Borba, Sep 15, 1989, page 13

“

БЕС РО ВЕС“ дни

Namet za „besplatno“ školovanje ·

„. Vrijeme 5 opet pokvarilo. Odmaram se m lo od samita i čitam zaostale novine. Čitam tako а је пека obitelj Pavlović ovih dana potrošila više od 70 starih miliona Za školske knjige za dvoje dece (prvi i četvrti razred). Tu nije računata obavezna lektira, a to граб јоб око 40 milijuna, da ne spominjen ostale potrepštine. Pitam se kako to sad plaćaju roditeji s najnižnim prihodima? Odgovor je preprodaja, ili pokloni starih knjiga „kako bi se djeca odmah na pragu života klasno „diferenciala“ što bi po nečijem mišljenju valjda trebalo potkrijepiti socijalstički odgoj u školama. Meni izједа mnogo prihvatljivija teza nekih zapadnih zemalja, po kojoj ripisivanje obaveznog školovanja državi ne daje pravo nametanja troškova roditeljima za „besplatno“ školovanje svoje djece. Uostajom, porez se plaća prema dohotku, a knjige imaju istu cijenu za bio kojeg đaka. (Leo Mates, diplomata u mirovini — „Danas“)

(bezličen narod морапсја Уа5(održaca „Kod nas se u ime naroda pravi puno stvari. Oni koji misle samo na sebe pozivaju se uvek na narod, i dobro je što ih u zadnje weme narod neprijatno iznenađuје Sa takvim svojim postupcima narod podseća da on nije ničije vlasništvo. Ne slažem se sa sloganom „desio se narod” iz prostog падора 80 пагод пе тофе да зе (esi, Narod može da se desi onima u čijem filmskom kadru pre toga njega nije ni bilo. Narod se ne (dešava, Makedonskom narodu, na primer, desili su se Vevčani, štrajk u Kratovu, dešava se da mesecima čeka avionsku kartu za Australiju, (ešava mu se da danas, koncem

PRESS

Катра а јаупи гес

Ograničavanje rasprave o stavovima o međunacionalnim odnosima na poslednjoj sednici CK SKJ ne može

Ograničavanje .rasprave O stavovima o međunacionalnim odnosima na poslednjoj sednici CK SKJ ne može da se protumači drugačije osim kao bežanje od ovog gorućeg pitanja. Postojalo je uverenje, po svemu sudeći i prethodni дороvor, da 26. sednica CK SKJ prođe bez odomaćenih polemika, prepirki i svađa, koje su postale karakteristično obeležje Plenuma ovog najvišeg partijskog organa. Rasprava o osnovnoj temi — izmenama Statuta — protekla je mirno. Takoreći neočekivano, međutim, oštra se polemika, da ne kažemo svađa, razvila kada su na dnevni

red rasprave na Plenumu stavljeni,

stavovi 25. sednice za razvoj međunacionalnih odnosa, ttačnije,

НОВА МАКЕДОНИЈА

predloženi stavovi Predsedništva CK SKJ o reagovanju. i odjecima ove rasprave među članovima SK. Celestin Sardelić je otvorio raspravu, a više minutna neizvesnost i prepirke koje su nastale prekinuti su odlukom da se Sardeliću, koji je bio gost, omogući da govori.

Ovo može da se oceni kao slučaj bez presedana u partijskom radu, koji odstupa i od statutarnih normi i od svih ostalih normi demokratskog ponašanja i vođenja demokratske debate. Pre svega, ni jedna statutarna odredba ne predviđa mogućnost da radno predsedništvo ili neki izvršno-politički or-

·Jseprotumačiti drugačije osim kao bežanje od ovog gorućeg pitanja

gan CK SKJ ograničava raspravu o temama na dnevnom redu. Niko nikome ne može da ograniči pravo da govori, u okviru vremena predviđenog poslovnikom rada. Upravo zato iznenađuje predlog Predsedništva CK SKJ da se ne vodi rasprava o problematici koju je CK SKJ imao na dnevnom redu, pogotovu kada se radi o pitanju, koje je u ovom trenutku jedno od gorućih i koje veoma ozbiljno utiče na stabilnost Jugoslavije. Celestin Sardelić je bio pozvan na sednicu i imao je i statutarno pravo da kaže svoje mišljenje. Činjenica je da se unapred mogla uvideti opasnost da će diskusija Sardelića izazvati seriju polemičnih reagovanja, što je bio i slučaj, pa su

možda dva predsedništva i radno i ono CK SKJ u najboljoj nameri pokušavali da ih otklone. Daleko veća opasnost je međutim, kada bi se sve ove razlike i netrpeljivosti između pojedinih republika i pokrajina izražavale u javnim glasilima, na neformalnim i formalnim skupovima, na fudbalskim utak·micama, na raznim proslavama, mitinzima itd, na kojima se stvara međunacionalna mržnja i netrpeljivost. Daleko je korisnije da se o njima raspravlja na zvaničnim forumima, posebno na najvišem partijskom forumu u zemlji i da se dođe do jedinstvenih pogleda. Uostalom, ti forumi i najviši partijski izvršni organ su za obezbeđivanje jedinstva i najodgovorniji.

Jedna klupa — dva morala

Zloupotrebljavajući govornicu CK SKJ Celestin Sardelić, kao gost, je zloupotrebio poverenje svojih drugova iz Predsedništva CK SK Hrvatske ali i strpljenje naroda zasićenog govorima političara koji ga svađaju. Zato nam se čini da je govor Zdravka Greba da bude na vlastito traženje razrešen članstva u CK častan potez

Dolazeći, kao gost, na poslednju sednicu CK SKJ, Celestin Sardelić, član Predsedništva СК Hrvatske se već kod kuće, očigledno, dobro pripremio. Znao je i šta je na dnevnom redu, i šta će, mimo njega, reći. A pošto se čitav događaj odigrao na javnoj sceni, očigledno da na svoj istup nije ni računao kao na usputnu plenumsku epizodu.

Sardelić se, dakle pojavio za govornicom najvišeg partijskog organa da bi, u delu svog govora, Predsedništvu PK SK Vojvodine održao lekciju o međunacionalnim odnosima koji bi navodno — da vojvođansko rukovodstvo, kojim slučajem vodi drugačiju politiku — bili

beuephtbe bolji. Tako je politički vrh jedne pokrajine optužen za širenje velikosrpskih ideja. Epilog ovog besomučnog napada razrešen je na samoj sednici prihvatanjem zaključaka Predsedništva CK SKJ u kojima stoji da su Sardelićeve kvalifikacije — neprihvatljive.

Jedna odapeta strela tako je promašila cilj. Sardelić se obreo na ledini, ali u ova mučna vremena malo ko će poverovati da je, uistinu, sam. Njegov istup, kao člana Predsedništva CK SK Hrvatske je, bez sumnje, bacio senku i

na ovo, možda, sasvim nedužno rukovodstvo.

Zloupotrebljavajući ! govornicu CK SKJ Sardelić je zloupotrebio poverenje svojih drugova iz Predsedništva CK SK Hrvatske ali i strpljenje naroda zasićenog BOVOrima političara koji ga svađaju.

Da je, kojim slučajem, morao da naslovi svoje izlaganje na minulom plenumu, Sardelić bi u nadnaslovu mirne duše mogao da zapiše „srbofobija“. Zaražen njome, on će velikosrpsku najezdu videti kako se poput hobotnice rađa, a zatim proteže od Francuske 7 u svim pravcima diljem domovine: i ka Novom Sadu, i ka Kninu, i još tamo gde je Sardelić vidi, a što

nije rekao. Možda će drugi put.

Čini nam se stoga, da je govor Zdravka Greba u času kada je, na minulom plenumu, na vlastito traženje, razrešavan članstva u Centralnom komitetu, častan politički potez čoveka koji je, nezadovoljan zbog mnogo toga, u jednom trenutku tražio da se Centralni komitet odredi prema tome ko je zaista politički protivnik. Grebo nije mogao da otrpi istinu da je to, često, upravo čovek koji „sedi do tebe u klupi u istom Centralnom komitetu“. I otišao je.

Možda će Sardelić tek doći. Ali ostaje pitanje: kako će savladati fobiju i sesti u istu klupu?

R. DUBLjEVIĆ

Umiljavanje kupcima

Običnog potrošača mnogo više brinu sluč

ajevi kada proizvođač ili trgovac bitku

đačima, trgovcima kupcima — tu gotovo i nema nikakva nadzora.

Još od 1. svibnja! Tada je, naime, promjenom Zakona o tržišnoj

inspekciji, nadležnost kontrole ci- |

jena, kvalitete te nelojalne utakmi-

· SJEĆANJA SIMONA VIZENTALA |

| malo

ili običnim |

20, veka, ostaje bez električne ce u proizvodnji, s republičkih

BORBA 15. septembar 1989. strana

FELJTON ~

e) Da li je čuveni „lovac na naciste" bio simpatizer nacista?

0 Kao je uspeo da preživi dva streljanja? 6; Otkud sukob sa Krajskim

0 Kako je nastala ODESA, najpoznatija tajna organizacija za bekstva nacista? ı

6 Kako je otkriven Ajhman?

e Da li je Hitler imao sifilis?

& Kako je ubijen Trocki?

0 Ko ima pravo da ubije?

0 Gde je prava istina o slučaju Valdhajm? |

Uzbudljivo svedočanstvo neumoljivog tragača za ratnim zločincima, jer | „krivica se ne može oprostiti, ona se тоге зато окајаћ“. |

Od zeca do lovca

Trećeg februara 1945. uslijedio je posljednji korak bijega unazad. Tri hiljade lo- | goraša ukrcano je u otvorene teretne vagone i transportirano u Mauthauzen, | u Austriju. Smrznuti nisu mogli pasti, jer nije bilo mjesta. Kad je konvoj 7. feb-| ruara stigao u Mauthauzen, od tri hiljade ljudi, koliko ih je napustilo Buhen-

vald, živi su bili samo još njih hiljadu dvjesto. Među njima i Simon Vizental. |

U Auschwitzu se jednog dana, usred miliona koji su stradali, obrela jedna komisija iz Rajha, da ispita da li se popravilo stanje jedne zatvorenice čiji su roditelji molili za to. Službenica iz Berlina pitala je mladu ženu da li je uvidjela pravilnost firerovog djelovanja. Ova je rekla „da“ i dva sata kasnije otpuštena je. Nacistički historičar mogao bi je navesti kao primjer za to da je u Auschwitzu trajanje zatočeništva provjeravano od strane redovnih njemačkih nadleštava. Apsurdnom Wiesenthalovom spasenju kako pie Peter Michael Lingens — slijedilo je

asnije i pomilovanje. Premda ovaj put iz racionalnijih razloga: esesovcima su trebali ljudi koje bi nadzirali. Lemberg je već bio izložen teškoj artiljerijskoj paljbi. Esesovci, koji su ostali bez zadatka, poslani su na front. Time su tridesetčetvorica preživjelih Jevreja — među njima je bio i Wiesenthal — postali obezbjeđenje "за dvijestotine esesovaca. Warzog, koji je svaka'ko ponekad razmišljao šta da kaže ako dospije u rusko zarobljeništvo, pozvao je Jevreje da sa esesovcima obrazuju „veliku porodicu“. Htjeli su pokušati da se domognu slovačkih šuma i da pričekaju na konac rata. Dok su se njemačke je-

Protiv načela „oko za oko, zub za zub“: Simon | Vizental Vizental je imao nekih pedesetak ki-|

lograma i ležao je u baraci B takozva- |

struje jr nema para da plati ra-

čun, ddava mu se da se vraća sveći, uljanoj svetiljci... Dešavaju mu „se razne epizode i razni ljudi koji misle da imaju nekakvu apsolutnu ligncu da govore u ime naroda, a kadim narod da do znanja da im a takav odnos nije dao nikakvu legitimaciju, onda oni staju pred sti taj narod i kazuju svoja otkri. Prvi korak da narod bude upotrebljen u smislu pokornosti je да оп bude obezličen. To je argonacija vlastodržaca. (Reditelj Vla\limir Milčim, redovni profesor FDU u Skoplju — „Oko“)

„STRADIJA“

Inanje Primljen je na pošao. Znao je dobro da kovertira. („Ibarske no-

Onaj drug je uspeo preko noći. Kad je osvanuo dan nisu mogli

da ga uhvate, jer je već bio daleko. \,Narodne novine“) |

Msfalt

Kakvi smo, neki bi i stranputice (а asfaltiraju! („Dnevnik“)

Prav put

Stalno nam kažu da mi znamo Svoj put. Samo su nam neki putevi izlokani. („Кад“)

ртаут! зато

· SAVETUJE: BOŽIDAR ILIĆ

Bez ikakva odjeka u javnosti ostale su sitne, ali nikako marginalne, vijesti iz Slovenije o tome kako su se tamošnji nadležni organi, reagirajući na priljavu, okomili na „Meblo” i neke druge, ne manje ugledne „svoje“ proizvođače zbog nelojalne utakmice. Svojim su kupcima, naime, dijelili i automobile, televizore u boji, putovanja, namještaj i drugu vrijednu robu.

Kupac svakako ima pravo na čuđenje. Uistinu, zašto da i kupujući namještaj nekog drugog manje poduzetnog, manje dosjetljivog

proizvođača ili trgovca ostane bez fine nagrade, sa ili bez izvlačenja? Ali se, također, može zapitati kako

Ko su nužni naslednici

Lazar Radosavljević, iz Beograda, piše:

ћ ivim u braku sa ženom već skoro 30 godina. Nismo imali poroda. Tak nam je skladan. Ona je bila u radnom odnosu, ali je od pre dosta

Modina lični penzioner, a i invalidski. Ja sam delimično bio u radnom

"inosu, a delimično kao samostalni zanatlija. Štedeli smo i kupili za-

4 n0 stan po pola za svakog. Mojoj ženi sam posebno zahvalan što se *Ć dugo stara o meni i neguje me, jer sam dosta bolestan. Zbog toga

m da napišem testament i da joj moj deo stana ostavim u nasleđe,

80 i sve kućevne stvari. Od najbližih srodnika imam dve sestre i dva

Tata; oni su svi udomljeni, oženjeni i udate, u radnom su odnosti, svi

bih stanove u vlasništvu i, jednom rečju svi su dobro stojeći. Da li \ time okrnjio njihov nužni deo nasleđa?

ki Odgovor: Zakon o nasleđivanju u principu postavlja pravilo da svaiy ovek može slobodno da pravi raspored svojom imovinom u slučaju

Dje smrti i to putem pisanja na zakonom propisani način. Izuzetno 0Ba je onda kada to lice ima takozvane nužne naslednike. Po članu, (а (ова Zakona u nužne naslednike spadaju ova lica: potomoci umrlog па, unuci, praunuci itd.) njegovi usvojenici i njihovi potomci, njego-

roditelji i njegov bračni drug. To jest imovina koja mora da im se os-

од | 25

MVi u nasleđe iznosi polovinu od onoga što bi im inače pripalo da nij

· \itamenta, Njihov nužni deo. Ova lica su u svakom slučaju i bez ikak-

uslova i ograničenja nužni naslednici. Ako njih nema, onda su naci i dede i babe, braća i sestre umrlog; ali oni imaju pravo da na'de nužni deo samo onda kada su trajno nesposobni za rad i ako neSju sredstava za život. Takav slučaj nije sa vašom braćom i sestrama,

Sledi

a 8 : i Slobodno možete sve ostaviti vašoj supruzi.

VJESMIK

ата лвашттаретаива латерална ти. to da se sve donedavno mogao i kupujući sasvim obične cipele u„Borovu“ domoći automobila, a neki i dalje dijele barem mlinčiće za kavu ili električni nož za rezanje. Samo valjda Elektra, Kanalizacija, Vodovod, ZET ili GSB ne razmišljaju o takvom umiljavanju svojim potrošačima, o tome kako se domoći kupca više i još kojeg komadića tržišta, makar uz fiktivni, gotovo uobičajen „sindikalni“ kredit, „subotnje sniženje“, mogućnost plaćanja na stotinu načina i tome slično.

Vodoravno: 1. Štap sa šiljkom za teranje volova, 4. Ratni brod, 9. Milanska opera, 11. Denjak, 12. Zvekir, 13. Oružana sila, 15. Neosvetljeno, 17. Deo glave, 18. Grad u Engleskoj, 20. Inicijali pisca „Smrti Smail age Čengića“, 21. Južnoafrički oslobodilački pokret, 22. Prkos, 24. Inicijali našeg slikara („Boj petlova“), 25. Voda (fr), 26. Radi, 27. Predmetak, znači stari, 28. Kratica za množinu, 29. Deo aviona, 31. Folklorna muzika, 34. Koji je prodro u sve tajne, 36. Izbor, 37. Zapaljenje uha, 38. Zasićeni ugljovodonik, 39. Razred, 40. Tunel u Bosni, 41. Gospodin (grč).

Uspravno: 1. Uzvišenje u Bosni, 2. Pravilno raspoređeno, 3. Suparnik, rival, 4. Nota solmizacije, 5. Reka u Španiji, 6. Otvaranje u šahu, 7. Uzbunjivanje, 8. U to vreme, 10. Zemlja (eng.), 13. Oznaka za tačku, 14. Jedan kontinent, 16. Jadransko ostrvo, 19. Kaluđer, 21. Grad u Teksasu, 23. Indijska država, 24. Nečela, uredbe, 28. Lični dohodak, 30. Kumir, 32. Nemačka 'reka, 33. Oblast u Pakistanu, 35. Filmska zvezda, 39. Inicijali kompozitora i interpretatora zabavnih melodija, 40. Treće slovo azbuke.

KARIKATURA: Ivo Voljevica („Tribina“)

винил Веи — Ива _шКгепе ге4д __

za parče tržišta vode preko njegovih leđa, iako, uglavnom, nema ništa protiv ponuđenih različitih nagrada ali još manje protiv „sindikalnih“ kredita

Običnog kupca shvatljivo, mnogo više brinu slučajevi kada proizvođač ili trgovac bitku za tržište vode preko njegovih leđa odnosno na njegov račun, pa uglavnom ne-

ma ništa ni protiv televizora, a još.

manje protiv „sindikalnih“ kredita. Ali, to opet zabrinjava državu i organe koji brinu o zaštiti takozvanog društvenog interesa.

U svakom slučaju, čini nam se da, recimo, nadmetanje cijenama

mnogo više zaslužuje ocjenu o lo-

jalnu ili nelojalnu ponašanju. Ali — u javnosti se, po običaju, o tome uopće ništa ne zna, a sudionici i nemaju baš neku osobitu potrebu da to predoče možda zainteresiranima, svejedno da li proizvo-

REŠENJE BROJA: 2179

Vodoravno: 1. Monotip, 7. Mig, 10. Era, 11. Gromada, 12. Rudo, 13. As, 14. NOR, 15. Oda, 16. S, 17. Lid, 19. Pa, 20. Kapetan, 23. Pomodar-, ka, 25. Harmonika, 27. Deonica, 28. Da, 29. R, 30. Pti, 31. Arh, 32. ILO,

prenesena na saveznu tržišnu inspekciju. U SR Hrvatskoj je, recimo taj posao trebalo raditi petna-

estak „saveznjaka“ u Zagrebu i .

Splitu. Od toga zasad ništa, navodno zbog besparice, a republička inspekcija prestala je kontrolirati proizvodnju nakon izričitog. upozorenja „saveznih“ kolega da će to ubuduće raditi oni.

I tako, kontrolira se samo trgovina i naslućuje što se sve skriva ispod toga malog vrška ledenog brijega, tko i kako stvarno „guli“ kupce i kolege. Republički tržišni inspektorat SRH i službeno je, istina, predložio da se mijenja taj propis, diskutabilan i zbog odnosa prema Ustavu SFRJ i neracionalan, jer je, na primjer, republička inspekcija već odavno „detaširana“ po većim gradovima. A sve stoji. Osim cijena, pogoršanja kvalitete, bujanja nelojalne utakmice!

Možda se promijeni u nekom drugom vremenu, kao što je zahtjev o promjeni propisa iz Mikulićeva vremena, kada se sve ncprestano propisivalo, kontroliralo, vuklo pod vladinu kapu, a lokalne

inspekcije optuživale da štite „svo“

je“ proizvođače, ostvaren u Markovićevo vrijeme svekolike liberalizacije. Ali, mora se čovjek ipak zapitati kako to, svejedno, mogu

„Slovenci doskočiti čak i „svojima“,

čak i proizvođačima? I koliko zapravo i u nadzoru ima nelojalne 'konkurencije?!

Božica BRKAN

BROJ: 2180 ·

! ! -

34. Ks, 36. Star, 37. Banalan, 39. Amo, 40. Aba, 41. Izabran.

о ин

dinice povlačile uz teške gubitke, Warzogovi esesovci pazili su na grupicu napola pregladnjelih i tražili najbrži put kojim bi se vratili. Dijelom pješice, dijelom u vozilima, uzetim od borbene jedinice, kretala se neobična povorka put zapada. |

Susret sa prvim tenkom

Početkom 1945. Crvena armija stajala je tik pred Gross-Rosenom. Zatočenici su morali marširati do Scemnitza, odatle su vlakom odvedeni u koncentracioni logor Buchenwald. Trećeg februara 1945. uslijedio je posljednji korak bijega unazad. Tri hiljade logoraša ukrcano je u otvorene teretne vagone i transportirano u Mauthausen, u Austriji. Smrznuti nisu mogli pasti, jer nije bilo mjesta. Kad je konvoj 7. februara stigao u Mauthausen, od tri hiljade ljudi, koliko ih je napustilo Buchenwald, živi su bili samo još njih hiljadu dvjesto. Među njima i Simon Wiesenthal. Imao je nekih pedesetak kilograma i ležao je u baraci B takozvanog bloka smrti — u kojem su za rad nesposobne ostavljali da umru. Ujutro, 5. maja 1945, odatle je, posrćući — „Ne znam kako sam mogao ustati i hodati” — krenuo u susret prvom američkom tenku.

Nekadašnji logoraši preuzeli su komandu. Jedan od njih bio je kasniji poljski ministar Kazimierz Rusinek. Wiesenthal je htio k njemu u

БЕЛЕ ПЕТА ЕРУ ДА ЕР БЛОКА Slika germanskog natčovjeka koji —

raspolažući vlašću nad životom i

smrću — naređuje sudbini, umjesto da je sluša, još je bila toliko čvrsta u Vizentalu, da je s mukom prepoznao esesovca: „Bilo je to kao da zec treba da shvati kako ga se lovac boji“.

pisarnicu, da uzme propusnicu. Poljak, koji je htio da već zatvori, udario ga je — kako su to neki logorski funkcioneri običavali činiti sa Jevrejima — u lice. Wiesenthala je to pogodilo više nego esesovske batine u protekle tri godine: „Sad je rat gotov, a Jevereje još uvijek tuku“.

Otišao je do američke uprave logora da se požali. Prošao je kroz vrata na kojima je stajala cedulja sa natpisom „Ratni zločini“. Tako je Simon Wiesenthal postao suradnikom službe za ispitivanje ratnih zločina („war crime office“).

Bilo je to jednoga od prvih dana — počeo je upravo raditi — kad su se vrata otvorila i uveden je jedan esesovac. Wiesenthal je složio ruke uz porub hlača i okrenuo pogled u stranu, kako to spada potčovjeka. Tek polagano, sa stalnom spremnoću za uzmicanje, tipičnom za zatočenika, okreće glavu, da bi vidio nešto što njegov razum još ne poimlje: onaj dršće; on je puki svežanj straha.

Slika germanskog natčovjeka, koji — raspolažući vlašću na životom i smrću — naređuje sudbini, umjesto da je sluša, još je bila toliko čvrsta u Wiesenthalu, da je s mukom prepoznao esesovca: „Bilo je to kao da zec treba da shvati kako ga se lovac boji. Dugo je trebalo

'| dok nisam shvatio koliko su ljudi isti u izvjes| nim situacijama. Onaj je osjećao isti strah kao

neko od nas Jevreja kad bi ga našli u skrovištu.“

Želja da ubije

Ova frapantna razlika između slike esesovca kakvu su zatočenici doživljavali u logorima, i istih esesovaca kad su docnije hapšeni, saslušavani i izvođeni pred sud, uvjetovala je jedan broj krivih presuda: čak su i žrtve teško shvaćale da su to bili oni ljudi koji su iz mašinki pucali na nezaštićene.

Predstava o esesovcu sa satanskim pogledom, ciničnim osmijehom, crnim čizmama i is-

nog bloka smrti — u kojem su za rad | nesposobne ostavljali da umru. Ujut- | ru, 5. maja 1945, odatle je posrćući „Ne znam kako sam mogao ustati i | hodatić — krenuo u susret prvom

američkom tenku. | ПЕНЕТА ЕВЕ ЕДИ И 25232 keženim vučjakom bila je već po sebi kliše: ona | je pokazivala ekstrem, a ne prosjek. To su čak ponekad bili manje opasni ljudi: sadisti, koji su || se kao u zanosu praznili u batinanju, strijelja- | nju, vješanju — i onda nerijetko prestajali s tim | Opasniji su bili — jer su oni održavali sistem oni prividno prosječni. Koji su izgledali sasvim obično. Čiji je emotivni svijet prividno bio u recdu. Koji su iz Auschwitza slali božićne pozdrave | svojoj djeci, dok su djecu drugih vodili u krematorij. Ne rado, nego sasvim prosto po dužnosti.

U Auschwitzu je bila jedna nadzornica, prijatna, jednostavna djevojka iz Schwarzwalda, koja je svoju djelatnost opisala ovako: „Morat ću to raditi još pola godine. Dotle će naša mala kuća biti posve uređena“. Svakog mjeseca slala je kući po nekoliko zrna zlata, koje je ubijenim | Jevrejima čupano iz zuba.

Niko ko bi danas prosuđivao takvu jednu || nadzornicu, takvog, jednog esesovca, ne bi za njih ni sekundu povjerovao da su sudjelovali u | najbestijalnijem ubijanju ljudi. Samo što su od- | mah iza rata dokazi ponekad bili opipljiviji: | kad je Simon Wiesenthal tada pregledao dokumente jednog uzdrhtalog esesovca, u njegovom | je novčaniku naišao na jednu sliku: ona je po- | kazivala mladića koji je bio obješen za mošnje.

To je jedini put da je Wiesenthal imao želju | da nekoga napadne fizički, bez ikakvog pitanja, bez rasvjetljavanja krivice. Zadržali su ga ame- | rički oficiri.

Zakon kao odgovor

Wiesenthalu je pretpostavljeni bio kapetar. | Taracusio, po civilnom zanimanju profesor in ternacionalnog prava u Cambridgeu, Massac husetts. Zahvaljujući tome Wiesenthal je doži | vio formu gonjenja nacističkih zločinaca kakv: nije bila posvuda pravilo: od početka sa dife renciranjem; nikada ne podliježući primitivnim osvetama ili generaliziranju. „Samo zakon“, ri ječi su Taracusia, „može biti naš odgovor na vri jeme bezakonja“.

Jedva da postoji neki čovjek koji je to takc snažno osjetio kao Wiesenthal: ta cijeli njegov život bio je produženo iskustvo onog što se de: | šava kad Мако koji pojedinca štite od samo' voljnog gonjenja, izgube svoje važenje.

Wiesenthal je tražio ne osvetu, nego prav· nost. |

U onim prvim poratnim godinama njemu su | stalno dolazile grupe mladih Jevreja ili neka: | dašnjih partizana, koji su ga htjeli pridobiti za tajno, prijeko suđenja: „Daj nam imena, daj nam adrese. I sve ćemo učiniti sami“. No, Wie: senthal je satima nastojao da promijeni njihov stav. Jer, odlučujuće prevladavanje staroga na: čela — „oko za oko, zub za zub” — za njega se sastojalo u spremnosti žrtve da svoju potrebu | za osvetom prenese na društvo, da se potčini određenim regulama — upravo onima da se istina traži putem suda — i sa respektira sudske odluke.

„Pitat će vas: kakva je razlika između vas i nacista? Oni su ubijali ljude jer su mislili da | imaju na to pravo. I vi također mislite da imate pravo na to.“ |

„Ali oni su ubili milione nedužnih. Mi ćemo ubiti stotinu krivaca.“

. „To jeste razlika. Ali ja želim društvo za koje će ta razlika biti odviše malena.“

ЕСТЕ АИ АНЕ СИРИЈЕ ЕН Ра U ponedeljak: Odlikovanje za ubicu