Borba, Apr 24, 1992, page 15

SVET

PETAK, 24. APRIL 1992. GODINE 15

SUSRET U BONU: Genšer i Jovanović RAZGOVORI GENŠERA I JOVANOVIĆA U BONU

Rat u Bosni

glavna tel!

а

Srbija nije ni na koji način umešana u sukob u BiH istakao Jovanović e Genšer insistira na povlačenju JNA iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine

Bon — Ministar inostranih poslova Srbije Vladislav Jovanović se juče u Bonu sastao sa šefom nemačke diplomatije Hans-Ditrihom Genšerom. Dvojica ministara su razgovarali o krizi u Jugoslaviji, posebno u Bosni, i o srpsko-nemačkim odnosima.

Jovanović ie potom vodio razgovor u nemačkom ministarstvu privrede, a u toku dana sreo se sa još nekoliko nemačkih političkih sagovornika.

Ministar Jovanović ocenio je razgovor sa Genšerom kao „ozbiljnu i odgovornu razmenu mišljenja od obostrane koristi“.

Genšer je, po Jovanovićevim rečima, s pažnjom primio informacije o sadašnjem stanju u Jugoslaviji, posebno u Bosni i Hercepgovini. Pritom je Jovanović odbacio sve optužbe da je Srbija agresor i jedini krivac. On je podvukao da Srbija ni na koji način nije umešana u rat u Bosni i Hercegovini.

SUSRET IGLBERGERA I JOKANOVICA __

Bonsko Ministarstvo inostranih poslova je sa svoje strane saopštilo da je Genšer insistirao na povlačenju JNA iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine te na tome da Srbija neodložno prihvati principe EZ za rešenje jugoslovenske krize i da neodložno garantuje prava manjina, naročito u Vojvodini i na Kosovu.

U razgovoru je, takođe, izražena obostrana zainteresovanost za održavanje dijaloga. Jovanović je u okviru toga pozvao Genšera da poseti Beograd.

U izveštajima iz Bosne i Hercegovine, inače, nemački mediji juče su vidan publicitet dali „iznenadnoj ponudi“ srpskog lidera Radovana Karadžića, pri čemu se akcenat stavlja na Karadžićev predlog za hitnim nastavkom konferencije o BiH, a naročito na zahtev da se delovi te republike ne pripajaju susednim

državama. (Tanjug)

Dan „D“-29. april

Vašington. — Zamenik državnog sekretara Sjedinjenih država, Lorens Iglberger sastao se juče u Vašingtonu s potpredsednikom Skupštine Srbije Vukašinom Jokanovićem. Nakon jednosatnog razgovora u „Stejt dipartmentu“, Jokanović je izjavio da je drugom čoveku američke diplomatije preneo uveravanja da Srbija nema nikakvih teritorijalnih pretenzija prema Bosni i Hercegovini.

Lorens Iglberger je, prema rečima Jokanovića, rekao da „niko nije bez krivice“ u bosansko-hercegovačkom sukobu, ali je naglasio da očekuje da Srbija i Armija preduzmu konkretne korake kojima bi doprineli obustavi borbi. Vukašin Jokanović je rekao svom američkom sagovorniku da se Srbija zalaže za nastavak pregovora pod OKTrIljem Evropske zajednice, kao i za rešenje bosansko-hercegovačkog problema dogovorom tri naroda u BiH.

U izjavi za štmapu, potpredsednik Skupštine Srbije je rekao da ga je zamenik državnog sekretara obavestio o želji njegove zemlje da razvija tradicionalno dobre i prijateljske odnose'sa Sr-

__ Z IH ITWŽRZ/ZEL ii iiiiiliiiiiiRićććicilc ili

bijom. Što se aktuelne situacije tiče, Iglberger je, prema rečima Jokanovića,upozorio da je 29. april, kada „Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS)“ ponovo bude razmatrala stanje u Bosni i Hercegovini, „veoma važan“.

Ukoliko do toga datuma Srbija nešto ne preduzme, raspoloženje u SAD i EZ bi nastavilo da raste u negativnom pravcu, rekao je Iglberger Jokanoviću. On je potpredsedniku Skupštine Srbije takođe izneo tvrdnju kako „spske paravojne formacije u BiH raspolažu teškim naoružanjem koje su dobili od Armije“.

U delu razgovora o eventualnom kršenju ljudskih prava na Kosovu, potpredsednik Skupšti-

ne Srbije je rekao da zaštita tih

prava treba da obuhvati sve narode na Kosovu, ali je upozorio

_ na „strateški cilj" albanskih se-

paratista da se pripoje Albaniji. Kako je izjavio nakon razgovora u Stejt diparmtentu, Lorens IgIberger je ponovio protivljenje Sjedinjenih država secesionističkim namerama, ali je ukazao na problem prava manjina na Ko-

sovu. (Tanjug)

LONDON O PRITISKU NA SRBIJU

Odlažu se sankcije?

Džordž Buš je prihvatio zahtev Žaka Delora da se privremeno odgodi prekid odnosa sa Srbijom i uvođenje mera prinude — tvrdi se u britanskim izvorima ·

London. — Na zahtev predsedavajućeg Komisije EZ, Žaka Delora, američki predsednik Buš složio se sa tim da se odluka o eventualnom prekidu diplomatskih odnosa sa Srbijom i uvođenje sankcija privremeno odloži — tvrdi se u dobro obaveštenim britanskim izvorima.

Delor je zatražio da se da još vremena za političke razgovore da bi se našlo kompromisno rešenje zategnetih odnosa Zapada sa Beogradom oko rasplamsavanja rata u Bosni. Navodi se da će ta misija biti poverena predsedavajućem mirovne Konferencije o Jugoslaviji lordu Karingtonu, koji je juče otputovao u Sarajevo, a zatim ide u Beograd i Zagreb, i specijalnom izaslaniku generalnog sekretara UN Sajrusu Vensu. Oni ovaj posao, prema britanskim izvorima, treba da okončaju do 29. aprila.

Prvi „udar” obaviće već narednih dana lord Karington. U njemu bliskim krugovima se ističe da će on sve strane upletene u bosanski rat najoštrije upozoriti na posledice takvog ponašanja. Mada je Srbija poslednjih dana bila izdvojena kao jedini i glavni krivac oštre po-

ruke biće uručene i predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu posle ocena Zapada da postoje čvrsti dokazi o tome da se, pored srpskih i regularnih jedinica, u Bosnu u velikom broju prebacuju i hrvatske snage. Lord Karington je juče upozorio da i među Muslimanima ima onih koji provociraju sukobe. Britanski zvanični izvori iznose mišljenje da će akcija Zapada narednih dana biti usmerena bukvalno na sve aktere jugoslovenske krize u naporima da se kod njih izdejstvuje smirivanje situacije u Bosni.

Ocenjuje se da predsednik Srbije Milošević i šef hrvatske države Tuđman to mogu da urade. Onaj ko ne pokaže spremnost na saradnju može očekivati najteže međunarodne sankcije. Već se nagoveštava da će sankcije, ako budu uvedene protiv Srbije, sasvim sigurno u nekoj meri pogoditi i Hrvatsku. Sledećih pet-šest dana, dakle, biće odlučujući za odluku Zapada da li će i prema kome sankcije biti uve-

dene. (Tanjug)

Danski protest Srbiji

Kopenhagen. — Danska je uputila protest Srbiji zbog njene uloge u borbama u Bosni i Hercegovini i upozorila da nikada neće prihva-

titi situaciju stvorenu nasiljem.

Danski ministar inostranih poslova Ufe Eleman—Jensen poručio je u telegramu koji je prekjuče uputio srpskom ministru inostranih poslova Vladislavu Jovanoviću da Danska oštro osuđuje oružane sukobe u novo nezavisnoj Bosni. On je zatražio od Srbije da spreči jugoslovensku federalnu armiju u pružanju podrške srpskim neregularnim snagama u Bosni, slanju pojačanja tamo i učešću u borbama, kaže se u preksinoć objavljenom saopštenju danskog Ministarstva.

(Tanjug)

PRVA SEDNICA ITALIJANSKOG PARLAMENTA

Nema sporazuma za čelne funkcije

Nisu izabrani predsednici dva skupštinska doma, jer niko od brojnih kandidata ni-

je dobio potrebnu većinu (Specijalno za „Borbu“)

Rim.. — Prva sednica novog italijanskog parlamenta, izabranog 5. i 6. aprila, počela je juče u znaku opšte političke krize, koja je nastala raspadom dosadašnje četverostranačke koalicije i nemoći vodećih stranaka da nađu sporazum oko vladinog programa i ličnosti novog premijera. Zakonodavno telo se s tom krizom suočilo već na prvom koraku: u prvom glasanju nisi izabrani predsednici Senata i Predstavničkog doma jer, niko od brojnih kandidata nije, ražume se, mogao dobiti potrebnu apsolutnu većinu glasova. Vodeće stranke, kako u koaliciji, tako i opoziciji nisu uspele da postignu konsenzus oko kandidature dosadašnjeg demohrišćanskog premijera Đulija Andreotija za čelnu ličnost Senata i bivšeg komuniste Đorđa Napolitana iz Demokratske stranke levice za predsednika Predstavničkog doma. Dogodilo se prvi put posle rata da su političke stranke došle na konstitutivnu sednicu novog parlamenta, 11. u postojećoj

Grčka ukida vize?

Gevgelija. — Grčka razmišlja o skorašnjoj promeni vizno-pasoškog režima o. ukidanju. viza. za putnike iz Makedonije i iz bivših jugoslovenskih republika, javlja MAKPRESS iz Gevgelije, pozivajući se na izjave grčkih pograničnih službenika.

Ovu, za sada zvanično nepotvrđenu promenu, isti izvori ne dovode u vezu sa (ne)priznavanjem Republike: Makedonije, već sa pojačanim pritiskom trgovaca iz severnog dela Grčke.

parlamentarnoj republici, bez dogovora za čelne funkcije u dva parlamentarna doma, što su ujedno druga i treća državna funkcija nakon samog šefa države. U prvom i drugom glasanju su zato bile isturene kandidature drugorazrednih ličnosti u maltene svim strankama, osim kandidature Đorđa Napolitana, pa niko nije mogao ni dobiti potrebnu većinu.

U spletu grozničavih susreta među stranačkim vođama se nazire da je: glavni sukob ponovo nastao na levici, između socijalista i bivših komunista. Potvrđeno je kako u tim razgovorima glavna stvar i nisu sami kandidati za predsednike parlamentarnih domova i druge funkcije u njima, već celi sklop vlasti od strukture buduće koalicije, koja bi zamenila nepostojeću četverostranačku (demohrišćani, socijalisti, socijaldemokrati i liberali), do njenog programa reformi i ličnosti koja bi je vodila. Natezanja oko čelnih ličnosti u parlamentu vrte se uglavnom oko tih ključnih pitanja italijanske. krize.

Za sada sporazuma nema, i

nije na vidiku, ukoliko političari, što se u Italiji često događa, ne iznevere pesimističke prognoze nekim neočekivanim sporazumima kojima bi utišali kritike domaće štampe i javnosti.

Kriza je nastala porazom vladajuće koalicije na proteklim parlamentarnim izborima, sa kojih je i opozicija izašla oslabljena, rascepkanošću svojih snaga i nemogućnošću da se zbog političke heterogenosti predstavi kao alternativa.

Na političkoj sceni Italije, sve u svemu, vlada prilična konfuzija u kojoj će, nakon izbora predsednika dvaju parlamentarnih domova, premijer Andreoti podneti ostavku svog kabineta, a šef države Kosiga odmah otvoriti konsultacije oko mandatara koji bi trebalo sastaviti 51. posleratnu vladu Italije. Taj se zadatak u ovim trenucima javlja kao gotovo nerešiv problem, ali se i sam šef države uzda kako će strah od novih izbora, te njegove pretnje ostavkom dva meseca pre kraja predsedničkog mandata, naterati stranke na sporazum. TI. MIMICA

ZAHTEV HANSA DITRIHA GENŠERA I VAN DEN

BRUKA UJEDINJENIM NACIJAMA

Sednica Saveta bezbednosti o Srbiji

Bon. — Ministri inostranih poslova Nemačke i Holandije, Hans-Ditrih Genšer i Hans Van Den Bruk juče u Bonu su zahtevali — kako javlja nemačka agencija DPA „sednicu Saveta bezbednosti UN o Srbiji“.

Nemačka i Holandija nameravaju da se otome dogovore sa ostalim partnerima u EZ i „zatraže hitnu sednicu Saveta bezbednosti o stanju u Srbiji“, saopštili su Genšer i Van den Bruk novinarima posle jučerašnjih razgovora, vođenih u. Bonu.

Van den Bruk je pri tom „podvukao da ozbiljnost situacije, pre svega u Bosni ı Hercegovini, zahteva uključivanje autoriteta kakav je Savet bezbednosti UN“.

DPA, takođe, javlja da je Genšer pre Van den Bruka razgovarao i sa ministrom inostranih poslova Srbije Vladislavom Jovanovićem, a da je novinarima potom rekao da „tim razgoVoriта шје оћгабгел“.

(Tanjug)