Borba, Dec 15, 1990, page 19

Brankovo kolo posustalo „Lira“ zaboravnom svira

Pripadnik sam slovačke nacionalne manjine. Moja domovina je Jugoslavija. Uznemiren sam zbog onog šta se događa. Zabrinut i uplašen zbog toga šta se može desiti.

U vreme buđenja nacionalne svesti a

od jakim uticajem panslavizma, pre oko 150 godina, slovački pesnici su pevali, a jedan je sve Slovene nazivao našom braćom. Drugi je ispevao stihove: „Hej, Sloveni“, sada zvanične himne Jugoslavije. Slično su pevali Njegoš, Radičević i mnogi drugi. Pesnici nisu samo maštali, već su izražavali vekovne želje porobljenih Slovena. Idealu slobode žrtvovali su se najumniji ljudi. Snovi su postali java i posle prvog svetskog rata nastale su Kraljevina SHS i Čehoslovačka i Poljska republika.

Na kontitutivnoj skupštini Kraljevine SHS, 16. marta 1919. godine, evangelistički pop Igor Štefanik, jedini poslanik Slovak, (izabran od strane radikala!) održao je kratak prigodan govor. Završio ga je rečima da smo se mi vojvođanski Slovaci, iz dubine duše pridružili Kraljevini SHS, sa namerom da budemo njeni verni sinovi i sa nadom da ćete nas prihvatiti kao rođenu braću. Pet puta poslanici su ga prekidali aplauzima i ovacijama.

Ono žašto se zalagao Štefanik se i ostvarilo. U najvećoj meri, nažalost, u tragičnim okolnostima. Kada je pomahnuti Hitler najavio napad na Čehoslovačku, u toku nekoliko dana javilo se na desetine hjiljada dobrovoljaca Jugoslovena. Prema raznim izvorima bilo ih je od 50 do 180 hiljada. Tako postupaju samo braća.

Mi, vojvođanski Slovaci ispunili smo obećanje da ćemo biti verni sinovi Jugoslavije. To smo dokazali i u toku rata. Sem retkih izuzetaka svi smo bili na jednoj strani, na strani onih koji su se borili za slobodu, na strani partizana i saveznika.

Posle rata položaj nacionalnih manjina konačno je rešen na zadovoljavajući način. Ravnopravnost je počela ulaziti u naše kuće. Vekovima nagomilana netrpeljivost i nepoverenje počeli su nestajati. Počelo se zaboravljati na nepravde. Ljudi su se razlikovali po tome da li su dobri

Da li jugoslovenski Slovaci gube domovinu ·

Nama Slovacima svi pošteni građani Jugoslavije su braća. Ali, kakva su to braća kada nasloje da se međusobno ubijaju

radnici ili neradnici, pošteni ili nepošteni. Nije se postavljalo pitanje ko je koje nacije. Javljala se težnja, da granice ostanu kao istorijska obeležja i da rampe nestanu. elje građana bile su jedne, a interesi rukovodstva druge. O tome šta se kod nas dešava nije potrebno govoriti. To je svima poznato. Brankovo kolo bratstva i ljubavi se raspalo. Sada se čuju ratni poklici i zveckanje oružja. Najistaknutije ličnosti, prinuđene su da obaveštavaju javnost O mogućnosti izbijanja građanskog rata. Još češće se čuju oni koji prete građanskim ratom, prosto ucenjuju, u slučaju da ne bude prihvaćena njihova istina. No, kad meteorolozi najavljuju vre-

Pogrešno pitanje

Političari i teoretičari jako su naduvali pitanje savezne države svodeći ga na federaciju ili konfederaciju. Uspeli su da ubede deo javnosti u ispravnost svog stanovišta. Prete da ako ne bude prihvaćeno njihovo opredeljenje doći će do raspada Jugoslavije. Da li, sem ponuđenih rešenja, postoji i neko treće, koje bi mogli prihvatiti svi? Od toga kako se postavi pitanje često zavisi i kakav će biti odgovor. Siguran sam da smo postavljali pogrešno pitanje o tome kakva treba da bude naša savezna država. Ako nismo zakasnili treba ja postaviti pravilno. Zapadna Nemačka i mogla da služi nama za uzor. Zalažemo se da naša privreda, i sve ostalo šta je vezano sa njom, funkcioniše kao u Zapadnoj Nemačkoj. Kada se to ima u vidu, pravilno i blagovremeno pitanje bi glasilo: Da li smo za to da Jugoslavija kao savezna država ima nadležnosti i ovlašćenja, koje ima SR Nemačka u svojoj federaciji. Na-, ravno, sa nekim izuzecima, pošto su oni samo Nemci, a mi Jugosloveni.

POVODOM INFORMBIROVSKE ISPOVESTI ILIJE VUKADINOVIĆA

Nevešto krivotvorenje činjenica

Uprkos nemalom životnom iskustvu moguće je doživeti iznenađenje dubinom moralnog, pada nekih poznanika. U tome sadašnje vreme naročito obiluje. To se i meni dogodilo čitajući informbirovske ispovesti Ilije Vukadinovića. Objavljene su najpre u „Dugi“ br 395, a zatim u „Borbi“

počev od 25. maja u dvanaest nastavaka;ji:...

ponovo u „Borbi“ od 13-14. oktobra 1990. godine. \

U svim pomenutim javljanjima Vukadinović ne interpretira istinito ni jednu jedinu meni poznatu činjenicu. Ne mogu, naravno, da sudim o činjenicama koje mi nisu poznate, ali je teško OSIDONAŠIE da je prema njima postupao drugačije. Što se, pak, poznatih činjenica tiče čovek ostane zapanjen težinom i bezobzirnošću njihovog krivotvorenja. U samom početku smatrao sam se obaveznim da i pored svega pođem od pretpostavke da to može da (ade rezultat teško oslabljenog pamćenja. Ili, razumljiva psihološka posledica očevidne životne greške. U takvim slučajevima je moguće da se tokom dugog vremena opravdanje traži van sebe, i da se, čak, u to poveruje kao u nesumnjivu realnost. Ali, Vukadinović me je brzo uverio da je reč o nečem sasvim drugom. On vrlo svesno, mada nevešto, krivotvori činjenice.

Namerno iznošenje neistina

Evo dva karakteristična primera iz uvodnog dela njegovog obraćanja u „Dui Tamo tvrdi da nije bio upoznat sa prepiskom između CK SKP/b/ ı CK KPJ koja je prethodila Rezoluciji. Takođe, istom prilikom tvrdi da je „Pravda“ objavila odgovor našeg CK na Rezoluciju. U svom od-

govoru u „Dugi“ upozorio sam ga da su to neistine. Uprkos tome, on u „Borbi“ ponavlja te neistine kao da nije upozoren. Na to sam ga ponovo upozorio, ovog puta u „Borbi“. On je to prećutao.

Kakav se onda nameće zaključak? Jedino taj da se radi o namernom iznošenju notornih neistina: Iz toga se.nameće pitanje kakva je motivacija za tako uporno inSistiranje na njima? Kao da mu nimalo nije stalo što će te neistine biti razotkrivene. Važno mu je da se one izgovore, a od toga će valjda nešto ostati. Ovakav odnos je ispoljio prema činjenicama koje i nemaju neki veći značaj. Može se pretpostaviti kako je to sa onima koje su bitne, u koje svakako i pre svega spadaju njegov odnos prema Rezolucije, kao i stvarni razlog njegovog hapšenja.

Nije teško zaključiti da za njega sukob sa Upravom Artiljerijske akademije SSSR povodom Rezolucije u stvari ne postoji. Prema tome, i ne postoji bitka sa upravom te Akademije izazvana njenim ciljem da nam se ta Rezolucija ideološki i politički nametne. A to je izazvalo deobu u našoj grupi. Do takve bitke je došlo u manjoj ili većoj meri u svim vojnim akademijama i učilištima u SSSR-u. To je bilo neizbežno.

Vukadinoviću je negiranje ove bitke bilo potrebno da bi stvorio utisak da do podele u našoj grupi nije došlo zbog toga. A upravo su se on i Majcen suprotstavili otporu naše grupe da nam se ta Rezolucija nametne. Pri tom, Vukadinović je bio angažovaniji od Majcena. Ovo se tvrdi uprkos činjenice da nas tridesetak to vrlo dobro znamo, kao što znamo i to da su njih dvojica bili zapenušani informbirovci.

Ali, da bi se stvorie utisak o „nevinosti“ trebalo je stvoriti apsurdnu priču o neučestvovanju u kozaračkom kolu. Događa-' lo se da su mnogi ljudi hapšeni i čak osuđeni zbog besmislenih i izmišljenih razlo-

menske nepogode ništa ne možemo učiniti, ali protiv onih, koji uporno nastoje da ostvare svoje namere i po cenu građanskog rata, moramo se boriti. Moramo ih eliminisati. Ako to ne sprečimo, kajaćemo se, a potomci će nas proklinjati.

Istorija je zabeležila mnoge građanske ratove. Do njih je dolazilo zbog klasnih, verskih, nacionalističkih razloga. Sve naše republike, svi naši narodi, sve naše političke stranke zalažu se za demokratiju, za sve ono što je najnaprednije. Nastoje da što pre postanu deo Evrope. Ne mogu, shvatiti zbog čega, sa takvim opredeljenjima i namerama, odlazeći u Evropu, usput vodimo i građanski rat.

Nama Slovacima svi pošteni građani Jugoslavije su braća. Ali, kakva su to braća kada nastoje da se međusobno ubijaju. Ako do toga dođe, mi Slovaci u tom obračunu ne želimo učestvovati. Ako bi učestvovali ne bismo bili verni sinovi Jugoslavije i više ne bismo bili rođena braća.

Očevi i dedovi Jugoslovena za vreme rata bili su partizani, četnici, ustaše. To se više menjati ne može. Ima dosta porodica, gde su dedovi bili na različitim stranama, a njihovi potomci žive u srećnim porodicama. To su već mrtvi ili stari ljudi. Svet ostaje na mladima. Ako su nam dedovi bili neprijatelji, naši unuci treba da budu prijatelji. Neprijatno se osećam kada čujem kako mladi ljudi jedni drugima upućuju reči: četnici, ustaše, boljševici. Seme mržnje pušta duboke korene, teško se uništava. Bili su nesrećni naši preci, i mi smo, zbog čega bi takvi bili i naši potomci? Srećan sam, što autoru himne „Hej, Sloveni“, Samuelu Tomašik, neće biti srušen spomenik, jer nije bio nigde ni podignut. Miroslav DURGALA

Bački Petrovac

__ Pod imenom „Moša Pijade“ i pod muzičkim vodstvom maestra Emila Cossetta taj pjevački zbor, što ga je prije 35 godina osnovala Židovska općina u Zagrebu, postigao je zaista izvanredne uspjehe ne samo u Jugoslaviji već i širom svijeta, u Austriji, Belgiji, Francuskoj, Italiji, Izraelu, Mačžarskoj, Njemačkoj, Norveškoj, Velikoj Britaniji a njegovo poslednje gostovanje u Sjedinjenim državama Amerike bio je pravi trijumf. Ove 1990. godine (5-7. lisjoban na natjecanju pjevačkih zborova Hrvatske u Zadru, zbor „Moša Pijade“ osvojio je zlatnu medalju i naslov najboljeg zbora Hrvatske.

. No sva priznanja, sve nagrade, svi sjajni uspjesi u zemlji i svijetu nisu, čini se, bi-

·li dovoljni da se ime zbora pod kojim su

postignuti, sada ne izbriše i gurne u crnu orvelovsku rupu nepostojanja.

Zašto je to učinjeno? Iz „Vjesnika“ leti 1990) smo saznali da je poticaj dao citiram) „Mihajlo Montiljo, predsjednik zbora i inicijator promjene imena.” Dakle, čovjek koji je, nema dugo, izrazio zadovoljstvo što zbor nosi ime „velikog humaDIO umjetnika, prevodioca“ itd. Moše Pijade. Predsjednik zbora preimenovanja opravdava ovako: „Ako jedan od razloga i jest dezideologizacija nije nam namjera da diramo u integritet nečije ličnosti... Naša je namjera postati zbor svih ljudi, neopterećen ideološkim značenjima. A istodobno s jednim ciljem da pjesmom širimo ljubav i prijateljstvo kao simbole mira“ (navedeno iz „Kratke povijesti mješovitog pjevačkog zbora „Lira“, ranije „Moša Pijade“).

Ovdje se odmah nameće pitanje: zar pod ranijim imenom „Moša Pijade“, taj pjevački zbor nije bio „zbor svih ljudi“? Iako je u desetljećima svojeg djelovanja stekao golem ugled u Hrvatskoj, Jugoslaviji i u svijetu! Ili, možda, pod ranijim inenom nije. dovoljno „širio ljubav i prijateljstvo kao simbole mira“? Ili su u času kada se uz ime tog zbora briše i ime Trga žrtava fašizma, ti simboli dobili drugu boju, te se jedan bivši zamjenik javnog tužioca u crvenom režimu, a sada umotan. u plašt novih boja, izruguje Moši Pijade kao „čov-

Zašto SDB i KOS nisu Štilili infegrifef zemje? U traganju za odgovorom mora se podi od rezulfafa Brionskog plenuma. Uništeni su SDB Jugoslavijje i Srbije, a u faj prazan prostor su, prirodno, upale neke sfrane i unutrašnje obavešfajne službe, Posebno je KOS stavio Srbiju pod svoju

Šapu. Znači da je ova služba imala značajnu ulogu U razvijanju separa- ·

izma

a. Ali to se ne odnosi na njih dvojicu. Oni bi danas bili nevini kada bi formirali neku informbirovsku partiju ili kad bi joj pristupili, ali 1948. godine i dugo iza nje to je bila druga stvar. I to sa dosta razloga. Može se imati i suprotan odnos prema istorijskoj ulozi Rezolucije, no, tada to treba otvoreno i reći a ne zaklanjati se za „kozaračko kolo“. Sasvim je drugi problem policijski, sudski i zatvorski tretman o čemu sam pisao prošli put u „Borbi“. No, robovski karakter tog tretmana ne lišava nikoga stvarne krivice.

U naklonosti KOS-a

Krivotvori i problem svog hapšenja. Uhapšen je dve godine po povratku iz SSSR-a. Njegovo stvarno držanje bilo je poznato prvih dana po povratku u zemlju. To upućuje na zaključak da zbog držanja u SSSR-u nije uhapšen. Za tadašnje prilike bilo bi normalno da je to vrlo brzo urađeno. U tom periodu je čak i bio unapređen u čin potpukovnika. Obe te činjenice neminovno navode na zaključak da je te dve godine uživao nemalu naklonost KOS-a. Tu tajnu on svakako neće otkriti. Ovakav zaključak postaje mnogo jasniji ako se zna da su dotada mnogi ljudi uhapšeni samo

. na osnovu razgovora u četiri oka. Pa i sam

Vukadinović tvrdi da je uhapšen posle

razgovora u četiri oka sa pukovnikom „Ljakom“. To znači da je uhapšen iz sasvim drugih razloga. O tome daje vrlo malo podataka. No, kada je u pitanju ličnost takvog karaktera ni u to se ne može verovati. Isto kao što se ne može verovati u njegovu prezentaciju istražnog postupka bez opipljivijih dokaza. S

Čitavo svoje javljanje usmerio je da stvori utisak da sam ja jedini „krivac“ za njegovu sudbinu, i to zbog bezhačajnog razloga. Na stranu što je to' u potpunoj

· suprotnosti sa mojim karakterom, što je

mnogima pa i njemu poznato. Međutim, u njegovom slučaju učestvovalo je skoro stotinu ljudi: tridesetak drugova iz Akademije, a zatim veliki broj oficira komandnog, političkog, sudskog: kao i sektora KOS-a. Da bi ostvario nameravani utisak bio je pred zadatkom da na neki način sve te učesnike eliminiše. Pa, evo kako je to uradio. Najpre je i KOS i Političku upravo pretvorio maltene u moje organe. Svoje drugove iz Akademije je pretvorio u notorne kukavice koji zbog straha od mene nisu smeli da progovore ni reči i ustanu u njegovu odbranu. Kasnije je pokušavao da modifikuje taj početni stav, ali sa istim ciljem. U to se ne vredi mnogo upuštati. Dakle, nije poznat pravi razlog njegovog hapšenja. A to znači i njegove sudbine. Držanje koje je imao u SSSR-u i po poda-

NEDELJNA BORBA

subota-nedelja 15-16. decembar 1990. |J JL

strana

O preimenovanju zbora „Moša Pijade“

Gdje su bili duhovni pigmeji kada je Moša Pijade na I/ zasjedanju AVNOJ-a predložio da se polvrai odluka ZAVNOH-a o priključenju Istre, Hi/eke, Zadra i anekfiranih djelova Hrvatske i hrvatskih jadranskih ofoka Slobodnoj Hrvatskoj u federativnoj Jugoslaviji

ječuljku“, čiji bi kip (djelo Augustinčića) trebalo maknuti s lica Zagreba. Na osnovi sličnog ideološkog razmišljanja, samo s drugim predznakom, Marksovi su đetići prije nekoliko desetljeća bili uklonili kip Bana Jelačića.

Gdje su bili duhovni pigmeji što se uzvrpoljiše na sam spomen imena Moše Pijade kada je ovaj, kako piše Šime Balen („Vjesnik“, 12.XI 1990), na II zasjedanju AVNOJ-a predložio da se potvrdi odluka ZAVNOH-a „o priključenju Istre, Rijeke, Zadra i anektiranih dijelova Hrvatske i hrvatskih jadranskih otoka Slobodnoj Hrvatskoj u federativnoj Jugoslaviji“! Ili kada je Moša Pijade na Mirovnoj konferenciji u Parizu zastupao to priključenje otrgnutih dijelova Hrvatske matici—-zemlji. Ne moramo se slagati s njegovim ideološkim opredjeljenjem za jednu neostvarivu utopiju, ali ne možemo ni zanijekati da je za svoju ideju robijao dvanaest najboljih godina svoga života. Očevidac, Šime Balen, opisao nam je kako su se u sremskomitrovačkoj kaznioni žandari kundacima loptali s njime.

„U teškoj, mukloj samoći u centru toga za život pojedinca svakako ogromnog vremenskog raspona od punih dvanaest godina (četiri hiljade i četiristo dana robije), u centru te dugotrajne neljudske izolacije stoji danas Moša S. Pijade kao junački putokaz da u ovoj našoj tmurnoj zemlji ni-

„su još sve zastave razdrte ni sva svijetla

pogašena... Moša Pijade je esteta, slikar, umjetnik koji je svojim talentom mogao da briljira u prvim redovima našeg likovnog života... iI neka se misli kako se hoće,

na-

čaj, iako se on trudi da stvori drukčiji utisak. Činjenica je da je bio na strani rezolucije IB-a i onoliko koliko je njegova sudbina uslovljena time, onda je valjda i njemu jasno da je krivac on sam.

Da bi se bolje razumela čitava ova na silu izazvana rašomonijada treba znati još neke činjenice. Od svog povratka iz SSSR-a, a ustvari već od polovine rata, postao sam trajni policijski objekat. Policijske i političke službe su imale zahteve sa najvišeg mesta da rade na mojoj diskreditaciji, I to do te mere da su mnogi značajni rezultati dobijali potpuno suprotan smisao. Svakako da je to i za Vukadinovića bila značajna olakšavajuća okolnost. Šta više, dobro bi došlo da u njegovom slučaju nisam bio u pravu.

Traganje za odgovorom

Na kraju o ulozi policije u ovom javljanju, Ja sam još pre Vukadinovićeve akcije upozorio. neke vojne, političke i policijske organe na nedopustivu upotrebu, odnosno zloupotrebu policije prema meni. Taj dopis je nastao na bazi mnogih činjenica. Prešlo se putem štampe i na javnu moralno-političku diskreditaciju. Istu ulogu ima i Vukadinovićevo javljanje koje se svodi na bezobzirno krivotvorenje svih relevantnih činjenica.

to je ipak linija ponosa i junaštva“ (Miroslav Krleža u eseju o Moši Pijade).

Da, i neka se misli kako se hoće, ali da je kojim slučajem fašizam preovladao u posljednjem ratnom sukobu, otrgnuti hrvatski krajevi ne samo što ne bi nikad bili vraćeni Hrvatskoj već bi joj se oduzcio mnogo više te bi to bio najgori „reliquiae reliquiarum5 u njenoj povijesti. A ipak se danas nastoji izjednačiti žrtve onih koji su živote dali u borbi protiv Hitlera, s onima koje su bile na strani te najcrnie kuge u povijesti ljudskoj.

U toj antifašističkoj borbi sudjelovao je aktivno i Mihajlo Montiljo kojemu su, kao i tisućama drugih, ustaše pobili cijelu obitelj. Stoga njegova inicijativa (ako je ona zaista njegova ili je on tu bio samo fasada) da se zbor „MoŠa Pijade“ preimenuje u „Lira“, zvuči u najmanju ruku čudno i posve nelirski falš.

Ako brisanje imena Moša Pijade treba značiti „dezideologizaciju“, treba li onda veličanje bivšeg ustaškog stožernika Vinka Nikolića koji je još 1940 — kada je svijet već sve znao o zločinima ustaša — ispjevao odu njihovom šefu Anti Paveliću, shvatiti kao „demokratizaciju“? Joža Vlahović, također član visokih foruma Kompartije i narodni heroj, vjerovao je u istu ideološku Utopiju kao i Moša Pijade. Hoćemo li, radi „dezideologizacije“ pjevački zbor koji nosi njegovo ime sada preimenovati u „Harfu“? Ili je samo ime zbora „Moša Pijade“ tako moralno-politički nepodobno? Ili se to stara ideološka netolerancija sada zamjenjuje novom, nacionalnom? Mirko R. MIRKOVIĆ Zagreb

Na prvi pogled ovaj policijski odnos može izgledati čudnovat u ovom periodu razaranja zemlje. Ali nažalost ne mogu izvući drugi zaključak nego da je upravo u toj funkciji. Ovo pogotovu kad se ima u vidu da je zemlja već duže vreme izložena razaranju odnosno izdaji. Pritom, uz materijalne i moralne štete istorijskog, značaja. Policija je sve to mirno posmatrala. Nije ni pokušala da se uhvati u koštac sa albanskim, slovenačkim i hrvatskim separatizmom odnosno izdajom. Šta više, sve donedavno javno se priznavalo da nisu otkriveni centri albanskog separatizma. Pa se i takav drastičan slučaj kakav je onaj Đorđa Martinovića razvijao pod zaštitom SDB i KOS-a.

Postavlja se pitanje zašto SDB i KOS nisu štitili integritet zemlje?

U traganju za odgovorom mora sc poći od rezultata Brionskog plenuma. Uništeni su SDB Jugoslavije i Srbije. U taj prazan prostor su, prirodno, upale neke strane i unutrašnje obaveštajne službe. Posebno je KOS u vrlo jakoj meri stavio Srbiju pod svoju šapu. Znači da je ova služba imala značajnu ulogu u razvijanju separatizma. Ovih dana pojavljuju se u štampi uverljivi dokazi da je obaveštajna služba posle Brionskog plenuma prešla u maspokovskce ruke. Čitav razvoj bezbednosne situacije se slaže sa tim.

Dalje, nesumnjivo je da je KOS značajno uticao na formiranje armijskog vrha. Time se može objasniti i slučaj Martina Špegelja. Posebno je pitanje kako je KOS uticao na ponašanje armijskog vrha na 14. vanrednom kongresu SKJ, kada je učinjen jedan od presudnih koraka u razbijanju zemlje. A u toj raboti uloga armijskog vrha je bila odlučujuća.

Bilo bi nemoguće da se takav KOS ne bavi akcijama protiv mene. Naravno i pomoću jednog Vukadinovića. Ovim nemoralnim poduhvatom se baca ljaga i na najdostojnije i najpatriotskije držanje jedne naše grupe u SSSR-u za vreme Rezolucije. Radivoje JOVANOVIĆ BRADONJA Beograd

Lečenje astme

Prof. dr Milan Andrejević

Već godinama se astmatični napadi Bušenja suzbijaju udisanjem lekova u vidu Spreja koji stvaraju svima poznate pumpice koje sobom nose ovi bolesnici. Kao Je-

Ovi koji se raspršuju i udišu služe takozVani bronhodilatatori koji su manje više slični dejstvu adrenalina. Oni se raspršeni U vidu fine magle brzo upijaju kroz sluzokožu u krvotok i dovode do opuštanja Brča-spazma muskulature bronhija. Čim špazam popusti bronhi se prošire, vazduh kroz njih lakše prolazi i gušenje bar priRO O Naročito se olakša izdiSanje vazduha, što je tipično za astmu. Više od 20 godina su se ovi lekovi usavršavali, pa su tako selekcijom dobijeni spojevi 5a moćnim dejstvom na popuštanje spazma bronhija, a sa minimalnim efektom na Ubrzanje srčanog rada, pojave ekstrasistola i povišenje krvnog pritiska, što adrenaIn obavezno izaziva. | U lečenju astme treba razlikovati dve Blavne grupe lekova: oni koji deluju na

Izdavač NIP gl. i odg. urednika: 338-740. Dnevna redakcija: (DESK) 347-027. Jugoslavija: 346-143. Svet: 347| Pretplata: 335-246. Stenografi: 332-971, 332-972. Poštanski fah: 592. Rukopisi se ne vraćaju. na 1.042,00, polugodišnja 2.084,00, godišnja 4.168,00 dinara. Avionska poštarina plaća se pose O. Beograd. Štampa: DP „Štamparija“ „Borba“. Prvi broj „Borba“ izašao je u Zagrebu, 19. februara 1922. Predsednik Republike odlikovao je „Borbu“ Ordenom zasli

vencem.

suštinu ove bolesti, a to je zapaljenje, i zadebljanje bronhalne sluzokože na bazi alergijske preosteljivosti (kortizon, kromopglikat, antibiotici) i lekove koji deluju brzo i efikasno na samo gušenje, ali koji ustvari ništa ne leče, već samo privremeno pomažu. Shvatljivo je da bolesnici češće posežu za lekom koji će pre pomoći, nego što će se disciplinovano pridržavati osnovnog, dugotrajnog i dosadnog lečenja čiji je efekat manje uočljiv. Zato se i dešavalo da se u zimskim mesecima, kada je astmatičarima po pravilu teže, preteruje sa potrebom spreja za inhaliranje, pa se time i unose veće doze nego što je predviđeno. Tako su se i dešavali neki smrtni slučajevi usled popuštanja srca.

Jedno vreme se o štetnom dejstvu ovih inhalacija nije govorilo, ali se sada ovo ponovo ističe u medicinskoj štampi. Sa velikim interesovanjem je primljena jedna ozbiljna studija sa Novog Zelanda (tamo za čudo ima mnogo astmatičara!?!) gde su 64 srednje teška i teška astmatičara lečena sistematski udisanjem spreja četiri puta dnevno u toku šest meseci. Naravno, to je poređeno sa kontrolom grupom i praćenjem rada srca, pritiska, izdisajnih testo-

„Borba“. Osnivač Skupština SFRJ. Redakcija: Trg Marksa i Engelsa 7. Uređuje: redakcijski kolegijum. Teleks: 11104, 11410. Telefaks: 344913. Centrala: 334-531. Direktor: 345. Sport: 346-236. Dopisno: 339-356. Nedeljna Borba: 336-381. Sekretarijat redakcije: 330-410. Marketing: 341-151. Oglasi: 334-531, lokal 233. - tplata za inostranstvo: mesečna 348,00, tromesečj deviznog računa: 60811-620-101-277310-00799, Beobanka, uga za narod sa zlatnom zvezdom i Ordenom bratstva i jedinstva za zlatnim

va, kašlja, gušenja i hemizma krvi. Od 57 bolesnika samo Je 17-torici bilo bolje, dok se kod 40 stanje astme ustvari pogoršalo, a kod nekih i vrlo ozbiljno. Jedna druga studija iz Notingema takođe govori o oštećenju srca, povećanom pritisku, tremoru šaka i padu kalijuma u krvi — sa svakim od tri leka koji su ispitivani. Lekari su došli do zaključka da ove inhalacije moraju da se upotrebljavaju u duplo manjim dozama nego Što je to uputstvima i što je u Engleskoj odobreno.

Iz obe ove studije proizlazi doduše ono što smo već naslućivali, ali to je sada i zvanično dokazano: napadi gušenja kod. astme mogu se efikasno sprečavati inhalacijama raznih bronhodilatatora (berotek, ventolin, alupent, brikanil itd.) ali to ne sme da potisne osnovno lečenje. Inhalacije u vidu spreja nikako ne primenjivati sistematski, već samo pri težem gušenju. Ako vidimo da nam ove inhalacije sve slabije pomažu i da su nam sve češće potrebne u toku dana i noći, onda se moramo što pre obratiti lekaru, pošto je to znak da je potrebno bolničko lečenje; tada je život ugrožen i od astme i od lekova kojima smo se lečili.

Pretplata u zemlji mesečna: 174,00, tromesečna 521,00, bno. Žiro-račun za pretplatu u zemlji broj: 60801

ukrštenica

Broj 2559

Vodoravno: 1. Prah za mazanje violinskih žica, 10. Padavina, 11. Dva susedna suglasnika, 13. Poluostrvo u Grčkoj, 14. Auto oznaka za Prištinu, 15. Vrsta papagaja, 17. Ja (lat.), 18. Cas, 19. Grčko slopoen, u džu-dou, 22. Firentinski verski reformator, 25. Oblast u Poljskoj, 26. Pribor za rad, 27. Pojas na Bliskom istoku, 29. Preuranjen, 30. Najveći sisar, 32. Lik iz „Mahabharate“, 33. Inicijali slovenačkog pisca („Desetica“), 34. Poplava, 36. Odrečna reč, 37. Govornik u ime seljaka u švedskom parlamentu, 39. Pesnički oblik u kome više reči u jednom stihu počinje istim slovom.

vo, 21. Ceo

. Uspravno: 1. Planina u Makedoniji, 2. Zakon (engl.), 3. 1 jedan

i drugi, 4. Vrsta dečje igre, 5. U izvornom obliku (lat.), 6. Neodre-

đena zamenica, 7. Druga, 8. Lična zamenica, 9. Boginja mrtvih i

starih Slovena, 12. Voda u kojoj se drži sir, 14. Privremen, 16. Ko- |

zački poglavica, 18. Koji je opijajućeg mirisa, 20. Utvara, 21. Mesto

na Fruškoj oti 23. Ili (engl.), 24: Nemački predlog, 25. Pripadnik 1

kaste nedo

REŠENJE BROJA 2558

Vodoravno: 1. Paramecijum, 11. Arika, 12. Azori, 13. Lino, 14. P, 15. Alan, 16. Aja, 17. Pre, 19. Aga, 20. De, 21. Areta, 23. As, 24. „Orelijen“, 26. Prebolan, 27. N, 28. Bo, 29. Jemen, 30. Da, 31. Ara, 33. Gan, 34. Log, 35. Tone, 37. Vobo, 38. Itaka, 40. Naboj, 41. Kali- |

fornija.

rljivih u Indiji, 28. Junakinja Luisa Kerola, 30. Ime pis- , ca Čašule, 31. Ime vajara Rosandića, 34. Šahovski termin, 35. Salamura za divljač, 37. Lična zamenica, 38. Auto oznaka za Niš.

polugodišnja 1.042,00, godišnja 2.084,00. Pre -603-16707, „Borba“, NIP „Borba“. Broj

ka

I.E Raa | _ MII |ISERSMTpRIAS ga aniprije ije —L. J.| | || Ki | MM MM | | ~. NM FI | WII M. MW EI BB

338-740. Glavni i odgovorni urednik: 335-247. Pomoćnik

a |

aa Pa 1

|,

——2-— – — —Z–I––—-đ–—— DI -- —-–- | i I ov | _—_—_- IT _– I_____ ___ __·