Borba, Sep 06, 1991, page 2

Појам е ој O JUGOSLAVIJI

komiteta visokih funkcionera — posvećenom Jugoslaviji — koji je prekjuče završen u Pragu, Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi (KEBS) kao da je iscrpela mogućnosti svog mehanizma za vanredne situacije. Novi sastanak nije unapred zakazan, jer se smatra da ne bi imao nikakve svrhe, ukoliko u jugoslovenskoj krizi ne nastupi neki preokret.

Učesnici sastanka, iznenađeni saglasnošću Jugoslavije — koja je data znatno pre nego što je u Beogradu počela sednica Predsedništva SFRJ — opredelili su se za stav da bi u trenutnoj situaciji taj preokret mogao da usledi na mirovnoj konferenciji u aranžmanu Evropske zajednice.

Nasuprot mišljenju da taj skup ne bi trebalo ni počinjati dok se u Jugoslaviji ne obezbedi prekid vatre, Krizni komitet je zauzeo stav da mirovna konferencija može da predstavlja snažan oblik pritiska na sukobljene strane da poštuju potpisani sporazum o prekidu vatre i memorandum o saglasnosti, koji se tiče međunarodne posmatračke misije.

U nekim delegacijama se smatra da bi insistiranje na prethodnom uspostavljanju trajnog mira u Jugoslaviji, kao preduslovu za otvaranje mirovne konferencije, učinilo izlišnim njeno sazivanje, jer bi u tom slučaju i sami jugoslovenski organi mogli da počnu politički dijalog, bez „spoljne intervencije“.

Sa tim opredeljenjem, Krizni komitet je nade položio u akciju Evropske zajednice, ali je istovremeno svojim kategoričkim zahtevima jugoslovenskim organima — jasno stavio do znanja da je, sve u rukama same Jugoslavije.

Njegova rezolucija o pregovorima

2 PETAK, 6. SEPTEMBAR 1991. GODINE

ZAKLjJUČCI TREĆEG SASTANKA KRIZNOG KOMI-

TETA KEBS

Ključ drže Jugosloveni

Prag. — Trećim sastaakom svog: Komitet je za otpočinjanje konferencije bez obzira da li se prekid vatre krši ili ne, jer će predstavljati svojevrstan pritisak na aktere

sukoba

NI SADA NIJE BILO LAKŠE: Članovi jugoslovenske delegacije na

prošlom zasedanju KEBS u Pragu

o budućnost Jugoslavije rečito potvrđuje to opredeljenje, pozivajući lidere na nivou federacije i njenih republika da se okrenu mirnom rešavanju spora, uz poštovanje svih principa KEBS.

Uz insistiranje na potpunom OStvarenju sporazuma o prekidu vatre i uz punu podršku inicijativi Evropske zajednice da sazove mirovnu konferenciju i uspostavi arbitražu za Jugoslaviju, Krizni komitet je kao sopstveni doprinos sprečavanju šire-

nja krize jedino proglasio „evropski embargo“ na izvoz i transfer oružja i vojne opreme u Jugoslaviju.

U toj rezoluciji, jedinoj koja je potekla iz samog komiteta, bez udela Evropske zajednice, sve zemlje članice KEBS se pozivaju da — sve vreme док traje jugoslovenska kriza — prekinu i spreče svaki izvoz oružja i vojne opreme bilo kojoj strani u sukobu u Jugoslaviji. Od njih se traži da preduzmu i mere za sprečavanje svakog transfera oružja u Jugoslaviju.

(Tanjug)

MAĐARSKI MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA:

I predstavnici manjina u Hagu

Geza Jesenski smatra da bi i predstavnici mađarske i albanske manjine trebalo da učestvuju na Haškoj konferenciji

Budimpešta. — Mađarski ministar inostranih poslova Geza Jesenski ponovo se založio da se na mirovnu konferenciju o Jugoslaviji u Hagu pozovu sve strane u sukobu, uključujući predstavnike svih jugoslovenskih naroda, kao i albanske i mađarske manjine. Šef mađarske diplomatije, koji se nalazi u poseti Holandiji, izjavio je agenciji MTI da se krvoproliće u Jugoslaviji može rešiti samo poli-

tičkim sredstvima.

Govoreći o problemu jugoslovenskih izbeglica u Mađarskoj, Jesenski je rekao da će otputovati u Ženevu i razgovarati sa predstavnicima Visokog komesarijata UN za izbeglice i međunarodnog Crvenog krsta.

Prema mađarskim upozorenjima, izbeglicama iz Jugoslavije, smeštenim uglavnom kod rodbine i prijatelja i prihvatiliš-

tima u županiji Baranje, ponestaju sredstva za život. U Mohaču i Sigetvaru, u izbegličkim logorima nalazi se 1.800 lica, a oko 6.000 u privatnom smeštaju.

Prema mađarskim podacima,

u pograničnim mestima se nala-

zi oko 25 hiljada izbeglica iz Ju-

goslavije, gotovo isključivo mađarskog porekla.

(Tanjug)

Evans: Rešenje još moguće

Kanbera. — Šef australijske diplomatije Garet Evans izjavio je juče u Senatu da je „još moguće“ rešiti jugoslovensku krizu naporima Evropske zajednice i KEBS.

U razgovoru sa predstavnicima Srpskog nacionalnog saveza u Australiji Evans je pre toga podvukao zalaganje Kanbere za miroljubivo rešenje jugoslovenske krize.

Evans je u Senatu rekao da je opcija o uključivanju Ujedinjenih nacija, o čemu su prošle nedelje razgovarali premijer Bob Houk i američki predsednik Džordž Buš, „teško primenjiva“

jer je reč o „situaciji unutar tradcionalnih jugoslovenskih granica“. Predstavnik za štampu Srpskog nacionalnog saveza Zoja Kliri izjavila je Tanjugu da je delegacija istupila sa stavom da o rešenju mogu odlučivati samo stanovnici Jugoslavije bez mešanja sa strane. Srpska zajednica u Australiji podržava pregovore usmerene ka mirnom političkom rešenju. Što pre takvi pregovori počnu i prestane krvoproliće biće bolje, izjavila je Zoja

Kliri. (Tanjug)

Britanske ocene

Londonski „Gardijan“ upozorava da je dodatni problem u jugoslovenskoj krizi što članice EZ „nemaju jedinstven stav šta

·'bi trebalo učiniti da se situacija

u Jugoslaviji normalizuje“. List konstatuje da su Jugosloveni „već upropastili svoju privredu, a propale su i šanse da se, u bližoj budućnosti, pridruže EZ“.

„Dejli telegraf“ objavljuje da su „srpski militanti, uz podršku JNA“ praktično odsekli istočni deo Hrvatske i zaključuje da će to „zadati ozbiljan udarac mirovnom planu koji je prihvaćen posredstvom Evropske zajednice“. DOGAĐA! DANA

Originalni, kao i obično

Konferencija o Jugoslaviji presedan u međunarodnim odnosima 0 Ali, ovog puta nemamo razloga da se ponosimo svojim specifičnostima

Iskusni britanski diplomata, lord Karington, pozvan da predsedava Konferencijom EZ o Jugoslaviji, pre tri godine je jednom našem listu izjavio da „Evropa želi nezavisnu, snažnu i naprednu Jugoslaviju“. Ali, šta god da je Evropa želela, koliko god da se trudila da pomogne i više puta pozivala da se iskoriste mnogobrojne „poslednje šanse“ za smirivanje svojevremeno perspektivnog balkanskog pretendenta na članstvo u klubu dvanaestorice, sada je u situaciji da užurbano priprema (mirovnu?) Konferenciju o Jugoslaviji.

Apsolutna novina

Apsolutna novina za EZ, presedan u međunarodnim odnosima. Dakle, držimo se tradicije originalnih jugoslovenskih puteva, samo što ovog puta nemamo razloga za ponos.

Nema analogije, niti ima smisla tražiti je u odnosu na mirovne konferencije o, recimo, Vijetnamu, Rodeziji (Zimbabve), Koreji... Možda bi se neke sličnosti mogle naći u slučaju Kambodže (Kampućija), gde je takođe bilo unutrašnjih sukoba, no tamo je bio umešan i Vijetnam, bilo je to vreme hladnog rata... Jugoslavija nije prva zemlja koja se dezintegriše, burno kao i u ranijim istorijskim primerima, ali prva koja to čini na pragu 21. veka. Konferencija o Jugoslaviji nije prilika kojom će dve ili više država rešavati suprotstavljene interese, bilo uz pomoć ili učešće trećih zemalja, pa predstojeći sastanak u Hagu nema karakter mirovne konferencije. Ni Ez, pri tom, nije stranka u sporu.

U deklaraciji EZ o Jugoslaviji od 27. avgusta pominju se mirovna konferencija i međunarodna arbitraža. Kako saznajemo od stručnjaka u SSIP, očigledno je uvažena primedba jugoslovenskih sagovornika da se o mirovnoj konferenciji može govoriti samo nakon rata među državama, te se posle nedavnog sastanka u Hagu taj termin više ne pominje. Specifičnost našeg slučaja je i u tome što međunarodna arbitraža, onako kako je utvrđuje Deklaracija od 27. avgusta, nije predlog, već recept koji posvađani Jugosloveni mogu da uzmu ili ostave. Pri tom je reč o arbitraži koja bi se odvijala simultano sa konferencijom, gde bi petorica ustavnih mudraca rešavala pitanja o kojima konferencija ne bi postigla saglasnost. Formalno gledano, Jugoslavija — odnosno u njoj sukobljene strane — ima mogućnost izbora svojih predstavnika u arbitraž-

·nu komisiju, ali objektivno, šest

republika i federacija biraju samo dva arbitra, a EZ (koja nije stranka u sporu) utvrđuje tri.

Sami sebi krivi

No, sviđalo se to nekome iline, sami smo sebe doveli u situaciju da nas se tretira kao posvađanu decu, pa otud i ovaj presedan. Kod međunarodne arbitraže je, dalje, normalno da se traži takozvani arbitražni kompromis — to je odluka koja ima karakter presude — koju sukobljene strane kasnije izvršavaju bone fide.

Zbog svega navedenog, stručnjaci u SSIP nisu skloni da predloženi (utvrđeni) oblik arbitraže smatraju klasičnom тедипаrodnom arbitražom. Radije je ocenjuju kao formulu otklanjanja naročito delikatnih problema kojima se konferencija rasterećuje tako što se oni prenose u nadležnost kvalifkovanim ljudima, petorici ustavnih sudija EZ. U međunarodnoj praksi postoji takozvana politička arbitraža i to je, kažu u Saveznom sekretarijatu, možda najbliža formula, mada će ovu ocenu tek sam tok konferencije moći da potvrdi.

Kako će konferencija teći zasad je vrlo neizvesno. Jugoslovenski diplomatski eksperti je, međutim, vide kao forum koji bi ojačao primirje — „obustava vatre bila bi vrlo krhka“ — i zatim razmotrio čitav kompleks

Prva о< faza konferencije

Prva faza Konferencije o Jugoslaviji će, kako saznajemo u SSIP, trajati jedan dan. To će biti otvaranje konferencije na kome govore premijer i ministar spoljnih poslova Holandije (predsedavajući EZ), zatim predsednik Predsedništva SFRJ S. Mesić, premijer A. Marković, i predsednici šest republika. Za izlaganje imaju po deset minuta. Popodne će, najverovatnije, biti neformalnih sastanaka, pre svega sa LordomKaringtonom, pri čemu je zanimljivo da se ivog puta nije išlo na predsedavanje konferencijom po sistemu rotacije, što je uobičajeno, već je lord Karington odmah određen kao predsedavajući. Druga faza konferencije treba da se nastavi u sredu.Ova vest, međutim, ne znači da će konferencija biti otvorcna kada je i zakazano, 7. septembra, budući da ministri EZ danas o tome treba da odluče. U Deklaraciji o Jugoslaviji donetoj u Hagu 3. septembra piše da će konferencija biti sazvana „delujući pod pretpostavkom da se u Jugoslaviji prekine vatra i poštuje primirje“.

uređenja odnosa na ovom prostoru. Evropa nam u tome može puno pomoći posredstvom nepristrasnih stručnjaka, ne samo u oblastima za koje ih i sami imamo (ali zbog dubokog nerazumevanja ne možemo da ih

'upotrebimo), već i u oblastima

gde smo bez iskustva: političkom pluralizmu, tržišnoj privredi. (Politički pluralizam u nas je, ipak, samo karikatura).

Evropa nam, zašto ne, može pomoći i prijateljskim pritiskom da prihvatimo pravila ponašanja civilizovanog sveta. U SSIP smo čuli i ocenu da je to VerOvatno i namera Evrope. Ukoliko neki jugoslovenski faktori, koji ovih dana intenziviraju sukobe,

ne budu tvrdoglavi u nastojanju

da spreče ili da odlože Konferenciju o Jugoslaviji.

G. TOMLJENOVIĆ

се