Borba, Feb 17, 1988, page 8
И КУМТУР А 53 | | у ни ша 18 фебруар 1988. | : Уз „Нолитове“ нагроде 1987. светкњиге мћ
Рушитељи догме Метафора обнове
Дела философа Гаје Петровића и есеји песника Миодрага Па- , о лија издвајају се слободом мишљења и убедљивошћу су- Ф Миодраг Павловић: „Поетика жртвеног обреда“, едиција „Сазвежђа“ — „НоЈ | лит“, Београд, 1987.
ств Миодраг Павловић, у књизи „По- да би стигао 5 ју ИК у , до суштине обреда. Не ност, фигуре, игра, прича наста, У присуству ве. ог броја руке 42-ци истакнутих ства- слеђем у марксистичкој ми- | етика жртвеног обреда“ поново У занимају га механизми извргавања а замена за предавање живе, крт
Миеланшти и днти
Ф Шта би све могла да понуде нова и поновљена изда-
а.
| београдских књижевника. ралаца, чије су књиге об С 1 у - сли. тако и са савременом | центар свог размишљања и ствара- жртвовања суровост или ј освету. н тве. и али и ЈУ ЕНИХ радИке Јављене А овог издавача. грађанском и марксистичком | ња ставља човека далеке прошло- ЗЕЋ се ов а креће у зЕЋЕ Побабно поглавље књиге чини ра- ња философске едиције ене л : ј ада“. · ј | награде Ини па бор Реја. Јетрокика А стаду авено тогава до За: уз и" 1 цу, могло би се рећи, идеалног жрт- зматрање БРИ СУВЕ жртве У де „Логос“ сарајевског „Весе; | - , , ја ј есник је певао у стиховима о веног обреда. жевним делима. У Еурипидовим а ин 6 | не 4 4 ПИ Ил је рекао да је Петро- критичком промишљању енг- | старим Словенима, добу неолита, ју- У основи таквог обреда јест ме- гедијама, код Шекспира, у народно! лина Маслеше со То Е дини. То вић од оних југословенских леске емпиријске фФилософи- | нацима грчког мита. Поетски израз тафора обнове, плођења. Човек пре- причи, у Хелдерлиновом односу ка ; 1 л иције „Логос“ ровић — за че- аутора који су „предњачили је, са низом значајних ми- | о тим древним временима је у рани- даје жртву да би се из њеног семе- небеском — показују се трансфор- Најновије коло ед Мао а ннит а аЦ тврти том Одабраних дјела, у пробијању гвоздене завесе слилаца, попут Витгенштајна | јим збиркама Павловићевим разуће- на развио нов пород. Чин жртве се % је жртве. Жртва је у уметно- рајевског „Веселина маслеше обоКа рак Хај „Пролегомена догматског мишљења и суо- и Хајдегера“. нији, в е епски, док је у оним везује за ВнлоНење 5 порок – за ПИ А али преобраћена и затилрује нашу илОВо БЕЈ ПИТ и па 4 ја , виш ки, ЛУ сти утн у е ; дата у варам ан оно пе пвонм нв. Књига „Пролегомена за | новијим сажетији. У есејистичким очекивање обнове и раста, што се превазиђена. ју историји човековог тур аза Није само у њиховој еј к критику Хајдегера“ садржи | књигама „Природни облик и лик“ и показује примерима: девица се жрт доживљавања, делања и изражавања | (иначној вредности,:него и у чињеавловић — за дело „Поети- ининаиининининтиниимнннианнини ан ; | ] 1 ка жртвеног обреда“. објав- дена једна од најопсежнијих премом антологије наше народне ли- њена рађањем деце, дојиља јер хра ционалног Павловић успоставља Ред | јдоца — чине ону елементарну лиљена у Библиотеци „Сазвеж- Свети Лукићу анализа целокупног хајдеге- | рике, писац је и на један други на- ни млеком, мајка предаје дете ма!- где ритуал смењује философија еле- | јературу за области из којих потичу, ђа“, НИМ ок ноте 5: чин уобличио резултате својих ис- ци земљи, црвени окер којим су мената, па мит. литература и ама-| Прва од књига овог кола, за коПосебна награда додељена награда „Милан исан: У ЕЕ Ј Р' траживања уметничких дела прош- превучени облуци представља поро- литичка мисао. Ред се може затво- |ју речена констатација понајвише 4в најбољем ижару : пе- Б ће ској философији. лости и археолошких налазишта. ђајну крв, нека огњишта у Власцу рити у круг, а Павловић се залаже вреди, јест „Социологија – сазнања", тру Живановићу, заменику огданови Аутор „Поетике жртвеног Својим темама и стилом, „Поетика сачињена су од женске карлице ко- за сапостојање и разумевање про- | проф. др Војина Милића. Настала пословође Књижарско-по- па ании Нара ДИНЕвИ обреда“, Миодраг Павловић | жртвеног обреда“ надовезује се на ја појачава плодну моћ земље и жимања свих слојева. као резултат двадесетогодишњег насловног центра „Нолита“ у Богдановић“ за прошлу коти- већ 35 годчна прононсира јед ове књиге. ватре, лобање су намештене као порнот рада и изучавања – историје Зајечару. МУ. шрипала је Свети Лукићу МУ НОВУ осећајност и. исто- Жртвеним обредом се ваља бави- полни органи. У предговору „Антологији народ“ |и теорије ове социолошке области, Ова лепа и угледна при- на Је а и и времено, афирмише лични ти, јер се разумевањем тог обреда Обнављање и умирање природе се не лирике“, он исписује како је ме- | ова књига, у оквиру посебних пели знања, добитницима је уру- склад“ објавље Полити- 198,У српској и југословен- | укључујемо у разумевање симболич- прожима са поимањем циклуса људ тафора извидница открића. Метафо| на, нуди кључна становишта мис~ и 5 НОУ ме ској поезији. У томе духу | ких облика људске егзистенције и ског ања и ; Јр чов показује се као подсти- | лилаца што су највише допринели тио Милош Стамболић, глав- ци“. У овој књижевној кри- 1 1 У А | сен: саоти. ТЕО чезне а, зкртиа - ј • његова најновија књига от- разумевање уметничких дела. док је до жртвеног обреда дошао „пре све- шајан кључ у тумачењу Софокловог | настанку социологије сазнања: Маркса, Енгелса, Диркема, Парета, Шеле
ни и одговорни ник ИРО тици ик н : | уред ци приказана су Сабрана крива нам „да се поједине | у нашем времену та потреба нагла- га иштитавањем једне логике одно- „Едипа“, „Идиота“ Достојевског или
„Нолит“, цок је о награђени- дела Матеј = 1 1 | је рађ дела Матеје Матевског у из- категорије културе још могу | шенија, јер је рационална опера- са међу појавама у природи“. Одат- небеске провалије Хелдерлина, али ра, Манхајма, Сорокина и Знањецког,
ма — испред ж ја — – о: рио Душан Пајин. (ов Ке не па Е ОНаСТИ из опште поплаве ци- тивност савременог човека спрегнута ле произлази и Павловићево усме- се опире да буде примењена и наји систематски изложена основна пи„Нолитова“ награда за на- 29 ребр Е у уручена низма. и . са заборавом суштине значења жртве равање пажње не ка боговима ко- она дела чија значења не расвет- |тања ове дисциплине као што су то јуспешније ауторе додељена пр па у Награда „Нолита“ састоји | изобличила ритуал. Безумно проли- јима се жртва приноси. већ ка еле- љава. друштвена функција идеја и знања, 38 први пут пре 28 1 ба а Пере заједници Срби- се од дипломе и 100.000 дина- | вена крв нашег и прошлих векова ментима земље, воде, ваздуха и ват- Есејистички стил „Поетике жртве- | друштвена организација сазнајних (овај он пут ари 26 а а на. је. ја „Р- повезује се са искривљено и мака- ре; при чему су нарочито значајни ног обреда“ ненаметљиво укључује јделатности, ширење идеја и сазнаУ > РЕР Б. МРВОШ радно схваћеним порукама колектив земља и вода. бројне чињените што се вишестру- |ња, и. проблеми методе и изучавања
сазнајних а.
, ног памћења о обреду жртве где и Пишчева пажња понајвише је ко повезују/ Информативност текста , нема жртве, већ постоји само на- усредсређена на раздобље неолита. преплиће се са широким током асосиље. на доба кад је почела да се врши пијапија на које је читалац упућен.
Миодраг Павловић. као археолог и замена жртве — камене главе Ле- Ктжига ова води вишеструком читазначења жртвеног ритуала разгрће пенског вира принесене су — ство- њу. поруке и односе садржане у њему рене наместо оних одсечених. Умет- Дејан АЈДАЧИЋ
Новац гаен у
()00 де 2 КАКО ЈЕ ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ХРВАТСКЕ ВРЕДНОВАЛО ПРОШЛОГОДИШЊУ .• ЛИТЕРАРНУ ПРОДУКЦИЈУ У РЕПУБЛИЦИ
Мако нијепрва у својој врсти кго | споменуто дело, књига „Маркс, ми слилац технике“, француског фи лософа Костаса Акселоса, има весумњиво темељити значај за разуме вање Маркса. Аутор ове књиге на посве нов начин — новом „син тагмом и лексиком“ покушава да објасни „говор Марксовог мишљења“, али не систематски или историј ски, Као највећи број књига о Марксу, него како сам каже, кроз живи дијалог са њиговом мишљу. Са своје критичке позиције, коју назива „увод у будуће мишљење“, Акселос изнова и потпуно ори тинално промишља изворне категорије Марксове теорије, од рада, својине, капитала, новца, грађанског дру штва и државе, до бића, мишљења, свести, идеја, уметности и поезије, те тиме указује колико на дубину и
“ ким „Наприј и „ едом", и Миодраг у ама Зе б - . а текстове у којима је спрове- „Обредно и говорно дело“, те при- вује, јер њена плодна моћ није ума- у распону од ирационалног до Ра- | ници да нека од њих за нашег чи
О положају књиге уопште, посљедњих година доста је
тога речено и написано. Но, | мало тога се мијења, а ако је судити по ономе што се У 9
НИГРО „Обод“ на Цетињу чиви — мали су изгледи да
књига буде ближа ономе за кога се пише. Помањкање | Фф У 1987. није се догодио тако и толико квалитативан помак који би значио примјетно
позџа креше сваки издавач- = = Па и оне тоа боље раздобље хрватске књижевности, али је дјело Станка Ласића „Млади Крлежа | нова значења Марксове мисли, тоод нових рукописа штампа — и његови критичари“ примљено као „капитално остварење наше културолошко-есејис- | лико и на вена. местимична 917 ја кеага ке на. Сб У Исе атуре“ У борвин. Филозофија модерног довријеме беспарице, при крају ба“ представља избор радова најзнасваке куповине. . Традиционална Трибина друштва дић, Павичић, Висковић, Богишић) „Краспис“ Павла Павличића, лрви |чајнијих савремених антрополога: Било веко, неизвјесно је књижевника Хрватске на којој сами као:и учесници сложили, у. оцјени дио трилогије Хрвоја Хитреца“ „Љу- Шелера, Галена, „Финка, Милера, хоће ли ова најстарија изда- чланови — писци и критичари оцје- књиге Станка Ласића „Млади Кр- бави на црном баршуну“. збирке при- Ландмана, Левита, Плескера, Келера и других. Обрађујући сва нај-
љети
вачка вуђа у Црној Гори ЊУЈУ годишњу књижевну продукци- лежа и његови критичари“: као ка- повједака Сабљака и Прице, „Часореализое:гти ·с"иначе обиман ЈУ У Републици, одуљила се ове го- питалног дјела наше културолошко- лисну“ прозу Матејића и Тенжсрину значајнија питања философске анплан за ову годину. Паре се димне на чак три вечери. Но, како есеистичке литературе. Према оцје- „Зашто волим Загреб“, док је Влахо тропологије, почев Од питања њетраже "од Републике за су сеансе текле, број учесника и ни Мандића, Ласић је као структу- Богишић још посебно истакао сту-;не систематике, односа према науштампање _ сабраних дјела уводничара из дана у дан се смањи- ралистички мислилац надмашио са- дију Дуње Фалишевац о Ивану Буцрногсоскот краља Николе вао, тако да — док је прва распра- ма себе у свом . есејистичком раду нићу Вучићу.
(5-5 књига), Његоша (1-7 ва о поезији дупком напунила дво- Написао је свеобухватну анализу пр-
књига), „Живот и дјело Пе- рану — о прозној књижевности со- вих десет година Крлежмног опуса скривени“ текст лидно је попунила, а треће вечери посебно га разматрајући на бази 2»
ци, психоанализи и психологији, затим друштвене одговорности антропологије и питања о човеку и »еговом бивствовању у савременом све ту, овај зборник, заједно са књигом
тра Лрвог Петровића“, ака- - : . 5 ТЕ ј
демика Еравка Павићевића | Разговор о драмском стваралаштву међунационалних односа у Југосла- теати ари пијани. понике онако „Филозофска _ антропологија“ Ериха
(три тома), „Црногорци у по- | пратило је свега десетак заинтересо- вији тог времена. ције Бале интрм се хе слоили отаљера уз смретарла но Бод ЕЛИ
сланицама Сзетог Петра“ од Полни а отказала су два уводнича- НВалиниу Висковић ми сли да Ла- Док је Борис Б Зола констати. | ВИ Као најкомплетнија целина о ан~ у | ов војој т и ата |
Ксеније Пејсвић, Осим тога, сић у овој „својој трећој књизи 0 до, да уз ријетке изузетке, сувреме тнем језику
Међутим, и након тродневних раз Кк 6 1 5 си = = , : рлежи, храбро разбија неке табуе ЈЕ. са друтим издавачима плани говора, компарација статистичких по на плану књижевно-теоријских иде- 58 театарска пракса не поштује вјерРано је штампање мемоара У + ние 5 ност текста и да је писац сведен
маршала Жук датака издавача, пажљивом пратио ја, радикализира неке своје ставове, о ршале укова у три тома | цу Трибине било би прилично тешко полемизира и са неким својим рани- на разину секундарне особе, Вјеран (досад су иначе штампана | оцијенити да ли је прошлогодишња јим тезама. присиљава на разми- ЗУпа је, напротив, _ Устврдио да су два тома), затим су ту сабра- | књижевна „производња“ у Хрватској шљање. Богишић је Ласићеву књи- МЕКИ редатељи далеко тевтарски нана удјела Достојевског, Тол- | била мање или више успјешна ОД гу оцијенио као најзначајнију те вр- па е дедар тешио намрелавати стода. Планирано је штампа- | оне пријашњих година. Подаци из- з д театар тешко напредовати сте послије Комбола, и као покушај по писцима који желе бити про-
Поред наведених дела што су не заобилазна у изучавању домена, фун кције и проблема области из којих потичу, за истраживаче теорије са знања велики значај има и дело „Нови огледи о људском разуму“ Тот фрида · Вилхелма Лајбница (1646—
ја пазттисвраслеаист ве летаноставссии и ливитнвиниини-=
ме ње „Историје народа и на- давача указују да је број књига до зен
МАРКО ЧЕЛЕБОНОВИЋ: „Пред штафе- родности Југославије“ у три маћих писаца мањи, но поетска писа Пиве за најије књижевности јед- заици на сцени, Према Хровату (а 1716), једног „од најуниверзалнијих Па тома (предратни, ратни и по- | на ријеч, бар што се издаваштва ти- Друга књига, о којој се највише то НЕ ЈЕ оспорио) година ни- | философских умова у повести.
лаје ратни). љ. м. че, доживила је прави бум: 55 06- говорило али и којој је упућено ви- је била особито плодна. Он је нагла-| После књиге „Криза свијета и
јављених збирки (не рачунајући и јце замјерки, била је Франгешова не Ба вриједност текста „стине“, објављене у „Логосовој“ е-
неке властите накладе), и чак шест „Повијест хрватске књижевности“, дно. пеаиа не дина а тоена дицији, у овом колу објављено је
( идуа према јело „Пе ћпопипе“. Мишљење и мо-
антологија („Лет Икара“ Јоже Скока 4, .
пене чакавског пје- Мандић ју је оцијенио као зрело регресивном механизму друштва, што
сништва 20. стољећа“ Милорада Стој У, значајно дјело, али је аутору за- у театру није било довљно искори- ; ли“ мјерио одсуство пажње према кри- штено, издвојио Шлајдерове „Думан- | пера сарајевског философа
па лаха Шарчевића, Док у првој књизи
ШТА СЕ СВЕ КРИЈЕ ИЗА СПОРА РЕДИТЕЉА ХАЈ- МИ а ан ВЕНЕ а тичкој мисли и изостављања неких ске тишине“, „Озрачје“ Ивана Бак- | Џ та ; незаобилазних аутора. Висковић У маза, „Адађо“ Ладе Каштелан, „Кра- показује како се „истина Запада по-
РУДИНА КРВАВЦА И ФИЛМСКЕ КУЋЕ „СУТЈЕСКА- А та и % у » Толоба, „Антолотија поратне хрват њој налази приручничку вриједност. љеве и коњушаре Мире Гаврана, јављује као фундаментална кри-
дерни мит о човјеку“, штиво „је Из
| проблематици на на-
Савет Школе за ус- | „Филм“ У САРАЈЕВУ
мерено образовање О Ра ПИ А Франгеш је ближи литерарном а не- Зупа је констатиозо да би „Бард“ за“ у овом делу Шарчевић _ се прави топлички . ка). достаје му онај рационални дискурс. био сјајан текст између педесетих и позицијом МЕРЕКЕ У модерној фило22 Дјело је шармантно, лежерно, али шездесетих година, написан у мани- | софији, питањима ума, знаности, мо ХЕРОЈИ“ Одговор дез је премало теоријски и аинНоие Би „политичког“ театра којим данас радног ан БатИм НАоМ слоно. Недостаје му, такођер, цјеловити- више није занимљив. То је архивски | боде, искуством философског _миш-
У Прокупљу Крабро против табуа "ји обухват послијератне књижевно- текст, Шољан је врсно аи али гај љења и кризом модерне. . | сти: критичари, часописи, књижевна је умочио у једну стару тинтарницу Треба, најзад рећи да је поред на расписује Што се оцјене прозних остваре- зборовања, а постоје омашке и у да — сматра Зупа. У тој манири, у сми- | ведених дела у овом колу „Логос“ по гоВво а ња у цјелини тиче, уводничари се тирању... слу драматизације. значајнија и ди-|новио раније издање капиталних де од нису сложили. Док, на примјер, Игор Као ванредну књигу такове врсте ректнија је Бакмазова драма. Тије- | ла, као што су: „Тгасфавиз Гогјсо 7 к О НКУРС Мандић сматра да прошлогодишња Висковић је истакао „Повјесну пое- њујући Шнајдера, Зупа сматра да му рћПоворћсив“. ја Виттенштајна Ен Виктора _ Жмегача. ме недостаје Крлежине реторике али | цдиклопедија _ филозофских знанос-
продукција није нарочита, и да ни тику · романа“
за. избо Ф На жучне приговоре редитеља Крвавца како је ко- један роман није привукао неку на- а од осталих споменуо .„Холограме без његове драматургије. | ти“ — Хегела, „Положај _ човека У Р ришћењем појединих секвенци из његових филмова рочиту пажњу, млади критичар Вла- страха“ Славенке Дракулић, „Кла- Тако су се отприлике изјаснили | космосу“ — Шелера, „Мит о Сизиод странс италијанског партнера, „фалсификовапа | хо Богишић опјенио је протенлу ла бика а ог Поли Тенжере би занимљиво кад би се то покуша. | фу орао прија ислам : : : - а ] 3. Ј т5) сљ еселка > ере. о е топ уша- 1 “ Ф ДИРЕКТОРА историја НОБ“, извјесно је, подуже ће се чекати онај хрватске књижевности и углавном Јосип Павичић је добром лје- ло учинити у неким осталим доме- а за Ма са ек и Ун ШКОЛЕ И поуздани став, и то баш отежава сагледавање укуп- успјешнију од протеклих. Међутим, лу већ споменутих књита лдолао „Ок- нама стваралаштва. У РЕУЗеН ног стања у кинематографији Босне и Херцеговине у једном су се сви уводничари (Ман- вир за мржњу“ Ивана Аралице. Иво ТОМЉАНОВИЋ р Драган МОЈОВИЋ
, ПОМОЋНИКА ДИР ЕКТОРА (Сарајево, 16. фебруара) — куће и потенцирајући веома ,
Е У Удружењу филмских рад- тешко стање у босанскохер- зеленаштва БИРА ЕР ЕР ДНИ ПАР Ат Един ап анЕКА
, — избор на 4 године ника БиХ уприличен је са- цеговачкој кинематографији. . | ,
Поред општих услова | станак који је као повод Сви су сложни како је до- у · предвиђених Законом за имао недевво писмо редите- шло до значајне повреде ауља ЖХајрудина Крвавца упу- торских права и не прихва-
НЕ заснивање радног одно- р са, кандидат треба да ис ћан о. одтоворним људима тају уступање радног простопуњава и следеће усло- „Сутјеска-фихма“. Дупликат ра и објеката Италијанима.
спорног писмг послат је и Оно што је посебно заним-
ве: + о 5 . другим друштвено-политич- љиво, то је да се представни- () . П"%4 да има високу струч ким организапијама у Сара- ци „Сутјеска-филма“ у овој америчкој . , јеву, 2 догађања што су се дискусији нису изјаснили. ||| ВеЕе |
ну спрему са 5 а збила накнадно, коначни Само је Недим Невесињац ; тне година радно = | епилог добиће на Вишем су- напоменуо да има институци- критици Кусрва У роснеи. ду У Сарејеву. . ја задружених за рјешавање — да има положен стру Основни проблем јест у то- оваквих спорова. На питање . . чни испит и да се ис- | ме што је продуцент „Сутје- зашто споменути филмови не у „Социјализам“, број 12 1987. тиче у организацији | ска-филма“ потписао уговор могу да се виде, И смо Последњи број часописа за рада школе, са једним италијанским парт- одговор како „Сутјеска- ст анти Пети аи — да није осуђиван за | нером о снимању нових фил- филм“ — нема копије от 18 74 · | Децембарска свеска (за 1987. годи- ље“, а о Лењину и лењинизму да- и феномена револуционарног и фе мова „Бојно поље“ и „Врије- Дебату је закључио Никола на критика“, посвећен је новој |ну) теоријског часописа Савеза кО- нас пише Шутник Дајић, Текст Бо- номена демократског, на фону ксн кретне праксе и уз критичко проми
то А дуда меда ме рата“, уговорвши и кори- Ђурђевић. предсједник Сек ј 1 муниста Југославије „Социјалазам“
није под истрагом е , " Љурђ . јед ок“ | америчко књижевној критици. » АМ , рислава Ђуров а
3 4 ; шћење 1:500 метара филмс- ције редитеља ријечима да у : у целини има тематски карактер. По " уровића поближе расправ шљање трендова што обележавају Објављени су есеји истакнутих | свећена је седамдесетој годишњици ља однос сељаштва, колективизаци- М
управо време иницирано Октобром.
РЈУ ПРИЈАВЕ АВОСТИ Ри инсерата из остварења још нисмо дошли до коначне Великог октобра, конкретно теми је и социјализма.
| тања у досадашњем | ррвавца. На тај начин, по- истине и да су остала отво- | америчких критичара и теорети- Ни
раду. · вређена су ауторска права рена многа питања која Бе, | цара књижевности: _ Лајонела „Октобарска револуција и перспекти У таквом сагледавању кључних г
а Рок за подношење при редитеља и, према наводима кад се разјасне, осигурати Осећ ве социјализма“. Након напомена Ре Златко Чепо промишља изазовну бања што су и задесила, али и покра . ми а 1 тем 0, је
Трилинга „Осепање за прош- |дакције, читамо исцрпну студију У дноса партије и класе, а ак нула свет после Октобра, што су с8
јава је 15 дана од да | Крвавца, „сцене укомпонова- изградњу будућности босандр Стипе Шувара „Епохална прекре туелне процесе и достигнућа деста-
на објављивања Конкур | не из наших филмова став- скохерцеговачкој кинемато- | дост“, Леслија Фидлера — „Не! а ј | Е У У и Е тничка улога Октобарске револуци- љинизације предочава Фуад Мухић, неминовно тицала и тичу ВУТеН И
опредељења и
са. љају се у потпуно друге кон- графији. «с | ул Ч Е
5 Панацеа најву нрније саз · Тако је јбвај бучно, најав“ | 310 МУ тромова. Илипа Витрај“ | је“, у којој аутор, „са посебним оснр. ШогувнортиоОнове социјализма И 56 ни Југославенсних у
О избору кандидата | сификују историју НОБ“. љени дијалог кад је ваљало | та — „Џоезија, мит и реалност“, |том на са АНА ЈНА ДИ ВА ПБ ара. Па снви доо Бави опција за социјализам и демократију : 1 = арног пок -
и ОРКЕ 44 ни а Ај ПИ не паоли и поносне и Едварда Сеида — „Размишља- ал прво ровенакор пута у Јалски утврђује орнавннен Брена — изван свих канона и митова —
рића писменој 902 ВЕШ + Ва: Таванић : итеља | ња о америчкој 'левој: књижевној | социјализам, осветљава тај пресудни тројке и гласности. Свеску закљу- текст Коматине као да појашњава 0ви и редитељи Златко Лаванић, на ауторска права ред ва ено УОБУ
. 5694 1—1 | Рефик Хаџисмаиловић, Ни- Крвавца остао без оног пра- критици“. | датум у новијој повести света. 55 5УЈ . и о разматрање Милије Ко дабрану тему. | кола Стојановић, упутивши вог и увјерљивог одговора. вим Ператонер потписује оглед „ „Револуција и демократија“, А : А. Б.!тобар након 70 година, и поглед да- као пледоаје једном новом виђењу па.
Ени лима оштре критике на адресу ове [ој ЉУБИЧИЋ : Х
% „