Borba, Feb 28, 1992, page 13

ЛОВ.

карс! ц у мутном»

и маг

Мада још није регистрован као легална банка, „Југоскандик“ ради поштено и даје енормне девизне камате Ф „Мутна“ прошлост „Евро банке“ и кршење Девизног закона

Велика прашина која се последњих дана подигла око Јездимира Васиљевића, власника „Југоскандик“ банке и његовог наводног бега у иностранство „са све парама“, бар мало се слегла. Дотични господин се главом и брадом појавио у многим медијима и тврдио да му не пада на памет никуда да иде (сем викендом да посети децу која су негде у иностранству). Г. Васиљевић је поднео, поново, и захтев Народној банци Југославије да његова банка добије легалну дозволу за рад и буде регистрована као све друге банке у земљи. Када и то буде сређено, онда ће бар

«штедише бити сигурне, јер ће за њихову ди-

нарску уштеђевину гарант бити централна банка, а за девизну федерација. А то значи да би о његовом евентуалном будућем бекству, или финансијској пропасти требало да брину централна банка и органи државе, а не штедише.

За панику која је међу штедишама „Југоскандика“ настала последњих дана, по свој прилици није било никаквог реалног разлога, али зато има много разлога да се постави питање: да ли је господин Васиљевић финансијски геније или ловац у мутном. Аргумената и за једно и за друго могло би да се нађе доста. Јер, ко би него финансијски геније могао да даје камате (и динарске и девизне) више чак и од оног двометраша који се свакодневно по неколико пута појављује на свим ТВ програмима рекламирајући „Карић банку“2 За динарску штедњу месечна камата је чак 22 процента и исплаћује се одмах након истека 30 дана, а за 1.000 и више орочених марака месечна камата, и то девизна, износи 10 процената. И она се може подићи одмах након истека 30 дана. Толике камате не само што не може да да ни једна „друштвена“ банка у земљи, него толике камате не постоје ни у богатим западним банкама. Ако је поштен посао у питању, то заиста може само финансијски геније.

Друга страна медаље

Постоји, међутим, и друга страна медаље која код неповерљивих људи може да изазове сумњу. Пре свега, намеће се питање зашто „Југоскандик“ ни до данас није редовно

Винцент Гадомски

регистрован код Народне банке Југославије, а на пример, „Дафимент банка“ (истог мешовитог типа) — јесте2 Г. Васиљевић је још јуна прошле године поднео захтев Народној банци за регистрацију, али је тражена допунска документација која осам месеци није достављена. А у међувремену је било неких нелегалних спајања са „Евро банком“...

Када је јуна прошле године Јездимир Васиљевић поднео централној банци захтев за издавање дозволе за оснивање „Југоскандик банке дд“ Смедерево, надлежна комисија је закључила да је потребно да Народна банка Србије достави извештај о финансијском стању „Југоскандика дд“ Смедерево као главног оснивача истоимене банке и конкретан позитиван или негативан предлог. Како до 1. августа није достављен тражени материјал, ни Савет гувернера није разматрао захтев г. Васиљевића.

Крајем августа 1991. Народна банка Југославије је обавештена да је Мешовита банка „Евро банка“ дд Београд променила седиште и назив и да се сад појављује као Мешовита банка „Југоскандик — Евро банка“ дд Београд. Од: две уједињене фирме, само „Евро банка“ је имала дозволу НБЈ за оснивање била је убележена у судски регистар. Но, ни је-

дан од њених оснивача се не појављује и као оснивач нове фирме, већ само „Југоскандик“ дд Смедерево са улогом већим од 25 одсто.

Доста привредних прекршаја

Због неправилности у оснивању нове фирме, НБЈ је почетком септембра 1991. тражила од Народне банке Србије да утврди ко су деоничари нове банке и колико је средстава уплаћено у оснивачки фонд. Крајем септембра стигао је извештај да је регистрација Мешовите банке „Југоскандик-Евро банке“ дд супротна важећим законским прописима и мишљење Народне банке Србије да због тога треба поништити дозволу коју је Савет гувернера НБЈ дао за оснивање „Евро банке“ и поднети захтев Окружном привредном суду у Београду за брисање из судског регистра „Југоскандик — Евро банке“ дд.

Уз све ово, почетком септембра прошле године Савезни девизни инспекторат је доставио извештај централној банци о контроли девизног и спољнотрговинског пословања „југоскандика“ дд Смедерево у коме су утврђене многобројне неправилности и кршење више одредаба Закона о девизном пословању (чланови 58, 167, 172. и 175.).

Због нелегалне регистрације и мноштва почињених привредних прекршаја, Савет гувернера НБЈ је 28. јануара ове године поништио дозволу коју је дао „Евро банци“ дд 0 оснивању и с том одлуком упознао Окружни привредни суд у Београду са захтевом да се из судског регистра брише Мешовита банка „Југоскандик — Евро банка“ дд. НБЈ, међутим, ни до данас није добила решење поменутог суда.

Тако, мање-више, сада ствари стоје, бар што се закона и других прописа тиче, са „Југоскандиксм“. Добар знак је то што је Народна банка Србије сада дала позитивно мишљење за оснивање нове банке и што ће захтев г. Васиљевића разматрати Савет гувернера чим добије потуну документацију. Тада ће највероватније добити и дозволу за оснивање банке и „Југоскандик“ ће коначно постати легална фирма. А штедише ће одахнути. Јасна КЕСИЋ

„БЕОБАНКА“ КУБУРИ СА ГОТОВИМ НОВЦЕМ ЗА ИСПЛАТУ ШТЕЛДИШАМА

Проблем је једноставно у томе што нам каже Драгић Јовић

из штампарије новца стиже само трећина дневних потреба,

Штедише „Беобанке“ ових дана имају проблема да подигну готовину са својих текућих и жиро рачуна или са штедње, јер банка нема довољно пара за исплату. Овај проблем имале су скоро све банке пре месец дана, односно после замене новчаница, кад су велике количине новца повучене из оптицаја, па су банке остале без готовине.

Сада, међутим, проблема има највише у „Беобанци“ док остале, углавном мање банке, могу да сервисирају потребе грађана. Разлог, према речима Драгића Јовића, заменика директора „Беобанке“, лежи у томе што им „из штампарије не стижу довољне количине новna“. — Држава једноставно не може да стигне да наштампа довољно динара, а не постоји ни тачна евиденција колико људи имају динара код куће. Друго,:тражња за динарима је огромна, нико не држи готовину у банци, него одмах подиже и купује на пример девизе. А одговор на питање зашто

баш наша банка кубури са несташицом готовине за исплату штедишама, сасвим је јасан — ми имамо 130 експозитура у Београду и 10 у Србији, за нормално пословање потребно нам је око 500 милиона динара дневно, а од тога сада добијамо око 140 до 150 динара, па се зато и јављају проблеми у исплатама. Поред-тога, треба имати у виду да смо ми благај-

на за исплату личних доходака највећег броја предузећа, имамо око два милиона штедиша и 500 хиљада текућих рачуна. Лако је мањим банкама да набаве готовине колико им је потребно за дневно пословање, кад су суме далеко мање од оних које требају нама, каже Јовић.

„југобанка“ која је такође велика банка са доста послов-

„Беобанка“ је крај протекле године дочекала као изузетно динарски ликвидна, и испунила све захтеве привредних организација са којима послује. То је велики успех за банку, ако се има у виду да је протеклу годину започела неславно, делећи судбину банака у склопу „Београдске банке ДД“ кад су све „биле у истом кошу“. Међутим, од како је почела самостално да послује, ситуација се знатно поправила, али је у међувремену из ње отишао део депонената који су обезбеђивали значајан девизни прилив и

депозите.

Ово је речено на јучерашњој седници Управног одбора „Беобанке“, уз податке да је потенцијал банке скочио са 36 на 93 милијарде динара, и констатацију да би сигурно био већи, да банка није водила политику ниских активних каматних стопа, што се девизне ликвидности тиче то ће, према речима Драгића Јовића бити регулисано до краја јуна, мада је и садашње стање ипак за-

довољавајуће.

ница, за сада ипак нема проблема у исплати динара по било ком основу, а како нам је рекао Милан Дамјановић, директор службе за информисане, ако штедиша жели да са свог текућег или жиро рачуна одједном подигне и 100 хиљада динара, може без проблема то да учини.

„Славија банка“ која је пре око месец дана такође имала великих проблема са исплатом динара, кад је сваког дана преко СДК добијала новац „на кашичицу“, сада је нормализовала пословање. Према речима Дане Јовановић, заменице директора за послове са становништвом, уназад петнаестак дана паре редовно стижу, тако да ова банка уредно исплаћује потраживања грађанима по свим основима.

Што се осталих, углавном мањих банака тиче, као што смо рекли, ни раније није било неких већих проблема са исплатама динара, а нема их ни сада.

Б. СТЕПАНОВИЋ

ЛИМИТИРАНЕ ЦЕНЕ основних животНИХ НАМИРНИЦА СМАЊИЛЕ ИСПОРУКЕ 5

Прете несташице

После лимитирања цена основних животних намирница уља, брашна, шећера и млека, смањена је испорука ове робе трговинама с тим да, за сада, потрошачи кубуре само са краткотрајним несташипама. Трговци тврде, да након продаје ове робе из залиха, очекују хроничну несташицу, поједини већ од почетка наредног месеца. Према речима Ратка Луковића, директора набавке РК Београд, испоруке ових основних животних намирница су смањене, али не у очекиваној мери због, вероватно, инспекцијске контроле произвођача. — До првог марта тржишту ће бити испоручене последње количине уља из залиха. Нешто је боља ситуација са испорукама шећера али је највећи број потрошача принуђен на куповину знатно скупљег шећера у коцкама. Смањене испоруке млека пак, надокнађују се повећаним количинама скупљих кисело-млечних напитака, каже Живорад Томовић, руководилац комерцијалне службе ПКБ комерца.

У појединим трговинским кућама приметна је и несташица хемијских производа, детерџената и других средстава за прање, претежно набављених из увоза. С.]Ј. — 3. М.

СРПСКЕ ФИРМЕ ОСНОВАЛЕ ГРУПАЦИЈУ ЗА АУТОМАТИЗАЦИЈУ у корак с развијенима

Београд. — Знајући за постулат: „Иновирајте се, аутоматизујте или пропадните“, којег свет већ поштује Србија је решила да не чека четврту већ почне са коришћењем достигнућа треће технолошке револуције. Произвођачима и развојно истраживачким организацијама јасно је, наиме, да су производи технике аутоматизације најзначајнији део и језгро такозваних информационих технологија. Зато је на иницијативу Асоцијације за аутоматизацију „УНИМАТИК“ у организацији Одбора за металну и електроиндустрију Привредне коморе Србије јуче разматрано стање и могућности развоја индустрије компонената, опреме и система за аутоматизацију. Уз констатације да је ова производња од посебног интереса за укупни развој приврсде Србије, као и за стварање могућности за комплекснији наступ машиноградње и других производних делатности, кроз нуђење конкретних пројеката, опремљених домаћом производњом за мерење, уп: рављање и регулацију формирана је Групација произвођача компонената, опреме, урећаја и система за аутоматизацију Ова групација 16 предузећа ће се бавити конкретним пита њима усклађивања развоја, стварањем услова за реализлцију и заједничким наступом на тржишту.

J.I.

(San

______ O _______ ____ ___ ___ ________ a ——_— — — Ir JJ cc IA VI чи накрмоонрив на -првисноскии а

ras