Borba, Dec 24, 1988, page 15
ИЗБОР ИЗ СТРАНЕ ШТАМЕ
као по лоју, тј. по Марксу_
Укидање приватног власништва у СССР није значило да је изграђен социјализам, нити да је изграђен систем бољи и праведнији од капита-
лизма
Перестројка, да би била успешна, захтева проверу читавог низа теоријских поставки како њени темељи не би били подлокани. Управо због тога морамо, када у својој привредној пракси приступамо перестројки, превладавати научну недефинисаност тог појма, како не бисмо улудо траћили масу времена, средстава и, што је још горе, људских живота. Стога се, чини ми се, морамо замислити над три питања; Где смо2 Ко смог Шта хоћемог
Године 1917, после победе Октобарске револуције, у СССР конфискована су и национализована готово сва предузећа у области индустрије, трговине, траспорта и банкарства. На основу пописа из 1920. могло се видети да се међу подруштвљеним предузећима, поред великих, нашло и више од 1/7 оних у којима је радио само по један радник. Та чињеница је већ сама за себе била довољно речита, илуструјући изузетно висок ступањ подруштвљавања производње који је у нашој земљи постигнут после револуције. Какав су закључак за праксу социјалистичке изградње из те чињенице извукли они марксисти који су уочи револуције проучавали дела Маркса и Енгелса2 Закључили су да је коначно дошао тренутак када се можемо сместа и енергично латити остваривања оних принципа који одговарају природи социјалистичког друштва. Ти принципи су, узгред буди речено, код Маркса и Енгелса прилично јасно назначени. Сигурно је да сви знају да је Енгелс у „Анти-Дирингу“ писао: „Оног тренутка када друштво овлада средствима за производњу биће ликвидирана робна производња, а самим тим и владавина производа над произвођачима“. Ево још једне категоричке тврдње: „Када друштво овлада средствима за производњу и почне да их примењује за производњу у непосредно подруштвљеном облику, рад сваког појединца, колико год да се разликује његов специфично корисни карактер, од самог почетка и непосредно постаје друштвени рад“. ,
Поставља се питање како треба да се понаша човек који је прочитао ове мисли Маркса и Енгелса ако се, онако како се то код нас после револуције збило, одједном. нашао у условима када је готово сва производња већ подруштвљена и када уопште не сумња у то да на рушевинама свргнутог капитализма треба градити управо социјалистичку грађевину по обрасцу на који
указују класици. Нека сам читалац одгово-
ри на ово сасвим реторичко питање.
Рећи ћу оно што је свима добро знано: многи истакнути револуционари и теоре-. тичари партије бољшевика сматрали су да услови настали после октобра у потпуности одговарају онима о којима је писао Маркс, па стога сместа ваља реализовати Марксове и Енгелсове идеје. Одатле и'позив: доле новац, доле цене, доле злато, доле трговина, доле банке — који је био веома широко распрострањен, посебно због тога што је свеопште разарање готово потврђивало животност теоријских мисаоних конструкција, будући да је новац и без бољшевика престао да буде новац, злато-злато, а трговина се изродила у примитивну робну размену.
Све је ишло као по лоју, тј. по Марксу. Теоријске поставке овог типа нису изазвале никакве сумње код већине оних који су о томе били дужни да размишљају. А пракса2 Па шта — праксу је очигледно требало усавршавати у оном правцу на који указује теорија. Ако људи још увек нису навикли да живе и раде на нови начин, онако социјалистички, онда треба само мало више затегнути дизгине и тиме ћемомоћи да их научимо да живе онако како треба. А како то треба2 То је познато о томе су писали класици марксизма. Види том тај и тај, страницу ту и ту. у
Негативан однос према приватној сво"јини, без обзира на ниво њене економске зрелости, Стаљин није позајмио од марксиста, већ од оних псеудосоцијалиста које су управо марксисти оштро критиковали. Сетимо се чувеног Диринга коме се приватна својина такође уопште није допадала, будући даје сматрао да је она плод насиља једног човека над другим, што је грехом укаљало сву потоњу историју човечанства. Диринг је доказивао да треба само исправити историјску неправду, уништити
медицина
НОВБЈИ МИР
(Москва)
приватну својину па ће сместа људе запљуснути талас равноправности, братства и среће. Енгелс му је објашњавао оно што далеко касније Стаљин није успео да схвати: „Док год је овај или онај начин производње у узлазној фази свог развоја, до тада га хвале чак и они који губе остварењем њему својственог начина расподеле“.
Груба Стаљинова теоријска грешка у тумачењу проблема својине, његово одступање од Марксовог учења, његова ревизија историјског приступа тумачењу друштвених појава потпуно логично и фатално неизбежно је повукла за собом читав ланац, других грубих теоријских грешака пре свега ону у вези са тумачењем улоге насиља у животу друштва.
Могло би се навести још мноштво таквих грешака. (Онда се с правом можемо питати: да ли је Стаљин изградио социјализам2 Јесте! Али какав2 У сваком случају не онај о коме су говорили Маркс, Енгелс и Лењин. И у то се можемо лако уверити на основу сагледавања квалитативних одлика научног социјализма. Знамо да је прва његова квалитативна одлика то што обезбеђује већу продуктивност рада него у капитализму — па онда можемо закључити да ми још нисмо домашили научни социјализам. Продуктивност друштвеног рада код нас износи само 1/3 америчке, а у пољопривреди чак мање од 15 одсто америчке продуктивности.
Научни социјализам, као што је познато, подразумева превладавање постојећих система друштвене поделе рада који човека осуђују на физичко и духовно деформисање. А док год на нашим путевима буду радиле жене — док се, дакле, буду бавиле најтежим физичким, неквалификованим радом — тешко да ћемо моћи да говоримо о изграђеном социјализму, а да при том не дискредитујемо тај појам.
Научни социјализам онда подразумева и брисање разлике између града и села, и најравномернију могућу расподелу индустријске делатности у читавој земљи. Када је о овом показатељу реч, ми очигледно не само да се нисмо приближили, већ смо
"се“"чак и удаљили од онога што смо некад
имали, пошто смо запали у тешку економску и демографску ситуацију.
Само по себи, јасно да научни социјализам подразумева укидање експлоатације човека по човеку. На први поглед може деловати да је код нас у погледу тог параметра све у реду. Међутим, зар је заиста тако. Као што смо јасно могли да видимо из излагања М. С. Горбачова на митингу совјетско-пољског пријатељства у Пољској током лета 1988, и у „друштвеном сектору имамо случајева да остварења најбољих“ радника присвајају они који сматрају да неко други треба да ради“. Другачије речено, у извесним условима уместо једних 06лика експлоатације, могу настати и развијати се други, ништа мање сурови.
На крају, научни социјализам, као што је познато, подразумева широки развој политичких слобода у далеко већој мери него у најдемократскијој буржоаској земљи; Прототип таквог система класици марксизма су видели у институтима Париске комуне, у самоуправним совјетима који су у Русији преузели и штафету француских комунара.
Ако ћемо стаљински социјализам мерити параметрима научног социјализма, видећемо да су та два појма дијаметрално супротна. Ипак, оно што је Стаљин изградио не можемо назвати ни капитализмом, ни феудализмом — барем не у оквиру традиционалног тумачења тих категорија. Па
го чему је онда реч На то питање је већ
одавно дат исцрпан одговор — онај који је Енгелс упутио Дирингу, рекавши му да „никоме не треба да падне на памет да савремени научни социјализам снизи до нивоа специфично пруског диринговског социјализма“. Очигледно је, међутим, да тај вид социјализма нити је био само пруски, нити је био само диринговски. На жалост.
ЛЕ |
Пи је
Кредити упркос уставу После деценија одбијања и постојања уставне забране, Албанија је
спремна да узме зајам од СР Немачке („Франкфуртер алгемајне цајтунг“, Франкфурт)
Албанија се залаже за сарадњу са СР Немачком. Тачно четрнаест месеци после успостављања дипломатских односа са Боном, први пут је у Тирани од 5. до 8. децем-
бра заседала мешовита привредна коми-.
сија.
Централно место у разговорима, које је са немачке стране предводио државни секретар у Министарству привреде Ридл, припало је могућностима за интензивирање билатералне сарадње на индустријском и техничком пољу.
Предвиђено је да се за оживљавање узајамне трговинске размене већи број албанских стручњака обучава у СР Немачкој на сектору знања (ноу-хау) и маркетинга. То је утолико значајније ако се пође од чињенице да је досадашњи обим трговинске размене између СНР Албаније и Немачке био веома скроман. Највећи је остварен 1982. године када је његова вредност достигла 128 милиона западнонемачких марака. После тога је стално опадала, тако да је 1986. године износила још само 80 милиона марака. У међувремену је дошло до преокрета у тенденцији трговинске размене. Државни срекретар Ридл је за 1988. годину (према стању у августу) предвидео повећање од 80 одсто у албанском извозу и за 11 одсто у немачком, а у поређењу са 1987. годином.
Албанија, која је други по величини извозник хромове руде у свету, првенстве-
но ће повећати степен механизације у руд-
ницима. Такође је предвиђено усавршавање технологије за експлоатацију хромове руде, као и изградња нових постројења на сектору топљења, обогаћивања и даље прераде руде. Предвиђена је експанзија производње бакарних жица и каблова и модернизација. фабрика за обогаћивање руда гвожђа и никла. На енергетском сектору је планирана набавка опреме за термоелектрану Бања. Такође је предвиђено унапре-
Напдејв ја
(Диселдорф)
ђење сарадње са немачким предузећима у експлоатацији нафте и земног гаса, као и у рудницима каменог угља. Албанска хемијска индустрија припрема пројект за изградњу фабрике за производњу натријумбикарбоната. У индустрији грађевинског материјала је првенствено предвиђена модернизација фабрика цемента у Елбасану и Фушкруи. Такође је планирана изградња фабрика за производњу плочица, мермерних плоча, „гипсаног праха и белог цемента. Такође је предвиђено инвестирање у лаку индустрију, пре свега у индустрију пластичних маса, гумених и кожних производа. Програмом модернизације је обухваћена индустрија лекова, и изградња постројења за прераду биља и лековитог биља, етеричних уља итд. У области пољопривреде се планира изградња нових топлих леја.
Из досадашњих контаката две земље проистиче да Албанија жели да СР Немачка постане њен главни спољнотрговински партнер. Мешовита комисија ће се поново састати у Бону у другој половини 1989. године. Један од највећих проблема у сарадњи две земље до сада је представљало стриктно одбијање Албаније да прихвати кредите. Међутим, сада из Тиране стижу охраб-
рујући сигнали: Албанска државна банка ·
ће убудуће преузети гарантије за финансирање послова уколико се ти послови компензују испорукама технологије у замену за албанске готове производе. Међутим, уставно-правни принципи остају непромењени. На руку тровачу
НЕДЕЉНА БОРБА
24-25 децембар па 5 ; страна ;
Четири године после „хемијског масакра " преживелима у Бопалу „Јунион карбајд“ није исплатио ни долара одштете, а влада индијске
беркулозним
Зубеида Бегум, мајка четворо деце, једна је од 20.000 особа које су, упркос повредама, преживеле несрећу 3, децембра 1984. кад је из бопалске фабрике „Јунион карбајда" истекао метил изоцијанат.
Имала је среће. Према званичној про"цени укупно 2998 становника уџерица које
окружују фабрику страдало је у до сада највећој индустријској несрећи. Она каже да није кадра да обавља кућне послове, а „много мање се и децом бави. ; __ „До сада сам добила свега 1500 рупија уодштете", каже, жалећи се на ову суму која је мања од 100 америчких долара. „Немам довољно новца ни за лекове. Кад одем у болницу, лекари се према мени понашају као да сам отписана. Радије бих умрла, него да трпим понижавање“.
Она, и остали преживели, остају само део статистике. Четири године после несреће мало је за њих учињено. Питање надокнаде тек треба да се решава на суду. А-пут ка судници „загушило“ је 560.000 захтева. Петорица индијских судија сведоци су овог случаја, укључујући и једног за кога се испоставило да је тајни тужитељ. Помоћ којој су се надали даља је од њих него икад.
Фабрика не ради од дана несреће. Владин Централни истражни биро, наводно, жели да се све задржи као доказ за оптужбу против злочиначке немарности.
„Јунион карбајд“, америчка фирма која поседује 50.9 одсто акција (влада има 26 одсто) фабрике у Индији, до сада није дала ни долара одштете, али каже да је током четири године обезбедила помоћ у вредности четири милиона долара. Тек недавно је влада Мадие Прадеш, државе у којој се фабрика налази, признала да се ту још умире од последица ове несреће.“До тада је инсистирала да је реч о туберкулози.
Музтари Би из логора Кази каже да је од ноћи у којој се догодила несрећа здравље њеног мужа почело нагло да пропада, али кад је 1987. умро, влада га је уврстила међу жртве туберкулозе. То значи да његова породица нема право да тражи одштету. Двоје од њихово осморо деце помаже породицу са два долара дневне зараде (физички радници). „Тешко долазе до даха“, каже мајка, „али нису толико болесни као двоје старије деце за које лекари такође кажу да имају туберкулозу“.
„Влада државе Прадеш је своју равнодушност према жртвама показивала толико често у последње четири године, да сваки такав нови доказ изазива само резигнацију и осећај депресивног „деја уш“ пише цењени бомбајски „Индиан пост“. .
Провинцијска влада ексклузивни је представник жртава кроз „Закон бопалске гасне катастрофе“, 1985, и тобоже штити преживеле и породице умрлих од грабеж-
љивих америчких адвоката. До прошлог децембра размотрено је свега 7000 захтева.
„Сама влада срамотни је издајник који“
„глуми улогу „оца“ жртава, каже се у „Ин-
со
· државе Прадеш људе који још умиру од последица проглашава ту-
~
Лом Рарег (Бостон) .
дијан посту“.
Арјун Синг, премијер Прадеша, најавио је у априлу седмогодишњи план акције у корист жртава вредан 250 милиона долара.Програм укључује 100 милиона долара за медицинску рехабилитацију животне средине и 15 милиона за институт, научне студије и споменик. Сваки од најближих рођака умрлих добио би од тога 700 долара одштете.
Народ Бопала није био импресиониран. Сведоци су да су и други планови прављени, а да никад нису били примењени. „Треба имати на уму да влада уопште није заинтересована за такву помоћ. Помоћ је заправо тражила „Захрили Сангарш Морша“, најстарија активистичка група Бопала која је начинила петицију којом се тражи помоћ, Суд је петицију преокренуо у сопствени предлог.
У међувремену колале су тврдње, које нису потврђене да су. „Јунион карбајд“ и државна влада у савезу. „Тајмс ов Индиа“ је у свом уводном чланку критиковао Синга што је присуствовао вечери коју је приредио Савет компаније у Бопалу.
Отежавајуће околности су две октобарске судске наредбе. Високи суд државе Прадеш признао је петицију „Јунион карбајда“ која тражи трансфер случаја одштете (вредност 3 милијарде долара) из бопалског Окружног суда. Високи суд је такође наредио брисање имена челног човека фирме, Роберта Кенедија, из оптужбе да се
не одазива на судске позиве. Суд је одре- ,
дио „Јунион карбајду“ да плати 270 милиона долара помоћи, што је Врховни суд преиначио на 192 милиона. Савет „Карбајда" тврдио је да је наредба прејудицирана. Високи суд пренео је ову грађанску парницу у други суд.
Компанија тврди да у бопалској фабрици више не одлаже опасан материјал, упркос сасвим сигурној чињеници да у њеним танковима још има получврстог хлоросулфата. Корозија цеви и њихових спојева фабрику и даље чини врло опасном.
Један техничар покушао је у августу да уклони сумпорну киселину. Цев је пукла. Он је изгубио лево око.
„Па ипак — пише „Индијан пост“ — и Централни истражни биро, који је преузео фабрику непосредно после несреће, и влада државе Прадеш, изјавили су 1986. да у фабрици више нема токсичних материја. Лаж је поновљена и јула ове године од стране владиног стручњака позваног да испита изненадно јављање дима из фабрике. Рекао је да метил изоцијанат није штетан, иако је хиљаде становника Бопала умрло од последица његовог утицаја“.
национализам — нови живот левици
„Десничарске партије увек су апеловале на национална осећања, сада
Прво што једна лартија чини кад изгуби на изборима је налажење и „претресање“ уобичајених криваца. Сецирање које је Демократска партија извршила над Дукакисовим дебаклом дало је прилично стандардну листу појединаца који су „омашили". ; Овакво размишљање демократима може бити утеха, али то је „гедисНо ад ађзигдит“ анализе избора и први корак да се изгуби и на следећим. Колико дуго ће демократе тако, а да не схвате суштину проблема2 После извесног времена — рецимо, четврт столећа — већ се да назрети и „модел“. Од 1964. године Демократска партија изгубила је на свим председничким изборима, осим на једном. И тај један (Картер, 1976. био је срећна случајност, одмах после Никсоновог пада, Фордовог извињења и највећег гафа у историји председничких дебата (Форд ослобађа Пољску). Тактичка објашњења не сагледавају ширу слику. Демократска партија САД није једина левооријентисана партија која се све више одваја од државне власти. Почетком овог месеца израелска Радничка партија губи већ треће изборе од протекла четири. Пад је, чини се, неповратан. Исти случај је и са британском Лабуристичкомпартијом, која губи трећи пут заредом (прошле године).
то чине и многе социјалистичке
Мјијогк
Шта се догодилог2 У све три земље, левооријентисане партије допустиле су десници да постану националне партије и присвоје све државне иконе, пре свега заставу. Лабуристичка партија Британије никад се није опоравила од загрљаја унилатералног разоружања. У Израелу, где политика није нарочито суптилна, Ликуд и њени савезници једноставно су себе назвали „националним табором“. Наравно, десничарске партије увек апелују на национална осећања. А раније је националној идеји успешно парирала једнако убедљива: социјализам, или социјална демократија.
Садашња криза извире из бруталне чињенице да је идеја социјализма мртва (посмртницу јој пишу чак и Кина и Русија) и план рада социјалних демократа је исцрпан; У Британији, Израелу и САД социјалдемократска партија је испунила свој историјски и херојски задатак креирања структуре савремене државе са социјал-
укрштене речи
ним осигурањем свих грађана. Кад је њен план рада озакоњен, партија је остала без енергије и идеја.
То је и разлог због ког су најуспешније левичарске партије управо оне које су себи приграбиле национално питање. Погледај мо француске социјалисте. У Француској се много не премишља око њеног места у свету. Социјалисти су научили још пре неколико деценија да прихвате Де Голову визију „француске величине“, са свим замкама, војним и геополитичким (интервенција у Чаду). Не изненађује, стога, што социјалисти побеђују. Ове године је Франсоа Митеран постао први председник Пете републике који је победио у реизбору.
Социјалисти у Шпанији такође нису дозволили десници да монополише тржиште националног. Пошто је увео Шпанију у Европску заједницу, премијер Фелипе Гонсалес показао је да је спретно искоришћени антиамериканизам (протеривање америчких авиона са шпанског неба) сјајан начин да се освоји национално поверење и задржи популарност.
У Канади, само месец раније, Либерална партија је одумирала. На последњем
месту, 14 поена ниже на лествици, чак испод споредне треће партије. Затим је изнснада подигла глас против америчке претње, овог пута под видом споразума о слободној трговини. Либерали су изборе преокренули у референдум о патриотизму. Тиме нису добили изборе — што би им успело да нису поделили својих 52 одсто гласова између две партије — али их је то спасло катастрофе. Удвостручили су број представника у Парламенту и остали делотворна алтернатива конзервативцима.
Левичаске партије које се веродостојно представљају као националне партије могу преживети, чак напредовати. Оне које то не чине, бесциљно лутају. Амерички демократи почели су да уче ту лекцијупре четири године. Жудећи узалудно за новом, галванизујућом визијом у традицији „њу дила“ — „фер дила" — „њу фронтијера", и нашавши да само носталигчно под“ сећање на прошлост не вреди, схватили су да је боље да опет преузму заставу.
У складу стим, пре четири године су у Сан Франциску конгресни хол испунили морем застава, То није сасвим „упалило". Зато су ове године отишли корак даље. Почели су да ударају по странцима — не комунистима, будимо сигурно — већ немилосрдно ефикасним Азијатима.
Вечити кривац — жуч
пениса ла Проф. др Михаило Андрејевић анваљииилинни пловио еони
Једна интересантна дискусија је почела ове јесени у Француској. Наиме, лекари су почели озбиљно да се питају треба ли оперисати жучну кесицу са каменчићима или не. Питање се не поставља код акутних запаљења, код појаве жутице, код појаве компликација. То су ургентна стања која се једино хируршки могу решавати. Питање је да ли треба оперисати мирну жучну кесицу у којој су калкулуси случај“ но отркивени и која не изазива никакве (тегобе. У помоћ су позване разне статистике, Тако су Америци нашли на обдукцијама (различити узроци смрти) да се калкулоза среће у 15 до 40 одсто случајева, а да за живота није било тегоба нити се о кал“ кулози уопште знало. Још једна статистика говори да се случајно откривена калку„лоза среће код 11 одсто мушкараца и код 16,7 одсто жена (САД). Последњих година преглед ултразвуком се свуда проширио и једна скорашња студија из Италије налази „нема жучне кесе“ са калкулозом код 1 одсто мушкараца и 27 одсто жена. По тој рачуници у Француској би могли очекива“
ти да има око четири милиона особа са калкулозом и да се сваке године јави 200.000 нових случајева.
Тако посматран проблем говори да калкулоза жучне кесе и није нека озбиљна болест, јер оно што се оперише по болницама представља у ствари само мали број од оних који носе калкулозу без икаквих тегоба. Значи да се ради о једном доста честом поремећају метаболизма холестерола, па то онда не вреди ни лечити ни оперисати без потребе. још нешто компликује ова расуђивања, а то је чињеница да многе тегобе на које се болесници жале не долазе од жучне кесице, која је пуна камичака али није одговорна за сметње. Тако се жучној кеси приписују све могуће непријатне сензације у трбуху: надимање, неподношење неких врста хране, поремећаји столице, главобоље итд, То се најбоље види ако се прате дуже време болесници који су оперисани. Код њих се и даље јављају тегобе које су имали и пре операције и то у великом проценту. Жучна кеса је, дакле, непотребно окривљена за њихове сметње.
Др Жорж Леви из Париза сматра да за операцију долазе у обзир само млађе особе (од 30 до 50 година) које имају бројне ситне калкулусе, јер они излажу ове болесни-
"ке компликацијама као што је запушење главног жучног канала са жутицом и инфекцијом и акутно запаљење панкреаса. Све остале он сматра да треба само пратити и контролисати али не и оперисати, Он је, такође противник сваког медикаментног лечења, јер оно дуго траје, много кошта (хенохолна и урсохолна киселина) а првобитно истопљени камичци се кроз коју годину опет појављују. Као разлог наводи и то да је само 10 до 25 одсто болесника са калкулозом погодно за ово лечење које онда треба спроводити готово целог живота. Литотрипсија, разбијање камичака специјалним апаратима са ултразвуком, није још нашла ширу примену, а није баш ни тако безопасна како се обично мисли. Са друге стране, извлачење заглављеног камичка из главног жучног канала путем ендоскопа захтева врло: способне и спретне ендоскописте којих има само у великим центрима. И онда када је камичак успешно одстрањен ипак остаје још доста њих и даље у жучној кесици па могу поново да крену и запуше овај канал. Решење је, дакле, привремено. Као што се види, дилема је много и правих одговора још не-
ма, али, ако се питају хирурзи — они су
више за оперативно лечење.
БРОЈ 1957
Водоравно: 1. Знак за калијум, 2. Учесник најнапорније атлетске дисциплине, 10. Америчка кратица за у реду, 12. Мрачан, 13. Нота солмизације, 14. Енглески филозоф (Џон), 16. аутор „Утопије“, 17. Пас, 18. Зао дух у персијској дуалистичкој митологији, 20. Неупотребљавана, 21. Лик из цртаних филмова, 22. Чувеност, глас, 23. Прзнице, 25. Ознака мере за тежину, 26. Редни списак, 28. Место на Хвару, 29. Познати холандски клуб, 30. Стари германски народ, 31. Зилахијев роман, 32. Швајцарски кантон, 33. Здраво (лат.), 34. Смрзнута роса, 35. Узвик, 36. Прибор за рад (мн.), 38. Он (нем.),
39. Маст за зарашћивање рана (мед.)
Усправно 1. Нагла малаксалост (мн.), 2. Римско хиљаду, 3. Коњ, 4. Староиндијски спев, 5. Египатско божанство, 6. Пустиња у Индији, 7. Лична заменица, 8. Црвена (тур.), 9: Француски песник румунског порекла, 11. Штеточинске биљке, 15. Зимзелено дрво (мн.), 17. Особа којој неки наредбодавац, нарочито држава, поверава посебну дужност (мн.), 19. Европски народ, 20. Народ, 22. Ограде од малих летвица, 24. Иницијали нашег познатог правног експерта, 25. Делови телеграфа, 27. Прављење тканине, 28. Џиновски гуштер, 30. Износ, 31. Менично јемство, 33. Телефонски позив, 36. Врста
першуна, 37. Иницијали нашег вајара.
РЕШЕЊЕ БРОЈА 1956
Водоравно: 1. Серенисимус, 11. Алавац, 12. Нара, 13. Ливор, 14. К, 15. Рог, 16, Ајан, 17. Чокот, 19. Ман, 20. Каро-кан, 22. Ир, 23. Тореро, 24. Камата, 25. ПВ (Пол Валери), 26. Арекипа, 28. Ири, 29. Илона, 30, Крит, 31. Ита, 32. Граје, 33. Нева, 35. Трасат, 36. Ораторијуми.
= с
“