Borba, Dec 21, 1991, page 33

POR ay du Иви ПИ

III JUGOSLAVINMM | SUBOTA NEDEIJA,2122 DECEMBAR 19%. GODINE 13

NOVI DETALJI OKO PREKJUČERAŠNJE EKSPLOZIJE TROMBLONSKE MINE U KRAGUJEVCU

ја pošiljka s ratišta

Za život teško povređenih Jasmine Tomić i Biljane Bošnjaković lekari se još uvek bore e Tromblonska mina, sa još nekim „trofejnim“ eksponatima s ratišta u Hrvatskoj, pokojnom profesoru Dušanu Jovanoviću stigla, od zasad, nepoznatog pošiljaoca

Kragujevac, — Prekjučerašnja eksplozija tromblonsko-kumulativne mine u II/1 odeljenju Mašinsko-tehničke škole „Zastava“, od koje je poginuo profesor istorije Dušan Jovanov:c, a dvanaestoro učenika povređeno, od kojih dve devojčice (lekari se i dalje bore za njihove živote) i dalje je.tema dana u kragujevačkoj javnosti.

Teško povređene devojčice su Jasmina Tomić i Biljana Bošnjaković (obe izgubile vid i telesne povrede opasne po život). Teže tclesne povrede zadobila je i učenica Kristina Krstić, koja je prekjuče, međutim, došla svesti i po rečima lekara u kragujevačkom Kliničko-bolničkom centru za sada se uspešno oporavlja. Ostali povređeni učenici: Bojan Marinković, Olivera Mrdaković, Jasmina Sremčević, Nenad Milošević, Zoran Petkovski, Ana Popović, Jelica Radovanović, Ana Pešić i Miloš Radulović, „prošli“ su sa lakšim telesnim oštećenjima i mnogi od njih su već pušteni na kućno lečenje.

Od lakše povređenog Bojana Marinkovića čuli smo da je profesor Jovanović došao na čas, u kabinet istorije, i počeo da priča kako je od ljudi sa ratišta u Hrvatskoj dobio eksponate.

Opomena svima

Ovo je zaista tragičan događaj koji se desio nepažnjom nastavnika. Teško je shvatiti da se to moglo desiti u školi, koja je u obavezi da obezbedi punu zaštitu svojih učenika. Škole su do sada preduzimale sve mere obezbeđenja i samozaštite koje se moraju primenjivati u ovim uslovima. Ovaj događaj je OZbiljna opomena onima koji su u školi, ali i onima koji šalju svoju decu u školu da se pridržavaju mera samozaštite, jer su nam Životi dece u pitanju — rekao je za „Borbu“ dr Stanoje Ivanović, pomoćnik ministra prosvete Srbije. O.N.

— Iz kartonske kutije prvo je izvadio ručni bacač za jednokratnu upotrebu — „zolju“, mi smo mu prišli uzeli je i počeli da nišanimo. Profesor nam je govorio da se, eto, Hrvati služe i takvim oružjem, koje se, navodno, proizvodi u Singapuru. Zatim je izvadio jedan plavi šlem, za koji je, takođe rekao, da se izrađuje u Singapuru. Stavio je šlem na glavu, potom ga dao nama pri-

Ministar prosvete

Povređene učenike II/1 odeljenja Mašinsko—tehničke škole „Zastava“ prekjuče je posetio i ministar prosvete Srbije, Danilo 7. Marković. U razgovoru sa oZleđenim učenicima i lekarima

3 • posetio povređene kragujevačkog Kliničko—bolničkog centra, koji su angažovani na njihovom lečenju, dr Marković je obećao svaku vrstu stručne i materijalne pomoći.

seća se Marinković. Inačc smo znali da voli oružje, te smo mu ga i sami donosili, tako da Jc jedna zastakljena vitrina bila puna pušaka, pištolja, bombi... I dok smo se mi „zabavljali“ sa „zoljom“ i šlemom, profesor Jovanović je iz kutijc izvadio minu i dao je grupi učcnika. Jcdan od njih je odvrnuo upaljač, a profcsor nam jc za to vromc pokazivao špriccve i mcdikamcnte, koje, navodno „mupovci“ ı „zengc“ koriste kao stimulativna borbocna sredstva. Onda jc izvadio gas-maskc, koje smo mi stavljali na lica. Istovrcmcno, od učcnika je uzeo minu i pokušao da navrne upaljač. Međutim, izglcda da nijc mogao, ili nije: znao. Udario je upaljačem u sto, sa namerom da ga „zakuca“... Tada jc eksplodiralo, nisam znao da li sam živ ili mrtav, oko monc jauci, rusvaj...ispričao nam jc juče Bojan Marinković. | Kolege pokojnog profesora Dušana Jovanovića o njemu pričaju sa puno simpatija. Bio je, vele, neumorni aktivista, obnavljao je spomenike iz srpske istorije, bio predsednik Odbora za podizanje spomen-obeležja vojvodi Radomiru Putniku, neretko je u školi organizovao izložbe istorijskih eksponata. U pro-

storiji u kojoj je eksplodirala mi--

na formirao je muzej škole, sa eksponatima od пјепор озтуаnja, 1854. godine, do današnjih dana.

— Kao takvog, učenici su ga psoebno voleli i to, naročito, ovi iz II/1 odeljcnja. Bile su to obostrane simpatije, pošto je ovaj razred bio jedan od najboljih u

školi. Kao da je ta ljubav biia kobna, priča nam Slavko Perović, dircktor MTŠ „Zastava“. Veгијето, да је (ај Кој; ти je to dao rekao da sc radi o trofejnom, odnosno vcć upotrobljenom, bezopasnom oružju. Ispalo je, međutim, da nijc tako bi-

lo... U momentu eksplozije, koju je on, koji sekund pre, ipak, osetio okrenuo se prema tabli, legao preko mine tako da ga je eksplozija gotovo raznela. Oni geleri koji su „izleteli“ ispod njega povredili su učenike, a najteže one koji su mu bili najbliži...

Otkriven pošiljaoc

— Prema poslednjim informacijama, pokojnom profesoru Dušanu Jovanoviću, koji je prekjuče poginuo od eksplozivne mine u Mašinsko — tehniškoj školi „Zastava“, eksplozivnu „napravu sa ratišta u Hrvatskoj doneo je njegov kolega, profesor matematike Rade Simović, pripadnik ratne jedinice 5540. Znajući za Jovanovićevu ljubav prema oružju, pošto su radili u istoj školi, Simović je sa fronta, 17. decembra ove godine, doneo i kolegi poklonio čitav paket u kojem su, između ostalog, bili jedna sekira, ručni bacač za jednokratnu upotrebu — „zolja“, zatim pribor prve pomoći i kobna tromblon-

sko—kumulativna mina.

Nezvanično se saznaje da je Simović ovaj paket doneo sa ratišta

uz blagoslov vlasti Vukovara.

ALEKSINAC

„Kašikara“ ubačena

kroz prozor

Aleksinac — Stradanje nedužnih civila od raznoraznih ubojitih sredstava, koja potiču sa ratišta u Hrvatskoj, i daljc sc nastavlja. Tako jc prckjuče oko 19 сазоуа од гиспе ботђе „Каšikara“, koju jc kroz prozor u jednu od soba u kući Toplicc Stankovića, u ulici Solunskoj bb, u Prćilovcu kod Alcksinca ubacio za sada nepoznati počinilac, poginuo dvanacstogodišnji Goran Stanković, a od 11 lica koji su se nalazili u istoj prostoriji,

troje je teže a osam lakše povre-

~ đeno.

Kako smo saznali prostorija u kojoj je bila dvanaestočlana romska porodica površine je oko 15 kvadratnih metara i pravo je čudo da posledice eksplozije nisu bile mnogo teže.

Ubrzo posle eksplozije obavešteno je Odeljenje javne bezbednosti u Aleksnicu i, kako smo saznali, na tragu su počiniocu ovog gnusnog dela.

D.S.

SUBOTICA — SAN MARINO NA SEVERU BAČKE

(3)

Opijenost medenim trenutkom·

Slatkiši i piće protiv blokada 8 „Ljubav“ sa Austrijancima bez politike 0 Kredit na „lepe oči“ e Zeleni dolari

za zelene jabuke

U onom prošlom, „normalnom“ ratu, razne naše vojske su, sem ratovanja, najviše volele domaću rakiju i američku čokola-

· du. Možda je ovo suviše bajat

argument da i u ratnim-prilikama proizvođači slatkiša i pića dobro prolaze, međutim, solidno poslovanje dva subotička kolektiva — „Pionira“ i „Subotičanke“ to ubedljivo potvrđuje. I pored ratnih, unutrašnjih i spoljašnjih ekonomskih blokada, ova dva preduzeća održavaju ViIsoku tenziju poslovanja. „Pionir“ je za 74 godine postojanja stekao sem domaće i svetsku reputaciju, pa ne iznenađuje što su, i pored stegnutog spoljnjeg obruča, od jedne međunarodne finansijske korporacije iz Vašingtona dobili ovih dana i treću ugovorenu tranšu kredita. Ovo preduzeće je u procesu vlasničkog prestruktuiranja otišlo daleko, tako da udeo u pretežno akcionarskom kapitalu ima i jedan partner iz Austrije. Ne bi „Pionir“ bio tako interesantan strancima da prethodno nisu stručnjaci multinacionalne firme „Kupers“ napravili procenu preduzeća unazad tri

godine, mnogo strože i stručnije

nego što bi to uradila SDK.

Plaćen ratni danak

„Ne želim da odvajam ckonomsku blokadu od političke krize i rata“, kaže Lazar Miklošević, direktor „Pionira“. „Mi smo svoj ratni danak platili, jer smo u Hrvatskoj izgubili oko pet miliona, a u Sloveniji. oko 1,6 miliona nemačkih maraka, što kroz nenaplaćena potraživanja, što kroz prodavnice, vozila, robu... Ali idemo dalje, naša proizvodnja je za 11 meseci ovce godine veća za 20 odsto, a prosečna plata je oko 14 hiljada dinara. Ekonomska blokada nas Jeste poremetila, jer je zaustavila realizaciju nekoliko međunarodnih ugovora, ali mislim da to neće dugo trajati, jer „Pionir“ uživa veliko poverenje kod stranih partnera. Tako se desilo da smo nedavno dobili neke želatine "na lepe oči”, naravno i sa rokom kad bi to trebalo da platimo. Očekujemo ovih dana i dogovor sa jednim austrijskim partnerom čiji je promet kakaom četiri puta veći od potreba konditorske industrije Jugoslavije.“

Direktor Miklošević izbegava

da pominje imena stranih partnera, ne zbog toga što je reč o poslovnoj tajni, već zbog loših strasti domaćih privrednika, ali i političara, koji su ne retko zlobni i sujetni. Svestan je da ovaj haos i gubici mnogima. odgovaraju, a da su loši direktori preko noći postali „badže“. U Poslovodnom odboru „Pionira“ sede stručnjaci, a predsednik je — stranac. Jasno, takvo stanje ne konvenira shvatanjima etabliranih firmi u Srbiji, pogotovo štrči u okruženju novog zatvaranja privrede Srbije. U Subotici je malo kome jasno kako je zamišljeno da se poslovanje suzi na ovaj prostor koji se sad naziva Jugoslavijom, kad je najveći broj delova Srbije potpuno bez para. A posledica ovakve „strategije“ podrazumeva samo pumpanje cena i inflaciju.

„Alkoholna“ granica

Treba prošetati subotičkim buvljakom ili obići mnoge dućane na putu prema severnoj granici pa videti kako su traženi proizvodi „Subotičanke“”. Piće se „diluje“ ne na flaše, već na „kartone“. u „Subotičanki“ žale što

je tako, jer litra „kajsijcvače“ ili „jabukovače“ curi po 200 forinti, umesto da se po mađarskim prodavnicama prodaje po 700. A još se privatnim kanalima zasiti postojeće tržište. Ovde su skoro očajni što se u našoj zemlji degradira jabuka i proizvodi od Ovog voća, jer se napolju za industrijsku cenu kilograma može dobiti bolja ccna nego kod nas. „Počeli smo da podižemo po selima manje otkupne punktove, gde bi se sirovine delimično i prerađivale, priča direktor proizvodnje Josip Mamuzić. „Na ovaj način ćemo još više učvrstiti poverenje privatnih uzgajivača i proširiti asortiman. naših proizvoda. Mi smo polovinu naše proizvodnje plasirali preko privatnog sektora, a količinski isto toliko i nabavili sirovina od njih. Sad razvijamo program zdrave hrane i prerade jabukc, jer se sa jabukom kapital može najbrže obrnuti, po principu zeleni dolari za zelenu jabuku.“ „Subotičanka trenutno ima najjači poslovodni tim u odnosu na privredu grada“, kaže Mirko Rajčić, finansiiski dircktor. „I pored ovakvih prilika mi solidno sarađujemo sa jednom aus-

ŽELATIN STIGAO NA LEPE OČI: Lazar Miklošević (Snimio: M. Koković)

trijskom firmom, a napravili smo i u Mađarskoj jednu zajedničku firmu. Najveće muke imamo sa različitim propisima u vezi sa vlasničkom transformacijom, jer smo se registrovali po saveznim propisima, a sad moramo da se prešaltujemo na republičke koje regulišu ovaj pro(o Reklo bi se da su muke ova dva subotička preduzeća ipak — slatka, s dozom prijatne opijenosti saznajem da čokolada 1 dobra kapljica cure do kupaca bez obzira na političko kanalisanje privrednih tokova. „Pionir“ je upravo krenuo sa marketinškom akcijom koja se zove, zvuči malo ı cinično — „medeni trenutak“. -

Milan BEČEJIĆ

(Ponedeljak: Šta Subotici

daje šarm?)