Borba, May 14, 1992, page 5
– 4 Re
PREDSEDNIŠTVO CRNE GORE POKUŠAVA DA NAĐE ZAJEDNIČKI JEZIK SA OPOZICIJOM OKO IZBORA
Svako midi зуој dogovor
U razgovoru Momira Bulatovića sa čelnicima parlamentarnih opozicionih partija svako ostao pri svom mišljenju oko načina i roka održavanja izbora
Podgorica — Predlog nekih opozicionih parlamentarnih stranaka da bi se političkim dogovorom neki suštinski nesporazumi oko izbora za Skupštinu SRJ mogli otkloniti, a time i opšti bojkot izbora od strane opozicije, odmah je prihvatilo Predsedništvo Crne Gore. Na brzinu je sazvan zajednički skup na kome učestvuju predstavnici 17 partija, stranaka i pokreta iz Crne Gore.
Otvarajući ovaj konsultativni skup koji je zamišljen kao konstruktivni dijalog oko otklanjanja nekih nedoumica oko izbora Momir Bulatović je naglasio da su rokovi neosporno kratki, ali da tu nema rasprave, jer je to savezna odluka. Po njegovim rečima, biće obezbeđen ravnopravan tretman svim u državnim medijima, a o tome će se pobrinuti paritetna grupa iz svih parlamentarnih partija koja će utvrditi i kodeks ponašanja prilikom javnih prezentacija. Pošto je materijalni položaj svih partija u Republici težak, a od savezne izborne komisije nije dobijeno dovoljno sredstava, iz republičkog budžeta biće data pozajmica svim strankama koje žele da učestvuju u izborima u iznosu od po tri miliona dinara za.30 kandidata, a deo novca će se kasnije vratiti iz savezne kase. Ostao je problem oko izborne jedinice i načina biranja poslanika. Momir Bulatović oko ovih pitanja nije promenio već ranije zauzet stav.
Da će se do dogovora veoma teško doći, pokazala su istupanja čelnika parlamentarnih opozicionih partija. Nasuprot Mila-”' nu Gajoviću, predstavniku DPS koji je čvrsto zastupao i rokove i
način proporcionalnog glasanja u 13 izbornih jedinica za 30 poslanika iz Crne Gore u Veću građana Savezne skupštine, kao i način izbora poslanika za. Veće republika, jer se sve odvija po zakonima, makar i manjkavim, ali donešenim demokratskim putem, reakcija dr Novaka Kilibarde, predsednika Narodne stranke bila je veoma žustra. On je imao niz primedbi na račun ponašanja vladajuće stranke, a i na način sazivanja jučerašnjeg skupa. Skloni smo da razgovaramo o terminu zbog potrebe formiranja vlasti u SRJ za koju smo se opredelili, mada ni odlaganje izbora za deset do 15 dana, zbog kvaliteta i demokratije, ne bi bilo smetnja, rekao je on. Sa načinom izbora poslanika, narodna stranka ne može da se pomiri i tu nema razgovora, jer vladaju-
ća partija, a to je Kilibarda po-
tvrdio načinom izbora poslanika u Veće republika, hoće da izabere svoje obične činovnike, a ne zastupnike naroda.
Ljeka Ljuljđuraj iz Demokratske koalicije osuo je drvlje i kamenje na vladajuću partiju tvrdeći da Albanci i Muslimani
RAVNOPRAVAN TRETMAN: Momir Bulatović
mogu samo da izgube u SRJ, jer ona nije garancija ovim narodima i da oni zahtevaju odlaganje izbora dok se ukupna situacija ne normalizuje. Miodrag Marović je u ime reformista Crnogorskog primorja, nezavisnih komunista, partije socijalista i Socijaldemokratske partije zahteуао prvo stvaranje normalnih uslova za demokratsko ostvarivanje ljudskih prava kojih, po njemu, u ovakvom ratnom stanju nema, pa tek onda izbora koji neće „cementirati“ vladavinu vladajuće partije. Mi nismo protiv izbora, ali smo za obrnut red poteza, rekao je on.
I Srđan Darmanović iz Socijalističke partije kaže da ni oni nisu apriori protiv izbora, koji ne mogu biti legalni i regularni u stanju neposredne ratne opasnosti. Sa rokom od 16 dana do izborne šutnje, oni postaju neozbiljni, naglasio je Darmanović.
S. VUKAŠINOVIĆ
Danas vanredna sjednica
ČETVRTAK 14. MAJ 1992. GODINE 5
INOSTRANE KOMPANIJE NA UDARU U IRAKU
Pod ključem (do boljih vremena
Blokirana i popisana mehanizacija i oprema „Energoprojekta“, „Janka Lisjaka“, „Union inženjeringa“...
Podgorica. — Jučerašnji sastanak Predsjedništva Crne Gore sa predstavnicima parlamentarne i vanparlamentarne opozicije za rezultat je imao zakazivanje vanredne sjednice crnogorskog Parlamenta. Tačnije rečeno, do ove odluke se došlo nakon odvojenog razgovora članova Predsjedništva sa predstavnicima parlamentarnih stranaka. Kako je, nakon tog razgovora, saopštio predsjednik Predsjedništva, mr Momir Bulatović, parlamentarne stranke su prihvatile sugestiju predsjednika crnogorskog Parlamenta, dr Rista Vukčevića, da se obave dodatne konsultacije unutar i između stranaka u vezi sa
. onim pitanjima koja su se pokazala spornim u jučerašnjoj raspravi.
Bulatović je, takođe, obavijestio o mogućem iznalaženju kompromi-
sa, kako bi predstojeći izbori bili podjednako prihvatljivi za sve.
D.V. — 5. У.
RADNA MESTA U SIV ZADRŽALO 42 FUNKCIONERA IZ OTCEPLJENIH REPUBLIKA
Konačnu reč daje nova savezna vlada
Prilikom davanja radno-pravne zaštite vođeno je računa o doprinosu koji je svaki funkcioner dao prilikom obavljanja posla, napominju u SIV
Beograd. — Od ukupno 59 funkcionera i rukovodećih radnika u SIV-u i saveznim organima uprave koji su bili na kadrovskim listama otcepljenih republika, njih 42 je, kako Tanjug saznaje u SIV-u, zadržalo ta radna mesta. Ocenjujući njihov radni angažman i nakon konsultacija sa najodgovornijim u vladama Srbije i Crne Gore, SIV je odlučio da oni ostanu na svojim funkcijama.
Razrešenje je, kao što je poznato, dobilo 17 funkcionera, pa Je SIV praktično, iskoristio odredbu Ustavnog zakona koji je propisao da se njegovim stupanjem na snagu rukovodeći radnici iz republika koje nisu u sastavu SR Jugoslavije razrešavaju dužnosti, ako nadležni organ za njihov izbor drukčije ne odluči.
Koliko je činjenica da su 42 funkcionera ostala na svojim mestima prošla nezapaženo, toliko je, međutim, ona o razrešenju sedamnaestorice izazvala reagovanja javnosti. Mišljenja su, kako Tanjug saznaje, bila različita čak ı na sednici SIV-a, na „kojoj se odlučivalo. Na udaru je,
pre svega, bilo to što je od, sada već bivših, 17 funkcionera SIV-a sedam dobilo radno-pravnu zaštitu, što prema odredbama Zakona o osnovama sistema državne uprave znači da će oni i u narednih godinu dana primati lični dohodak.
U SIV-u napominju da je prilikom donošenja te odluke vođeno računa o doprinosu koji je svaki funkcioner dao prilikom obavljanja posla. Oni koji su stavljeni na raspolaganje, odnosno dobili radno-pravnu zaštitu su, kako kažu u SIV-u, savesno obavljali posao i do kraja radili za federaciju. Bez te zaštite su, kako je objašnjeno, razrešeni oni koji su, praktično, svojevoljno napustili posao, ili se izjasnili protiv politike SIV-a.
Uz objašnjenje da je sve učinjeno po Ustavnom zakonu i još važećem propisu, u SIV-u napominju da će o kompletnom rukovodećem kadru SIV-a, kao i o promeni propisa, konačno reč vrlo brzo dati nova savezna vlada i da ni jedno mesto ni za koga nije sigurno. . e“
PREDLOŽENI NOVI UREDNICI:Novi Sad — Komisija Skupštine Vojvodina za izbor i imenovanja jednoglasno je juče odlučilada delegatima predloži imenovanje Šandora Balinta za glavnog urednika dnevnika „Mađar so“ Ota Filipa za glavnog urednika lista „Hlas ljudu“. Clanovi komisije izrazili su posebno zadovoljstvo što se njihove jučerašnje odluke susreću se redakcijskim željama (Ž. S.) NOVA BORAČKA ORGANIZACIJA: Kragujevac. — U Kragujevcu je osnovana organizacija boraca koji su učestvovali u ratu 1990/91. godin. Inicijativa za osnivanje nove boračke organizacije je početkom aprila na sastanku učesnika ovog rata radi ostvarivanja prava boraca i porodica poginu-
lih.
LjUBIŠA VELIČKOVIĆ DIREKTOR SUKL-a: Beograd. — SaVvezno izvršno veće za novog direktora Savezne uprave za kontrolu letenja (SUKL) imenovalo je pukovnika avijacije — pilota Ljubišu Veličkovića — saopštava Sekretarijat SIV-a za infor-
DIO С Odlukom SIV-a razrešen je
dosadašnji direktor SUKL-a Drago Karl. „BORBA“ NAJTRAŽENIJA:
Tuzla. — U Tuzli, Lukavcu, Banovićima, Živinicama i drugim mestima tuzlanskog kraja najčitaniji list već više dana je „Borba“. Prema tvrđenjima čitalaca presudila je objektivnost izveštavanja sa ratišta i o krizi u Bosni i Hercegovini. „Borba” redov-
no stiže u sva ova mesta ı u po--|
većanom tiražu. (D. R.)
Aman. — Ekipa iračkog ministarstva za industriju, u prat-
nji vojne patrole, upala je ne--
davno u gradilište „Energoprojekta“ u Basri, na jugu zemlje, popisala mehanizaciju i drugu imovinu našeg preduzeća (nekoliko velikih mašina, oko stotinu vozila itd) i nagovestila da će uskoro sva ta imovina biti oduzeta u korist iračke države. Neposredno pred prvi maj slična „delegacija“ ušla je u „Energoprojektovo“ radilište na termoelektrani „Al šamal“ na severu Iraka, blokirala prilaze gradilištu i zatražila da predstavnici preduzeća iz Beograda dođu što pre na lice mesta i potpišu zapisnik о „primopredaji“ celokupne imovine. Imovina je, kako je rečeno, neophodna iračkoj državi, a biće „refundirana“ kada za to dođe vreme.
. Pod isti udar došle su u poslednje vreme i druge naše firme u Iraku — „Janko Lisjak“, „Union inženjering“ i druge.
U ovoj, najnovijoj, akciji iračke vlade naši su za sada, ipak, imali „prednost“ da im se imovina samo blokira i najavi njeno konfiskovanje. Mnogim stranim
firmama u Iraku celokupna imovina već je oduzeta.
Savet revolucije Iraka doneo je Još u januaru mesecu odluku broj 511. prema kojoj će se mere konfiskacije (uz moguću nadoknadu kasnije) preduzeti protiv svih stranih kompanija koje su sarađivale sa Kuvajtom ili onih koje su napustile radilišta u Iraku nakon početka rata u Zalivu. Prema istoj odluci, ovim firmama zaleđeni su svi finansijski polozi u iračkim bankama.
Sredinom aprila Savet revolucije donosi novu odluku, broj 712, prema kojoj mera konfiskacije imovine ima da pogodi sve strane firme u zemlji (bez obzira da li su sarađivale sa Kuvajtom ili napustile Irak).
Najnoviji irački potez zvanično se objašnjava primedbom da su strane kompanije u Iraku napustile projekte, da ih ne dovršavaju i da je iračka strana prisiljena da sama nastavi radove na njihovom dovršavanju. U suštini Irak bi želeo da inostrani partneri nastave da izvode projekte na kredit, uz obećanje da će to jednog dana biti plaćeno.
Dejan LUKIĆ
JUGOSLOVENSKE FIRME IZNENAĐENE
Ostala samo nada
Odluka iračke vlade o popisu, blokadi i verovatnom oduzimanju imovine stranih firmi, među domaćim ргадемпапта (Кој su najteže pogođeni) primljena je sa iznenađenjem i nadom da će jugoslovenska diplomatija uspeti da ublaži eventualne posledice ovakve odluke.
Beogradski „Union—inžinjering”, koji je svoj projekat izgradnje auto—puta (vrhunskog kvaliteta) vrednosti 350 miliona dolara završio još januara 1989. potražuje od investitora oko 7 miliona. Oprema koja je zadržana u Iraku kao garancija da će se pronaći rešenje za dogovor oko dugovanja, sada je popisana i blokirana. To su mahom teške građevinske mašine i transportna sredstva ukupne vrednosti između 7 i 10 miliona dolara. Aleksandar Skalušević, direktor ovog projekta nije pesimista. Kaže da su popis i blokadu izvršili irački carinski organi, koji na to imaju pravo, obzirom da je sva oprema u režimu privremenog uvoza. On se nada da će neko rešenje biti pronađeno, zbog čega je „Union—inžinjering” već kontaktirao SIV, ministarstvo za industriju i jugOsS-
РО
те SETITE NAS | за
2: >
1пони! га Миктојсовли Тећлки | Ејоктол ки Bulevar Len 165 b, 11070 Novi ад | За Те!. (011) 135-420,134-516. Бах (011) 138-928
na SAJMU TEHNIKE, ја XIV
računarska oprema, sofelilski sistemi » pošlovni, softver, mreže, obuka
= RAČ
lovensku ambasadu u Iraku.
„Janko Lisjak“ je na svoja četiri iračka gradilišta ostavio opreme i materijala u vrednosti od milion i 600 hiljada dolara. Njihovi čuvari koji su obezbeđivali gradilišta poslednjih su dana zamenjeni „domaćim“, a Stevan Juričić, direktor ovih projekata kaže da su o svemu obavešteni naša ambasada i odgovarajuća ministarstva.
U najvećem domaćem kolektivu koji radi u Iraku, beogradskom „Energoprojektu“, juče nije bilo moguće doći do informacije o vrednosti blokirane i po svemu sudeći oduzete imovine. Saznali smo da ova firma trenutno ima četiri projekta u radu na iračkoj teritoriji, a čelnici „Energoprojekta“ ne žele da iznose bilo kakve podatke pre no što se prouči izveštaj Dušana Milenkovića, njihovog predstavnika u Iraku.
Stiče se utisak da svi domaći privrednici očekuju da nekim čudom jugoslovenske firme budu izuzete od odluke o oduzimanju imovine i da svoje nade baziraju na „dosadašnjoj višegodišnjoj uspešnoj saradnji“.
M. M.
ћ
~“
Е E MREŽ URARSK 5O0MHz