Borba, Aug 29, 1983, page 8

при", СТРАНА БОРБА — 20. АВГУСТ 1983,

ШТА ВАЉА МЕЊАТИ: Љубљани

Детаљ

РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ ЉУБЉАНЕ

Залазак једног

из дворане Дома културе „Иван Цанкар“ У

естивала 2

Овогодишњи летњи уметнички програми у главном граду СР Словеније, уз мање изузетке, наишли су на недопустиво слаб одзив публике. Стога је умесно питање: како сачувати традицију дугу више од три

деценије2

(Љубљана, августа Последњег дана овог месеца, три љубљанска фолкплорна ансамбла закључиЋе 31. међународни фестивал који се одржава на простору Летње позорнице Плечникових „Крижанки“. Реч је о културној манифестацији која је три депеније градила свој стил, квалитет и чизо дотле да је с правом понела обележје најквалитетнијих летњих приредби које се организуЈУ У континенталном делу наше земље.

Први од педесет шгс фестивалских с дана овог лета почео је уобичајеним стилсм који карактерише добру представу („Њу Шекспир компани“ са Шекспировим .„Хамлетом“), уз велико интересовање пуслике (око 1.800 посетилаца). Неугодна изненађења

Уз мање осцилације, ква-

литет приредби остао је и.

наредних дана на натпросечном нивоу, док је интересовање публике — Углавном љубљанске — било веома неуједначено сводећи се чак на неколико десетина посетилаца за приредбе као што су концерти Хора Радио-телевизије Београд, или совјетске уметнице Елече _Обрасцове, односно реситал чехословачког виолинисте Вацлава Худечека. . Тешко је поверовати да међу хиљадама љубитеља и аматерских интерпретатора хорског певања није било могуће у Љубљани и широј околини пронаћи више од 30 посетилаца који би поред ужитка на концерту Мешовитог хора Радио-те-

5 Е

(Више запажених прилога у последњем броју „Гласа

ЛИСТАЈУЋИ ЧАСОПИСЕ

Нова историјска тумачења

«, публикације Одељења историјских наука

левизије с Београд | могли доста' корисног сазнати и за своје аматерском певање. Ништа мање не изненађује и чињеница да је интересовање за уметничке доживљаје који у зимској сезони пуне дворане Филхармоније или Цанкаревог дома у летњим месецима пало на тек неколико десетина присутних.

Ипак, податак да је након добре половине 31. меЂународног с" фестивала У Љубљани забележена посета тек око 13.000 посетилаца, а ранијих година та посета је била у исто. време бар за две хиљаде већа и није ишла испод 20.000 посетилаца, показује да се нешто суштински променило у до јуче верној фестивалској публици.

Организатор _ Фестивала, и' сам суочен са оваквим чињеницама, види узрок смањеном интересовању за летње приредбе у читавој палети чињеница која почиње тиме да је термин концерата померен на 21 час ради летњег рачунања времена, и с обзиром на то да се представа завршава У касне вечерње часове, публика из шире љубљанске регије практично није у стању да се укључи у ре-, довно праћење фестивалских збивања радним даном. Још нису испитани узроци који су довели до смањивања · интересовања У организацијама удруженог рада за куповину колективних улазница, али то смањивање износи 30 одсто, и слободно: се може приписати општој скупоћи и не јасно дефинисаном програму Фестивала. Помањкање финансијских средстава да се приреде атрактивни програми као што је то њу

Српске академије наука и уметности)

Последњи број часописа „Глас“, који издаје Одељење историјских наука Српске

академије наука и уметности доноси неколико веома зна-

чајних прилога. У првом, „Хеленизовани варвари У Страбоновој „Географији“,

Фанула Мапазоглу презентира извесне податке о народима који су „били судионици и корисници јединствене грчко-римске цивилизације“ (на пример, Келти, Иберци, Илири, Трачани, Малоазијци Египћани).

Аутор текста термина којим су у антици обележавани хеленизовани варвари и одмах констатује да таквог имена у то време заправо није било, и да су подаци о том веома значајном феномену забележени руком савременика, веома оскудни.

Има,

„ међутим, приличан број писаца који обрађују другу проблематику онот времена а из чијих се дела могу извући закључци 0 процесу хеленизације ·варвара. Такво је дело, на пример, Страбонова (од 64. г. пре не. до 24. г. наше ере) „Географија“ у 11 књига које је написано баш у време „кад је процес хеленизације био углавном завршен а романизација. била у пуном јеку“. Прецизно анализирајући по-

датке које пружа ово дело,

Франула Папазоглу закључује“ „Очигледно је да хеленизовање није довело до ства-

полази од

рања мешовитих народа и језика. Од хеленизованих варвара није проистекао ниједан нови етнос. Упркос многим

мешањима, грчки језик се није разгранао већ је остао јединствен. Ова чињеница, недовољно забележена У

науци, од важности је и за разумевање суштине хеленизације“. „Рад једне скупине мајстора градитеља у Рашкој у ХЛ веку“, прилог је Војислава Кораћа који је, у суштиви посвећен проучавању специфичности грађења сту-

деничке спољне припрате, Жиче и Милешеве. Аутор констатује да су црква и

нартекс у Жичи, затим спољна припрата и кула у Студежици, као и елементи друге фазе .грађења Жиче дело једне исте групе мајстора. Текст даље говори о. продору романичких утицаја у Рашку стилску групу преко Которске катедрале, истичући да се на почетку ХИ века међу споменицима грађеним као спој византијског и романичког стила посебно издвајају Милешева и спољна припрата у · Студеници. Горње

"конструкције ових споменика

су дело једне групе аутора, вероватно придошлих из Ломбардије. Обимни послови на изградњи Милешеве и студеничке спољне припрате, међутим, захтевали су ангажовање и домаћих мајстора (са приморја или из ових крајева) чија је рука препознатљива у доњим конструкцијама споменика...

подстрек који је из основа

јоршки Мјузикл (за шта је требало одвојити 50.000 долара) такође је утицало на смањено интересовање публике.

Ко одбија сарадњу 2

Поред тога, Љубљана је

добила ново жариште кул-|

турних збивања у зимским месецима У дому чији смишљено и

програмери

гате понуде европске и светске ризнице. Томе допринело и преношење дела филхармонијског програма у МЦанкарев дом, тако да је празнина у лет-

ња два месеца — колико |

траје Фестивал

остала

тако и толико уска да и

објективно традиционалног

ности, за збивања која би!

Представљала публику.

А Још пре него што је љубљанска публика почела да окреће леђа „свом“ Фестивалу, или боље речено на самом почетку тог заокрета, стигла је понуда из Цанкаревог дома да заједно са „Фестивалом — Љубљана“ крене у акцију организовања културног живота. Пружена рука сарадње тада је. одбијена, и познаваоци културних прилика у Љубљани сматрају да ће нешто жешћа полемика о томе бити покренута првих дана јесени. При томе, вероватно неће бити занемарена чињеница да је понашање публике делимично најавило сутон једног фестивала. новост за

Владо ЗАГОРАЦ

Наводећи примере из књижевности, сликарства и архитектуре, Дејн Медаковић текстом „Српски препород у 18. веку и средњевековна баштина“ указује на једну духовну нит веома карактеристичну 3а развој српске уметности и културе у доба европског барока. Тако, на пример, после сеобе » 1690. култ српских владара светитеља постаје веома снажан те, између осталог, обогаћује тематику иконостаса насталих у 18. веку. „Из чврстих црквених оквира издвојиће се они и у неке новосагледане лаичке токове, што ће се нарочито испољити у култу цара Уроша У и кнеза Лазара.“ О тим везама са средњим веком сведоче и многобројни преписи Душановог законика, српско народно песништво, Стематографија, појава ктиторства и задужбинарства (прилозима грађана подижу се манастири Јаска, Мала Ремета, Прибина Глава, Бођани и други), сликарство зографа итд. „Прекиди скоје је . исхитрено утврђивала наша историографија само су привидни. Њихово откриће последица је методолошких, неспоразума, јер примењеним поступком није ни било могуће продрети у све наталожене слојеве

и посебности из којих се са-.

стоји наша духовна баштина. Управо та баштина преображена је у 18. веку У онај велики морални и политички

Цанкаревом |

систематски | припремају публику за ре-| довно праћење врхунских! сценских остварења из 60-|

је |

програмерима | Фестивала | није остало много могућ- |

Један позначик питао ме је да ли књиге уопште и дођавола излазе. Мој одговор га је разочарао. а гласи о је од речи од речи: књиге излазе и пролазе. Ретко се која ухвати м остане. Нисам га слагао. Имам лоше памћење, и запамтио сам доста наслова који су потонули у заборав — уз помпу и признање, Стара хартија јој ништа не вреди то што је на слабој цени, понекад јој ништа не вреди то што је исписана помпезним рукописом. '

Ко је тај познаник2 Није за бацање у отпад са својим расутим сабраним делима који тове књишке мољце и гојазву прашину. Добио је у: прво: половини овог лепог столећа награду за прозу, постојало је такво признање за стимулацију и симулацију талената, онда су награду с божјом помоћи угасили, награде су га хтеле, читаоци нису; познаник је писао. ништа ни' је бацао, ништа није за бацање што изађе испод њетовог незаситог пеликана, онда је заћутао. Наобјављивао се књига и отишао у заслужен заборав, само су нераспродате књиге сведочиле у корист његове скрибоманије. | Марионетска слава

Нема шта да кријем: постао је домаћи писац, ману| о се ћорава госла и, пошто | више није био на врату и| здавачима, 'почео је да сумња да књиге уопште и нађавола излазе.

соли на бљутаве реченице којих се стидимо. а које опет говоримо ла би се осло'бодили насртљиве скрибоманије и пробојне осредњости, замене вредности, трампе која више говори о нашем лицемерству, него о лошем укусу.

Да се не заваравамо без преке потребе: није нимало |утешно то што књиге излазе и сутрадан као да их није било. Како дошло, тако и отишло.

Лажираних величина и'мамо на извоз, књиге се купују на метар, а продају на два метра са све златотиском, и то у пола цене, може и банбадава. Са две препоруке писаџп очекује заруке за вечност и опрост грехова за то што не умеи што неће никад умети.

изменио и употпунио циљеве победноносне српске револуције из 1804.“

Историчар Басилије Крестић прилогом „Срби и ревизија Хрватско-угарске нагодбе 1878. године“ жели да ис-

прави неке погрешне „момен-

те“ у доношењу Овог документа, наглашавајући у уводу да су Срби у време његовог настајања били „и те како значајни чиниоци, али то досад у науци није забележено“. Но, мимо ових чињеница нагодба се не може потпуно научно објаснити и разумети. У ,даљем тексту аутор опсежно образлаже ову тврдњу:

„Преглед борбе за остваривање српских ратних циљева 1914-1918“, тема“је коју у часопису обрађује. Петар Опачић, посебно указујући на драматични ток ове борбе „од 1915. до 1918. и у време боравка српске војске на солунском фронту“. Анализирајући _ споменути _ период, Опачић закључује: „На крају првог светског рата. извршене су крупне политичке промене у Европи. Аустро-угарска монархија, која је ступила у рат да би, покоравањем Србије и Црне Горе, угушила националноослободилачки

покрет Југословена у оквиру

својих граница и ојачала своје позиције на Балкану, распала се заувек, а на њеним рушевинама образоване територија суседних држава Бугарска која је кренула у рат да би приграбила делове

УОЧАВАЊА |

се само питати како је до свега тога дошло

% ' ~

Критика се све више поставља ·с"као добродушна теткица са чипканом капицом на глави која“ је спремна да поздрави свако чудо за три дана, а у четвртак гледа да књижевно дело отпреми на далек пут са медењацима похвале, У противном, писац се не либи да очита буквицу својој непоћудној тетки која је слепа код очи и глува код клемпавих ушију; Све више она искезује своју немоћ да свакој књижевној принови или старини изради. Фалшерицу за ·вечност. Грдно се зара критика а-

ко мисли да говори у име читалачког јата, још грдније се заварава писац ако мисли да посредством критике издејствује тај скупи састојак вечности — читаоца. Било како било, писац воли своју марионстску сла ву и спреман да је се домогне на сваки начин, по могућству нечастан. Преко живих и преко лешева, али углавном преко сплетке. Њена је застава, њен је и

јарбол.

Берберски тас

Може човек да пише као змај, да се распише као два змаја, али ако га неће тетка критика и мајка сплетка може да се слика. Читаоци се у књижевном атару виЂају ређе него пуки таленти из провинције. и они ни издалека не моту да одлуче о судбини добре, а некмоли лоше књиге. Они се једноставно не питају, имају паметнија посла него да деле благо мара Радована из шупљега пања.

И зачудо берберски тас у овом надметању _ неравн оправном драпању између вредности и Сезвредности односи јача страна — безвредност. Она је дурашнија и У годишњој и. у седмотодишњој продукцији. На

територија суседних држава и осигурала превласт на Балкану, изгубила је и део оних територија које су јој припале Букурешким миром 1913. године. Турско царство се, такође, распало. Немачка је морала да врати територије које је освојила У претходним ратовима и у току првог светског рата. Као последица

тога, образовано је више но-

Илустрација Миће Милорадовића

. сеча кнезова и платана. јер

МАЈСТОРСТВО ГРАЂЕЊА: Спољна припрата Богородичне цркве у Студеници, северозападна фасада

Сплетке и тетке |

Џ | ЛЕ « Лажираних величина у књижевности имамо на извоз и можемо

њеној страни је увиђавна тетка која'хвали оно што не ваља, јер оашта.хвалити оно што ваља. Оно што је "наопако још не значи и да је зло за овај књижевни минутић који грицкамо уверава нас уважавана критика,

Али, главно одмеравање снага је на другом терену, и онај коме је мајка сплетка у стању јз да декласира сваку вредност за извесно време, да је поткаже и прокаже, откуца и укуца У бетон. Оплетка разара мотућност да се успоставе вредности, а укину аеродроми за неталенте и спу-

стови за таленте, што, наравно и дабоме, погодује одређеном стању духа и избацивању из игре оног што је највреднијг и што остаје. Треба наградити пролазност и заблуде оног коме се жури јер не „остаје, а вредност може да попричека, њено времг долази. Под разним изговорима и параграфима прогања се вредност на неодређено време, ни аутори не могу да“ не понесу, део своје одговорности. На тај начин ствара _ се — плодотворан простор за сивило и чкаљ, за пробој људи што не бирају средства и поштење да би се домогли пузећи до циља:

Они немају шта да изгубе, сем ланаца поштења, али ни наша добродржећа култура нема шта од њих да добије сем да зачепи своје грло, уско грло. Њима одговара _ свака промена, свака клима и смењачина,

они знају да спотплету и оплету, развуку и завуку, и не питају пошто је шта. Само ла се домотну награде и каквог топлог кутка У летератури. с Сплетка је моћно срелство у њиховим рукама. бог којим они покуавају да осујете сваки разборити разговор. Славко ЛЕБЕДИНСКИ

вих држава у централној и југоистичној Европи (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаџа; Чехословачка; Пољска; Мађарска и Аустрија), док су друге заокружиле своје на-, ционалне границе. Тиме је почело ново значајно поглавље у историји Европе, чему је Србија дала крупан допринос“. (6. 3) а

ЗАБЕЛЕЖЕНО У СТРУГИ

Са назнаком хуманог

Реч-две са Антом Моповским, који је превео и приредио избор из стваралаштва индијског песника Ватсјајана Агеја, овогодишњег добитника Златног венца Струшких вечери поезије

- (Струга, август) — О избору Агејеве поезије ко ји је ових дана објављен у издању „Македонске књиге“ у Библиотеци „Зла тни венац Струшких вечери поезије“, аутор препева и избора Анте Џоповски каже:

— У овом препеву, пре свега, руководили смо се избором који заступа сам аутор. То је била и вели ка помоћ, али и велики хендикеп, а од користи је био његов строго дефини сан однос према текстови "ма заступљеним у енглес ким, руским, немачким из дањима, док је хендикеп био у томе што, према мом виђењу поезије, оно што заступа Агеј није увек и оно што је приоритетно у његовој поезији. Тако, пе сме о градитељима мостова и друге, Агеј нигде не заступа. Поштујући његов став, ни у македонском препеву многе песме нису заступљене, и поред тога што је овај избор је дан-од најкомплетнијих избора Агејеве поезије.

Препев Агејеве поезије је прави изазов „јер она умногоме подсећа на прин ципе поетике Еуђенија Монталеа и у једном доб ром делу на Никиту Ста нескуа. Оно што је мене посебно изненадило у кон такту са овом поезијом је било то да готово у нијед ној песми Агеј није злоупотребио хиљадугодишњу традицију, није вулга ризовао ни у једном тре-

нутку _ богату симболику ј

индијске митологије, Осо бито изненађује чињеница да он 'од наочиглед кратких невидљивих ефе мерних повода гради син тезу једног истинског ма кро-космоса. Атеј је мајс тор, колико У кратким пе смама, толико и у дужим формама и поемама. Његове кратке песме су неза боравни лирски медаљони из којих избија силина ерупција мотива тако да је метафора увек нови изазов и повод новим метафорама. У суштини, ствара се једна вишеслој на поезија.

Радећи препев Агвјеве поезије, човек долази и до сазнања да у најлепшим остварењима једног Рицо са, Октавија, Паза, Монталеа, проблем херметичности у поезији се показује као префињени одраз највишег облика осећања песничке материје под ко јом потпис — свеједно чи јег имена — одражава ре левантне вредности. Доби ја се утисак да подједна ко сигурно влада мотивом само и уколико се реч трансформише у не-реч, традиција у анти-традицију, граница у безгранич ност, Тако и на терену ла тиноамеричког континента и индијског потконтинен та, преко својих најпотвр Ђенијих аутора, практично се потписује поезија која је савршено хумана и која је у суштини анти-традиција. О. АРБУЉЕВСКА

РЕО ЕТ СОМТНВА

Безлична криишка

Сведоци смо тога да је у последње време једна по јава. узела неслућене размере. Намме, књижевна критиха текуће издавачке продукције, посебно _ дела

јективно,. Даклљга, из личног угла.

Отуда просечном тажљивијем читаоцу приликом ластања п"повитча пили часо-= тиса остаје нецзбрисиви

домаћих писаца, постаја утисак оторости и горчине, све безличнија, псеудоана- јер је — према критичари. литимка» ма — савремена белетрис-

тичка продукција без ијед ног слабијег или просечног остварења. Крцата је „врхунским и још непревазиђеним творевинама“. О не кој трецизнијој, _ објектив нијој и комтлеттијој сљици стања, већ дуже време нема ни говора.

· Узроке том стању ваља потражити на више страна. Прва је, свакако, у ли нији њпезамерања издавачу и писцу (који често тприта да истом „есмафту“, па _— се свим снагама његово „сочм њеније“ диже небу под облаке, да је свако ново гени

јалније од оног претход- Према свему судећи, та02). жхозвама модерна љитератуДруги разлог је далеко ра и велики број писама мо

раће да примекају неко бо ље време за — вредновање. Дотад, међутим, ваља се ослањати или не ослањати на тренутни безлични млљаки, критичарски суд, та ко ц. толико непоуздан да повремено ц сам себе кари жира ти доводи У супрот-

озбиљнији и значм унмфор мисање одређених кригова критичара који користе ис ту ил веома сличњу терминолотију при оценама, литерарног тпрошзвода. Опм си изгубили готово — све «оитерије и осећај селекиљћ је. естетска м аналитичка мериља. Појаву сваког новог књижевног дела прима ју крајње овлалино и суб-

ност поводећи се за хвало-

спевима у бескрај. : Дејан ТАДИ ћ

На основу одлуке Радничког савета број 29 — 277/83 од 10. 8. 1983. године ООУР за заштиту здравља деце и омладине | РО МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР БАЊА ЛУКА

Расписује

ОГЛАС

за обављање послова и задатака на неодређено време 1. Медицинска сестра у Диспанзеру за до“ јенчад и децу предшколског узраста ООУР. У за заштиту здравља деце и омладине — 1 извршилац

УСЛОВИ:

— Општи услови по Закону, СМШ општег или педијатријског смера са положеним стручним испитом. Пријаве се подносе Комисији за радне односе ООУР

за заштиту здравља деце и омладине РО Медицин-

ског центра Бања Лука, Улица Здраве Корде 1, пу тем Одељења општих и кадровских послова у Ро ку од 8 дана од дана објављивања огласа у листу

„Борба“. '

Уз пријаву кандидати су дужни да приложе овереп

препис или фото-копије: сведочанство о завршеној

медицинској школи, уверење о положеном стручном испиту, извод.из матичне књиге рођених или венчаних и лекарско уверење односно потврду о ре-

дном односу за запослена лица. у

Непотпунг и неблаговремене пријаве неће се узима-

ти у разматрање.

О резултату огласа кандидати ће бити писмено оба

вештени у року од 15 дана од дана изборе 1: