Borba, Dec 01, 1990, page 1

разник „полипа ослављен |

Највећи југословенски _ државни празник, Дан Републике, који обележава заседање АВНОЈ-а односно стварање нове југословенске државе, ове године је први пут, јавно, „полупрослављен“, или комплетно игнорисан. Можда је (правно) најзанимљивија ситуација у Хрватској, чија је влада (упркос савезном закону који гарантује два нерадна дана) препоручила да се празник „обележи радно“. Какви прописи — таква и

прослава: у Загр : . ЗНОМ све државне уста __ |» пе предузећа, док је по шк. |: ''ука препуш-

тена директорима — +. асно од броја ученика који су раније планирали екскурзије и посете. Нерад је био допуштен и онима који су пре владине одлуке уплатили туристичке аранжамане. Сплитски су ђаци једини који у том граду нису радили. Пошто су се жестоко побунили против „празничког рада“, ак-

тив директора сплитских средњих школа у среду је у последњем моменту преиначио одлуку и дао средњошколцима новембарске празнике — с тим да те дане надокнаде. Истовремено, општинска управа Ријеке, придржава се одлуке свог: Извршног већа да се за празнике не ради — јер „опћина нема пара да радницима плати прековремени рад“! (Шире на последњој страни).

1-2. децембар 1990. Година ХИ 1Х

Број 337

Цена 10 динара

(за иностранство)

2 РЕМ

Директор Иван Мрђен

Главни и одговорни уредник Манојло Вукотић

НЕДЕЉНА

ПЛАБ

ПЛАВЉАННА 11000 БЕОГРАД Велизара Косановића 2

| | | о | 5

Модегап Фгајл и2 утћипзк! куа!е! патеаја ! !гигеј по ромођпе изјоуе ројгагне џ за!опта

У ) • у 2 . и РА ~ » 7 ) 6 лов / Ору

ДА ЛИ ЈЕ ОДИГРАН (ПРЕДЈИЗБОРНИ ГАМБИТ Између две одлуке Скупштине Србије, одбијања амандмана и њиховог прихватања, бојкота и његовог повлачења, догодила се Србији и опозиција и власт Ако је још нешто „не изненади“, остаје да јој се догоде још — бирачи

со ГРАЂАНИ

(аме Е суло „знате 3 У УЕМАМ ДА С. СПРЕЧИ! Бо ЗАте сложи ЛУК. НЕ

теђ с

народу ЈЕ Гору Секо ~

ЗЕМЉИ ФТ9 СЕБИ сте"

Сад га

А је о ут ' ЗАДнА руне!

ЊИМ ЋЕ СЕМА Кес" Т

И Мота ЋЕ , НЕ. Анарод ЋЕ сав ДА КУРЕ

НЕМ СЕ УЉА од ул аса (РМОДИТЕ 1 УУ -

(| МЕДАТЕ СБУЈЕ ГОАЦЕ.

СМЕ ТАВЕнр ХАМАЛААТУ-

РАДНЕ „ИЕ ГА. ИЉА,

ке мета прерасла

Пише: Милован Ђилас

једињење Југословена, 1. децем-

бра 1918. године, био је догађај

мање свечан него знаменит. У полуразрушеном Београду, у лепој, али приватној кући — јер и двор је био разрушен, делегација хрватског Народног вијећа прочитала је пред регентом Александром, окруженим мањом свитом, Адресу о уједињењу са Србијом, на шта је регент узвратио кратким прогласом о стварању заједничке државе.Пре тога су представници Југословенског одбора, из земаља под Аустро-Угарском, заједно с избеглом владом Србије, усвојили Декларацију о уједињењу, на Крфу 20. УП 1917. А Црна Гора и југословенске земље које су биле под Аустро-Угарском, у току распада Аустро-Угарске, у јесен 1918, прогласиле су уједињење са Србијом и Црном Гором у заједничку државу.

Први децембар 1918. био је завршни чин уједињења. Тај дан је проглашен државним празником: Дан Уједињења — дан настанка нове државе, прве државне заједнице Јужних Словена.

Идеје о јужнословенском заједништву потичу већ од 18. века, а све снажније и свесније избијају и шире се кроз читав 19. век, нарочито код Срба и Хрвата. Било је увек и противника. Али са сломом Отоманске империје на Балкану и са поразима и распадањем Аустро-Угарске царевине у току Првог светског рата, те идеје добијају неодољиви полет и реалне изгледе. Југославија је дело слободоумних и далековидих умова, страдања хероја по тамницама и стратиштима, безбројних народних буна и непоштедних ратова.

Нова држава је наследила многе тешкоће; економске, верске и културне разлике, различите државне традиције и форме, социјална незадовољства, местимичне побуне и одметништва. И кад се данас „стара“, краљевска Југославија критикује, у великој мери с правом, често се, још увек, неправедно испушта из вида њена хетерогеност, заосталост и непрестано непријатељство већине њених суседа.

Но, најтежи, нерешиви проблем јавио се баш из онога што су и визионари и творци сматрали да ће бити извор моћи и слоге: увереност да су Југословени, у бити, један те исти — „троимени на-

Црна Гора уочи избора

ДЕЦЕМБАРСКА ЗАВРШНИЦА ЈАНУАРСКЕ ПАРТИЈЕ Црна Гора је без већих траума препливала Рубикон једнопартизма и закорачила на тле парламентарне демократије. Хоће ли без потешкоћа тим тлом умјети даље да напредује зависи од ње саме, али и од политичких прилика у југословенској држави

Ф СТРАНА 4.

МАТЕ МЕШТРОВИЋ О ХРВАТСКОЈ ТЕЖЊИ ЗА САМОСТАЛНОМ ДРЖАВОМ, 'ЈУГОСЛАВИЈИ КОЈА СЕ РАСПАДА, ДЕМОКРАТИЈИ У ХРВАТСКОЈ Југославија може постојати као конфедерални савез суверених држава, са међусобним уговорима о заједничким пословима. То је једино могуће решење — конфедерација или разлаз 0 СТРАНА 5.

уне и идеје ·

О Дану уједињења — Првом децембру

И кад се данас „стара“, краљевска Југославија критикује, у великој мери с правом, често се, још увек, неправедно испушта из вида њена хетерогеност, заосталост и непрестано непријатељство већине њених

суседа

род“. Такво веровање, у односу на Муслимане, Хрвате и Србе, може да се брани што се тиче заједничких корена и сродности, уз ограду да су историја, вера и културе створиле и разлике које се не могу ни занемаривати, ни заобићи, а да не наруше и сарадњу и државно за-

паса рит ЕД ВЕТА ПИАТ ЕЛ ИЕ АЕ ДЕО НЕНА ВР

једништво. А за све зло, спорови су се отпочетка заоштрили између Срба и Хрвата — баш оних који су играли одлучујућу улогу у уједињавању и без којих не може бити не само стабилне, него никакве Југославије.

ационалистичке идеологије'и свакојаке хегемонистичке претензије, а особито српска административно-политичка _ доминација, ослабиле су заједницу и деморалисале политичке врхове, тако да је Југославија 1941. постала лак плен немачких и ита-

Национализам као политичка технологија

ХРВАТСКИ И СРПСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ У „БОРБИ“: Иван Шибер: Националне странке су само до крајњих конзеквенци довеле оно што је започео Савез комуниста. Иван Ђурић: Оног тренутка када су се комунисти латили национализ-

ма као оруђа за очување власти, морали РО У Ф СТРАНА 6.

лијанских фашистичких освајача. У раскомаданој и подељеној земљи страшни терор окупатора је побледео пред неслућеним, непојамним истребљивањем Срба и „нижих раса“, које је вршила вазална „држава“ хрватских шовиниста-усташа.Комунистичка партија, у условима који су погодовали после ступања у рат Совјетског Савеза, повела је оружану борбу против окупатора и вазалних крпљевина. Али устанку противу окупатора су се супротставили не само профашистички покрети, него, убрзо, и присталице чекања — политике избегличке владе: „још није време". Рат против туђина је постао и грађански — све оштрији и немилосрднији. ј

Комунисти су превладали, и у Јајцу, 29. новембра 1943. године, на Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), усвојили основна начела будуће државе, као федерације, а'у перспективи и републике. То је била нова политичко-социјална творевина „друга Југославија“, и дан њеног оснивања — 29. новембар, постао је њен празник, уместо Првог децембра.

Да ли је „друга“, „авнојевска Југославија" могла да задржи Први децембар као свој. празник2 Па, у Јајцу, у време АВНОЈА-а и нешто касније, то је и могла, мада би било негодовања и међу не-српским присташама комунизма. Али задржавање тог празника није одговарало концепцијама, комуниста у националном питању: Први децембар као тријумф великосрпске хегемоније! А поготову прхватање тог празника није одговарало комунистима због њих самих и њихових погледа: празнује се само оно што је њихова, или бар и њихова, победа и визија.

Први децембар је отишао у историју и — у сећање оних којима је Југославија драга, који Југославију не процењују по властима, пролазним и самољубивим, него по жртвама, траје и по идеалима и по настојањима да се претраје и напредује споразумевањем и равноправном сарадњом.

већ се оспорава и Двадесет де-

вети новембар као државни

празник. Склон сам веровању

да ни он неће одолети демократским

променама и усклађенијим односима

нација.Нови празник би могао бити са-

мо празник слободе — демократског устава грађана и суверених нација.

Но, било како било, ни Први децембар 1918, ни Двадесет девети новембар 1943, не могу нестати ни из историје, ни из памћења народа: добро или лоше, нешто значајно је створено и одржано.

„ 18. новембар 1990.

ВЕЛИКЕ ИЛУЗИЈЕ И ВЕЛИКА РАЗОЧАРАЊА: Ријечки књижевник Ђакомо Скоти у Трсту објављује књигу о италијанским комунистима који су дошли у Југославију да граде социјализам, а завршили као заточеници Голог отока

6 СТРАНА 4.

ХРВАТСКОВРПСКИ

Тарзан у џунгли параграфа

МИЛОВАН БУЗАЏИЋ. ПРЕДСЕДНИК УС ТАВНОГ СУДА ЈУГОСЛАВИЈЕ О СВИМ РАЗЛОЗИМА КРШЕЊА САВЕЗНОГ УСТА ВА: Устав треба да обликује живот, али не и да га окамени, него да пружи шансу за развој. Наш Устав је у том погледу чиста утопија

АЛМАПАХ

ЗА ГСДИНУ 1911

ЗАГРЕБ — БЕОГРАД

акон сто година

Југословенство боље од Југославије, или: утопија пред поразом

Како је, године 1911, српски писац, историчар и политичар Стојан Новаковић, замишљајући будућу јужнословенску државу, видео угославију у 2011. години7 Једноставно речено, као цветну балканску земљу која је пребродила сва сепаратна искушења

Београд, 15. маја 2011

шири се над питомим Београдом.

Ми јутро 2011. године после Христова рођења, с пуним сунчаним сјајем

По бреговима око огромног града на све стране летњиковци и станови у вртовима пуним шаренога цвећа. По ваздуху ајероплани као лептирови носе пошту у Љубљану, Загреб, Задар, Сарајево, Скадар на Бојани, Охрид, Призрен, Скопље и Ниш. Од»некадашњих варошица Земуна и Панчева постали су такође велики гра

Године 1911. српски писац, историчар, дипломата и политичар Стојан Новаковић објавио је оглед „Након сто година“. Била је то Новаковићева утопија о Југославији 2011. године — текст који је, за Хрватскосрпски алманах/Српскохрватски алманах“ (Загреб — Београд, 1911), а у поводу обележавања стогодишњице смрти Доситеја Обрадовића, „првог великог борца за Народно Јединство“, писан као специјални прилог међу тридесетак ауторских радова знаменитих Срба и Хрвата тога доба, иначе доследних Југословена: Јагић, Цвијић, Мурко, Беговић, Домјанић, Дучић, Косор, Назор, Пандуровић, Ракић, Тресић— Павичић, Ујевић, Шантић, Ливадић, Ђурчин...

дови, везани електричним трамвајима с Београдом. На Сави и Дунаву је неколико мостова, а безброј парних лађица врше саобраћај водом. Железнички возови из централне станице јуре сваки час на све стране у свим правцима, а најчешћи су и најпунији они који иду ка Јадранском Мору, ка Скадру на Бојани, к Улцињу и ка

Дубровнику.

Тек смо стигли возом из Загреба и идемо да се сместимо, па ћемо поћи да тражимо Доситејев Дом. У њему је довече предавање и дискусија о некадашњем културном стању српског и хрватског народа, на које смо из Загреба позвани.

Сјајна је то палата Доситејев Дом, на најлепшем месту у средини града. Са те: расе поврх дома, божанствен је изглед на околину, од природе лепу а од људи украшену свима средствима модерне културе. У Доситејеву Дому су уједињена сва српска културна друштва. Ту су неколико дворана за састанке; више одељења за по-

БЛ ПДВ ДЕ ДАТ БЕГ АЕ ТЕ АВР ИБРА ТИРА Васи": 22. Наставак на 5, 6. и 10 страни