Borba, Jun 09, 1990, page 19
сттв
Од свих преваспитних техника,
ГОЛИ ОТОК ВИЂЕН ОЧИМА КРИМИНОЛОГА
Изум болесног ума
на Голом отоку је примењивано једино такозвано испирање моз-
га, које је иначе забрањено међународним нормама. Та техника понекад даје резултате, што је
био случај и са Голим. Јер,
Да ли програм преваспитања у нашим затворима даје некакве и какве резултате2 О том питању за „Борбу“ говори др Добривоје Радовановић, ди-_ ректор института за криминолошка и социолошка истраживања у Београду.
— Ресоцијализација свакако даје неке резултате. Не би се могло рећи да они у потпуности изостају. Ипак, ти резултати су минимални. Јер, како иначе објаснити постојећих 50 до 70 одсто рецидивизма. Та бројка сама по себи говори какав је то резултат.
Зашто је то управо тако, веома је тешко одговорити. Узроци се могу наћи, како каже др Радовановић, и у самој личности затвореника, и у средини из које потиче, али се они првенствено могу наћи у затвору самом. Затвор је тај који ствара један посебан менталитет — менталитет криминалца и онда није чудно да многим људима почне да се „свиђа“ да буду у затвору:- Услови живота у затвору погодују стварању нечега што је познато под називом „осуђено друштво“, односно систем норми који се успоставља између самих осуђеника и који се активно опире сваком програму преваспитања. — Формирање тог друштва је неизбежан процес из простог разлога што једна гомила људи живи заједно на једном месту и то за једно дуже време. А што је још важније, они живе у подређеном друштвеном положају у односу на формални систем затвора и друштво уопште.
а како иначе об на да људи који су тамо робовали,
проговоре!
Невоља је у томе што читав наш систем преваспитања није прилагођен тим неформалним односима, тако да ништа није учињено како би се спречило њихово формирање, односно формирање тог затвореничког друштва. Тако ствари стоје са данашњим за-
творима, али не тако давно постојала је и једна друга врста затвора, ако се та
места затворима уопште могу називати. Не тако давно постојао је и Голи оток о коме тек данас имамо прилику да чујемо права сведочанства.
јаснити чињеницу да је требало скоро четрдесет годи-
— Такве креације у мучењу затвореника тешко је наћи било где у свету. У суштини, ради се о искуствима покупљним из стаљинистичких и хитлеровских логора, а све то спојено са некаквим балканским и. коминтерновским менталитетом. Заиста, у таквим условима нема ни говора о ресоцијализацији, јер она се не може ни очекивати после свега онога што су затвореници Голог отока преживели, почевши од стављања главе у кибле, па све до оног бесмисленог туцања камена.
Између два система постоји, како нас подсећа др Добривоје Радовано-
· вић, још једна битна разлика. У данаш-
Одмах треба репи да се та два система, наиме класични затвор и. оно што је постојало на Голом отоку, не могу међусобно поредити, осим можда на неком најопштијем нивоу. А тај најопштији ниво је просто чињеница да су људи и на једном и на другом месту били — затворени. Све оно што постоји у садашњим затворима, на Голом отоку је, по речима нешег саго: ворника, постојало у драстичном виду. Било је то толико безумно, да се може приписати само болесном уму.
— Што се ресоцијализације тиче, о томе тамо уопште није могло бити ни говора. Све те приче како се тамо проводила ресоцијализација, односно преваспитање, били су тек фасада. А заправо је целокупна унутрашња организација затвора на Голом отоку и све оно што је чињено тим људима било смишљено и срачунато на то да убије све живо у човеку, укључујући у то чак и уништење голог живота.
ПАН ИК ПРАТ
њим затворима, наиме, леже тзв. кла-
сични криминалци, који су ипак свесни чињенице да су прекршили закон. На Голом отоку лежали су у већини људи потпуно невини, стрпани у логор, без икаквог разлога или су се тамб нашли само због политичких убеђења. ]
На голом отоку доминирао је мотив преживљавања, мотив да се човек спаси мука. Било је потребно очувати чак и голи живот. Али, човек је морао да се чува и од оног суптилнијег, психичког уништења. Задржати макар неку меру достојанства било је изузетно тешко на месту какво је било Голи оток. У класичним затворима то није толико изражено. Додуше и тамо може бити угрожена физичка сигурност, али само од стране других затвореника. На Голом отоку физичка безбедност. нападана је од стране самог формалног система. 4
Постоји, ипак, и нешто што је заједничко класичном затвору и логору,
лата
Ко је био Новак Перућица наводни организатор атентата на Јосипа Броза. Ура
У „Предсмртној исповести Тома Жарића“, у фељтону „Ибеовци“, 29. маја, у деветом наставку под насловом „Блокиран и окружен уходама“, поменуто је и име мог брата Новака Перућице, како у тексту тако и у поднаслову „Новак Перућица против маршала.“
· Између осталог у тексту стоји:
„Тамо, крај једног празног бурета, приђох двојици познаника који ми рекоше да је јуче био припремљен атентат на маршала. Официр безбедности, мајор Светозар Јанковић, мој земљак и стари познаник, потврдио ми је да је то тачно. Пет их је већ ухапшено, а главни организатор био је пуковник Новак Перућица, рече ми Јанковић.“
Морам одмах да кажем да је неистина да је мој брат било шта припремао против маршала, већ да је то била измишљотина Удбе. Све ово што је пи-
1944. године
ИЗ РАТНИХ ДАНА: Пуковник Перућица предаје рапорт маршалу Титу,
сао Томо Жарић, веома је увјерљиво и свједочи о томе какве су монструозне оптужбе људима подметали удбаши. Чињеница је да је мом брату Новаку, кад је ухапшен, у децембру 1950. године, подметана и та кривица, да је припремао атентат на маршала. Али, то је била толико провидна лаж, да се истрага у том правцу више није водила, па се на војном суду о томе није ни расправљало. Истина је, међутим, да смо по пријави Николе П. Комненића ухапшени Новак, др Коста Грубачић, Љубо Којић, Неђо Инић, Радомир Шекарић и ја, као наводни ибеовци. Комненић је једно кратко вријеме био на Голом отоку, па му је ова пријава вјероватно била услов за брзи излазак из логора. Поменута лаж била је Новаку
импутирана само као додатни разлог '
за што бруталније иживљавање иследника над њим.
'
Новак је рођен 27. октобра 1911. године у селу Коравлици, у никшићкој општини. Прије рата био је поручник на служби у планинским јединицама у Словенији. Рат и: капитулација старе Југославије затекли су га у Шкофјој Локи. Што возом, што пјешке, вратио се у априлу 1941. у Црну Гору, у родно село, и одмах приступио народноослободилачком покрету. У НОБ-у је био борац, командир чете, начелник штаба Пете црногорске пролетерске бригаде, начелник штаба Приморске оперативне групе (од фебруара 1944.), командант Пете српске ударне бригаде, начелник штаба групе дивизија у Србији 1944. године, оперативни начелник штаба Ударне групе дивизија на сремском фронту. .
Послије рата био је командант 29. дивизије, па начелник штаба У армије у Скопљу, па начелник штаба Команде веза ЈНА и виши инспектор Главног инспектората ЈНА у Београду, на којој дужности је и ухапшен.
Два пута је за живота постајао бивши официр. Краљ Петар П лишио га је
даје краља и отаџбине“. Године 1951. председник Јосип Броз Тито лишио га је чина пуковника „због издаје народа и државе“. Сасвим је јасно да Новак није био издајник ни у првом, ни у другом случају. У вези с Новаковим хапшењем било је написано „Новак Перућица против маршала“. Уистину, било је обрнуто.
Новак је осуђен на осамнаест година робије и принудног рада, а провео је седам година у логорима на Светом Гргуру, Угљану, Билећи и Голом отоку. Дошао је са Голог отока 1957. годи-
чина поручника 1942. године „због из-'
Реаговања на животну причу Влада Дапчевића | 5 Ф Нове исповести ибеоваца Ф Ко су биле другарице са Голог отока, Светог Гргура и из Рамског рита7 | Ф Прилози за историју наше политичке репресије _Ф Хоће ли се покренути рехабилитације за једне, а оптужнице за друге7 |
'
а то је, како каже др Радовановић, менталитет људи који су сарађивали.
— Сваки затвор то носи са собом и то производи; а концентрациони логори такође. У Хитлеровим логорима то су били капом, на Голом отоку то су "били ревидирци, у класичном затвору то су класични доушници. Механизам је свугде исти — додворавање или рад за формални систем. Битна разлика је
у томе што су и ревидирци и капои би- |
ли спремни на тлачење и тиранисање других затвореника, док у класичним затворима тога немате. У класичном
Говори др Добривоје Радовановић
затвору све се своди на обично потка- |
зивање. Осим тога, у класичним затворима главну реч у осуђеничком друштву воде људи који нису саставни део
формалног система. То су такозвани |
лидери осуђеничког друштва, који воде бригу о осталим осуђеницима, штите их и помажу им, а са формалним системом су у сукобу.
— Циљ Голог отока, међутим, није
· било преваспитање него уништење политичких противника и њихова потпуна изолација. Мада је могло изгледати како је изолација тај примарни циљ,
очигледно је да се није на томе заус- || тављало, јер иначе не би се могло наћи, || оправдање за сва она малтретирања |
којима је Голи оток обиловао. Значи, "изолација, али и физичко и психичко
уништење противника. О томе доста |
говори и чињеница да је од свих преваспитних техника тамо примењивано једино испирање мозга (које је иначе
забрањено међународним нормама). |
Та техника испирања мозга понекад и даје резултате, а на Голом отоку је уп-
_ раво и било тако. Јер као иначе објас- | нити да је морало проћи скоро 40 го- |
дина да би о томе проговорили људи који су робовали на Голом отоку и
другим сличним отоцима. Томе је ве- |
роватно допринело и то што им је био
наметнут и механизам осећања срама, |
зато што су наводно издавали своју земљу. О издаји се, наравно, не може
говорити. То је била само фраза која
се користила.
Забележила: |
Е. ПЕТРОНИЈЕВИЋ
ОДРИЦАЛИ ГА СЕ И КРАЉ И ТИ-
то: Новак Перућица као партизан-
ски командант
не као живи фосил, са бројним фрактурама и контузијама (поломљеним ребрима, потпуно разбијеним носем, деформисаном кичмом), па је убрзо и умро од посљедица мучења. _.
Ових дана излази из штампе моја књига „Како су нас преваспитавали“, коју сам и посветио брату Новаку, голооточком мученику, а у којој су описане и његове муке.
Косто Р. ПЕРУЋИЦА |
Београд Од понедељка: Дванаест – бјелопољских! мученика
сва
НЕДЕЉНА БОРБА " субота-недеља 9-10. јун 1990.
< > емена
На основу којих закона се судило ибеовцима Закон о делима против народа и државе из 1945. године, деловао је и
ретроградно, а примењиван је против свих који су се замерили КПЈ Тешке и сурове казне изрицане су веома лако;
чак у прекршајном поступку!
У сведочењу људи који су прошли страхоте логора највише се говори о тортури и суровим условима издржавања казне. Мало се писало о законима по којима су суђени, иако су они били исто тако сурови и самовољно примењивани.
Војним лицима, милиционерима им припоадницима СУП-а који су ухапшени између 1948. и 1951. године суђено је према одредбама Закона о делима против народа и државе из 1946. године и Ц Кривичног законика — општи део — из 1947. гоу дине. Они који су хапшени касније суђени су по
Кривичном законику од 1951. године.
Закон о делима против народа и државе због својих особина заслужује да се о њему каже која реч више.
Он је по много чему био необичан. Донет је
· већ августа 1945. године, али је објављен тек после годину дана. За разлику од друтих закона који
делују унапред, он је више деловао уназад. Имго .
је привремен карактер (важио од 1946 — 1951. год.), трајао је врло кратко, али је обухватао време , од преко 60 година, јер је примењиван и на дела ' учињена од стварања бивше Југославије 1918. године па до њеног краја 6. априла 1941. године.
И у погледу просторног важења био је великог домета — кориштен је и за кажњавање дела учињених ван територије Југославије. А' све то било је садржано у 20 чланова његовог текста.
Он је био конципиран тако да су под његов удар дошли министри, генерали, државни чиновници и јавни радници, полицијски писари, агенти и жандарми, који су се још у бившој Југослави-
4 ји експонирали као противници КИЈ. .
По: њему је суђено ратним злочинцима, онима који су се оружјем борили против народноослободилачке војске, као и онима који су политички, економски или на други начин помагали окупатору. Оштр: падници грађанских партија које су се после ослобођења укључиле у политички живот, али су иступали опозиционо. (Случај Драгољуба Јовановића и других).
На основу овог закона изречене су и смртне пресуде члановима партије и руководиоцима Словеније, који су се затекли у немачком заробљеништву, па су набеђени да су били сарадници Гестапоа (дахауски процеси).
'Мало времема потом, одредбе овог закона устремљене су свом силином на чланове КПЈ, борце ослободилачког рата, носиоце партизанске споменице, народне хероје, учеснике октобарске револуције, шпанске борце, официре и генерале ЈА, савезне и републичке посланике и државне и партијске функционере.
# Према подацима из „Историје СКЈ“, ухапшено је 12 учесника октобарске револуције, 36 шпанских бораца, 268 предратних чланова партије, 1.673 носиоца „Споменице 1941“, 1.618 припад-
23 савезна и републичка министра, 99 помоћника министра, 36 савезних посланика.
Како се постаје. издајник
Дело издаје народа и државе, према овом закону, „сматра се свака радња којом се иде за тим да се насилним путем обори или угрози постојеће државно уређење ФНРЈ, или се угрози њена спољна сигурност“ (Члан 2 и 3).
Просто речено, издајник је онај ко предузме
__ неку насилну радњу против поретка, или врши шпијунажу у корист друге државе.
На ибеовце је примењиван, углавном, члан 9, који каже да ће се као дело издаје казнити и „пропаганда или агитација која садржи позив на насилно обарање постојећег поретка“. ·
Јасно се види да закон предвиђа кажњавање само за насилну радњу, или за позив на насилно обарање поретка.
Сигурно је приликом суђења једном броју ибеоваца имало места примени ових одредби. Познато је да су неки официри ступали у контакте са совјетском обавештајном службом, покушали бекство преко границе (група Дапчевић, Пет-
ицу његових одредби осетили су и при-.
ника органа укутрашњих послова, 2.300 официра, ·
=
речи (написане или изговорене) упућене већем или мањем броју лица (према тумачењу судова, довољно је било и једно лице). Другим речима, било је довољно да изговорите неколико критички интонираних речи пред једним лицем, макар то био ваш муж, жена, отац, син, па да се то протумачи као ширење непријатељске пропаганде.
Новелиран је и Закон о прекршајима према коме су изрицане административне казне „друштвено-корисног рада“. И у њега је накнадно унета одредба „о измишљању и распростирању лажних вести, које руше мир и спокојство грађана“, и проблем „законитости“ је био решен.
У ствари, позивање на закон било је чиста формалност. Ко је био ухапшен као ибеовац, тај је већ унапред био предвиђен за кажњавање. Тачност овог тврђења доказује чињеница да није познат ни један једини случај да је неко пуштен из истражног затвора, или да је ослобођен судском одлуком.
За дело непријатељске пропаганде и агитације Законом о делима против народа и државе предвиђена је казна лишења слободе са принудним радом најмање годину дана. Ако су наступи-
„ле теже последице (што су судови ревносно кон-
статовали) казна није могла бити мања од три године, а ако су постојале нарочито отежавајућс околности, могла се изрећи и смртна казна. Иако је смртна казна ретко изрицана, ипак се са издржавања казне није вратило преко 300 људи (према Дедијеровим подацима у логорима је умрло преко 3.000 људи).
Уз главну казну ишла је обавезно и казна конфискације имовине и губитак политичких и појединих грађанских прага.
Конфискација имовине спроводила се одузимањем непокретне имовина, а од покретне имовине одузиман је новац преко одређеног износа, накит, уметнички предмети и сл. Ова казна била је намењена „експропријацији експропријатора“, али се у овом случају свела на одузимање војничке униформе, обуће, намештаја или неке ратне успомене, јер борци углавном нису ништа друго ни поседовали..,
Казна губитка грађанских права састојала се у губитку бирачког права, права на стицање и вршење функција у друштвеним организацијама и удружењима, права јавног иступања, права ношења почасног звања, ордена и одликовања, права на државну или другу јавну службу, права на пензију и родитељског права. .
Казна губитка грађанских права обавезно је повлачила губитак права на ношење ордена. Казна губитка чина била је трајна. Официрима и подофицирима суд је при свакој осуди на казну лишења слободе са принудним радом у трајању преко једне године изрицао казну губитка чина. Ову казну суд је могао да изрекне и кад је казна била краћа од године дана, ако се извршилац попао недостојним чина (што је суд редовно и чинио). На пресуде војних судова није се могла изјавити жалба. Пресуда је одмах постала правоснаж-
на а осуђени су право са суђења слати у логор.
Кривична дела против народа и државе не застаревају, као и казне изречене за ова дела.
Суђења су обављана без присуства јавности (тајно). Доказни поступак је био, по правилу, врло мањкав, а некад докази нису ни извођени. Најја- . чи доказ било је „признање“ оптуженог. Бранилац је могао да буде само припадник армије, а њега би оптужени први и последњи пут видео тек на суђењу. Оптужница се добијала уочи суђења и одмах је одузимана. Осуђени није добијао ни пресуду којом је осуђен.
Врти ли се наше право у
кругуг
На крају треба констатовати да дело непријатељске пропаганде и агитације још увек постоји у кривичном закону. И то у формулацији која је го-
, ра од оне из закона од 1946. године. У члану 133,
ричевић, Јовановић). Зна се да је било и неких ,
мање-више организованих група, штампања и делења летака и сличних радњи, али је таквих, међу "неколико хиљада осуђеника, било једва стотинак. Делатност већине осуђених сводила се на дискусије на партијским састанцима, или ван њих, на изношење различитих погледа, мишљења или испољавања различитог нерасположења. Судило се и онима који нису чак ни то урадили. Било је довољно да оно што су чули нису пријавили, па макар се и не слагали са својим саговорником.
. _ Да такво држање не може да се квалификује као непријатељска делатност било је јасно и са„мим властодршцима. Стога су накнадно донетим прописима створили „основ“ за кривично кажњавање вербалног деликта.
Суђење речима
Нов Кривични законик донет је 1951. године. Дела против народа и државе изложена су у Глави Х (чланови 100-132). |
Према члану 118 овог закона дело непријатељске агитације и пропаганде чини „онај ко у намери да подрије власт радног народа... цртежом, написом, говором на скупу, или на други начин, врши пропаганду“... |
Као што видимо, више се не захтева „позив на насилно обарање поретка“ већ се инкриминишу
инкримисано је и „злонамерно приказивање стварности“, каб врхунац правног волунтаризма. Иницијатива да се ово дело брише из закона није прихваћена. Надлежни су одлучили да предложе само његову преформулацију, тако да као кривично дело остане само позив на насилну акцију. Дакле, враћамо се тамо где смо били пре 45 година. Искуство из досадашње примене ове одредбе недвосмислено указује да сама формулација није довољна да се друштво заштити од злоупотребе права.
' Да би једна држава била правна, није довољно | да има законе, већ ти закони морају да почивају на моралу и на праву појединца на слободно изражавање свог мишљења и на „слободи од стра-
ха СВЕТОЗАР МИЛАНОВИЋ
Од понедељка нов фељтон:
Затворски свет Борислава Пекића
Медицина
укрштене речи
Пролазни губитак свести
је тате ннтнининаиланииииииВиИ:-егаалие етен ес Проф. др Милан Андрејегвић | Краткотрајни губитак свести (синкопа) се често среће код иначе здравих особа и не оставља никаквог трага, али ипак захтева детаљно испитивање. Пажљиво прикупљање података од пацијента и његове околине најчешће је
довољно за постављање дијагнозе, али
се морају узети основне анализе крви и ЕКГ, а понекад консултовати кардиолог, геријатар и неуролог. Синкопа се у. 55-65 одсто случајева своди на то да је у једном моменту смањен прилив крви у мозак, мада сами фини механизми могу да буду различито узроковани.
На првом месту је такозвани вазо—вагални рефлекс који регулише крвни притисак и рад срца. Рецимо, приликом устајања из лежећег положаја, рефлексним путем треба да се подигне крвни притисак и да се убрза срчани рад и његова снага, да би се довољне количине крви упутиле у све органе, па и
у мозак. Ако овај рефлекс не ступи од- |
мах на снагу долази до синкопе. Код не" ких особа овај рефлекс ради али у њему уместо аутономног нервног система симпатикуса, сада доминира систем вагуса, који има супротне ефекте. Око 3/4 укупне крви се нормално налази у венском систему (ноге, руке, вене трбушне дупље) и при усправљању та крв треба да се мобилише и што пре упути ка срцу. Ако се то не деси правовремено и мозак је привремено без довољно крви; крвни притисак се није брзо и довољно попео, а срчана радња се није довољно убрзала, јер је доминирао вагус. Има ситуација у којима се синкопа
чешће јавља. То је готово увек у стоје- · ћем положају; затим, то су најчешће.
млађе особе са празним стомаком; за"тим, то су чешће жене које имају знаке лабилности вегетативног нервног система, па се синкопа не ретко дешава при неком емоционалном узбуђењу. Такође, изненадни јак бол може да изазове синкопу при прелому или уганућу ноге, код опекотине, убода итд. Није ретко да се то дешава по топлом и влажном времену особама које су топло обучене и дуже стоје, а најбољи су пример краљичини гардисти у Лондону, где при пара-
дама увек по неки падне као свећа, па је то већ постало и туристичка атракција.
Логично је да ће се синкопа лакше десити онима који иначе имају низак крвни притисак, али ће се то десити и хипертоничарима који узимају лекове за снижење притиска, а уз то још и средства за повећано измокравање; ако уз то узимају још и нека средства за регулисање нервног система— ето свих предуслова за синкопу. То су већ све ма-
, ње—више познате околности. Мање је
познато да се синкопа може десити и код наглог и обичног пражњења мокраћне бешике или после јаког и дугог напада кашља.
Ипак, остаје једна група особа код којих немамо јасног објашњења за синкопу. У циљу разјашњења те ситуације у
и: Енглеској је уведен такозвани тил—тест. Особа која се испитује ставља се да лежи хоризонтално на специјалном столу који једном страном може да се подиже све до усправног положаја и то равномерно помоћу малог мотора. За време од 20 минута мери се притисак и пулс сваке 3 минуте и региструје,
а затим се сто нагиње за 60 опет за 20 |
минута и све исто мери. Код око 15 одсто оних који су били сумњиви, сада се јавља синкопа или бар јака омаглица., Тиме се доказује да је вазо—вагални рефлекс у питању.
БРОЈ: 2401
Водоравно: 1. Бескрајно, 10. Срећка, 11. Копно које залази у море, 13. Сила, 14. Ауто-ознака за Вировитицу, 15. Владарска титула, 17. јунакиња Девичове „Песме“, '18. Двоје, 19. Место на Дунаву, у Хрватској, 21. Светска шаховска федерација, 22. Наш писац („Ускок“), 25. Део тела, 26. Становник једне европске државе, 27. Предлог, 28. Говорник, 30. Ознака за југ, 31. Грчко слово, 33. Град у тексасу, 34. Дршка на виолини, 35. Саставни део арапских имена, 37. Француски град, 38. Пут у снегу, 39. Француски. дневни лист, 41. Гледиште, 42. Подсетник.
РЕШЕЊЕ БРОЈА: 2400
бВодоравно: 1. Неореализам, 11. Ирвас, 12. Емина, 13. Истеран, 15. Оп, 17. Тарим, 18. УН, 19. · Дом, 21. Рен, 22. УПИ, 23. Алат,
Множина у граматици, 3. Припадник једног словенског народа, 4. Вулкан на Сицилији, 5. Водећи кубански лист, 6. Савез, удружење, 7. Врста буљине, 8. Потврдна речца, 9. Брдо крај Дрвара, 12. Стари новац, 14. Град у Лихтенштајну, 16. Обимно књижевно дело, 18. Који справља пиво, 20. Парче, 21. Старо име Хвара, 23. Жеља, воља, 24. Горостас, 27. Будак, 29. Узбуњивање, 30... Сетва, 32. Простор за стоку, 34. Завршетак, 36. Доњи део посуде, 5 Индијска новинска агенција, новца, 41. Својеручно.
25. Плот, 26. Шака, 27. Биро, 28. тко, 29. Куп, 31. Саг, 32. Ао, 33. Парип, 35. Но, 36. Триглав, 38. "Аграр, 40. Аракс, 42. НесмотреНик. 'Усправно: 1. Један цвет, 2.
Ознака западнонемачког
+