Borba, Dec 24, 1988, page 8
Ј
5
_Њ
Универзитетска конференција ССО Љубљане усвојила припрему бојкота наставе општенародне од-
бране Е
Одлука на — препад
У анкети 90 одсто студената Универзитета „Едвард Кардељ“ у Љубљани изјаснило се да предмет општена-
родна одбрана не би требало обавезно да се проучава на универзитету — Одлука донета брзо, без при-
према и објашњења — каже Горазд Древеншек, доскорашњи председник УК ССО
(Љубљана, 23. децембра) Деогати Универзитетске конференције ССО Љубљане синоћ су донели изненађујући закључак: припремиће се бојкот наставе из предмета општенародна одбрана на Љубљанском универзитету! Основ за доношење овакве одлуке синоћ је био 0о6јашњен неком врстом референдума који је, како је речено, показао да 90 одсто студената Универзитета „Едвард Кардељ“ у Љубљани сматра да предмет општенародна одбрана не би требало да се обавезно проучава на ' универзитету! Ова одлука донета је у оквиру расправе. о промени Закона о усмереном образовању. . Иако се на Љубљанском универзитет/ о предмету општена-
Републички одбор СУБНОР Црне Горе
родна одбрана расправља већ дуже време, ова одлука је изненадила и многе који су били активни учесници расправе на тему „ОНО да или не"2 Такав став има и Горазд Древеншек, досадашњи председник Универзитетске конференције ССО Љубљана. Њега смо данас замолили за коментар ове одлуке.
Горазд Древеншек каже да је одлука о припреми бојкота наставе из предмета општенародна одбрана синоћ донета брзо и да је предлог о припреми бојкота дат без темељних објашњења.
Тачно је, каже Древеншек, да је студентски референдум показао да око 90 одсто студената Универзитета „Едвард Кардељ“ сматра да предмет општенародна одбрана не треба да буде у ок-
виру универзитетске предметне наставе. Синоћ је, додао је Древеншек, Председништво УК ССО Љубљане, задужено да користећи све могуће правне путеве не буде у плану наставе на Љубљанском универзитету. Древеншек каже да је и сам био изненађен резултатом гласања о припреми бојкота предмета општенародна одбрана. "Додатна невоља је у томе што је омладинском руководству УК ССО Љубљане истекао мандат, тако да ће задатак који је синоћ усвојен, морати да се пренесе на ново руководство. Да би оно било изабрано Универзитетска конференција ССО мораће да се састане још једном и вероватно поново изјасни о бојкоту предмета Ола АроХНА одбрана.
Вријеме отрежњења
Борцима је посебно стало до-очувања тековина револуције и авнојевске Југос-
лавије које се често, по њиховом мишљењу, угрожавају од стране наследника
оних које су управо борци поразили
(Титоград, 23, децембра) Бирократски политички монопол одавно је већ ставио у своју функцију и економију и науку, те тиме постао основни узрок продубљивања _ друштвено-економске кризе и главни генератор данашњег политичког стања и односа у нашој земљи — један је од полазних ставова данашње сједнице Републичког одбора СУБНОР-а Црне Горе, која је на дневном реду имала садашње друштвено-политичко стање у земљи, и, с тим у вези, задатке своје организације на остваривању закључака 17. сједнице ЦК СКЈ. г
— Недавно је јавно бијеснела контрареволуција на Косову, али у новим облицима масовног окупљања заогрнутог злоупотребом појединих у нас изузетно поштованих симбола — Титовог
имена, југословенске заставе
итд, рекао је у уводном излагању Драго Стојовић, предсједник Одбора. — Дуготрајно нарастање проблема на Косову било је у својој бити, а и даље јесте, најдиректније везано за стање и токове такође дуготрајних расправа о уставним промјенама у земљи и републикама и покрајинама посебно. Говорећи о садашњем тренутку у Црној Гори, Стојовић је рекао да је у посљедње вријеме дошло до великог „отрежњења“ радничке класе, омладине и народа који више нити су у могућности, нити хоће да мирно посматрају такво стање. Веома је нарасла њихова критичка свијест и то су изразили испољавањем својих захтјева масовно, у облику штрајкова, митинга, протестних зборова... :
У бројним, оштрим и полемичним дискусијама наглашено је да је борцима посебно стало
до очувања тековина револуције и авнојевске Југославије које се често, по њиховом мишљењу, угрожавају од стране наследника оних које су баш борци поразили. Стога су они одлучни и када је у питању ба против цијепања и слабљења Југославије и њених темељних опредјељења. Залагање за демократизацију, које је један од основних и неоспорних циљева, не значи бацање Савеза комуниста на маргине друштвеног живота и свођење на страначког партнера, каквих призвука, тврде, има. Готово сви учесници данашње расправе поменули су и неодложно рјешавање дугогодишње косовске драме у којој се преламају све наше конфронтације, а у том смислу човјек је основни фактор који, како је речено, може све да упропасти, а и да поправи.
И. Лакушић
ријеч плус
Чедо Грбић о иницијативи за формирање „сељач-
_ ког савеза“ у Хрватској
Савез Одбор
== =6 — да
Политичка моћ и утјецај сељаштва досеже само до нивоа мјесне заједнице (што су форуми виши то су
УМ сељаци само њихов „украс“) Ф За сељачки савез лац:Чедо Грабић као странку и опозицију у Хрватској нема сада реал- проћи. Суштина је у томе — каних шанси али тако нешто нису тражили ни сами се- же наш саговорник — да се од
љаци. Суштина сељачке иницијативе је у томе да се сам сељак у оквиру ССРН бори за своју равноправност у политичком систему
Приједлог за формирање „сељачког савеза“ презентиран је ове сриједе на савјетовању у Загребу о развоју приватног сектора пољопривреде у Хрватској, организираног од стране РК ССРНХ. Маријан Мајцен, пољопривредник из Славоније, предлажући да се у Хрватској оснује „сељачки савез“, рекао је да је сељак одиграо велику улогу у
изградњи ратом разорене зем-'
ље, али, на жалост, ни до данас
није дочекао за себе боље дане.
Разлог томе види у слабој за-
ступљености сељака на свим ни· воима одлучивања.
"„Украс“ форума
Што би то требао бити „сељачки савез“ и какву би друштвену улогу имао у нашем политичком системуг а
— То је прије свега сељачка иницијатива — рекао нам је "Чедо Грбић — један од учесника савјетовања и добар познавалац сељачког питања. — И ја је апсолутно подржавам. Међутим, пошто знам наше односе и по-
литику, јер сам и сам стари ис-'
лужени политичар (Грбићеве идеје су неријетко иритирале политичку свакодневицу, бар када је ријеч о пољопривреди), имам свој приједлог,
"Но, прије него га изнесем потребно је нешто рећи о положају сељаштва у политичком систему. Анализа коју сам направио показује да је сељак практично избачен из политичког система, односно, он је на његовој далекој периферији. За то бих презентирао само неколико најиндикативнијих података: у Републич-
кој конференцији ССРНХ само су два сељака (0,97 посто), у Конференцији за друштвени положај жене и породице при ССРНХ од 43 стална члана нема нити једне сељанке, у Савезу комуниста Хрватске има свега 1,6 посто сељака, у Сабору, у структури посланика заступника, има пет посто сељака, а према подацима с посљедњег пописа становништва требало би их бити најмање 15 посто. Слична ситуација је и у другим републикама и покрајинама.
На основи поменутих података, мој је закључак да политички утјецај и моћ сељаштва достиже само до нивоа мјесне заједнице, а зна се да она у нашем систему до сада није имала никакве прерогативе власти. Чињенице неумитно говоре да што су виши форуми од мјесне заједнице тако у њима нестаје сељака. Можемо их наћи само као „украс“ форума.
Ове чињенице се морају знати да би се реално могла сагледати сељачка иницијатива. За. „сељачки савез“ као странку и опозицију у Хрватској нема сада реалних шанси, али такво нешто нису тражили ни сами сељаци. Колико год је њихов захтјев радикалан, нигдје није истицано да „сељачки савез“ буде независан, већ само самосталан орган у оквиру Социјалистичког савеза. Ј
Допринос промјенама
% Грбић нуди једну варијанту која, по његовој оцјени, може
За сада, после ове одлуке, остаје доста нејасних ствари. Прва од њих је како је могуће извести бојкот једног наставног предмета који је обавеза свих студената2 Како ће се то одразити на обавезан план рада у настави Универзитета2 Како ће студенти обавити радне обавезе ако предмет општенародна одбрана буде бојкотован2 Сва ова питања су отворена и Горазд Древеншек нам је данас рекао да одговори нису познати.
На питање да ли су контактирали универзитетске „власти“ (ректорат, ректора и проректора за наставу) Древеншек нам је рекао да ће то вероватно бити урађено у току дана. : "С. ГАЈЕВИЋ
(Београд, 23. децембра, Танјуг — У ширем интервјуу за новогодишњи број листа „Младост“, председник СИВ Бранко Микулић осврнуо се и на текстове у штампи о својим наводним вилама и становима у иностранству, некретнинама у земљи, школавању деце у иностранству и кући са тридесет димњака. Одговарајући на питање главног и одговорног уредника ји уредника рубрике „Друштво“ листа „Младост“ Сенада Авдића и Стеве Батице, Микулић је из-
јавио;
Бесмислене оптужбе
— У неколико наврата демантовао сам све те бесмислене оптужбе које су усмјерене, искључиво на моју моралну и политичку дисквалификацију. Али, изгледа да појединци не желе да прихвате чињенице и истину онакву каква она јесте, него стално у јавности врте подвале и инсинуације како би се постигао циљ да ме се дискредитује по сваку цијену. Познато је да хиљаду пута поновљена лаж — постаје истина. Већ неколико пута сам изјавио да ни ја, нити било ко из моје породице, нема никакву покретну, нити непокрет-
ну имовину у иностранству, да је кућа у Бугојну изграђена из насљедства од мојих и родитеља моје супруге, посуђеним средствима од рођака и пријатеља, те узимањем кредита од 150.000 динара — на законит начин. Међу“ тим, у јавности и даље круже неистините приче.
Ко год жели сазнати истину о школовању моје дјеце до ње може лако доћи на факултетима у
СТО УКРАСА — ЧИНИ:
мјесне заједнице, у оквиру ССРН, до републике формирају сељачки одбори, условно бих их назвао „одбори“, али могу се
„звати и „делегације“, „савези“ или „савјети“. Нудим четири назива, али особно сматрам да је најприхватљивији „одбор“, што је и на овом савјетовању прихваћено. Дакле, ти одбори формирали би се у мјесној заједници, па онда, делегатским путем, даље, у опћини и републици. Увјет за постојање „сељачких одбора“ био би да је у њима најмање двије трећине сељака. Управо на питању састава дискредитирале су: се садашње секције за село и пољопривреду при ССРН, јер су имале једног или два сељака искључиво као „украс“. То је и пресудни разлог, по мом мишљењу, да оне више не могу бити репрезентанти сељака.
Што би ти „сељачки одбори“ "радили7 Е
„Сељачки одбори“ би првенствено расправљали и предлагали мјере о којима овиси положај сељаштва у друштву — од мјесне заједнице до републике. Што се тиче федерације, то би била ствар даљњег усаглашавања. Главни задатак „сељачких одбора“, у ствари, био би да се боре за реализацију равноправности — политичке и економске — сељачка у нашем друштву, јер ње сада нема: Поанта је управо у томе да се сам сељак бори за своју равноправност у систему.
Зато када гледамо у цјелини иницијативу за формирање „сељачких савеза“ — закључује Грбић, мислим да је морамо сматфати доприносом суштинским промјенама самог Социјалистичког савеза. Иницијатива је на линији дубоке реформе ССРН како би он постао прави фронт! социјалистичких снага, што сада сигурно није. М.КРМПОТИЋ
Разлог да радници Индустрије обуће „Београд“ обуставе рад и крену пред Скупштину Југославије нису само ниске плате већ и осећање да, су преварени због интеграције са „Петром Велебитом“ — каже Милутин Остојић генерални директор ове радне организације — Требало је или ништа не почињати или посао довести до краја, што се поред спајања са „Велебитом“ односи и на интеграцију са ТРО „Обућа“. Уосталом, како објашњава Остојић, стање у целокупној обућарској индустрији је тешко губици увећани 12 пута за првих шест месеци ове године нису забележени ни у једној другој привредној грани.у Југославији. Сировине поскупљују толико, чак три пута за време Интервентног закона, да се ципела не може продати. Упућени смо на позај-
мице од банке и оптерећени ка-,
матама, Нама су — каже директор Остојић камате за девет месеци износиле колико и полови: на укупних материјалних трош: кова. Лоше је и онима који нису
никог интегрисали, а нама још
теже јер се са интеграцијом, која би имала своју економску оправданост да је спроведена у целости, стало на пола пута. А са-
вила у Енглеској гдје је у Кем"бриџу учила енглески језик и ис-
ПРЕДЛОГ ПРЕДСЕДНИШТВА СФРЈ
Стоп за поклоне
Покренута иницијатива да се у Скупштини СФРЈ измене савезни прописи И пот
пуно забрани примање и давање поклона у склопу међународне прот околарне
праксе наше земље
(Београд, 23. децембра, Танјуг) — Југославија по свему судећи, више неће — у склопу међународне протоколарне праксе — навлачити одежду Деда Мраза, нити ће од њега примати поклоне. Наиме, Председништво СФРЈ упутило је предлог Скупштини Југославије да покрене поступак за измену одговарајућих савезних прописа којим би се потпуно забранило примање, али и давање поклона, што је до сада уобичајено чињено у односима са иностранством.
Та мера, оцењује Председништво СФРЈ, била би у складу са интересима и потребама нашег друштва, а у јавности би била поздрављена и општеприхваћена, у шта, очигледно, не траба
Сарајеву. Кћерка је дипломирала на Филозофском факултету у
Сарајеву, на групи за енглески |
језик и књижевност, а син је завршио архитектонски факултет у Сарајеву. Након завршетка прве године студија на факултету у Сарајеву, кћерка је у 1970. години, око шест мјесеци бора-
товремено у школи за уметност факултативно учила сликарство и умјетност. У децембру 1970. го-
дине наставила је редовне студи- |
је у Сарајеву са својом генерацијом на Филозофском факултету а ликовно образовање у атељеима Воје Димитријевића и Исмета Мујезиновића. Трошкове пута и боравка у Енглеској сносили смо лично а не било која институција у земљи или иностранству. У разговору са новинарком „Базара“, Планинка је говорила и о свом боравку у Енглеској, па је због непрецизности разговора испало да је редовно студирала у Енглеској. Иначе, син Родољуб није био ни једног дана на било каквој изобразби у иностранству. Пијетао и ћуран
Познато је да хиљаде младих Југословена користе љетне ферије, и друге прилике, да се усаврше у области језика, културе, умјетности и науке на неком од водећих универзитета у свијету. Не видим ништа ружно у томе, поготово ако се то не чини на терет средстава друштва, Затим, многи млади људи добивају наше или стипендије других земаља и различитих фондација. Моја дјеца нису користила ниједну од тих могућности, а могла су
натори врло споро, или никако не испуњавају своје обавезе.
ТРО „Обућа“ није обезбедила 240 милиона динара на конто покрића губитака „Велебита“, па је банка била та која је касније нашла начин да се овај минус надокнади. И не само што „Обућа“ није испунила ову обавезу већ не прихвата ни било какву иницијативу око интеграције производње и трговине. Потпис са таквим споразумом постоји и без тога ми не бисмо ни ишли на референдум за интеграцију са „Велебитом“, а сада у „Обући“ сматрају да за тај споразум није било правне основе,
Штрајк је, каже Остојић, убрзао реализацију санационог програма — Очекујем да ће се и интеграција са ТРО „Обућа“ убрзати. А уколико до тога не дође могу се очекивати нови потреси у фабрици.
" После ове обуставе рада руководство је поднело оставке али их Раднички савет није прихватио. Међутим договор је у кући. да, ако се два пута у два узастопна обрачунска периода, покаже губитак, комплетно инокосно руководство да оставке, па ће се, како каже Остојић након завршног рачуна видети да ли ће их поново подносити или не. _
Сада су у радној организацији
сумњати. Да подсетимо: та тема, није
нова, а први пут била је законски уређена још 1965. године. Имајући у виду да све није ишло како је „записано“, Председништво је пре неколико година покренуло иницијативу да се та питања потпуније уреде, што је и учињено крајем 1986. године допунама Закона о правима и дужностима савезних органа у погледу средстава у друштвеној својини којима се они користе.
Пошто тим изменама и допунама нису отклоњене све појаве и проблеми у тој сфери, а пракса је и даље неуједначена, Председништво СФРЈ сматра да на праксу „узимала— давала“ у протоколарној међудржавној сарадњи
ШТА ЈЕ ИСТИНА У ПИСАЊУ ШТАМПЕ О НЕКРЕТНИНАМА И ШКОЛОВАЊУ ДЕЦЕ БРАНКА МИКУЛИЋА7
Богатство — у машти
У неколико наврата демантовао сам све бесмислене оптужбе усмјерене искључиво на моју морално и политичку дисквалификацију, али појединци не желе да прихвате чињенице и истину онакву каква јесте — каже предсјед ник СИВ у интервјуу за новогодишњи број листа „Младо |
2 а
НЕЋЕ ДА ВИДЕ ИСТИНУ: Бранко Микулић
(таквих понуда је било, али сам их одбио).
А што се тиче куће у Сарајеву, ствари стоје овако.
У писму које сам упутио тадашњем предсједнику ЦК СК БиХ, 15. септембра 1980. године, поред осталог, навео сам да је неколико година раније донесена одлука да кућа у којој станујем (тада и сада) има карактер службеног стана предсједника ЦК и да је закључено да се ријеши гдје ћу иселити по престанку функције. Тако се приступило пројектовању куће на Мејташу, а 'затим је расписана лицитација за њену изградњу. Пошто је понуда извођача износила 760 милиона старих динара, одбио сам да се кућа гради. Након неколико мјесеци извођач је дао понуду да кућу изгради за 500—550 милиона старих динара. У току изградње куће (када је била покривена) лично сам затражио од извођача да ми предочи рачуне за кућу. Увјеривши се да ће кућа
После обуставе рада у индустрији обуће „Београд“
Протест због преваре
У интеграцију са „Петром Велебитом“ не би се ушло да није предвиђена и друга фаза — спајање са ТРО „Обућом“ која није остварена — Санатори споро или
никако не испуњавају своје обавезе
плате за новембар и децембар повећане фиксно за 200.000 динара, што за оне са најнижим дохотком износи 100 одсто. Ово повећање, како је објашњено на ванредној седници Радничког савета након штрајка остварено је на основу враћања доприноса
Председништво Савеза новинара Југославије Статут без препрека
Све републичке новинарске орган, Скупштини СНЈ по десет лас А ПЕН
осам
(Београд, 23. децембра, Танјуг) — Убудуће ће све републичке новинарске организације
имати у Скупштини Савеза но-
винара Југославије по десет делегата, а покрајинске по осам, а у Председништву те организације по три, односно два делегата. Тиме је после вишегодишњих одлагања, отклоњена и последња препрека за усвајање Статута СНЈ. “ ' То је речено на седници Председништва СНЈ, на којој је Друштво новинара Војводине информисало да су после више година усаглашени ставови са Удруже-
треба ставити тачку. Томе у прилог иде и потреба да се у свим видовима рационалније располаже друштвеним средствима, а потрошња сведе у оквире могућности друштва. |
Треба, такође, подсетити да је Председништво СФРЈ у више наврата, а! и недавно, указало на потребу и могућности штедње буџетских средстава приликом посете шефова страних држава и других гостију нашој земљи, односно приликом посета председника и других чланова Председништва СФРЈ страним државама. О томе је донело и конкретне закључке с којима је упознало одговарајуће савезне органе.
ст“
коштати око милијарду динара, извођачу сам саопштио да се у кућу нећу уселити. О томе сам обавијестио и тадашњег предсједника Извршног вијећа Скупштине СР БиХ, те предсједника ЦК. Предсједника ЦК СК БиХ сам замолио да се преко делегата ЦК СК БиХ у Комисији за кадровске станове, иста обавијести о мојој одлуци.
Пошто тадашњи предсједник ЦК није желио преселити у кућу у којој сам становао, а ја сам одбио усељење у кућу која се градила (због разлога које сам споменуо), 5. марта 1981. године, од Комисије за' стамбена питања републичких функционера добио сам рјешење којим ми се даје на коришћење садашњи стан. У тој кући ја сам становао и прије доношења одлуке да то буде службени стан (а не резиденција) предсједника ЦК. Намјештај у кући је и тада био мој, а не друштвено власништво. То је истина о тој кући и стану у којем станујем.
Све то подсјећа на једну причу из Мостара која казује да се једног пијачног дана група од десетак младића—мангупчића договорила да се распореде неколико стотина метара дуж пута до пијаце и да прву сељанку која наиђе увјере да пијетао којега је понијела на. продају није пијетао, већ ћуран. Кад је наишла
НЕДЕЉНА БОРБА. 24-25 децембар 1988. страна
“4
| САВЕТ СР СРБИЈЕ
Ефикасност па једнакост
Петар Грачанин: Предуслови за излазак из кризе већ су створени а радници су спремни за спровођење реформе Ф Мирко Перовић: Због појава србофобије у мени расте српски национализам ф Андрија Милановић: Треба омогућити Југословенима да имају посебну организацију на нивоу федерације
(Београд, 23. децембра) — у нардној години морамо коначно да изађемо из кризе, јер је крај- · ње време за то. Неки битни предуслови су већ створени или се стварају. Радници су спремни за спровођење привредне реформе и да уклоне све оне који то буду спречавали. Изузетно је важно да се стање на Косову нормализује, како би могли да се окренемо текућим пословима. Промене Устава у Србији су у завршној фази, закључио је Петар Грачанин, председник Председништва СР Србије.
У уводном излагању, др Михајло Црнобрња је највише пажње поклонио предстојећој привредној реформи. По њему већ се предвиђају и очекују ве- | лики отпори у њеном спровођењу. У најборбеније „кочничаре“, каже, спадају идеолози, који су социјализам до сада видели изван тржишне привреде, нудећи више хуманистичку варијанту ослоњену на једнакост уместо на ефикасност. У тој групи су и политичари који сматрају да им се реформом сужава маневарски простор и којима је нова политика неразумљива и далека.
Оставка сивВ
Милојица Пантелић је затра-
жио да СИВ на челу са Бранком Микулићем поднесе оставку „јер су се његови повремени пакети мера топили и рушили као кула од карата“, и да то исто учине и сви они који су одговорни „што организатори демонстрација на Косову још нису познати“.
У трећу групу спадају неспо-
собна пословодства у предузећи: ма која су до сада била ослоњена на партијске комитете, председнике општина и републичке органе, уместо на тржиште. И у последњој групи која ће највероватније пружати отпор, су нерадници који теже уравниловци.
Андрија Милановић се нај-
пре заложио за полемичку расправу у свим форумима, а затим затражио да се престане са лицитирањем о томе која је реформа најважнија.
— У том преображају било би
интереса да се омогући Југословенима да имају своју посебну организацију на нивоу савезних органа, она не би инсистирала на укидању националних орга- | низација ни оних у покрајинама, нити би им конкурисала, већ би омогућавала једно југословенско социјалистичко самоуправно сагледавање проблема тврди Милановић.
По Мирку Перовићу, корен садашњих тешкоћа сеже од шездесетих година, кад је „дошло до дезинтеграције у Југославији, у целом друшвеном систему, а
жена са пијетлом у рукама, први младић је упитао: „Пошто ти је тај ћуран>““ а она му одговори: „Није ћуран већ пијетао“ Исто питање жени су постављали сви младићи, па се и жена, поколебала, Када јој је пришао прави купац и упитао — „Пошто је пијетао“ — одговорила је: „Бог с тобом, зар не видиш да је ћуран!“.
за извоз и због могућности према интервентном закону пораста личног дохотка за 23,5 одсто до краја године. А од јануара према Остојићевим речима на снагу ће ступити нови правилник о расподели. Укупна маса бодова повећана је за око половину распон између највише и најниже плате сужен је на 1 према 4, иако је дозвољено 1
"према 6. Такође, мимо методо-
логије ради заштите стандарда предвиђено је повећање дохотка производним радницима за 10 одсто. Тако је планирано, а да ли ће у каси организације за све биТИ. ДОВОЉНО новаца...2
Е Б. Бабић — Ковачев
та, а покрајинске по
њем новинара Србије о броју делегата у Скупштини СНЈ и његовом Председништву.
Председништво СНЈ је са интересовањем размотрило предлог Удружења новинара Србије за покретање југословенског ТВ"дневника. Ова свакодневна политичко-информативна емисија на другом програму имала би јединствену редакцију и једног главног и, одговорног уредника, којег би именовала СК ССРНЈ.
Председништво је размотрило и неповољно стање у којем се налази лист југословенских новинара „Наша штампа“.
пре свега у партији као водећој снази“.
— Оно што се збивало у врхо-
вима партије, а не у редовима комуниста, у врховима политичке власти, не у народу, то је добијало институционалне облике, одређена уставна решења, односе у Федерацији. То је условило проблеме које данас осећамо и трпимо. То је време напуштања авнојевских принципа, време затварања у границе. Устав из
1974. је по мени контрареволуционарни чин, рекао је Перовић. Говорећи о свему што се око Србије дешавало и дешава, 0 појавама србофобије не само у Словенији и Хрватској, он је, осећајући се „увређен и понижен“ данас јавно изрекао да „осећа како у њему расте српски национализам“. (0.НИКОЛИЋ
КОМФЕРЕНЦИЈА __ИтТА-
ЛИЈАНСКЕ УНИЈЕ
Бројност није пресудна
(Пула, 23. децембра, Танјуг) — Садашњи тренутак италијанске Уније за Истру и Ријеку био је у средишту пажње данашње конференције Уније.
По речима предсједника Уније Силвана Сауа,протекла јавна расправа о Нацрту статута Уније показала је живи интерес и ду“ боко познавање специфичне проблематике свих институција
"те народности. У том оквиру Сау
је подсјетио. и на сасвим јасне ставове о застави народности која треба да остане онаква какву су 1943, утемељили италијански партизани. |