Borba, Oct 19, 1991, page 4
SAJ
GOSLAVIJLU..
због „ужасавајућег насиља
4 __СУБОТА-НЕД
ЉА 19-20. ОКТОБАР 1991. ГОДИНЕ
ЕДНИЧКА ДЕКЛАРАЦИЈА ЕЗ, САДИ СССР О _" ЈУГОСЛАВИЈИ -
На дан почетка пленарне се заједничка Декларација ЕЗ,
ном решавању кризе у земљи
Хаг. — Европска заједница, Сједињене Америчке Државе и Совјетски Савез усвојили су јуче у Хагу Декларацију о Југославији. Текст декларације гласи:
„Чланице Европске заједнице, САД и СССР дубоко су забринути настављање насиља и крвопролића У Југославији. Ниједан од споразума о прекиду ватре, склопљених током протекла три месеца, није потпуно испуњен. Уверени смо да споразуми о примирју представљају једини пут како би се избегло заоштравање сукоба и да (једино они) воде ка миробљубивом и праведном решењу. Позивамо председнике ре-.
публика који ће учествовати у петак на пленарном заседању Конференције у Југославији да поново потврде своју приврженост мировном процесу и да се апсолутно придржавају обавеза које су већ преузели.
Позивамо на прекид непријатељстава и поштовање споразума о прекиду ватре мотивисани забринутошћу за судбину свих народа југославије, за права свих националних мањина и за будућност Балкана као региона и Европе као целине. Потресени смо ужасавајућим насиљем и губљењем живота до чега је већ дошлои могућношћу још већих патњи
уколико се сукоб не реши. По-
себно смо узнемирени извештајима о сталним нападима на цивилне циљеве од стране елемената савезних оружаних снага и српских и хрватских нерегуларних снага. Настављање војних активности у Хрватској прети да прошири оружане сукобе на друга подручја Југославије.
Наша заједничка жеља је да се хитно и потпуно зауставе све војне активности као основни предуслов за постизање споразума. Осуђујемо приме-
КЕБС И ЈУГОСЛАВИЈА
Кризни комитет се поново састаје |
Праг. — Идућег уторка, у Прагу ће почети тродневни састанак Комитета високих функционера КЕБС, на којем ће једна
од тема на дневном реду бити ситуација у Југославији.
Ово је редовио заседање Комитета на којем ће се претежно разматрати општа питања Конференције о безбедности и сарадњи у Европи, укључујући могућности за успостављање новог система колективне безбедности. Учесници састанка ће припремити документе за заседање Савета министара КЕБС,
које треба да се одржи у јануару идуће године, такође у Прагу. Предвиђа се да ће ситуацији о Југославији бити посвећен један од три дана, колико ће трајати састанак Комитета.
(Танјуг)
днице Конференције о Југославији објављена САД и СССР у којој се изражава потресеност « и упућује позив да се коначно приступи мир-
ну силе у решавању политичких разлика. Такође одбацујемо примену силе за промену установљених граница, било унутрашњих, било спољашних. Такве акције су потпуно неприхватљиве у 1991. години у срцу Европе. У нашем приступу решавања овог сукоба руководимо се принципима КЕБС који се тичу граница, права мањина и политичког плурализма и ти принципи треба да буду поштовани и од
" (свих) страна у самој Југосла-
вији. Нећемо прихватити исход којим би се кршили ти принципи. |
Хрватска и ЈНА требало би да почну озбиљне преговоре о статусу ЈНА у прелазном периоду. Европска заједница, посредством својих посматрача или на друге начине, може олакшати тај процес.
САД и СССР поново изражавају пуну подршку напорима Европске заједнице која је добила мандат КЕБС, да посредује у налажењу мирољубивог решења за кризу у југославији, нарочито кроз Конференцију о Југославији и Арбитражну комисију која делује у њеним оквирима. –
САД и СССР изражавају спремност да подрже рестриктивне мере примењене од стране ЕЗ како би се допринело успешном исходу Конференције о Југославији.
Европска заједница, САД и СССР такође подржавају напоре генералног секретара ОУН да унапреди изгледе за мирољубиво решење (кризе у Југославији)“. Ван ден Брук: Хоћете ли мир или'не
Холандски шеф дипломатије је рекао да ља југословенским лидерима само једно
се на Конференцији у Хагу поставпитање: Да ли желите мирно реше-
ње или не Ф Рок за политички расплех је два месеца
Лондон. — „Данас ћемо југословенским лидерима поставити једноставно питање: да ли сте за мирољубиво решење или не“ — изјавио је у ексклузивном интервјуу лондонском „Индипенденту“ XOландски: министар иностраних послова Ван ден Брук. Он је нагласио да од свих актера југословенске кризе у Хагу, на седници мировне Конференције о Југославији, очекује као минимум да бар покажу интерес за мировни план Европске заједнице. |
Ван ден Брук је рекао „Индипенденту“ да мењање унутрашњих граница у Југославији није „опција у игри“, јер би било какав покушај да се то: уради, на пример у Хрватској, довео до сличних захтева у свим југословенским републикама. Иначе, „Индипендент“ сматра да је план Европске заједнице изненадио југословенске лидере и да ће они вероватно затражити још времена да га размотре. Одлагање је могуће под условом да нека од југословенских република одбије план ЕЗ.
Коментатори британских ТВ станица оцењују да новим предлотом Европске заједнице нико у Југославији није задовољан: Хрватска је незадовољна, јер би по предлогу морала да остане у лабавој југословенској федерацији, а Србија је незадовољна јер би српски народ у Хрватској морао да остане да жи-
ви у оквирима садашњих граница те републике. Уколико не буде воље за компромисом и овај евентуални договор ће пропасти, каже дописник телевизије „Скај“.
„Уколико за два месеца не буде ·
постигнуто политичко решење југословенске кризе и ако се савезна Армија не буде до тада потпуно повукла из Хрватске, Европска заједница неће више моћи да одриче право на независност републикама које су то право на демократски начин изразиле“ — изјавио је председавајући Савета министара ЕЗ Ханс Ван ден Брук у другом интервјуу који је јуче објавио бечки „Ди пресе“. у Уосталом, додао је Ван ден
Брук, ми смо ионако јасно рекли да одлагање признавања не значи негирање права на самоопредељење Холандски министар је, такође, рекао да се више не залаже за опстанак Југославије као јединствене државе, јер му се чини да то више није могуће. Постоји још само могућност лабаве асоцијације или савеза независних република, али 0 томе морају саме те републике да одлуче“ — рекао је Ван ден Брук.
По његовом мишљењу, крње Председништво Југославије је нелегално и ЕЗ га не признаје. „Легални представник Југославије је изворно Председништво државе“, рекао је он. o
(Tanjyr)
Месић предлаже примену силе
Бон. — Председник Председни
штва Југославије Стјепан Ме-
сић изјавио је да „једино сила може зауставити“ председника Србије Слободана Милошевића, јавља Франс-прес.
:
У изјави немачкој приватној телевизији „Про седам“, објављеној прексиноћ, Месић је оценио да споразум о прекиду ватре, који су уз посредовање Совјетског Савеза склопили пред-
седници Србије и Хрватске —
нема никаквих шанси за успех.
„Не верујем у мир који је потписао председник Србије Слободан Милошевић... он жели велику Србију и једино сила га мо-
же зауставити“ — изјавио је Месић уочи пленарног састанка председника југословенских република у Хагу.
АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ
Без конференције било би горе _
Председник Председништва БиХ сматра да про-
теклих шест недеља ниј мена
(Од дописника „Борбе“)
Хаг. — Протеклих шест недеља хашких преговора није, ипак, било губљење времена — уверен је председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић. „Не смем ни да помислим шта би се догодило да није било конференције и да нисмо били под појачаном међународном паском“ — рекао је за „Борбу“, непосредно пред почетак другог хашког ју-самита. „Под том паском — додаје — нисмо напросто имали образа да чинимо оно што бисмо иначе чинили“. 5
Изетбеговић подсећа да је пред
· почетак Конференције о Југосла-
вији (7. септембра) „У Хрватској бјеснио рат, а од тада ствари нису
ишле натраг већ су се кретале на-.
пријед, тако да је конфликт данас мање интензиван“.
Подсећа, даље, како је под том „међународном паском“ у Хагу од: ржана серија састанака, не само министара и експерата, већ и тројице „главних ратника“ (Милошевића, Туђмана и Кадијевића). Тачно је, признаје, да „рат није потну-
но престао, али могло је бити пуно ·
горе“. =
А да ли је могло бити и боље, односно да ли је Европа могла постићи више2 Изетбеговић сумња. Европа се, каже, „нашла у чуду: покутнавајући нас да уједини, код ње саме су се отвориле неке пукотине, појачале су се неке разлике које су иначе код ње постојале. Али, брзо су се тргли и одлучили да нам не пруже ту шансу да им покваримо
е ипак било губљење вре-
ЕВРОПА У ЧУДУ: Алија Изетбеговић -
ше кризе, да би тек сада схватила да је то илузија2
Изетбеговић подсећа да је управо он био један од првих који су
_ тврдили да ми сами не можемо до-
ћи до решења. „Када сам то рекао, јон почетком ове године, дочекали су ме на нож. Мој приједлог да би нам добродошло 15 до 20 паметних глава из Европе, протумачен је као позив на инострану интервенцију. Али, јасно је било да ми сами можемо само још више да запетљамо ствари и идемо даље у сукоб...“ Јерковић: Аустрија помаже Хрватској
Беч. — „Аустрија подржава Хрватску не само политички, него и материјално“ — изјавио је заменик српског министра за информације Небојша Јерковић у интервјуу бечком листу „Ди
пресе“.
По Јерковићевом мишљењу, оружје које се илегално лиферује Хрватској транспортује се преко аустријске територије. Он је, такође, навео податак да је од хрватских оружаних снага заплењена извесна количина материјала који потиче из НА-
то.
„Ако не дође до трајног и стабилног прекида ватре, зато ће бити крива само хрватска страна“ — изјавио је српски вице-
-министар за информације.
(Танјуг)
јединство које граде погледом на 1992.“
Ипак да ли је Европа могла виmre? He — категоричан је Изетбеговић — али мисли да смо ми „имали илузија да је она једна моћнија асоцијација. Имали смо илузије о врло великој снази Европе, моралној и политичкој, али она није су"персила у рангу једне Америке...“
Значи ли то да би Америка могла више2 „Мислим да би могла“ одговара Изетбеговић. „Безрезервно аннгажовање Америке сигурно би било много ефикасније, мада није извјесно да би и она ријешила проблем. Видимо, управо сада, каквих тешкоћа Америка има на Средњем истоку, да тамо организује, мировну конференцију“.
То, наравно, не значи да Изетбеговић потцењује напоре и допринос Европе. „Нема експеримената у историји и ми сада можемо само да нагађамо шта би било да је било, али моја је процјена да би ствари биле знатно горе него што су, да није ипак дошло до те интерна-
ционализације југословенског пи- .
тања и мијешања Европе. Оно што сада улива наду јесте управо чињеница да сви релевантни свјетски фактори — Европа, Сједињене Државе и Совјетски Савез — заједнички трагају за рјешењем“. Трагајући за евентуалном „грешком“ Европе питамо није ли она, можда, у томе што је предуго веровала да ми сами можемо и морамо да дођемо до решења на-
А што смо стигли дотле докле смо стигли, Изетбеговић не приписује само политичарима („који несумњиво сносе највећу. одговорност, не само политичку и моралну, већ и међународно кривичну, због злочина против мира и човјечности“), већ и „демонском утицају телевизије“. Без тог утицаја не може се, по Изетбеговићу, објаснити ово што се догодило. „Требало је масу људи убиједити да на другој страни републичке границе стоје нељуди, да су сви Хрвати усташе а сви Срби четници. То убјеђивање и испирање мозга је трајало мјесецима, све док није омогућило овако безуман рат између Срба и Хрвата. Сатанизацијом непријатеља, ствара се основа за масовне злочине. А то је само телевизија могла уради“ ти.
Тиме ја, рецимо, објашњавам зашто у Босни и Херцеговини не ма сукоба: ми немамо државну телевизију која ће давати само једносмјерне информације. Наш гледалац, рецимо, гледа пет минута извјештаје Београдске телевизије и таман се запали и каже шта они тамо раде, а утом дође вијест из Хине или ХТВ која опет покаже другу страну медаље, и на концу он се охлади и измућка све то заједно. Али, тако смо избјегли да дође до оне критичне масе усијања јавног мњења, без чега није могуће да људи дигну руке једни на друтен |
M. K.