Borba, May 15, 1989, page 4
DNEVNIK _eeai4 lddlTTiZiIIS——r—_-_____O_____L___ -—–-–-— "(”PPD—–OGCZCECECCCPCCPPPTrCC EI znu .rSJT Tr S=•
BRANKO MIKULIĆ U OTVORENOM PISMU MLADENU OLJAČI
Prst i pesnica
e Još se Tito 1941. obraćao i M Hrvatima e U afirmaciji musli su i srpski i hrvatski komunisti
uslimanima kad god je to činio prema Srbima i manske nacije, pored muslimanskih učestvovali e Kako si ti, Mladene, gologlav ušao.u Akade-
miju? 0 Pošto nismo u istoj osnovnoj organizaciji SK, odgovaram ti preko „Os-
lobođenja“, jer ova
Bivši predsednik SIV i dugogodišnji bosanskohercegovački fun-
kcioner Branko Mikulić, sada bez | — kako sm ističe — „ikakve fun- —
kcije u S,: BiH" javio se u nedeljnom „Oslobođenju” otvorenim pismom ·književniku Mladenu Oljači iako se opredelio da „određeno vreme ne učestvuje u javnim raspravama“ o aktuelnim društveno-političkim pitanjima.
— Ali, Tvoj intervju „Dugi“ ne dozvoljava šutnju — ističe Mikulić u pismu Oljači — jer njegova sadržina zabrinjava. Bivši predsednik SIV zato traži od Oljače da odgovori na deset pitanja i javno izloži argumente kao dokaz za svoje ocene. Pre svega za ocenu o „brzoj i beskompromisnoj afirmaciji Muslimana u ovoj Republici”.
Nacionalna afirmacija Muslimana
Mikulić podseća na godine 1971. uoči popisa stanovništva kada su o ovom pitanju vođene u SR BiH mnoge teorijske i političke rasprave o nacionalnoj individualnosti Muslimana kao i greškama koje su učinjene prema pripadnicima ovog naroda u periodu kada su se oni morali izjašnjavati kao Srbi ili Hrvati, „iako se još 1941. Tito u istočnoj Bosni javno i nepogrešivo obraćao i Muslimanima kada god je to činio prema Srbima i Hrvatima". — Nije istina, ističe Mikulić, da su vrhovni tumači te afirmacije bili samo Muslimani, uz Hamdiju Pozderca, Arif Purivatra, dr Arif Tanović i Džemal Bijedić, jer se na tome angažovao i veći broj komunista srpske i hrvatske nacionalnosti.
— Osećam se dužnim — ističe Mikulić — da kažem kako je Džemal Bijedić bio pravi bratstvenik i Jugosloven, a Hamdija Pozderac se za afirmaciju nacionalne posebnosti Muslimana „zalagao iz principijelnih razloga, kao komunista, a ne iz drugih pobuda“.
— 'Kažeš da je nacionalna afirmacija Muslimana prerasla u „blapi nacionalizam“ i da se to moglo nazvati „ugrožavanjem drugih”. Nacionalni romantizam, zanos, izvjesna euforičnost, karakteristični su za sve „mlade“ nacije. Ni muslimanski narod nije bio pelcovan protiv toga.
Kao i u drugim nacijama u razvoju, ispoljili su se nacionalisti i u muslimanskoj naciji. S njima su se obračunavali, u prvom redu, komunisti i drugi napredni ljudi, Muslimani, patrioti. Na čemu on-
SVE RAZJASNITI: Branko Mi-
kulić
da zasnivaš tvrdnju da se proces afirmacije muslimanske nacije može nazvati „ugrožavanjem drugih"? Zar je konačno rješavanje nacionalnog pitanja Muslimana ugrožavalo, a ne jačalo, osnove bratstva, jedinstva i zajedničkog života naroda i narodnosti u Bosni i Hercegovini i Jugoslaviji?
Pošto je u Oljačinom iskazu našao tvrdnju da je nacionalni muslimanski romantizam iz duhovne prešao u privrednu sferu Mikulić ističe:
— Izgleda mi da misliš na Cazinsku krajinu? Ako apstrahiramo ono što se radilo u „Agrokomercu“, o čemu će konačnu riječ kazati sud, pitam se, zar razvoj i tog dijela Bosne i Hercegovine nije bio u funkciji ostvarivanja politike ravnomjernijeg razvoja Republike, a ne nacionalnog romantizma. Drugo je pitanje kako se ta politika sprovodila, kakvi su sve promašaji učinjeni i tu i drugdje u Republici,
| ra Kapetanovića o kojima se ras-
pitanja treba da raspravimo pre svega u BiH
Te: kako Ti, druže Mladene, izbjegnu bilo kakve posledice tog suprotstavljanja? Ne misliš valjda da sam Te više cijenio nego Osmana, Avdu i Hajru i da mi je do Tebe bilo stalo više nego do njih. Ili da sam prema Tebi morao biti obazriviji? Pa, ipak, nije tada „proradio” moj mali prst, ali jeste sada Tvoja pesnica.
Mikulić inače zahvaljuje Oljači koji mu je priznao svojevremenu borbu protiv hrvatskog nacionalizma. „Međutim, tih godina ja sam se borio i protiv srpskog i muslimanskog nacionalizma. Dokaza za to ima sijaset. Zašto to prešutkuješ?” .
Za čitaoce će takođe biti zanimljiv i deo Mikulićevog otvorenog pisma Oljači koji se odnosi na njegovu tvrdnju da je kriterij za prijem u Akademiju nauka i umetnosti SR BiH bio „ko je odakle i šta nosi na glavi: šešir, kapu ili fes“, pa pita Oljaču: „Kako Ti, Mladene, gologlav posta akademik?“
Značajno mesto u svom pismu Mikulić daje svojevremenom isključenju iz CK SK BiH Osmana Karabegovića, Avda Huma i Haj-
prava vodila na pet sednica Centralnog komiteta.
„U tim raspravama i Ti si učestvovao, a sada govoriš potpuno suprotno od onoga što si tada govorio i za to druge okrivljuješ. Neću se iznenaditi ako izjaviš da si tada onako govorio pod pritiskom ili zbog straha od posljedica. Šesnaest godina nakon tih rasprava skupio si hrabrost da govoriš drugačije. Ali srećom, sve je zapisano i, uglavnom, javno objavljeno. Pošto je i pitanje tih rasprava otvoreno, na sjednici CK SK BiH predložio sam da se one kritički sagledaju i ocijene. Iznio sam i lično mišljenje da smo tada popgriješili.
„Tvoje je pravo — druže Mladene — ističe Branko Mikulić — da o meni misliš kako misliš, pa i da sam „postao napoleončić“. Pošto nismo u istoj osnovnoj organizaciji SK, ne mogu Ti neposredno odgovoriti. Zato ćemo ostaviti vremenu da ono sudi o svakom od nas, a dotle ćemo, izgleđa, još ponešto javno kazati jedan drugom, razumljivo kao partijski drugovi...
(Beograd, 14. maja, Tanjug) Predstojeća sednica Centralnog komiteta SKJ o Kosovu bi najpre trebalo da da novu, jaču injekciju sprovođenju politike SKJ za stabilizaciju stanja u Pokrajini. Nema potrebe da se donose neki novi stavovi i zaključci o Kosovu, istakao je predsednik Predsedništva Pokrajinskog komiteta SK Kosova Rahman Morina u razgovoru sa urednicima i novinarima Tanjuga pred plenarnu sednicu Centralnog komiteta SK Jugoslavije, koji će u sredu, 17. maja raspravljati o KoSsovu. Napominjući da zaključaka o Kosovu ionako ima dosta, Morina je istakao da je problem u tome što se oni nisu sprovodili. Zato sad Centralni komitet treba da pruži dodatno usmerenje za njihovu doslednu realizaciju, utoliko pre što je u međuvremenu došlo do nove brutalne eskalacije albanskog nacionalizma i separatizma i do otvorenog udara na politiku SKJ, na društveni poredak i integritet Jugoslavije. Logično je očekivati da se na plenumu zatraži brža realizacija politike o Kosovu, jer je dugo oklevanje i dovelo do pogoršanja stanja u Pokrajini.
Kosovo se, naglasio je Morina, može i mora braniti od nacionalizma jedino udruženom političkom snagom i voljom svih progresivnih i jugoslovenski opredeljenih građana naše zemlje. U tom smislu Savezu komunista Kosova je upravo sada potrebna konkretna, jasna i jedinstvena podrška. Centralni komitet SKJ tu podršku treba da potvrdi, posebno kada se radi o' novom kursu kojim je krenuo Po-. krajinski komitet i njegovo Predsedništvo. Smatram da oko toga ne bi trebalo da bude dileme, rekao je Morina, jer je upravo sadašnje rukovodstvo krenulo u dugo očekivana raščišćavanja sa nosiocima pogrešnog političkog rada i svime onim što je kočilo realizaciju politike SKJ o Kosovu. Ono se odlučno uhvatilo u koštac sa pravim uzrocima i problemima stalno pogoršavane situacije u Pokrajini.
se od nekih republičkih organizacija SK ta pomoć još ne oseća. Naprotiv, još ima rezervi prema merama koje su primenjene na Kosovu i koje se preduzimaju u Pokrajini. Pomoć koju treba da nam pružaju rukovodstva, organi i organizacije SK mogla bi da bude raznovrsnija — kroz dolazak njihovih predstavnika i pružanje instrukcija, mišljenja i sugestija opštinskim komitetima i osnovnim organizacijama SK i kroz druge oblike. Ali, rekao je Morina, najdragocenija nam je ona pomoć koja se iskazuje kroz pravu, lepu reč. Te lepe reči nam od nekih delova SK dolaze vrlo teško, ili dolaze na pogrešan način. Nama na Kosovu je — kaže Morina — više nego ikada ranije potrebno jedinstvo, jedinstveno gledanje na probleme, potrebno je da komunisti iz cele Jugoslavije budu što prisutniji ovde i da, združeni i pošteno, vodimo iskrenu borbu za zajednički život kosovskih ljudi, da ljude izvlačimo iz kandži neprijatelja, da objasnimo kako se doskora vodila pogrešna politika koja je razdvajala i zavađala ljude i da je sve to vodilo njihovim međusobnim sukobima koji su se mogli pretvoriti u građanski rat. Ta politika je, kad-tad, morala da padne, da doživi krah. Ali, ona nam je ostavila velike posledice i vratila nas unazad. Sada je na nama veliko breme da ispravljamo greške, da uklanjamo one koji su ih pravili i, naravno, utvrđujemo odgovornost za to, rekao je Morina.
Upitan koliko se u tome uspeva i ima li otpora, predsednik Predsedništva PK SK Kosova je najpre podvukao da je bivše partijsko rukovodstvo Pokrajine pokušalo da zavadi ovo sadašnje sa narodom, ali da u tome ipak nije uspelo. Mi smo, dodao je Morina, krenuli u 'akciju, u prekopavanje cele kosov-
RAHMAN MORINA POVODOM PREDSTOJEĆE SEDNICE CK SKJ 0 KOSOVU
Ta politika je morala da doživi krah
Još ima rezervi prema merama koje su primenjene na Kosovu i koje se pred smo u prekopavanje celokupne kosovske njive Na našoj strani je ogroma iz redova svih naroda i narodnosti 0 Odgovornost i rukovodstva CK SKJ
imaju u Pokrajini e „Krenuli a broj komunista i većina ljudi
Još jedna šansa
Zbog inspirisanja, organizovanja, vornosti za novembarske proteste, brutalnu eskalaciju albanskog naciona. dva meseca iz SKJ je isključeno 4 slednje opomene kažnjeno je 270, a
, dakle, premi a ae ekgab: caje lili podnelo ostavke na funkcije u pred-
lanstvo u opštinskim komitetima SK. Sa funkcija u
lica je razrešeno, sedništvima i na či
učešća ili objektivne i lične odgofebruarske štrajkove i martovsku lizma i separatizma u poslednja 90 članova. Partijskom merom poopomenom 850 članova SK. Partija više od 1.600 članova SK. Oko 150
izvršno-političkim organima drugih društveno-političkih organizacija na razne načine pomereno je 280 rukovodećih ljudi. ika:
Na tome se, kaže Morina, neće stati. Nastaviće se utvrđivanje odgo vornosti na svim nivoima, ali će se pri tom voditi računa da se Krajbje diferencirano prilazi. Nikome nije stalo do nekakvih „skidanja gl 0, onima koji su bili u zabludi, koji su bili zavedeni a sada to O BK konkretno pokazuju da žele da se uključe u sprovođenje politike S 3 Takvih slučajeva ima i među potpisnicima poznatog apela grupe albanskih intelektualaca protiv ustavnih promena u SR Srbiji, ima ih iu javnim glasilima, a pogotovu među radnicima. Takvima će se pružiti još jedna šansa, jer smo svesni kakva je strahovita bila propaganda, a posebno u vreme štrajka rudara, usmerena na izazivanje emocija kod ljudi. Ta propaganda je poljuljala čak i one kod kojih se nikada nije
moglo postaviti pitanje njihove idejne opredeljenosti. WFE:RRWreijA VN: ie ae FR:pu si yiee Sar aSmnssriEKniHak (PJ MH Ansnpi era su vaa i panj serie napij
ske njive, da bismo očistili kukolj i u tome ćemo uspeti. Optimisti smo, hrabri i odlučni u tome i u tome da nema nazad. Na našoj strani je ogroman broj komunista i većina ljudi iz redova svih naroda i narodnosti.
Hapšenja ne rešavaju problem ·
I na predstojećoj sednici CK SKJ, valja dati odgovor na pitanje zašto SKJ nije napravio branu prodoru nacionalizma i širenju separatističkih ideja, zašto nam se oni koji su, recimo 1981. godine bili mališani od deset godina, sada pojavljuju čak i sa puškom u ruci uperenoj protiv svoje zemlje, svoga naroda i sopstvene slobode.
To su svakako kompleksna pitanja, ali je — smatra Morina suštinsko svakako to da se repro-
Svi Albanci ne ćute
To o ćutanju Albanaca nije sasvim tačno. Ima ih dosta koji ćute, ali
ko je na to uticao i za to odgovo- .. Obraćam se „Oslobođenju“, a
ran. ne „Dugi“ da objavi ovo pismo.
Jer, ova pitanja treba da razjasni-
Isključenja iz CK SK BiH «mo prvenstveno u Bosni i Herce-
govini — ističe na kraju svog pis-
— Posle Tvoje ocene da sam ma Mladenu Oljači u glavnom sa-
„malim prstom otjerao” trojicu is- rajevskom dnevniku Branko Mitaknutih revolucionara — pitam kulić.
Još ima rezervi
Primećujući da od nekih delova SK nije bilo do sada pomoći Kosovu, te da ona ni sada nije onakva kakva očekuju, Morina je rekao da
se ne može reći da svi Albanci ćute. Naša saznanja pokazuju da sve više ljudi počinje da se otvara, da prilazi našoj borbi, iako je dosta i onih koji su priklješteni između birokratskih i nacionalističkih snaga, koji su zastrašeni ili na drugi način uhvaćeni u tu mrežu. Takve moramo da oslobađamo, da ih pridobijamo i uključujemo naše akcije, uz istovremeno raščišćavanje sa svima onima koji su dublje zaglibili u nacionalizam, oportunizam ili dvoličnjaštvo. U tome već imamo prve rezultate, mada nismo zadovoljni tokom diferencijacije, rekao je Morina.
ŠTA SADRŽI INICIJATIVA ZA POKRETANJE ČASOPISA „NOVA JAVNOST“
„Javnost“ pokreta za demokratiju
Ideja je da „Nova javnost“ bude glasilo pokreta za demokratiju, koji bi začela grupa građana, zalažući se, pre svega, za višestranački ala i adarolaon demokratiju. Zato je naša ideja da „Javnost“ bude zaista samostalno glasilo, a ne — kako smo to nekad pokušali — u okvirima SSRN kojem će, uvereni smo, još dugo trebati da prestane da bude produžena ruka Partije — naglašava glavni urednik prof. dr Zoran Gavrilović
Da pisci i intelektualci okupljeni oko novog demokratskog „programa” Udruženja književnika Srbije nisu — iako se tako činilo sedeli skrštenih ruku, potvrdilo se prošlonedeljnim obelodanjiva· njem dokumenta Uprave UKS „Srbija i demokratija — juče, danas i sutra“. Pobijajući primedbe da je ovim reagovanjem Udruženje književnika zakasnilo da se uhvati u kolo Yu-pluralističko-demokrat-· skih opcija, njegovi autori i potpisnici pomenuli su, uzgred, da se, posle devet godina, ponovo pokreće inicijativa za izdavanje časopisa
. „Javnost“.
Onima koje pamćenje nije izneverilo, već sam naziv, „Javnost” dovoljno govori. Reč je, zapravo o pokušaju (propalom) da se u ono vreme još (1980.), u Srbiji osnuje jedno glasilo za društvena pitanja, a posvećeno borbi za demokratiju. Kao što je poznato, ondašnji gradski zvaničnici su nesuđenu redakciju dočekali na nož, a samu pomisao, uz žestoke kritike sa govornica društveno-političkih foruma, te preko štampe, sasekli pre starta.
Da „pominjanje mogućnosti „Nove javnosti“, u kontekstu novoprobuđenih inicijativa srpskog pluralizma nije samo adut u prilog tezi o kontinuitetu srpskih demokratskih gibanja i kritičko-opozicionarskog delovanja njenih intelektualnih „prvaka“, već da je reč, pre
svega, o prvom praktičnom koraku u realizaciji manifestnih deklarisanja o višestranačkom pluralizmu, započetih još pre više od godinu dana na Skupštini Udruženja UKS (marta 1988.) — utisak je koji smo stekli u razgovoru sa nekim od protagonista stare i nove „Javnosti”. U najkraćem, reč je o pokretanju revije koja ima ambicije da preraste u pokret za demokratiju, pa i. da se jednog dana konstituiše kao prava, nezavisna politička stranka!
Formirana redakcija
U čemu je, međutim, razlika između koncepcije prve i ove druge „Javnosti“?
— Platforma koju je dao tadašnji inicijativni odbor bila je, po rečima prof. dr Zorana Gavrilovića, a uzimajući u obzir vremena u kojima je časopis trebalo da izlazi, zamišljena kao zalaganje za demokratski socijalizam. I, za ispravljanje svih, tada već vidljivih ideoloških, socijalnih itd. nepravdi, ili, prevara.
Profesor Gavrilović, koji je jedini od članova nekadašnjeg inicijativnog odbora ušao u redakciju „Nove javnosti“, kao njen glavi urednik — naglašava, dalje, da je razlika u tome što bi se nova revija uglavnom orijentisala na pitanja i probleme demokratije, na de-
Problemi finansiranja
Po najsvežijim proračunima, ne uzimajući u obzir inflaciju do jese-
ni, štampanje pi ona dinara. Toliki
da sakupe.
broja „Nove javnosti“ stajalo bi oko dvadeset miličlanovi ređakcije, uz potporu svojih kolega, mogli
A posle? Nezvanično smo saznali da stoji i ponuda jednog „našeg čoveka iz inostranstva“, koji uz već ostvarenu saradnju sa jugosloven-
skom privredom, želi da učestvuje
u finansiranju „Nove javnosti“. O
tome se, međutim, još ne razmišlja, pored ostalog i zbog negativnog stava pojedinih članova bivšeg inicijativnog odbora „Javnosti“, koji će, sa izuzetkom Dobrice Ćosića, činiti neku vrstu programskog saveta
nove „Javnosti“.
markacionu liniju koja deli SKJ od svih demokratskih pokušaja:0
— Ideja je da ona bude, zapravo, samo glasilo pokreta za demokratiju, koji bi začela grupa građana, zalažući se, pre svega, za višestranački sistem i parlamentarnu demokratiju. Zato je naša ideja da ona bude zaista samostalno glasilo, a ne — kako smo to nekad pokušali — u okvirima SSRN kojem će, uvereni smo, još dugo trebati da prestane da bude produžena ruka Partije.
Po rečima našeg sagovornika, inicijativa za ovo glasilo stara je već šest-sedam meseci. U međuvremenu, formirana je redakcija (Đorđije Vuković, odgovorni urednik, Vladimir Gligorov, Kosta Čavoški, Aleksandar Ilić, Vojislav, Koštunica i Dragan Veselinov), koja je na više sastanaka već formulisala izvesne zajedničke programske imenitelje. Polazeći od pretpostavke da „zemlja i društvo
„neće moći da se razvijaju ni pod kakvim političkim monopolom jedne Partije, koja već skoro pola veka samu sebe reformiše”, inicijatori „Nove javnosti“, po rečima Zorana Gavrilovića, smatraju da je, stoga, parlamentarna demokratija, uprkos svojoj nesavršenosti, ipak ona kategorija koja ne samo da se istorijski održala, već i danas daje neočekivano dobre rezultate. A u osnovi te pravne, demokrat-
· ske varijante, odnosno parlamen-
tarne demokratije, pravo građanina, te njegova prvenstvena uloga i jednakost, u skladu je sa idejama začetim odmah posle francuske buržoaske revolucije. U tom kontekstu, pobornici „Nove javnosti” daju prednost „demokratskom konceptu, nad nacionalnim:
I tu, naravno, ne možemo zaobići problem Kosova, taj stari srpski i jugoslovenski problem, koji se, po našem mišljenju, jedino može rešiti demokratijom — ističe Gavrilović. Dakle, slobodom svih građana Kosova da se udružuju i razmišljaju, a ne silovanjima i ten-
Nema posebne srpske demokratije
— Za „Novu javnost”, posebno na va Zoran Gavrilović, ne postoji, bez obzira na našu nacionalnu pripadnost i osetljivost, nikakva posebna srpska demokratija. Ona je to mogla biti pre prvog svetskog rata, kad je Srbija bila samostalna i jedina balkanska država koja je u sebi sadržavala mnoge elemente građanske demokratije. Danas je anahrono govoriti o demokratiji sa nekakvim nacionalnim predznakom, kao što su, na primer, uradili Slovenci sa „Slovenačkom demokratskom zvezdom“. Zato naš pojam demokratije jeste širi i savremeniji, nego u vreme kad se nacionalna demokratija u Srbiji tek rađala...
kovima kao odgovorima na ta silovanja. Decenijama je SKJ svojom politikom prema Kosovu pothranjivao šiptarski nacionalizam. I sada svi zajedno beremo gorke plodove ovakve politike! Pored ostalih, tu je i sve zaoštreniji sukob između srpske i slovenačke inteligencije i partije, koji zna se kuda vodi. Jer, mi Srbi, s pravom ljutito reagujemo na nekakve izjave u Cankarjevom domu recimo, a u isti mah zaboravljamo da je ljutnja opasna stvar u politici, naročito na Balkanu. I da je u tom istom Domu rečeno podosta reči o demokratiji i Evropi, koje bi svaki razuman građanin mogao da potpiše! Referendum o Jugoslaviji
Da li je pokret „Nove javnosti“ otvoren i za građane izvan Srbije? — Prvi naš konkretni potez, kako smo zamislili, bio bi, dodaje Gavrilović, pokušaj šireg nestatističkog referenduma upućenop
svim jugoslovenskim prostorima, a sa pitanjem: „Jeste li za Jugoslaviju, ili ne?“
Da li će „Nova javnost”, uprkos razlikama, podeliti sudbinu svojih preteča, pitanje je koje muči i nove i stare inicijatore „Javnosti“. (Dobrica Ćosić je na prošlonedeljnoj konferenciji za štampu, u ime „starih“, odbacio mogućnost ličnog angažovanja, ali je svojim novim sledbenicima obećao „moralnu podršku“. A uz Dobricu Ćosića, ondašnji Odbor su, da podsetimo, sačinjavali i dr Ljuba Tadić, Zoran Gavrilović, Sveta Stojanović, pokojni Lazar Trifunović, Dušan Bošković, Nebojša Popov i Voja Stojanović). Jer, ni u „prvom krugu“ zagovornici demokratske inicijative nisu sem osude, očekivali zabranu pre starta.
Šansu da pokušaj uspe, redakcija, objašnjava Kosta Čavoški, vidi u mogućnosti da se revija registruje kao zbornik, publikacija u nezavisnom, privatnom izdanju, čime bi, po zakonu o izdavačkoj delatnosti, revija dobila status pravnog lica. Takav, nezavisni izdavač, još se, međutim traži. A zatim, treba li iznaći i vlastita sredstva za finansiranje. Vremena je, međutim, malo: prvi broj trebalo bi da startuje početkom jeseni, a u međuvremenu „Nova javnost“ je u fazi stagnacije. Po priznanju njenog glavnog urednika, ne samo zbog materijalnih razloga, već i zbog „raširenog uverenja da treba malo pričekati da bi se jasnije sagledali rezultati politike koju trenutno vodi Milošević“:
— Malo smo spori, i najnovije saopštenje UKS je ponešto zakasnelo, zaključiće Gavrilović. Jer srpski pisci i inteligencija, koji su prvi u zemlji bili i za demokratiju i za alternativne pokrete, a i za Evropu, dopustili su da ih vremena preteknu.
V. ROGANOVIĆ
dukovanje i otkrivanje neprijatelja ne može suzbijati samo represivnim merama, nego prvenstveno političkim radom sa mladima, pravilnim vaspitavanjem i usmeravanjem kako u školi, tako i u kuĆi. Krajnje je vreme, naglasio je Morina, da prestanemo da taj problem rešavamo samo hapšenjima i kažnjavanjima, umnožavajući tako neprijatelje zemlje, dok nam indoktrinacija sa pozicija albanskog nacionalizma i separatizma teče nesmetano i njihovi inspiratori u zavetrini smišljaju nove ujdurme.
Vreme će pokazati ko je sve bio upleten u to kolo, pa i u poslednje događaje. Činjenica je, međutim, da su organi bezbednosti znali i obavestili političke i druge nadležne organe šta se sprema i šta je trebalo da bude „crveni signal“ za akciju. Ni jedan forum, na žalost, nije to uzimao mnogo ozbiljno, niti se pokrenula akcija da se komunisti animiraju i spreče. moguću eskalaciju. I gubio se osećaj za političko delovanje i angažovanje, pogrešno se radilo, branile su se lične pozicije čak se i mase animirale u odbranu tih pozicija. Zašto se, na primer, zapitao se Morina, nije sproveo najvažniji stav CK SKJ o odgovornosti Pokrajihskog komiteta SK Kosova i njegovog Predsedništva kada je izrečena mera upozorenja. Zašto se meseci-
LIKOVI REVOLUCIJE::TRAJKO STAMENKOVIĆ
(Iz uvodnog izla nom ličnosti i de
anja Dobrosava Bjeletića na naučnom i u jedne od najznačajnijih ličnosti borbenog radničkog i komu:
nističkog pokreta Srbije i Jugoslavije)
Trajko Stamenković je jedna od najznačajnijih ličnosti borbenog radničkog i komunističkog pokreta Srbije i Jugoslavije. Bio je neumoran revolucionarni pregalac, vrsni intelektualac, nesustali politički aktivista, organizator ilegalnog studentskog i radničkog pokreta, sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, u okrutnom vremenu „diktature „zatvorenik zloglasnih robijašnica i kazamata, ali i umni marksistički mislilac i teoretičar, nadahnuti publicista, čovek visokih etičkih načela i komunističkih ideja, pokretač iinspirator velikog broja akcija i poduhvata koji su dali pečat tome vremenu. Zahvaljujući razuđenom revolucionarnom pokretu, bogatim slobodarskim tradicijama i idejnim i teorijskim i organizaciono-političkim pripremama, krupan doprinos dao je Trajko Stamenković delujući na širokom prostoru Srbije i Makedonije. Sa klasno-po-
litičkog i društveno-istorijskog stanovišta gledano nije nimalo slučajna koincidencija i podudarnost između revolucionarnog delovanja Trajka Stamenkovića u Partiji i radničkom pokretu u gradovima Makedonije — i Vidoja — Bate Smilevskog u gradovima južne Srbije a posebno na čelu Okružnog komiteta KP u Leskovcu i borbenog i ratnosfrategijskog dejstva partizanskih jedinica — brigada i divizija juga Srbije sa makedonskim i kosovskim vojnim partizanskim jedinicama. Jug Srbije i njeBov zavičajni Leskovac postali su snažno uporište jugoslovenske socijalističke revolucije predvođene komunističkom partijom na čelu sa Josipom Brozom.
Prema marksističkom učenju koje je bilo znano i prisno revolucionaru Trajku Stamenkoviću, revolucija nije samo rezultat nekog društvenog čina, neke pojedinačne bitke i pobede, već je to snažan dugoročan proces korenitih društvenih promena, vlastitog samoos-
BORBA 15. maj 1989, strana i
| o ı Rahman Morina KLEVAL
ma čekalo na pravu kvalifikacij ocenu novembarskih Mišo protesta i demonstracija građa albanske narodnosti? | Tadašnji rukovodečći Hind; ;
gani snose veliku oda fa način vođenja javne Tasprave 3 promenama u Ustavu SR Srbije i zbog toga što nije pravilno objaš. njavana suština tih promena. Do. puštalo se da se kod Albanaca stvara utisak da će izgubiti jezik autonomiju, škole... da se na Vre. me i na pravi način objašnjavala suština promena, siguran sam, re kao je Morina, da ne bi došlo do takvog obima protesta i demon. stracija i svega što smo imali zadnjih meseci. u |
Promene nisu nametnute
Komentarišući tezu da su promene Ustava Srbije navodno na. metnute Kosovu, Rahman Morjna je rekao da ona dolazi iz separatis. tičke kuhinje. Te promene su bile nužne kako bi Republika funkcio. nisala kao jedinstvena država, a. albanska narodnost podržala je promene Ustava SR Srbije, ocenio je on.
Morina smatra da za stanje na Kosovu odgovornost ne može da se skine i sa rukovodstva SKJ, jer da je ono bilo upornije u insistira nju da se politika SKJ sprovodi, ona bi morala da se realizuje i time bi se predupredila eskalacija teškog stanja na Kosovu. Odgovor: nost se mora snositi i za nejedin. stvo u SKJ oko Kosova. Istorija će pokazati da je to nekom odgovara lo i da su zato davane podrške rudarima uvučenim u štrajk, iako :u sva rukovodstva na vreme bila upoznata o čemu se zapravo radi. Uostalom, rekao je Morina, niko · više ne može voleti albanski narod od mene koji sam iz tog naroda potekao, odnosno od nas komu: nista Albanaca i takva „ljubav“ koju su neki pokazivali prema alban' skoj narodnosti nije bila iskrena. Iza izjava poput onih da su rudari u Starom trgu branili avnojevsku Jugoslaviju krije se nešto drugo.
Komunista novog kova
simpozijumu posveće-
lobađanja naroda, radničke e ! čoveka uopšte. A to se na jugu ı bije i u crvenom Leskovcu, rio zahvaljujući neprekidnom bori : nom revolucionarnom kontin tu, možda i najbitnije oživotvo!! : pored ostalog, i zahvaljujući | ksistički izgrađenim i i? bića 0 ničkog pokreta poniklim NO nim i partijskim vođama ka0 su bili: Mika Jovanović — še Đorđe Cekić, a potom Kosta S menković, Blagoje Nikolić, uče nik velikog oktobra, Vlada Đorđe vić, pa sve do brojne mlađe Ben racije marksističkih intelektualaca koju predvodi Trajko Stamenko vić.
U svemu je bio predan nep0% rednoj političkoj akciji i temelj nom izučavanju marksističke te” rije, pa je čak i u kazamate zlogla* nog režima odlazio sa izvornom priručnom marksističkom literi' turom. Trajko Stamenković | 1949. godine proglašen za narod nog heroja Jugoslavije.
JU GI uuu mu II u u III I AI i Tu II III IAAIIAIAAAIAA III III IA AAA III auu III Ću Imu„IAA— IČIAIAAL•ALI AAA
MILAN KUČAN NA SUSRETU U KOPRU
Pluralizam je nužnost
(Ljubljana, 14, maja) — Da li se
rukovodstvo Saveza komunista previše tičkih alternativaca? Nastaju nove političke organizacije, što u višenacionalnoj zajednici može da znači raspad Jugoslavije — pitao je i konstatovao u Kopru, jedan od prisutnih, na susretu sa Milanom Kučanom, predsednikom Predsedništva CK SK Slovenije.
prilagođava težnjama poli-
Kučan je odgovorio „da su prili-
ke uticale da razmišljanje o političkom pluralizmu postane nužnost. Demokratije bez pluralizma, po mojem mišljenju nema, ali to
ne znači da mora biti višestranački pluralizam. I bez toga se može uvesti pluralizam ideja, iako smo svedoci razmišljanja, da je to moguće samo ako funkcioniše više stranaka.
Danas je potrebna kritičnost i raskid sa starim konceptima. Treba se zauzimati za socijalizam koji ćemo graditi na naučnim saznanjima modernog društva. Nužno je ljudima povratiti poverenje u sistem, ali to nije moguće, smatra Kučan, ako vlast nema poverenja u ljude.
Po Kučanu nužno je otvaranje u
Svet, a s tim u vezi postavio je!
jedno hipotetično pitanje: šta bi *
dogodilo kada bi se odjednom 0" vorila sva vrata evropskih udruže nja za privrednu saradnju? U “' , udruženja verovatno uopšte w | bismo mogli da se uključimo. K% primere naveo je analizu dve IP ne organizacije „Gorenja“, u BM | ma je raščlanjeno koliko bi uspe tu | na „zapadnoevropskom tržiMu imale, ako bi poslovale po nje"
vim zakonitostima. Posle tri Jao ca bi bankrotirale, bio je zak!
čak. p.D
Brada,
(7.900 em ia: (smao m: O O -_ ·____M»
eo
pt a:
MOJU S