Borba, May 11, 1991, page 16

|| SUBOTA-NEDELJA, 11-12. MAJ 1991. GODINE.

_ISKUSTVR -

давали рата | миром отне нат ov

· Svaki čovek je kapitalista

Bogdan Dečermić

U američkoj istoriji, čak od sredine prošlog veka, bilo je više primera i pokušaja stimulisanja radnika da jedan deo, višak zarade, investiraju u stok deonica kompanije u kojoj rade. Međutim, kako se smatra, kvalitetan odgovor na pitanje kako da radnici, nameštenici (employees) dođu u posed kapitala, dao je tek dr Kelso sa svojim modelom ESOP (Employee Stock Ownership Plan), jednom vrstom benefitnog plana, sličnog penzionom fon-

ESOP na sceni

Model ESOP bi mogao da bude sredstvo pomoću koga će zaposleni moći da stignu do kredita da bi kupili kapital i najbolji odgovor na pilanje

kako da radhici dodu do njega

Kembridžu, Masačusets, u prostorijama prestižne Kennedy School of Government Harvardskog univerziteta, | a svećen specifičnom vidu vlasništva nad sredstvima za proizvodnju — kompanija čiji su akcionari (delimično ili potpuno) zaposleni u njima. Potom je održana i re-

nedavno je održan međunarodni skup po-

kompanija da podrže ovaj projekt, a potom je usledilo donošenje niza legislativnih akata u američkom Kongresu. Ta naklonost senatora Longa ESOP-u tumači se, između ostalog što je on sin legendarnog populističkog guvernera i senatora Luizijane, Hjua Longa, čiji su predlozi o redistribuciji bogatstva u tridesetim godinama formirali osnovu američkog populizma tokom te ere.

U stvari, glavno obeležje koncepta ESOP je njegova fleksibilnost i prilagodljivost u finansijskom, operacionom pa i u političkom smislu. Na primer, finansijski,

du, osnovanog od strane i sredstvima dovna, deseta, godišnja skupština američkih korporacija koje praktikuju ovaj vid vlas- tehnika ESOP se upotrebljava kod ukrupkompanije, a u korist zaposlenih. ništva (Conference on Employee Ownership and Participation).Organizator — National njavanja preduzeća, u odbijanju nepoželj-

Šon a Lee GG ILJ а о

nih kupaca korporacija itd.

U operativnom smislu ESOP funkcioniše u malim, srednjim i velikim kompanijama, u prerađivačkoj industriji, u trgovini i drugim servisno orijentisanim preduzeći-

Center for Employee Ownership — pozvao je, pored mnogih uglednih domaćih pravnika, ekonomista i finansijskih eksperata iz biznisa i nauke, i izvestan broj stranih učesnika iz 15 zemalja među kojima su bili najbrojniji sovjetski ekonomisti i poslovni ljudi, kao i drugi iz Srednje i Istočne Evrope, jer je dobar deo simpozijuma protekao sa akcentom na transformaciji državnog sektora privrede u privatni u ovim zemljama. | _ Pozivu se odazvao i izveštač „Borbe“, slučajem jedini učesnik iz Jugoslavije, čije

ESOP, kaže Kelso, mogao bi da bude sredstvo pomoću koga će zaposleni moći da stignu do kredita da bi kupili kapital. Konačno, mnogi novi kapitali su bili osnovani zaduživanjem, traženjem kredita, čak

i kod veoma bogatih ljudi. Znači, sa pozajmljenim kapitalom, kupiti produktivni kapital, koji će tada, „oplođen“, doneti do-

zabeleške sa ovog skupa donosimo u nekoliko nastavaka.

_ _ESOP se takođe, retorički eksploatiše i u političkom i, donekle, ideološkom smislu. Recimo, senator Bob Dol ga pod-

voljno novca da se isplati pozajmljeni dug. | 12000 а .~ ržava jer zna da oni koji poseduju, vlasnici Naravno, O O uvereni da | Radničko deoničarstvo PA bilo а misle LOR O Е ва а će pozajmica biti vraćena. Ra nici, zapoS- 1] i naginju republikancima. Džek Kemp, sada” leni uopšte, ako bi delovali sami u traže- || u SAD od 1975. do 1989. _УА član Bušove vlade i СЕ а jod nju kredita, ne biu tome uspeli, jer kredi- 10000 = = 2 od republikanskih predsedničkih kanditori a bili ВА да OU OK E 7 data zasniva svoju podršku ESOP-u potrei sposobnost upravljanja biti dovoljna Ba- 5 - | | | На - DOD OON O OE |; O

;i А : iti = и tubac predstavlja broj preduzeća u kojima je 7 · unapređenja ekonomske samo' ovolj ranci da се гајен ВИР АС O 2000 ПЕН 6 šrafirani broj zaposlenih (de- ZA nosti koja bi olakšala fiskalnu prenapregjekt ne uspe. No, sasvim Je • OU аса 1 oničara) u njima izražen u hiljadama А nutosti budžet. Drugim rečima, „svaki čoiza radnika stoji kompanija, kada JE 04 – 6000 - = vek je kapitalista“ je zajednički refren mesceni EPSO, kreditori su tada radi videće | đu američkim konzervativcima koji podse kasnije zašto, da daju kredit. 7000 ržavaju ESOP.

Treba reći da pored ESOP-a u Americi Ј Začudo, kada se okrcnete liberalnom ima više oblika vlasništva radnika nad de- 6000 = kraju političkog spektra retorika se menja,

onicama kompanija. Zaposleni mogu da kupuju stokove akcija direktno, zatim na principu deljenja profita sa vlasnicima kompanija, kroz zadrugarstvo i drugih formi. Na ovaj način u rukama zaposle-

ali i ovog puta u prilog ESOP, nalaze se izrazi kao „radnički kapitalizam“. Na primer, liberalni demokrata i vodeći crnački lider Džesi Džekson gleda u ESOP-u komponentu svoje vizije „ekonomske demok-

nih, koji dolaze do akcija alternativnim 4000 - = ratije“. Bivši demokratski potpredsednik metodama nalazi se kapital u vrednosti 1 ~ Amerike, Hjubert Hamfri zagovara ESOP od 60 miliona dolara. Ali, u principu, rad- 3000 - time što kaže da Amerika mora da ima

nici na taj način ne stiču kontrolu nad korporacijom što im omogućuje ESOP. Te. druge forme su manje popularne, jer ESOP, koji je najatraktivniji nudi mnogo privlačnije poreske olakšice svim akterima u ovoj finansijskoj operaciji.

Model ESOP ima široku političku podršku čitavog spektra političara, od krajnje desnice do krajnje liberalne levice. Na primer, konzervativni republikanac Ronald Regan podržava ESOP još od sedamdesetih godina, a takođe i liberalni

} |

МАХ МЗ ХК Х ХК ХМ

= БОДУЛ =

87 '88 '89

demokratski guverner Njujorka Mario Kuomo. U sredini političkog: spektra nalazi se konzervativni demokrat senator Rasel

Long iz Luizijane. Njegovo predsednikovanje Finansijskim komitetom Senata bilo je presudan element u iniciranju interesa

ekonomsku politiku skrojenu da obezbedi „široko zapošljavanje rezervi radne snage i širenje vlasništva nad resursima kapitala“.

Verovatno zbog svega toga danas u Americi ima — skrojenih po modelu ESOP — preko 11.000 kompanija sa oko 12 miliona zaposlenih, što čini više od deset odsto ukupne radne snage zemlje, čiji su radnici i nameštenici delimično ili potpuno vlasnici akcija svojih preduzeća, sa ukupnim kapitalom od oko 60 milijardi dolara.

„Deonice — radnicima“, nešto kao „Fabrike — radnicima“, samo malo drugacije. Pokret je u Americi ozbiljan, evo, već deseta godina sve se intenzivnije i dublje ukorenjuje. U ovoj zemlji je pionirski i nastao, a sada se proširio na sve kontinente, za njega se zainteresovalo — u teoriji i praksi — već oko šezdesetak zemalja.

Dr Kori Rosen, dr Džozef Blasi i drugi uvodničari, u svojim pisanim radovima: i izgovorenom rečju, najpre daju širi istorijski, ekonomski i politički i donekle ideološki kontekst u kojem se ovaj oblik vlasništva pojavljuje.

Pod kritičkom lupom su oba bazična oblika ekonomskog poretka u svetu, kapitalizam i socijalizam. Evo nekih konstatacija sa skupa u Kembridžu.

— Po njegovim sledbenicima, kapitalizam je najveći motor ekonomskog rasta koji je svet ikad poznavao. Po njegovim oponentima, kapitalizam je najbezdušniji sistem jer je veliki deo populacije osudio na siromaštvo, bogateći samo manjinu. Po

svojim sledbenicima, socijalizam je racio- .

nalni, planirani pristup upravljanju ekonomijom u kojoj svako dobija. Po svojim oponentima, socijalizam garantuje, u najboljem slučaju, samo jednakost u mediokritetstvu. — Od industrijske revolucije svaka je zemlja izabrala neku od varijacija kapitalizma ili socijalizma. Neke kapitalističke zemlje, više nego druge, da ublaže nejednakosti imanentne sistemu, čine to putem socijalnog osiguranja ili, čak, uvođenjem socijaliziranog vlasništva u ključne ekonomske sektore. Neke socijalističke zemlje uvode ekonomsku stimulaciju uvodđeujem privatnog vlasništva.

Ali dileme u obadva. sistema nikad, međutim, nisu bile stvarno razrešene. Dinamizam, produktivni kvalitet kapitalizma, proizvodi nejednako sticanje. Kapital bogatih sve se manje investira u razvoj. On se sve više konzumira. S druge strane, jednakost u socijalizmu sve je više na račun podsticanja da ljudi rade produktivnije, dok ekonomsko planiranje, koje upravlja sistemom, lišava ekonomiju stimulansa preduzetništva.

„Kapitalistički manifest“

U ovim pedesetim godinama jedan ckscentrični, ali uporni vizionarski pravnik i bankar iz San Franciska, dr Luis Kelso, razvio je nešto što je nazvao „teorijom O dva faktora“. U svom obimnom delu „Kapitalistički manifest“, koji je napisao zajedno sa poznatim filozofom Mortimerom Aglerom, on je na jednom mestu zaključio: „Vlasništvo nad produktivnim dobrom od strane pojedinca ili jednog domaćinstva, ne bi trebalo dozvoliti da naraste izvan tačke, gde povređuje grupe, uskraćujući im mogućnost da steknu prihod posebno da se dalje razvija, oplođuje“.

Kelso je verovao da postoje samo dva faktora proizvodnje: kapital i rad. Kako društvo postaje sve više industrijalizovano, u sredstvima za proizvodnju kapital doprinosi više u produkcionom procesu nego rad, Mada su svi radnici u posedu svog rada, samo malo njih poseduje kapital koji omogućava da ga još više uvećavaju. Kelso zato uopšte nije bio iznenađen kada je osamdesoctih godina šaka bankara-investitora mogla da zadobijc kontrolu

na desetinama milijardi dolara kapitala tako da se bogatstvo još više koncentrisalo. Veoma bogati ne mogu da potroše sav svoj novac na sebe, tako da ga troše u spekulativne svrhe, kupujući i prodajući kompanije, ne proizvodeći ništa.

Na ovom mestu, kažu današnji tumači i sledbenici Kelsovog dela (Kelso je, naime, umro u februaru ove godine пе досеkavši skup u Kembridžu na kome je o njemu i povodom njega bilo dosta reči), može se učiniti da Kelso parafrazira Marksa. Kelso, kažu, nije tog kova i uverenja. Na protiv. On misli da eksproprijacijom prava na vlasništvo, država povređuje OsnoOVno pravo pojedinca da stiče sredstva za dostojan život.

Kolaps kapitalističke-komunisУ ПЕК со

tičke dihotomije

Veoma artikulisano govori tekst Džefrija Gejtsa, istaknutog pravnika, nekadašnjeg federalnog i republičkog zakonodavca iz Vašingtona, čiju analizu želimo da šiте сштато: .

— Živimo u periodu političke i intelektualne dezorijentacije, počinje Gejts. Sa sadašnjim kolapsom kapitalističke-komunističke dihotomije, političari širom sveta traže nešto što bi trebalo da bude osnova budućih savezništava. U preduzimanju takvog istraživanja korisno je podsetiti da se komunizam pojavio kao reakcija na ekonomski sistem krajem 19. veka, na ekstreme kapitalističke akumulacije koja je bacila u bedu ubedljivo marginalizovanu klasu ljudi. ·

„Kapitalizam“, termin koji je iskovao Karl Marks — razvio se tokom vremena što možemo precizno nazvati „socijalizirani kapitalizam“, sa zakonom o minimal-

noj nadnici, gradiranim porezom na pri- ·

hod i imovinu, slobodnim javnim školama zabranom dečjeg rada, javno finansiranim penzijama i zdravstvenom zaštitom, SOCIijalnim osiguranjem, propisima o zaštiti na radu, nacionalnim bankama i kreditnim ustanovama, državnim vlasništvom nad nekim kompanijama od javnog značaja i drugim merama i programima, Čiji je cilj bio da „humaniziraju“ ili „socijaliziraju“

kapitalizam tipa „laissez faire“, prema ko- ,

mie je Marks, s pravom, bio kritičan.

— Po mom mišljenju — nastavlja Gejts — izazov sa kojim se suočavamo je da dobrinesemo formiranju novog sistema, novog ekonomskog poretka koji bi bio u

bode i ekonomske efikasnosti sa jakim sistemom solidarnosti unutar i između nacija. Ta solidarnost bila bi nekompletna ako se ne uspe stvoriti osećanje pripadnosti i participacije među onima koji su sada marginalizovani ili potpuno isključeni.

Rečju, izazov je izgradnja boljeg osećanja za komunu, ali bez komunizma... Jasno, izgradnja većeg osećanja za zajednicu, u okviru jedne, i između nacija, zahteva veću meru vizije i liderstva nego što ga danas vidimo, i zahteva veoma sofisticirane analize situacije od onih koji nude tipično

~ — те

_ stanju da kombinuje snagu političke slo- ,

simplificirane političke debate. Jer, kako _

je jedan američki komentator nedavno primetio, svako onaj ko preporučuje istočnim Evropljanima da treba da se vrate ma kapitalizam stila 1890-tih godina, pokazuje „intelektualnu glupost kliničkih razmera“. Zbog toga ja smatram da nije u pitanju „komunizam“ ili „socijalizam“ protiv „kapitalizma“. Stvar je u tomc, po moni, da sc socijalizira kapitalizam.

ме -