Borba, Oct 19, 1991, page 3

РОбАОАЛ DANA

DRUGI !UGO-SRMIT U HBRGU ___

Ipak se kr

Ovog puta nešto je ipak rešeno — do odlučeno da se Konferencija o Jugosl

(Od dopisnika „Borbe“)

Hag. — Sportski izveštači javili bi da je rezultat jučerašnjeg haškog susreta 5:1. Ćinici bi na to dodali: „Dakle, nerešeno“.

Nešto je, ipak, rešeno: dogovoren je jubilarni, deseti prekid vatre u Hrvatskoj i odlučeno je da se Konferencija o Jugoslaviji, čija je sudbina protekle nedelje bila pod velikim znakom pitanja, ipak nastavi.

Kao što smo i najavljivali, drugi južnoslovenski sabor u Hagu bio je sve samo ne „prijatan izlet“ za predsednike repubika, članove Predsedništva SFRJ i predstavnike savezne vlade pozvane u holandsku prestonicu, ne bi li se, konačno, izjasnili jesu li za mirno rešenje krize na osnovu dogovora ili za nastavak rata.

Vreme za izjašnjavanje

Posle četrdesetodnevnog tapkanja u mestu i fingiranja pregovora, stiglo se — po ubeđenju predsedavajućeg Saveta ministara EZ i domaćina jučerašnjeg sabora Hansa van den Bruka „do tačke kada se svi moraju izjasniti zašta su, inače će se nastaviti divlja i nekontrolisana dezintegracija zemlje“. | Domaćini su učinili sve da južnoslovenskim gostima olakšaju takvo opredeljivanje ili izjašnjavanje. Dan uoči Konferencije, u četvrtak, svi njeni učesnici dobili su detaljan evropski projekt mogućih okvira za rešavanje dva ključna problema koja su u osnovi jugoslovenske krize i hrvatsko-srpskog rata: problema prava i položaja Srba u Hrvatskoj i pitanja budućih odnosa suverenih prepubličkih država u novoj „labavoj asocijaciji“ kakvu bi između njih po evropskom uverenju (i ne samo evropskom) trebalo stvoriti. („Borba“ je taj projekt objavila u jučerašnjem broju).

Zatim su, juče pre podne, jugoslovenski učesnici sastanka dočekani novom deklaracijom o Jugoslaviji iza koje su — za razliku od prethodnih — pored EZ stali i SAD i SSSR. Tek toliko da pojedine jugoslovenske političa-

re oslobode iluzija (ispoljenih

proteklih dana, posebno nakon moskovskog sastanka), da bi mogli „igrati“, pa čak i „profitirati” na navodnim razlikama koje, u odnosu na jugoslovensku krizu, postoje između ova tri pola svetske političke, ekonomske i vojne moći.

Ali, prvo pravo iznenađenje i uzbuđenje jugoslovenske učesnike je dočekalo na samom početku sastanka. Zapravo, i pre po-

četka, jer im je rečeno da sastanak nema smisla i da ne može ni početi „dok se ubijanje nastavlja“. Domaćin Van den Bruk ih je, zato, pozvao da pre sastanka „svojima na terenu“ narede

- trenutni prekid vatre.

Tako se, posle dužeg vremena, ponovo okupilo Predsedništvo SFRJ u kompletnom osmočlanom sastavu i to na zahtev „stranog faktora“ (što, istina, nije prvi put), a u prostorijama holandskog ministarstva inostranih poslova. Pod nadzorom Van den Bruka, lorđa Karingtona i Sajrusa Vensa, a uz učešće Tuđmana i prisustvo Miloševića (razlika na kojoj je insistirao srpski predsednik trebalo je da još jednom podcrta i naglasi opšte poznatu činjenicu „da Srbija nije u ratu“). Dakle, u tako proširenom sastavu Predsedništvo je posle jednoipočasovnog većanja odlučilo da „snagama koje kontrolišu“ upute hitnu naredbu o obustavi vatre.

Blizu ultimatuma

Domaćini ne “skrivaju da su „bili veoma blizu ultimatuma“ u nastojanju da od Predsedništva i predsednika Tuđmana iznude takvu naredbu kao i da u svemu tome obezbede Miloševićevo „prisustvo“. Nije im promakla činjenica, kojoj pridaju veliki značaj, da je ovo prvi put od početka rata u Hrvatskoj da Predsedništvo u kompletnom sastaVu preuzima ingerencije i odgovornosti Vrhovne komande JNA. I, naravno, nisu propustili da naglase kako su, zbog pznatih iskustava od 10. oktobra, Ovog puta pribavili sve potrebne potpise, uključujući i onaj „prisutnog“ Miloševića. Zanimljivo je da se i Drnovšek, mada član Predsedništva, takođe potpisao u svvojstvu „prisutnog građanina”. Tek pošto je to obavljeno, a naredbe prenete na teren, moglo se pristupiti onome zbog čega su predsednici republika i ostali jugoslovenski gosti „po hitnom postupku“ sabrani u Hagu razmatranju evropskog projekta i izjašnjavanju o njemu. Taj sas-

tanak je, dakle, počeo kasnije, -

ali je zato ranije završen — nakon što su četvorica članova Predsedništva iz tzv. srpskog bloka demonstrativno napustila konferencijsku dvoranu. Incident se, naime, dogodio

· tokom izlaganja potpredsednika:

Branka Kostića koji je u ime Predsedništva detaljno „secirao“ evropski projekt, posebno sa pravnog aspekta. Lordu Karingtonu, čini se, nije toliko smetalo što Kostić osporava evropski

Učesnici konferencije 8. — Na šestom plenarnom zasedanju Konferencije o Jugosla-

На viji, Evropsku zajednicu zastupa predsednik njenog Ministarski saveta, šef holandske diplomatije Van den Bruk, dok Konferenciji

pred:"dava lord Karingt 00:

rdinator Konferencije Henri Vejnands, zatim redsednici Nuno Agire de Karcer i Karl Barkman, kao i тела

komisije, pre

dsednik Ustavnog suda Francuske Rober Badinter.

Kako je službeno objavljeno, u ime jugoslovenske federacije Kon-

ferenciji prisustvuju svi članovi Predse

a, premijer Ante Mar-

kovići savezni sekretar za inostrane poslove Budimir Lončar. U ime republika učestvuju: Alija Izetbegović i Haris Silajdžić

(BiH), Momir Bulatović i Nikola Tuđman i Zvonimir Šeparović (Hrvatska), Kiro Gligorov i Denko -

Samardžić (Crna Gora), Franjo

Maleski (Makedonija), Milan Kučan i Soni OP (Slovenija),

(Tanjug)

eće govoren je jubilarni, deseti prekid vatre u Hrvatskoj i aviji, uprkos svim iskušenjima, ipak nastavi

SUBOTA-NEDELJA, 19-20. OKTOBAR 1991. GODINE 3

inFtkllationB in Croatia

žagreb,

The Hague, 18 Octobar 1951

d

| и Ој Ој

The collective Presidđency of the SFRY and Presiđent Tudjman, Аг Еће ргевепсе of Presiđent Milosevic, ogreeđ to give the following instructionE to their respective forces immeOjately:

- Immeđiamte and unconđitional coeaBše-fire

зе Immtđinte«- dobloshing of a}) JNA- barrAoMe- ana

= Evacuation of these JNA barrackm anđ installations which were blocked aB moon aB possible đirecteđ towards

evacuation Out of Croatia accorđing to a time Bcheđule to be đeviseđ in the tripartite Cpase-fire working group in

с ee ЛА Е о! ~ 76 (таму пртељљић

Faksimil sporazuma o prekidu vatre

Sporazum o prekidu vatre

Hag. — Predsedništvo SFRJ

i predsednik Hrvatske Franjo

Tuđman u prisustvu predsednika Srbije Slobodana Miloševića saglasili su se s predsednikom Ministarskog saveta EZ Hansom van den Brukom, predsednikom Konferencije o Jugoslaviji lordom Karingtonom i specijalnim izaslanikom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Sajrusom 'Vensom sa novim sporazumom o prekidu vatre.

Na zajedničkom sastanku, održanom danas u okviru Konferencije o Jugoslaviji, prema obaveštenim izvorima, jugoslovenski učesnici su se dogovorili da iz Haga upute sledeća uputstva snagama koje kontrolišu:

— hitno i bezuslovno obustavljanje vatre,

— hitno deblokiranje svih kasarni i vojnih objekata u

Hrvatskoj,

— evakuacija blokiranih kas u vremenskom razdoblju koje grupa u Zagrebu.

mogućem roku iz Hrvatske, će utvrditi tripartitna radna

arni i objekata u najkraćem

„papir“, koliko mu je smetalo što to čini u ime Predsedništva, pa ga je u jednom momentu prekinuo i zamolio da govori u sopstveno ime. Kada mu je, još, rekao: „Vi znate šta mi mislimo o telu koje vi zovete Predsedništvo”, Kostić je, praćen preostalom trojicom svojih sledbenika, demonstrativno napustio sastanak. Ubrzo nakon toga lord Karington je okončao sednicu.

Pre toga dogodilo se ono što smo u uvodu opisali sportskim rezultatom 5:1. Naime, predstavnici pet republika su, uz manje ili veće rezerve, prihvatili evropski okvir rešavanja jugoslovenske krize kao solidnu osnovu za građenje novih odnosa u Jugoslaviji. Jedni su ga prihvatali kao minimum smatrajući da se u radu na tom papiru može ići i dalje u jačanju i institucionalizaciji veza između republika. Drugi su, opet, to isto pt hvatali kao maksimum na koji su oni spremni da pristanu,

Posmatračima nije promakla značajna činjenica da je pored Bosne i Hercegovine i Makedonije, te Hrvatske i Slovenije, ovaj minimalni zajednički ime-

nitelj za dalje razgovore prihvaćen i od Momira Bulatovića, predsednika Crne Gore. Neki su, čak, činjenicu da su „dva oka” juče gledala na različite strane ocenili kao najznačajniju političku novost drugog jugo-samita u Hagu.

Jedini, dakle, koji je evropski papir ocenio neprihvatljivim bio je predsednik Srbije Slobodan Milošević. Ali, dodao je „u ovom obliku“, dopuštajući mogućnost da bi se „mnoge protivrečnosti i slabosti” koje je uočio u pomenutom papiru „mogle otkloniti u daljem radu Konferencije“. Kao i Kostić, i Milošević je evropskom predlogu stavio više primedbi pravne prirode, ostavljajući uprkos tome utisak otvorenosti, spremnosti za dalji razgovor, pa i fleksibilnosti.

Jedini koji se na jučerašnjem sastanku bavio „efemernim i prozaičnim” ekonomskim pitanjima bio je, kao i uvek u sličnim prilikama, premijer Ante Marković koji je govorio o nedostacima ekonomskog dela evropskog projekta.

Mirko KLARIN

Nova sednica 25. oktobra

Hag. — Konferencija o Jugoslaviji nastavlja rad i nova plenarna sednica na najvišem niVou verovatno će se održati u petak 25. oktobra u Hagu. To je, na konferenciji za štampu saopštio predsednik „konferencije lord Karington najavljujući nastavak rada i stručnih komisija koje će se sastati sledeće srede. -

Lord Karington je rekao posle jučerašnjeg samita, koji je upraуо završen, da je zadatak stručnih komisija da prevaziđu razlike među jugoslovenskim učesnicima koje su ispoljene i juče. Pri tome je naglasio da je okvirne principe za globalno rešenje jugoslovenske krize koje su pripremili on i predsednik Ministarskog saveta EZ Hans Van den Bruk prihvatilo republika dok je jedino Srbija bila protiv.

Hans Van den Bruk je na istoj konferenciji za štampu odao priznanje Predsedništvu SFRJ jer je u svojstvu Vrhovne komande prihvatilo obaveze iz juče postignute saglasnosti o hitnom i bezuslovnom prekidu vat-

re. (Tanjug)

IZJAVA DR BRANKA KOSTIĆA FRANS PRE-

SU Mirovne krajine

Hag. — Potpredsednik Predsedništva. Jugoslavije Branko Kostić predložio je u Hagu slanje snaga za održavanje mira na hrvatskim teritorijama na kojima žive Srbi, izveštava Frans pres.

Agencija dodaje da Kostić, međutim, nije mogao da izloži svoj predlog na plenarnoj sednici, pošto ga je predsednik konferencije o Jugoslaviji, Lord Karington prekinuo kratko vreme nakon početka izlaganja.

Na pitanje AFP o rezultatima zasedanja vezanim za predloge predsedavaućeg konferencije u oblasti prava manjina, Branko Kostić je izjavio: „Učinili smo važan korak, ali moramo uskoro da učinimo nov korak kako bismo došli do potpune zaštite Srba u Hrvatskoj“.

„To znači” dođao je Kostić, „ne samo pismene garantije Evropske zajednice ili Ujedinjenih nacija, nego isto tako, po meni, prisustvo snaga za održavanje mira, možda Ujedinjenih nacija, u jednom dovoljno dugom periodu u kriznim zonama“.

'Totalna demilitarizacija tih regiona i prisustvo mirovnih snaga omogućili bi da se razmotri, kao „privremeno rešenje“, održavanje oblasti u Hrvatskoj koje su se proglasile autonomnim srpskim oblastima, kaže potpredsednik jugoslovenskog Predsedništva.

Kostić je rekao da on lično smatra da te oblasti neće imati „trajan mir“ ako ostanu. u sastavu Hrvatske. On predlaže da im se dodeli „specijalan status, izvan Hrvatske i Srbije“ i da „budu stavljene pod zaštitu Ujedinjenih nacija ili neke druge međunarodne organizacije“.

ПИ Цане о пили