Borba, Apr 06, 1992, page 20
ПОЧЕЛИ ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ У ИТАЛИЈИ
Нада и страх од промена
Неизвесност је овог пута можда највећа у последње четири деценије: хоће ли владајућа коалиција сачувати власт или ће на апенинској чизми бити изрезбарена нова политичка мапа
(Од извештача „Борбе“)
Рим. — Непредвидива италијанска сцена овога пута је можда пред највећом загонетком у последње четири деценије: хоће ли владајућа коалиција први пут изгубити примат, и може ли се на апенинској чизми изрезбарити једна нова политичка мапа.
Италијани су јуче ујутро кренули ка освајању политичких врхова и данас поподне даће се наслутити куда иду. Јер, 47,5 милиона бирача са 120 милиона листића у рукама, имају до последњег потеза оловке времена да одаберу оне којима највише верују. Круг је веома широк: између 8.860 кандидата за Представнички дом само 630 ће свечано ући у парламент „Монтећиторио“, а у сенату има само 315 слободних фотеља, а жељан их је 2.871 угледник.
Све је јуче ујутро почело мирно као да се бура над полуострвом не наслућује. А и како не би. Изборна места чува 560.000 послушних чиновника и 28.000 војника. За овај велики сајам политичког опредељења, Министарство финансија издвојило је 730 милијарди лира:
Чудне и неодређене сигнале __ емитовало је бирачко тело стра-
начких вођа, уносећи им нове немире. Ево зашто: до пре неки дан — девет одсто анкетираних бирача још није знало за кога ће гласати, четири одсто уопште неће изаћи на изборе, више него толико њих
оставиће беле неважеће листиће. То је готово једна цела полулопта бирачког глобуса. У овом чудном кретању појављује се још један непознати феномен: за више од 50 одсто бирача важнији је кандидат, његова личност, харизма, гаранција и поштовање, него партија и њени симболи. Овакве тенденције истраживачи су већ назвали „постидеолошким“.
Но, партијске структуре чиниле су последњих дана грчевите потезе, не би ли дирнуле бираче у заспала осећања: Демохришћани су, после правилима божје службе непримерене подршке ватиканско-католичког врха, позвали у помоћ и тројицу бивших угледних светских личности: Горбачова, Кисинџера и Ширака. Сва тројица су у ексклузивним интервјуима за први канал РАИ проценили да је Италија постигла ванредне резултате и водила стабилну политику. Нису директно рекли „захваљујући демохришћанима“, али то се подразумева.
Да би колико-толико ублажили удар, социјалисти који управљају другим каналом РАИ — пустили су последњи Краксијев изборни говор у родном Милану у трајању од седам минута! i
Ни други, дакако, не мирују, па ни они из минорних партија или покрета. Већ позната Илона Сталер, звана Ћићолина, још једном је на римским пјацама излагала полуувело тело, верујући да ће за Партију љубави освојити
ДОЧЕКАЛА ГА „АРМИЈА“ НОВИНАРА И ФОТОРЕПОРТЕРА: премијер Ђулио Андреоти стиже на бирачко место
гласове и поново бити парламентарац. Ништа мање галамом не заостаје AnecaHnpa Мусолини, 28-годишња унука великог Дучеа и сестричина незаборавне Софије Лорен, кандидат неофашиста у Напољу.
У том „женском кругу“ (укупно је близу 1.900 женских кандидата, а већину бирачког тела чине жене) занимљиво је додати да у политици желе да се провере и Луиза ла Малфа (сестра секретара републиканца Ђорђа ла Малфе), Кјара Инграо (ћерка познатог комунистичког лидера Пјетра Инграоа), Марија Моро, кћерка трагично настрадалог премијера Алда Мора, која је била сенатор демохришћана, а сада је кандидат социјалиста.
Велику улогу у предизборној кампањи одиграла је. и мафија. Пре три дана полиција је у Калабрија код неких мафиоза нашла хиљаде гласачких листића. Истрага није ни завршена, а стигао је шок да је у суботу поподне у Артиђану убијен маршал карабињера Ђулијано Гаузелио (58), човек који је изванредно знао куда хоботница пружа своје пипке. У том сицилијанском градићу већ
су извршена два политичка убиства, а у другим градовима још два. Да ли су, ослобођени између осталог и вишегодишњег страха
- од комунизма, Италијани спрем-
ни на нове изазове, или ће ћутке подржати садашњу владајућу пирамидуг2 Јуче је мало ко веровао да четворочлана коалиција може задржати 53,4 одсто гласачког тела и 537 места у парламенту. „Без нас би настао хаос“ — последња је порука демохришћана. Новостасале и неке ојачане партије верују да ће ток политичког живота преокренути. Да ли ће се јаз између богатог севера који остаје без власти и зато раз-
вија сепаратизам, и сиромашног _
југа који живи на државним јаслама, и развија политички теро-
ризам, продубити2 Директор римске „Републике“ Еуђенио Скалфари завршио је јучерашњи коментар овако: „Ово је данашњи циљ: збацити моћ партиократије, да би се ослободиле снаге свеже и чисте енергије“. Италија је на својеврсном ре-
ферендуму истине. E Манојло БУКОТИЋ
ДАНАС У ЛУКСЕМБУРГУ ЗАСЕДА САВЕТ МИНИСТ АРА ЕЗ О ЈУГОСЛАВИЈИ
>
БОРБА
ПОКРАЈИНСКИ _ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ
Велика неизвесност
Бон. — Јучерашњи избори у двема немачким покрајинама веома су индикативни. Задржи ли Социјалдемократска партија (СПД) већину у Шлезвиг-Холштајну, а освоји ли и последњу западну „тврђаву“ Хришћанске уније (ЦДУ) у Баден-Виртембергу биће потврђен „тренд улево“ који је кренуо после уједињења Немачке. Отад се СПД, у коалицији са „зеленима“, вратила на власту Хесену, и после 45 година добила већину у Рајнланд-Пфалцу, где је пактирала са Либералном странком (ФДП) а задржала апсолутну већину у Хамбургу. Нешто. слабије про"шла је само у Бремену, али је и тамо остала на власти у коалицији па ФДП и „зеленима".
Такви исходи су омогућили да СПД обезбеди већину У Бундесрату, што је значајно, јер без сагласности тог већа покрајина Бундестаг не може да мења устав и доноси законе. Политички је тај „тренд улево“ занимљив, јер је на покрајинском нивоу донео пактирање СПД са ФДП, која је на савезном нивоу од 1982, у коалицији са ЦДУ.
Исход избора у Баден-Виртембергу се оцењује као неизвестан, мада ЦДУ тамо већ више од 20 година има апсолутну већину. У Шлезвиг-Холштајну се очекује нова победа СПД, мада не онако убедљива као 1988 (чак 54,8 одсто).
(Танјуг)
Да ли ће насиље зауставити признање
још на последњем скупу шефови дипломатија су одлучили да на данашњем састанку донесу дефинитивну одлуку о признавању БиХ и Македоније, а можда и о укидању санкција према Србији
(Од дописника „Борбе“)
Луксембург. — На свом по-
следњем бриселском скупу, 2. марта ове године, шефови дипломатија дванаесторице најавили су да ће 6. априла у Луксембургу водити „дубинску расправу“ о југословенској кризи и донети дефинитивну одлуку о признању Босне и Херцеговине и Македоније а можда и о укидању санкција према Србији. У међувремену, таква је најава потврђена и на заједничком састанку европских министара иностраних послова и америчког државног секретара Бејкера 10. марта) када је договорена „дневна координација евро-америчке политике према републикама бивше Југославије" и, истовремено, обећано позитивно „разматрање“ босанско-херцеговачког и македонског захтева за признавањем независности.
На редовном брифингу уочи данашњег састанка портпарол Савета министара је саопштио да ће се о Југославији разговарати како на Савету за опште послове (како се званично назива министарски скуп тако и у оквиру „политичке
- координације“ која треба да усклађује заједничку спољну политику европске дванаесторице).
На Савету за опште послове Југославија је друга тачка дневног реда (одмах после разматрања Де" лоровог буџетског пакета), а разговараће се о будућим економским односима Заједнице са бившим југословенским републикама. Комисија Европске заједнице је требала да о томе припреми целовиту документацију и предлог (са којим ће републикама и под којим условима ЕЗ закључити нови споразум о сарадњи — будући да је стари, закључен са СФРЈ, у међувремену отказан). Како, међутим, сазнајемо у круговима Комисије Енропске заједнице, нису
још разјаснили све дилеме у погледу будућих односа, тако да тај „папир“ неће бити завршен пре маја. Због тога се за данас и не очекују неке целовите одлуке о будућим односима Европске заједнице са појединим републикама. „Трансатлантски“ договор
На „политичкој координацији“ — најављено је — разговараће се о „признавању двеју република“ (формулација која се у последње време користи да би се избегло иритирање Грчке самим помињањем Македоније), као и о евентуалном укидању санкција Србији. О томе ће се разговарати на основу исцрпних извештаја документованог од стране председавајућег Савета министара, португалског шефа дипломатије Жоао де Деуш Пињеира, као и председавајућег Конференције о Југославији лорда Карингтона. Претпоставља се, такође, да су обављене и већ поменуте — „трансатлантске консултације“, односно да је одлука коју ће данас донети европски шефови дипломатије усклађена са ставовима и жељама њихових америчких савезника.
Прошле среде, на крају серије бриселских разговора о Босни и Херцеговини и Југославији, изгледало је да се данашње одлуке барем назиру. Наиме, после релативно успешних преговора представника трију националних странка Босне и Херцеговине, признавање независности ове републике чинило се готово извесним, упркос упозорењима, па и отвореним претњама, да би се тиме и могао упалити фитиљ на бурету барута.
Истовремено, након неуспешHor _ разговора _Пињеира са
грчким шефом дипломатије Самарасом (такође у среду у Бриселу), процењивало се да су македонске шансе за признавање независности минималне, односно да ће одлука о томе још једном бити одложена. У круговима португалског председништва, ипак, нису скривали наду да би се некакав компромис могао постићи до данашњег дана, уз наговештај да ће Пињеира предложити Савету министара „неколико алтернатива“. Из поузданих извора сазнајемо да је, по повратку из Брисела министар Самарас тражио од премијера Мицотакиса упутство да ли да у Луксембургу прихвати разговоре о тим алтернативама, или да их једноставно одбије.
Коначно, натегнути закључак лорда Карингтона по коме су председници република на њихоBOM првоаприлском самиту у Бриселу постигли некакав договор о укидању дискриминаторских мера и обнављањем трговинских, саобраћајних, телекомуникационих и осталих веза (што је неколико учесника самита на лицу места изричито демантовало), требало је да створи „повољну климу“ и за евентуално укидање санкција према Србији.
Из кругова блиских Секретаријату Конференције о Југославији сазнајемо да би лорд Карингтон требало данас да европским шефовима дипломатије пренесе једну дипломатски и политички пажљиво срочену изјаву председника Србије Милошевића којом се пледира за такав гест Европске заједнице. Познато је, иначе, да се лорд Карингтон већ дуже време. залаже за укидање санкција уверен да би то обезбедило већу кооперативност њених представника у мировном процесу који води.
Милошевићева изјава
'У међувремену су, међутим, сви ти „релативни успеси“, из прве половине протекле седмице убедљиво поништени ескалацијом насиља у Босни и Херцеговини и Хрватској. Европски шефови дипломатија ће се тако данас у Луксембургу сусрести са „новом — старом ситуацијом“: да о Југославији одлучују под притиском насиља, процењујући да ли ће оваква или онаква њихова одлука допринети њиховом смиривању или напротив, ескалацији.
И данас ће се у Луксембургу, европски министри суочити са
Француско-грчке консултације
Париз. — У Паризу су прексиноћ завршене француско-грчке консултације пред данашњи састанак у Луксембургу где ће шефови дипломатија Европске заједнице поново расправљати о признању Македоније и Босне и Херцеговине: Како се најављује, на дневном реду је и договор о евентуалном укидању економских санкција које су на снази против Србије од прошлог новембра.
У Ке д'Осеју је саопштено да су министри иностраних послова Ролан Дима и Андонис Самарас разменили мишљења 0 ситуацији на Балкану, „посебно у Турској, на Кипру и у бившој Југославији у вези са признавањем њених република“. Ништа одређеније, међутим, није речено о ставовима двојице министара.
wu II IP uuu uuu aan uuuuumu az Ir zu uu perimu II uuu auu III ur Inu aan u
сличном дилемом. Према извештајима који су током викенда стизали из европских престоница преовлађујућа је оцена да ће се министри данас наћи у „необраном грожђу“ те да ће шта год учинили бити проклети. Овдашњим политичарима и политичким аналитичарима је углавном јасна директна веза садашње ерупције насиља са данашњим састанком и одлукама које су на њему најављене, те упозоравају да Европска заједница „не би смела да устукне пред стратегијом застрашивања“. Неки, чак, процењују да ће се европски министри суочити данас са „класичном дилемом власти суочених са терористичким изазовом“ тврдећи да су грађани Босне и Херцеговине постали „таоци у рукама екстремиста који би тиме желели да диктирају политику Европске заједнице“. Попустити, указују, „значило би признање да се насиље исплати и тако призвати нове нападе и нове уцене. Одупрети се, међутим, значило би преузети одговорност за масовно страдање недужних „талаца“, односно грађана Босне и Херцеговине. Но:једно ипак треба нагласити,
| шта год да се данас догодило у
Луксембургу то неће бити „катастрофа за Југославију“ — како се понегде најављује. Јер катастрофа се у Југославији већ догодила, и догађа се, а одлука о томе не доноси се у Луксембургу или Бриселу, већ пре свега у Београду и Загребу а у последње време и у Сарајеву. Такође, шта год да се данас у Луксембургу догодило, то неће — како су неки најављивали бити реприза 6. априла 1841, јер се тај 6. април већ поновио и управо се понавља, истина, не у Београду али у многим другим градовима бивше Југославије. КЛАРИН