Borba, Apr 20, 1991, page 25

+ i i |

Tako prolazi

чуап Ivanji

Koliko u decembru prošle godine sa-

sezni kancelar Helmut Kol i njegov zame-

iik, a istrovremeno ministar inostranih оозјоуа Hans—- Ditrih Genšer važili su za '|jedinitelje, a to je značilo i za istorijske čnosti. Njihovo se delo upoređivalo sa ijizmarkom. Rekli bismo: s pravom. Daslas, samo četiri meseci kasnije, njihovi ze:naljaci ih osuđuju da su delovali brzopleO, više misleći na korist svojih partija i ličii uspeh, nego na dobro Nemačke i ne:načkog naroda. Rekli bismo: nepravedno, illi razumljivo. . a

Javnost ne analizira pojave i društvese tokove, njoj je lakše da se vezuje za ličgosti. Tako je ı u Jugoslaviji. Niti je naciogalni preporod Srbije vezan isključivo za mme Slobodana Miloševića, niti prvi uspesi irivredne reforme prošle godine samo za antu Markovića. Ali, javnost je te procese sezivala zanjih. Otuda popularnost, ali i 5jen pad posle prvih otrežnjenja.

оготепа raspoloženja.

Pa ipak, čini se da promena raspoložesja javnog mnjenja prema državnicima niad nigde nije bila tako brza kao sada u slemačkoj. Sticajem okolnosti za Genšera rrvi put sam prevodio pre dvadesetak, za cola pre sedamnaest godina. Otada sam vek nanovo imao prilike da kao prevodiaic budem kod njih.

Davno sam došao do zaključka da ionsekutivni prevodilac svoje „mušterije“ 'ooznaje „intelektualno u donjem rublju“. liko sa takvom pažnjom ne sluša kao 2xonsekutivac”, niko do te mere ne mora B se uživi u način razmišljanja onog kose prevodi. (Konsekutivni prevodilac sedi iored govornika, mora da sačeka da za#81 misao, pa tek onda da prevodi).

Helmut Kol je rođen 1930. godine u uadvigshafenu. Voleo je za sebe da ističe

a uživa u „milosti poznog rođenja“, da je -

60 isuviše mlad da se na bilo koji način idnosi prema Hitlerovom režimu. štampa | ı je često ironično prozivala zbog te izre.3. Ja sam ga shvatao. U nemačkoj politici zosle rata najbolje je bilo prema toj proOsti biti potpuno neutralan i čist. Za nas i teško shvatljivo da je na početku njego| ı karijere jedan od argumenata protiv Viга Branta bio da je „nosio neprijateljsku заНогтц“, jer se kao emigrant u Norvešbj, a zatim u Švedskoj borio protiv nacis-

Kol se već kao student vezao za Hrišmisko—demokratsku uniju — CDU — i '839. godini postao predsednik vlade nesačke pokrajine Rajnald—Pfalc. Tu sam 7 video prvi put. Moram priznati da mi je (jiponovao: miran i neobično ljubazan,

jestoljubiv i pažljiv za mene je oličavao ·

rodnog političara. -

Kol je veoma krupan čovek. Izuzetak đu državnicima, koji su, koliko sam zais'zio, obično rastom mali ljudi. Voli jedJeistavna, da ne kažemo prosta, narodska

.Ba, na primer, neku vrstu domaće 5угар- |

2 Saumagen, ali je odličan peznavalac vii i u tom pogledu ima prefinjen ukus. To 1 na prvi pogled protivrečnost, ali po iOm mišljenju dobro objašnjava njegovu )nnost.

Teško mu je da se uzdrži od dobre itane i zbog toga svake godine odlazi u ieistriju na kuru mršavljenja. Za njega je 51 tako važno, da ni ovog proleća, kad su mmci smatrali da mu je mesto u njegoго kabinetu, nije odustao. Prvo je „ski-

зазтоуа зесапја

iz vizure prevodioca

fo slava OV

| Portreti dva nemačka državnika

Vodeći nemački političari ovog proleća iskusili su koliko je nesigurna naklonost naroda. Takoreći preko noci oni su od najpopularnijih postali veoma neomijena lica u Javnosli.

Gde se dedoše osmesi?: Genšer (levo) i Kol, ovih dana

nuo“ svoje suvišne kilograme, ali nema sumnje da će ih — kao i svake godine do sada — opet „nabaciti“.

Vino i pivo

Jedna od važnih razlika između Kola i Genšera, a to je nešto što u principu često odvaja južnog od severnog Nemca, jeste što Genšer manje voli vino, a više pivo. Doživeo sam ga kako posle banketa, posle

izabranih vina i šampanjca odvlači gosta

iz dvorca u obližnju gostionicu. Nezabo-

ravna je za mene jedna noć u bonskom. .

restoranu „Maternus“ posle svečane večere. Naš Budimir Lončar se učtivo satima' držao za jednu čašicu konjaka, dok je Genšer naručivao jednu kriglu piva za drugom, a između njih otpijao po rakijicu.

Genšer voli kolače i svaku vrstu deserta. On nikad ne ide na kuru mršavljenja, iako takođe ima problema sa viškom kilograma. Kad baš zapne odrekne se druge porcije torte. Jednom se Josip Vrhovec zatekao u Bavarskoj sa Genšerom. Umro je papa. Morali su da krenu na sahranu, a za tu priliku bio je obavezan frak. Vrhovec je pomenuo da mora odmah da ga nabavi, a Genšer je pogledao našeg tadašnjeg mršavog, neuglednog ministra inostranih poslova sa svoje visine i rekao: „Ja imam dva i rado bih vam pozajmio jedan, ali bojim se da vam ne bi dobro stajao...“

Genšer je rođen 1927. godine u Rajdeburgu na istoku Nemačke. Iako je samo tri godine stariji od Kola, njega nije mimoišlo da ga mobilišu prvo za pomoćnika protivavionske odbrane i sa sedamnaest godina u vojsku, pa je prošao i kroz ratno zarobljeništvo. Sa dvadeset pet godina je pristupio Slobodnoj demokratskoj partiji, ko-

7. Kubanski vođa Fidel Kastro mogao bi da, za potrebe predsedničke biblioteke „Džon sjedi“ snimi svoja sećanja na raketnu krizu 1962. godine.

\ „Boston herald“ piše da je nećak ubijenog predsednika, Majkla Kenedi, o toj mogućVi razgovora s Kastrom tokom boravka u Havani, Januara ove godine. Kastro je, na-

5510 „Veoma zainteresovano“ saslušao predlog biblioteke za snimanje intervjua posve20 najozbiljnijem nuklearnom sučeljavanju u istoriji američko-sovjetskih odnosa. Džon Kenedi je oktobra 1962. godine naredio pomorsku blokadu Kube, u trenutku · 5\ je na karipskom ostrvu, stotinak kilometara daleko od Floride, bilo u toku postavljaosovJetskih nuklearnih raketa. Posle napetih pregovora, Nikita Hruščov je pristao da 2uuČe rakete, pa je atomski sukob za dlaku izbegnut.

ja se obično naziva liberalnom. 1969. godine postao je ministar unutrašnjih, a 1974. godine inostranih poslova i otada je neprekidno u nemačkoj vladi — njen daleko najstariji ministar.

Kol je 1976. godine postao predsednik svoje partije, pa se preselio u Bon kao šef opozicije u parlamentu. Vladu su sačinjavali socijaldemokrati, kancelar je bio Helmut Šmit, vladali su u koaliciji sa liberalima, čiji je predsednik bio Genšer. Kao potpredsednik vlade i na čelu resora inostranih poslova mogao je biti zadovoljan sa svojim uticajem na politiku.

Tada sam više puta posetio Kola u društvu Budimira Lončara, koji je bio ambasador u SRN. Kol je bio uveren da će postati predsednik vlade, mada tada nije izgledalo da ima šanse, jer bi njegova partija morala da osvoji apsolutnu većinu, a

to se činilo nemoguće. Bio je toliko dragi–

ljubazan da sam tada pomislio, da sam Nemac možda bih glasao za njega, iako mi je politički, naravno, bliži bio Šmit, ali on je uvek pomalo odbijao svojom arogantnom hladnoćom.

Ostvaren san

Kol je ostvario svoju viziju i postao predsednik vlade (po nemačkom Ustavu savezni kancelar) 1982. godine ne pobedom na izborima, nego zbog toga što je Genšer odlučio da promeni koalicionog partnera. Ostavio je socijaldemokrate i prišao hrišćanskim demokratama. Iako je predstavljao samo nešto preko 8 odsto nemačkih birača, praktično je on odlučio ko će postati šef vlade. Genšer od 1985. godi-

ne formalno više nije predsednik svoje'

SUBOTA-NEDELJA, 20-21. APRIL 1991. GODINE XV

oga sveta

partije, ali svakako njen najuticajniji lider. Teoretski, on bi i danas mogao da izvede salto u suprotnom pravcu i prišavši sa malom grupom svojih poslanika socijaldemokratima da promeni vladu. Naravno, to nije tako jednostavno, kao što izgleda na prvi pogled. Međutim, Kol bez Genšera ne bi postao kancelar.

Još jedna sličnost između dvojice državnika je da ih obojicu povezuju sa slonovima. Pokojni socijaldemokratski prvak Herbert Vener Genšera je nazivao „onaj sa ušima“. A dugogodišnja sekretarica Helmuta Kola Julijana Veber na svom pisaćem stolu pred ulazom u svetilište kancelara drži pravo krdo malih figura slonova — igračaka. Poznato je da je slon

ne samo „debelokožac“, nego i „uvredljivo zlopamtilo“. Kažu da je to osobina i Kola i Genšera.

Kad sam početkom sedamdesetih prvi put prevodio za Genšera kao ministra unutrašnjih poslova još je delovao nesigurno. Za razliku od većine nemačkih političara njegove generacije nije znao ni jedan strani jezik. Čudio sam se kad je dobio baš resor inostranih poslova. Svi su tada mislili da je to samo privremeno rešenje. Ali Genšer je sa svojom prirodnom inteligencijom, kombinatorikom, dobrim pamćenjem, strpljenjem i neverovatnom marljivošću brzo postao jedan od prvih diplomata na svetu. Neverovatno je kako je toliko zaposlen čovek stigao da nauči dobro i engleski.

Genšer je neumorni putnik. Verovatno je svetski rekorder u preletenim kilometrima za vreme svog mandata. Novinari su u šali rekli da se iznad Atlantika već sreo sam sa sobom, jer se brže vratio iz Amerike, nego što je odleteo. Takva neumorna aktivnost nagriza popularnost. Ali Genšer „ume“ sa štampom i uvek je okružen „svojim“ novinarima, koji pišu u njegovu korist bez obzira na svoju stranačku pripadnost.

Kol, inače tako učtiv prema svakom, ne ume da sakrije koliko mu novinari idu na živce. Osvetili su mu se mnogim zajedljivim komentarima. Čak i novinari u listovima koji navijaju za njegovu partiju muče se kako da ga popularišu. Mnoge je zbog toga čudilo kako čovek sa tako „lošim imidžom“ može da pobedi na izborima. Zaboravili su Kolovu „dvojnost“. Kao ljubitelj odličnih vina prezire publicistički plebs, ali kao čovek koji voli švarglu poznaje ukus naroda. Pivopija i obožavalac kremšnita i pudinga Genšer jednako dobro ume i s jednima, i s drugima.

Kol, za koga se često govorilo da je kolebljivac, da probleme ne rešava, nego da „presedi“ dok vreme ne presudi, shvatio je šansu za brzo ujedinjenje Nemačke i energično je iskoristio. Genšer je veštom diplomatijom uklonio sve prepreke za ujedinjenje, naročito sa velikim silama — a na Zapadu je valjalo srušiti ili zaobići ne manje prepreke, nego na Istoku — u SSSR. Nema nikakve sumnje da su ta dvojica političara zaslužni za tako neočekivano brzo rađanje jedinstvene Nemačke. Zato su im Nemci bili toliko zahvalni, zato ih sada smatraju krivcima za sve logične posledice. Popularnost im je spala blizu nule. Što rekoše stari Rimljani: tako prolazi slava ovog sveta. O pominjaju Bizmarka više nema ni govora. :

Ali čuveni Džon Le Kare, veliki pisac špijunskih romana, lepo je rekao: „Sve u svemu svet je bezbedniji, ako su na vlasti osrednje ličnosti. „Kol i Genšer sa svojim sitnim, ljudskim navikama možda predstavljaju onu vrstu „osrednjosti“, koja garantuje bezbednost sveta. U tome je njihova veličina.

Pitanje za alplomaliju

Sin poljskog ambasadora u Parizu Ježi Lukaševskog oficir je Legije stranaca, tvrdi

varšavki list „Standar mlodih“.

Varšavski list je zapitao Ministarstvo inostranih poslova da li je ambasadorov sin najamnik Legije stranaca, ali zvaničan odgovor nije dobio. Zaobilaznim putem, piše „Standar mlodih“, potvrđeno je da sin ambasadora služi u Legiji, ali ne kao najamnik, već kao oficir francuske voske upućen na službu u Legiji. Ima francusko drža vljanstvo i

završio je francusku vojnu školu.

List od Ministarstva inostranih poslova očekuje odgovor, kako kaže, na mnogo Značajnije pitanje: da li je u skladu sa pravilima o naimenovanju diplomata moguće da njihova deca budu zavisna od naredbi ministara odbrane drugih zemalja?