нису дали ник

Илија Радовановић. из Краљева, пише: Остарио сам и доста сам слабог здравља. ходи са мог невеликог непокретног имања су ми не м не обрађујем, већ уз помоћ да син помогне им издракав резултат. Зато же-

лим да тога сина искључим из наслеђа. Интере-

такнута је потреба свестранијег рада на марксистичком образовању мла дих и пооштргвању одговорности сва ког члана СК у извршавању постављених задатака,

Комунисти ће појачати своју активност У омладинској организацији. што ће, како је наглашено. обезбелити још већу ангажованост омлали наца у извршавању сваколневних за патака. Истакнуто је такође да на

пријему младих у СКЈ треба сталне

радити, а да У чланство СК могу бити примљени они војници који су то својим радом на војно-стручном и лруштвено-политичком образовању заслужили. |

При-

На истом састанку комунисти су примили у своје редове три нова чла на: Синишу Арбанаса, Чедомира Си

гровљевића и Миницу Марковића. Та

ко је у задњих Осам месеци ова ор-

танизација освежила своје редове са

15 младих комуниста.

У предстојећем раздобљу — комунисти су се тако договорили — зауштриће се одговорност у односу пре ма војној имовиви. Такво понашање, ће осигурати јо:љ економичније трошење материјалних средстава и омогтућити јот: свестраније укључивање ~ опште напоре земље за стабилиза-

цију привреле. и. п.

· Некључење из наслеђа ·

Свет се боримо с прив· редним проблемима још пре појаве криза.

Џон Ло измислио папирну новчаницу и бацио светску привреду у нове невоље +

Капитализам обећавао просперитет, а донго и појаве криза и

ЕКОНОМСКА криза није изум данашњице, Настала је чак и давно пре 1929, мада се за ту годину везују најсвежија сећања на редове гладних и беспослених, прохибицију и немаштину. На масу љуз

ди која стоји пред Њујоршком бер“

зом да би сазнала за колико је долара осиромашила. 5

Поштујући Маркса, „модерни жи вот криза“ је започео 1825. године, као продукт капитализма.

Старински живот криза је, уз из вињење стручњацима, почео много раније.

Зашто се, на пример, за пропаст

римског царства не би могло рећи.

да је настала после кризе; Зашто не, ако су узроци готово једнаки онима из много каснијег капиталистичког поретка. Јер, чињеница је

да су могућности даљег развоја рим,

ског царства биле спутаване друштвеним поретком у коме се ширио. паразитизам владајуће класе

и деморализација произвођача. Не'

марност и незаинтересованост робова: је добила неслућене размере и нормално што су кочили даље унапређење производње. Слаби и тадашња робна привреда. Првенствено под утицајем сепаратизма про

винција, што је разлог нарушава-,

њу међусобне размене, слабљења

спољне трговине. Због таквих услова рада и привређивања морало је и да дође до распада робовласничког поретка, па тиме и римског царства.

Припремио: Драган ГА

Криза – болест , данашњегсвета _

НОВИЋ

Зло не долази из привреде

И 'од тада оне практично постају судбина капитализма и — науке.

Кризе од тада стално прате и друштвена превирања. Некад су то штрајкови и револуције, а кад се умешају прерасподела утицајних сфера и тржишгтга, онда су ту и ратови. Започињао их је Наполеон, настављао Хитлер, али за тих стотинак година они нису били усамуљени у хтењима, него су и многи други имали с њима доста заједничког. Испоставило се касније да иу тим кризама није увек све ишло „по шеми“, После првог светског рата, на пример, ни побеђени ни победници нису мислили, а камоли желели, да се створи прва социјалистичка држава. После другог светског рата чак ни победници нису успели да задрже своје некалашње колоније.

Нису престајале ни кризе, Само, док су у прво време имале нацизнални карактер и погађале првенствено развијене индустријске зем ље, оне касније ударају на оне нај сиромашније. Да ли по некој законитости или по новој формули да се њене страхоте пребаце на слабије — остаје тек да се докаже.

А како је све кренуло с привред ним паникама, да не кажемо кризама, показаће најбоље — „уводни приказ“ тегоба Холанђана да задрже монопол над производњом лала, а тиме и доста посла и још бољу зараду.

ДОБРА ЗЛАТНА ВРЕМЕНА; Унутрашњост банке из 13. века

Теоретичари вероватно имају добре разлоге што за ову пропаст не криве кризе, као штб их и прескачу за неке касније догађаје. А и они су имали доста кризних карактеристика. Тако је то, ваљда, са историчарима. И кад оцењују један од националних крахова привреде. Холандије, који се у оном забавнијем делу историје назива „Тулипоманија“. Као што, многе панике и нису забележене, па не могу ни да

се помену. А заслужују. На пример,

прави хаос у европском финансијском · свету због првих папирних новчаница Џона Лоа, или заплета светских финансија око дуговања европских краљева.

Нежељени крај

Много су мањи поводи за стручњаке били.пресудни у привреди да би се нешто. крстило кризом Пресуднији су били друштвени од носи. Вероватно зато и кажу почетак криза датира 1793. године и зачет је у британској индустрији.

да

„Тулипоманија“

Два Британца, Џереми Кингстон и Дејвид Ламберт, најбоље су описали узроке и последице жеље Хо ланђана за богаћењем.

По њима, све почиње 1636. године, када се једва једина лукавица лале продавала за невероватну су му од 4.600 флорина (57.000 динара), нову кочију и пар коња. Поређења ради, једна овца је у то Време стајала десет флорина.

То је билф право време „тулипоманије“, лудило шпекулисања, које је све класе Холанђана, од прин ца до чистача путева увукло у трку за богаћењем.

“ Лале су у то време биле новина за западну Европу. (Ова биљка, иначе пореклом из Турске, и због облика свог цвета добила име од турске речи за турбан): Лале су се у Холандији први пут појавиле пепесетих година 16. века, и одмах су биле тражене због јелинствене особине у целом биљном свету. Биљка израсла из семена даје јелнобојни цвет сезону за сезоном. а и све лукавице које се од ње

_јење лала. Неки су успевали, па

Ф Како је створен ОПЕК и шта је изазвало петролејску несташицу

Подела света на богате и сиромашне створила финансијску нестабил ност и огромне дугове

Зашто земље у разво_ју траже нови скономски поредак

добијају (изданци). Тек после одређеног времена неке биљке се „проломе“ — и дају пругасти цвет. ВБотаничари нису знали узрок 0о- ' вом феномену, али холандски баштовани су знали да искористе могућности које он пружа. Поготово што је лала постала и модни крик богатог света Европе. =. Сакупљачи су желели баш те промењене варијанте с финим пру гастим украсима, Најтраженија је постала лала · „Семпер Аугустус“, коју су плаћали Ккочијом и паром коња. Њена основа је била бела, прошарана скрлетом им с плавим преливима на доњој страни цвета. Како је 1624. године постојало са мо 12 њених луковица, а цена за комад је била 1.200 Флорина, поскупљење је било нормална последица. Наредне године понуда за пар луковица је већ била 3.000 фло рина. Али, власници ни по тој цени нису хтели да их продају. Многи тада увиђају да луковице лале представљају изврсну инвестицију. Изданци субили чиста до бит, док је главница остајала нетакнута. Луковице су се могле гајити и у најмањим баштама. Свако је могао да засади или да посеје ову биљку, и ако би му срећа била наклоњена, могао је да постане бо гати власник јединствено лепе и драгоцене лале.

Крах за пола века

Шпекулације с лаљлама су достигле врхунац 1634. Отварали су се клубови произвођача, по кафанама су организоване лицитације. Ускоро више није било потребно ни да луковица постоји. Уместо да се продају од јуна — када су се вадиле из земље до септембра када су се садиле, њима се трговало током целе године, а купљена роба се испоручивала у лето.

Трговини су се страсно посветили не само трговци већ и племићи. морнари, земљорадници, рулари, димничари, слушкиње и праље. За натлије су продавале свој алат, по словни људи су подизали новац на своје куће да би га улагали у га-

су од најсиромашнијих у свом кра јУ за неколико месеци стицали куће, кочије и коње, а неки су тек кретали таквим путем.

Луковице. које су се продавале на комад или туце, почеле су ла се продају на грам, и мерене су на јувелирској ваги — као да су драго камење. Неке су биле скупље и од драгуља. За једну луковицу „Вицерои“ дато је: 2 товара пшенице, 4 товара сена, 4 барела пива, 2 барела путера, 450 килограма сира, кревет, једно одело и један сребрни пехар — што је укупно вредело 2.500 флорина.

До краха је дошло фебруара 1637, када су изненада сви желели да продају луковице — а нико да их купује. Купци нису могли ла испуне своје обавезе из уговора. Због пада цена на тржишту, хиљаде трансакција је стало, и судови су били препуни људи који су покушавали да један другог на- · терају да исплате дугове. Судије нису могле да одлуче шта да раде, па су се странке обично договарале да прихвате пет или десет одсто уговорене суме. како би умањили губитке — него да чекају велику зараду која се никад неће остварити. Тулипаномзнија је, на крају, са> мо неколицину начинила богаташи ма. Остали су изгубили и оно пара што су имали на почетку Први случај да се једна пеља нација баци у пшекулације. — завршио се несрећно | "(НАСТАВЉА СЕ)

БРОЈ 322

Водоравно: 1. Врста далматинског вина — бродар; 2.

сује ме да ли то може и каког

Одговор: По прописима Закона о браку и породичним олносима деца су дужна да помажу и издржавају своје родитеље када су ови "неспособни за привређивање а постојећа имовина (уколико је Родитељи имају) није повољна. или кад родитељи уопште немају имовине — чла 302. поменутог Закона Та обавеза деце је не са"Мо законска, већ и морална и мотивисана хуманошћу. Када депа ТУ своју обавезу не врше. 2 Имају, за то могућности (имају имање или лични слокодак, или какав лруги приход), једна ол послелица која их може снаћи је и та ла њихов родитељ. кад саставља тестамент, — последњу 80-

Отвор на кожи — закон (енгл. — која је без моћи говора“ 3. Узвик при јуришу — очев отац — италијанска престоница; 4. Умак — Дедалов сестрић — света (турЈ; 5. Наука о моралу — дажбина; 6. Узвик — чађ — стара мера зд тежину — одречна реч: 7. Знак за иридијум. Р , . ја (лат) — спрат — првак: 8. Мера за течност — рива; љу, којим чини расподелу своје имовине у слу- 9. Врста глине — конци, — шаховски термин; 10. Скулчају своје смрти, може такву децу да искључи из птура — сиријски председник — име певача Гранта; П. сваког права на наслеђе. По себи се разуме да Амерички тлумац (Рајен) — мера за површину — друго тај тестамент мора да буде сачињен у писменој име Одисеја; 12, Атинска лука — Шантићева песма. ~ то на неки од законом предвиови облику, 5 лав 42 НЕ | ан Усправно: 1. Дело (лат) — Золино име — сахрана; 2. · зених налица У Б па Судски жири — летовалиште у Италији; 3. Коштуњави Онај ко прави тестамент и њиме искључује из плодови — слово латинице — јужноамеричка животиња. наслеђа неко своје тако неблагодарно дете није, „налик на свињу; Ф Нота солмизације — понос — држадужан да у тестаменту наводи разлог због којег · ва У Африци — Француски члан; 5. Предлог — лечник — цржава у Индији — знак за јод; 6: Ознака за аутоу емиуЕ у : с -школу — верно — срез — знак за исток; 7. Немачки пред ривна је да тогутини —- поведе. | Р Ба тај начин лог — мера за хартију — ууслиманско | мушко име — кала дође ло оасполељивања права наслеђа. _| памет: 8 Маправа за вађење воле из бунара — коњ = остали његови наслелниџи не морајуда доказују да позиви; 9. Град у Француској — личност из „1001 ноћи“;

је отац. односно родитељ. имао право, разлог и основ за законито, искључење. већ би онај ко се искључује — лишава права на наслеђе, морао да локазује да чије било услова и разлота да буде искључен. Не цаведе ли се у тестаменту разлог за искључење. а онај ко се искључује не признаје и не пристаје на искључење. онда остали наследници имају оба-

" везу ла доказују да је искључење ваљано — са.

разлогом.

врши искључење, али — баш по Закону —. ко- 4

10. Притока Неретве — јунакиња познатог Хардијевог ро мана — врста четинара. .

РЕШЕЊЕ БРОЈА 321

: ; 1 Водоравно: ]. Кер — око; 2. Корак — анода: 3. Ораторијум: 4. Ситар — Илири; 5, Ад — Ибадан — ан; 6, Азид = Евон; 7, Козе — каса: 8. Со — Беране — Пи; 8, Арома — Памир; 10. Монотонија; пИтзка — деран; 12. А ја — тон. ; ,