Borba, Oct 25, 1991, page 28

троуаска banka dad

BANKA ZA NOVO VREME Beograd, Trg Marksa i Engelsa br. 5/I Tel. 330-422; 332-953; 334-496

DEMANTI INSTITUTA „RUĐER BOŠKOVIĆ“ IZ

ZAGREBA.

„Patka“ o atomskoj bombi

Pozvani posmatrači iz Međunarodne agencije UN da se na licu mjesta uvjere da se u institutu ne planira ni jedan projekt u svrhu proizvodnje atomskog oružja

Zagreb. — U nepunih deset mjeseci zagrebački institut za fundamentalna istraživanja „Ruđer Bošković“, u dva je navrata dovođen u vezu sa zloslutnim izotopima uranijuma čije je opasne moći čovječanstvo postalo svjesno nakon pojave Zastrašujuće „sive gljive“ nad Hirošimom. Prvi put, početkom godine „R. Bošković“ spominjan je u vezi s navodno ozračenim kalašnjikovima. „Ruđerovci“ su se na spomenute tvrdnje najprije smijali, no svjesni da dugo ponavljana laž na kraju postiže učinak kao i najveća istina, ipak su vrlo pomno provjerili sve navode, istra-

njihovoj moći i javnost upoznali da je riječ o običnoj novinarskoj patki. . -

Nedavno se, međutim, ime

ovog instituta ponovo počelo.

vrtiti u srbijanskoj javnosti u najgorem mogućem kontekstu. Мајрпје „Narodna armija“ a potom i neka druga glasila, optužili su „Ruđer Bošković“ da za potrebe Hrvatske ubrzano radi na proizvodnji — atomske bombe. U saopćenju za javnost ističe se da nikakvi tehnološki projekti ili istraživanja, što se provode na „Ruđeru Boškoviću“ iz područja nuklearnih znanosti, niti su ikad bili, niti sada jesu usmjereni u vojne svrhe, pa tako ni prema proizvodnji famoznog

U Institutu nisu stvar prepustili samo slobodnoj volji javnosti da vjeruje ili ne vjeruje u njihov kategoričan demant. Odaslano je pismo direktoru Međunarodne agencije UN za atomsku energiju, sa sjedištem u Beču, u kojem se od gospodina H. Bliksa traži da hitno u Zagreb uputi ekipu stručnjaka kako bi se na licu mjesta mogli uvjeriti da se u „R. Boškoviću” nesprovodi niti planira ni jedan projekat u svrhu proizvodnje nuklearnog oružja. Upućen je poziv evropskim promatračima, koji nadgledaju primirje u Hrvatskoj, da posjete Institut i također se uvjere u pravo stanje stvari.

Kako Vlada kaže

Elektroprivreda Srbije ne pristaje na sindikalni zahtev da se cena struje vrati na nivo pre 5. septembra

Beograd. — Е!екгорпугеда Srbije je spremna da u dogovoru sa Vladom Srbije i sindikalnom organizacijom materijalno najugroženijim potrošačima odobri popust u ceni električne energije za period od 1. oktobra ove do 31. marta iduće godine. Na jučerašnjoj sednici Privremenog radničkog saveta EPS delegati se, međutim, o ovim beneficijama nisu izjašnjavali, jer još uvek stoji i predlog sindikata da se cena struje spusti na nivo od pre 5. septembra. Konačna odluka zato je odložena za danas, pošto se još jednom održe konsultacije Vlade, sindikalaca i predstavnika EPS, s tim što će članovi PRS glasati pismeno na takozvanoj „pismenoj sednici“.

Uz retoričko pitanje „ima li uopšte smisla razgovarati o interesima EPS ako se drugačije dogovori sa Vladom?“ i poluglasne konstatacije delegata da će biti onako kako „Vlada kaže“ Dragana Janjušević je rekla da bi vraćanje na avgustovski nivo cena Elektroprivredu dovelo do

POBOLJŠANO SNABDEVANJE NAFTOM U VOJVODINI Prioritet jesenji radovi

Novi Sad. — U Vojvodini je

“znatno poboljšano snabdevanje

naftnim derivatima, izjavio je juče rukovodilac maloprodaje u novosadskom „Naftagas-prometu“ Vitko Galić.

Galić kaže da je iz uvoza počeo da stiže „super“ i dizel, pa će i u maloprodaju biti „pušteno“ oko 500 tona „supera“ i stotinak tona dizela. Po njegovim rečima, dizel se usmerava u seoska područja kako bi poljoprivrednicima bilo omogućeno da efikasnije obave jesenje radove.

„Super“ i dizel stizaće redovno i dvadesetak narednih dana, tvrdi Galić.

„Papreno“ kidanje sistema

Zbog kidanja jedinstvenog elektroenergetskog sistema Jugoslavije i onemogućenosti da prodaje struju Sloveniji i Hrvatskoj, kao i da je izvozi u zapadnoevropske zemlje, EPS je ma gubitku 2,5 milijardi dinara.

Od neplatiša EPS potražuje 6,4 milijarde dinara u Srbiji, 557 miliona dinara im дирије Hrvatska, pa su morali da uzmu 1,5 milijardu kratkoročnih kredita. Ali, opet državi duguju 1,8 milijardi dinara.

kolapsa jer, se naplatom distribuirane električne energije ne bi pokrilo ni 60 odsto cene struje. Svim uvođenjem povlastica pri plaćanju za određene kategorije domaćinstava EP se odriče 2,8 milijardi dinara i na taj način čini popust za 50 odsto potrošača. Protiv su, međutim, linearnog smanjenja cena struje, jer tako bi popust ostvarili i oni koji nisu socijalno ugroženi. Sam sindikat EPS upozorava da će odricanje dela dobiti od cene struje ekonomski uticati na položaj radnika EPS, među kojima zaposleni u Elektroprivredi Kosova nisu primili ni julsku platu.

— Preko leđa EPS se pokriva najveći deo takozvanih krupnih potrošača, od kojih neki četiri a neki ni svih deset meseci nisu platili struju, i sanira se Elektroprivreda Kosova, gde su radnici na starim mašinama često u smrtnoj opasnosti. Primili smo sve radnike sa jamskom eksploatacijom uglja, koji su inače gubitaši, tako da smo automatski fondove, opštinsku i državnu kasu rasteretili brige o rudarima, kaže Radenko Nikolić, direktor EPS, ističući da će sa Viadom nastaviti dijalog samo oko

popusta za najugroženije potro+

šače, a nikako i o vraćanju cena na letošnji nivo. J. PUTNIKOVIĆ

žili do u detalje sve što je bilo u nuklearnog oružja. S.V. · DANAS ODLUKA O POVLASTICAMA U CENI | ZAHTEV MINISTARSTRUJE ZA NAJUGROŽENIJE POTROŠAČE STVA ZA INFORMACIJE

| BiH

Tužiti JUTEL

Sarajevo. — Polazeći od toga da su prošli rokovi koje je u pismu javnosti poslovodstvo 'RTS odredilo JUTEL—u za izmirenje dosadašnjih dugovanja, Ministarstvo za informacije Bosne i Hercegovine cijeni da je neophodno da to poslovodstvo treba odmah kod nadležnog suda podići tužbu za namirenje dugovanja JUTEL—a u iznosu od 10 miliona dinara.

Ministarstvo za informacije ocjenjuje da se ne može sarađivati sa nesolventnim i nekorektnim poslovnim partnerom koji ne poštuje nikakve norme poslovnog ponašanja, te smatra da je poslovodstvo RTS dužno da, radi zaštite imovine, prekine sve poslovne i programske kontakte sa partnerom koji proizvodi gubitke u poslovanju RTS.

ООДЛЕ СТ

ЕВА

АКО STE BEZ PARA Па 55 ООМАН!

|AGENCIJSKI CENTAR BORBA Marketing - Propaganda - Oglasi

Tel: 011/341-151, 333-532, 345-361

„ADRIJA ERVEJZ“ I „KROACIJA ERLAJNZ“ USKORO BEZ DOZVOLA ZA RAD

Nebo bez kontrole

Beograd. — Slovenački i hrvatski avioprevoznici „Adrija

| ervejz“ i „Kroacija erlajnz“ mo-

gu uskoro da očekuju zabranu obavljanja vazdušne plovidbe u unutrašnjem i međunarodnom avio saobraćaju, izjavio je juče pomoćnik Saveznog sekretara za saobraćaj i veze dr Mirko IvКоу16. |

Takva odluka će, kaže Ivković, biti prosleđena i svim međunarodnim avio asocijacijama.

On napominje da su jednostranim proglašenjem samostalnosti Slovenije i Hrvatske susгрепдоуат Savezni zakoni o vazdušnoj plovidbi, pa se kon'trola bezbednosti saobraćaja te “dve kompanije ne može obavljaiti. Savezni inspektori nemaju nikakav uvid u kvalitet održavamja letelica, niti u isprave i knjiве vazduhoplova.

Stoga je dužnost saveznog sekretarijata za saobraćaj i veze da, na osnovu međunarodnih konvencija i domaćih propisa o

vazdušnoj plovidbi, pre svega radi zaštite putnika, što pre povuče dozvole za rad te dve kompanije. Tim pre, kaže Ivković, što je resorni sekretarijat SIV-a pokušavao da stupi u kontakt s predstavnicima ovih avio prevozilaca, ali osim obećanja ·da će doći u Beograd na razgovor, zvaničnih susreta nije bilo.

U Hrvatskoj, pored nacionalne avio kompanije „Kroacija erlajnz“, dozvole za rad biće oduzete i manjim avio prevoznicima, registrovanim za taksi službu ili za turističku delatnost.

Novim republičkim zakon-

skim propisima o vazdušnoj

plovidbi, u Sloveniji i Hrvatskoj uređeno je i označavanje državne pripadnosti letelica. Time je uklonjeno međunarodno priznato jugoslovensko obeležje, što je — naglašava Ivković — po međunarodnim „propisima O vazdušnoj plovidbi strogo zabranjeno. ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ

Vozovi kreću — polako

Beograd. — Za razliku od prekjuče, situacija između Sarajevo i Hrvatskog željezničkog poduzeća znatno je bolja: preko stanice Strizivojna-Vrpo-

· ђе гагтепјепо је 5ез! рап teret-

nih vozova, četiri kompozicije

| više nego dan ranije.

Istovremeno, na prevoZ u stanicama čekaju 3.283 teretna vagona, kao i 76 vagona-cisterni u

blizini grčke granice na ulaz u ovu susednu zemlju radi kasnijeg prevoza nafte i njenih derivata u Jugoslaviju.

Najveće probleme, ističu u Zajednici JŽ, i dalje predstavlja-

ju neuspostavljenje telefonske

veze između HŽP i ŽG ljubljana. P. M.

VREME

Promenljivo

RUZVELTOVA5 · 11000 BEOGRAD i

TEL: 011/322-043 E

RADNO VREME: od 9 — 1? h

KOD

Ujutru hladno i mestimično maglovito. U većem delu Srbije, u istočnoj Bosni i severnoj Crnoj Gori biće umereno do pretežno oblačno a moguća je i slaba kiša kao i sneg u planinama.

Minimalna temperatura od minus 2 do plus 4, po kotlinama Slovenije, Hrvatske i Bosne oko minus 5, na Jadranu i do 10, a najviša od 8 do 12, na Jadranu od 15 do 18 stepeni.

URLUTE

KURSNA LISTA BROJ 207 FORMIRANA 24. 10. 1991. GODINE

кавкс ванка бр

OZNAKA SREDNJI PRODAJNI „KUP.ZA KUP,ZA

NAZIV ZEMLJE VALUTE ZA ZADEVIZE ZA DEVIZE ZA DEVIZE ČEKI „FFEIM. EFEK.IČEK. „IFFEKTIVU KRED.PIS. POST,UP.

AUSTRALIJA AUD 1 17,3366 17,3888 17,4410 16,6431 _ 16,5564 AUSTRIJA ATS 100 184,443 184,7987 185,3531 180,5594 179,6381 BELGIJA BEF . 100 62,9843 63,1738 63,3633 61,5671 61i,2522 KANADA CAD 1 19,6092 19,6682 19,7272 18,8248 18,7267 DANSKA DKK 100 334,7084 _ 335,7155 336,7226 327,1774 325,5039 FINSKA FIM 100 536,3292 537,9430 539,5568 524,26i7 521,5801 FRANCUSKA FRF 100 380,0822 381,2259 382,3696 371,5303 369,6299 NEMAČKA SR DEM 100 _ 1296,1000 _ 1300,0000 1303,9000 _ 1270,1780 1263,6975 СЕСКА GRD 100 – 11,6705 11,7055 11,3700 11,1119 HOLANDIJA NLG 100 1150,5926 1154,0548 1157,5170 1124,7042 1118,9513 SVEDSKA SEK 100 355,9409 357,0119 358,0829 347,9322 346,1525 ŠVAJCARSKA „CHF 100 1483,9232 „1488,3884 1492,8536 1454,2447 1446,8251 V. BRITANIJA GBP 1 37,7441 37,8577 37,9713 36,8948 _ 36,7061 SAD USD 1 22,1075 22,1740 22,2405 21,6100 | 21,4995 EVR. OBR. JED XBA 1 26,5399 26,6198 26,6997 26,0091 – ŠPANIJA ESB 100 20,6034 20,6654 20,7274 19,7792 19,6762

Kurs dinara га obračimski dolar iznosi 22,1740 Prosečna Кама мору 23. 10. 91. godišnja: 105.00 i mesečna: 6.29