Borba, Jun 22, 1992, page 5

NEMA MIRA NA HERCEGOVAČKO-DUBROVAČKOM RATIŠTU | ши и

Granate ubijaju Trebinje

Pukovnik Vladimir Babić upozorava da će, ako se ne prekine sa napadima na Trebinje, i Dubrovčani morati da računaju na razaranje

Trebinje — Bileća. — U petak posle podne, nešto iza 15 sati Trebinje je ponovo zasuto granatama velikog kalibra s juga, a s manjim prekidima sve je potrajalo oko tri sata i za to vreme na grad je palo šezdeset osam granata. Razaranja su velika. Pored mnogih stambenih objekata uništeni su brojni automobili, a vidna su i velika oštećenja na nekim javnim zgradama i preduzećima. Ranjeno je nekoliko civila, a smrtno su stradala dva muškarca, Radim Kurtović, izbeglica iz Ljubinja i Radovan Ašanin (1937) iz Istoka (Kosovo) redovni prodavac na trebinjskoj zelenoj. pijaci.

Nakon napada na Trebinje iz Komande Hercegovačkog korpusa misiji UNPROFOR-a u Herceg Novom upućen je pro-

_ test s namerom da se isti prosle-

di višoj instanci u Splitu. Poslednjih dana na ovom području kružile su razne istine o navodnom protestu Dubrovčana da se prestane gađati komšijski grad.

. Jedna verzija kaže da je na tom

skupu ljudi dobre volje bilo desetak hiljada građana, što je ipak teško verovati, a posebno da se na kraju zahteva formiranje dubrovačke republike. Bilo kako bilo sve su prilike da je i iz

pravca Trebinja „dolje“ otišlo nekoliko razornijih đuladi pa neki i tome pripisuju (ne)mirnu

subotu, što ipak nije bilo dovolj- ·

no da se ne oglasi sirena za vazdušnu opasnost. Sirena se ponovila u nedelju ujutro (7,50) kada je gađana okolina grada.

Preko talasa Radio-Trebinja Dubrovčanima se obratio pukovnik Vladimir Babić, moleći da se prestane s neprijateljstvima ističući da dva grada (naroda) koja poslednjih dvesta godina nisu ratovali, vezuje dosta zajedničkog kroz istoriju, kulturu i tradicionalni suživot. Ipak, na kraju je Babić sasvim ozbiljno upozorio da će, ako se ne prestane s napadima na Trebinje, morati i Dubrovčani računati na razaranje.

Tokom „proteklog vikenda osim na južnom delu fronta bilo je borbi i na severu, posebno oko Gackog u (Fazlagića) Kuli, gde su teritorijalci, srpska milicija i gatački dobrovoljački bataljon napali na ovo jako muslimansko uporište. „Nijedna voj-

ska još od 1464. godine nije voj- .

~no porazila Kulu“, kaže Andrija Jorga, zamenik „komandanta Prvog jurišnog gatačkog bataljona, „a u trinaest ovdašnjih sela sa blizu četiri hiljade stanovnika

računalo se na preko hiljadu pušaka“. U SJB Gacko kažu da je trećina stanovništva Kule odbegla u pećine na planinu Bjelašnicu, ali da su bez hrane i s odsečenim prilazima naseljima. U petak posle podne u vreme najžešćih okršaja na Kuli se našla i „Borbina“ ekipa, a osim našeg fotoreportera Božidara Petrovića koji je zbog čuvanja opreme zadobio samo manje udarce po glavi, prošla je bez posledica. Ipak, „jugo“ gatačke milicije i teritorijalaca nakon napada snajperista i prevrtanja potpuno je onesposobljen. а

Vojin Popović, načelnik SJB Gacko kaže da su muslimanske snage uspele izvući svoje žrtve, ali da su njegove jedinice uspele zarobiti oko .260 stanovnika ovog kraja. Na strani srpskih dobrovoljaca jedan je poginuo a devet boraca je lakše ranjeno. „Mi imamo nameru da s ovih prostora očistimo sve Muslimane krvavih ruku, a ostale deportujemo Aliji Izetbegoviću, pa s njim nek prave svoju državu i vode sveti rat“, kaže Jorgpa ističući rešenost svojih boraca u ovom kraju.

Juče ujutro u Informativnoj službi Hercegovačkog korpusa stoji da je neprijatelj tokom subote „uz jaku artiljerijsku pod-

RATU BIH ršku pokušavao ubacivanje izviđačkih i diverzantsko-terorističkih grupa”, što se odnosilo na rejon stolačko-mostarskog ratišta. Ističe se pregrupisavanje i dovlačenje novih snaga na pravcima Dubrave — Masline Stolac i Donje Dubrave — Drenovac, nakon čega su i jedinice Негсероуаскор Когриза робој|šale svoje pozicije.

Poslednjih dana u jedinicama Hercegovačkog korpusa sve je više dobrovoljaca, a jedna takva formirana je juče od stanovnika sela Baljci. Vojin Vujović, njihov komandir nije (kao ni ostali) za nekakvu reklamu — „Dođite na ratište ako ste iz „Borbe“ — ali je ipak rekao da ih ima dosta, da su spremni i da će braniti Bileću. Najmlađi među Baljčanima je osamnaestogodišnji Simo Bajović, a najstariji 63-godišnji nje-

· gov prezimenjak Milovan, a tek

pošto su nagovoreni na slikanje

„rekoše da nije nikakvo čudo što se „diglo cijelo selo“, jer su se ·

prekalili od jesenas na dubrovačkom, trebinjskom i mostarskom ratištu, „jer Bileća se ne brani ovdje nego u Stocu i da-

lje!“ ! Dragan BANJAC Perica VUČINIĆ

SREDNJEBOSANSKI REGION

I glad sve više

preti

Opštinske i republičke rezerve prehrambenih proizvoda u Zenici sasvim su istrošene 6 Željezara, čija postrojenja stoje, ranije proizvedenu robu nudi za braš-

по

Zenica — Zenica je u totalnom okruženju. Jedina veza sa svetom i put kojim se može dobiti hrana je onaj koji vodi preko teritorije hrvatske zajednice Hercegbosna.

No, taj put nema veliku propusnu moć, njime se mogu kretati samo kamioni nosivosti najviše do 10 tona. Dodatno opterećenje su ı zategnutosti između pripadnika TO u čijem sastavu su uglavnom Muslimani i Hrvatskog vijeća obrane koji kontroliše naoružane formacije od Kiseljaka, Kruševa i Fojnice do Busovače i Viteza. Krajem prošle sedmice na području opštine Novi Travnik došlo je i do oružanog sukoba između teritorijalaca i pripadnika HVO, koji je kulminirao u petak i subotu. Prekjuče su iz ovog mesta stigle vesti da je postignut dogovor i prestala pucnjava, ali se ne zna 169 o kakvom dogovoru se ra-

i.

Opštinske i republičke rezerve hrane u Zenici su već sasvim istrošene. Stoga je Krizni ekonomski štab zadužio Željezaru, čija su sva postrojenja stala, da

EGZODUS SRBA IZ BIHAĆA

na raspolaganje stavi zalihe ranije proizvedenih roba kako bi se od prodaje na tržištu Hrvatske obezbedila hrana. Željezara je tako za prodaju izdvojila tri hiljade tona čelika a 1.800 tona je stavljeno na raspolaganje trgovinskim kućama ŽZenice. Junska obaveza Željezare je da nabavi 500 tona brašna, a do sada je nabavljeno svega 71 tona. Da bi se Zenica prehranila u ovaj grad bi svakog dana trebalo da stigne četiri do pet kamiona, osam do deset tona nosivosti natovarena hranom.

Nedavno je u Zenicu stiglo 30 tona, a juče 10 kamiona natovarenih hranom, koju je poslala Svetska islamska humanitarna organizacija „Igasa“. Ali je to malo. Ako se svemu tome doda i podatak da u Zenici boravi oko osam hiljada izbeglica a juče ih je još 800 primljeno u naselju Nemila i 150 u selu Gorica, slika o takvom stanju u ovom gradu je jasnija iako je ovde, osim povremenih „bombaških napada” na neke kafiće uglavnom mir-

no.B. Hrvač

Muiškarci zadržani

_ Donji Lapac — Nekoliko stotina Srba, uglavnom žena, dece i starijih lica, stiglo je sa bihaćkog područja u Korenicu, Ličko Petrovo Selo i Donji Lapac. Srbi koji su napustili ognjišta u Bihaću i okolnim selima, kako saopštavaju vojni izvori, prošli su pravu golgotu a pripadnici muslimanskih oružanih formacija, naočigled posmatrača UN i EZ, izdvojili su iz kolone sve mlađe muš-

karce i odveli ih u nepoznatom pravcu.

Opštinske vlasti krajiških komuna koje su prihvatile izbeglice, uputile su protest Komandi UNPROFOR-a zbog takvog ponašanja muslimanskih snaga, podsećajući da je u Donjem Lapcu nedavno bilo zbrinuto oko četiri hiljade muslimanskih izbeglica kojima je pružena sva

potrebna pomoć i nega.S. R.

NA PODRUČ VOĐENE NAJ

TUZLE PROTEKLOG VIKENDA ĆE BORBE

Bitka za Rakino

brdo

Tuzla — Proteklog vikenda su na tuzlanskoj regiji vođene najžešće borbe od početka sukoba na ovim prostorima. Oružani okršaji su vođeni u istočnom delu opštine, u selima Čaklovići i Kovačevo selo na obroncima Majevice. Posle višesatnih artiljerijskih duela tuzlanski teritorijalci su u noći između petka i subote krenuli u pešadijski napad pa je došlo do borbe prsa u prsa. Krajnji cilj ovog napada bilo je osvajanje Rakinog brda koje su držale snage SAO Majevice i Semberije. Na toj tački u žestokom okršaju bilo je više žrtava na obe strane. Prema saopštenju tuzlanskog kriznog štaba, u ovim borbama je poginulo 15 a ranjeno 30 BiH teritorijalaca.

Tuzlu su pored svih nedaća

ovih dana zahvatile i olujne kiše i poplave, pa je u sportski centar „Mejdan“” u kome je smešteno blizu 1.000 izbeglica, prodrla voda. Poplavljena su i mnoga skloništa i podrumi u kojima su se Tuzlaci poslednjih meseci sklanjali od minobacačkih granata. Drugo ratno žarište nalazi se u susednoj opštini Srebrenik gde su u selima Potpeć i Tinja nakon ultimatuma srpskim teritirijalcima da predaju oružje otpočele žestoke borbe. Kako smo obavešteni iz štaba TO Srebrenik, ova sela se nalaze u potpunom okruženju pa je još jednom zatražena predaja oružja pre nego što se krene u konačan obračun. M.C

па 5

U SARAJEVU TRENUTNI MIR I STALNA GLAD

Šverc probija blokade

SARAJEVO. — U glavnom gradu Bosne i Hercegovine jučerašnji dan je otpočeo mirno. Stiče se utisak da je oružje zaćutalo i da je započelo odbrojavanje dvodnevnog mira, neophodnog za nastavak rada UNPROFOR-a na otvaranju aerodroma. Istina, svakim kršenjem primirja general Mekenzi najavio je vraćanje štoperice i na početak i to će trajati sve dok to od njega zahtevaju Ujedinjene nacije. On sam je rekao da ne misli godinu dana ostati u Sarajevu. Sada je sasvim sigurno da je sudbina aerodroma u rukama onih koji drže oružje, ali i onih koji upravljaju njime, ukoliko to uistinu mogu.

I pored svih nedaća jutros se na ulicama pojavilo „Oslobođenje“. Zgrada ovog dnevnog lista, i u toku jučerašnjeg dana je gorjela. U borbi sa vatrenom stihijom čak je stradao i jedan vatro-

gasac. To sve nije spriječilo malobrojnu ekipu novinara da štampa list.

Hrana je i dalje najveći i najteži problem koji se usko veže za ratne profitere.

Tako na primjer kilogram presovane šunke prodaju po cijeni od 10.000 dinara. Stoga se i građani sve češće pitaju gde i kome, odnosno kako se raspoređuje humanitarna pomoć. Tim prije što, dok se sa hranom i lijekovima konvoji još pod zaštitom međunarodnih organizacija zbog blokada teško probijaju u Sarajevo, pojedinci, eto, imaju mogućnost ne samo da dobave određene količine hrane, već i da na njihovoj preprodaji profitiraju. '

Ako se u Sarajevu išta može i kupiti, onda je to samo kod švercera.

(Tanjug)

22. ЈОМ 1992. GODINE 5

UMRO UREDNIK

„BORBE“

MIOMIR SIMONOVIĆ SIMKE

Miomir Simonović Simke, dugogodišnji urednik „Bor- | ) be“ u penziji, umro je izne- | nada, u subotu 20. juna 1992. u 73. godini, posle kraće i teške bolesti. Simonović je gotovo čitav | radni vek proveo u „Borbi“ | na raznim uredničkim dužnostima. Ostaće zapamćen | pre svega kao izvrstan peda| gog, koji je iškolovao generacije novinara, od kojih su mnogi danas stubovi beogradske štampe, radija i televizije. Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

Brifing bez ishoda

Pokušaj predsednika DS, Dragoljuba Mićunovića da za nepristupanje stranke DEPOS-u pridobije što više pristalica završio bez konačnog rezultata

U subotu u hotelu „Mladost“ u Beloj Crkvi održan je skup predsednika regionalnih i opštinskih odbora Demokratske stranke. Istina nisu svi bili ni pozvani, ali primetilo se odsustvo dr Vojislava Koštunice i njegovih istomišljenika. Predsednik Stranke dr Dragoljub Mićunović insistirao je na pridobijanju glasova za nepristupanje DEPOS-u, smatrajući da Demokratska stranka treba u ovim mutnim vremenima da ostane samostalna. lako su sva načela DEPOS-a bila i načela Demokratske stranke još pre nekoliko meseci, sada se javlja struja oko predsednika Mićunovića, koja pokušava da pridobije što više istomišljenika za tvrdnju da Demokratskoj stranci DEPOS kao organizacija ne treba.

U toku sastanka neki predsednici regionalnih i opštinskih odbora su izrazili revolt zbog neslaganja partijskog vrha, predsednik Mićunović je više insistirao na potvrđivanju svojih stavova, nego na suzbijanju nezadovoljstva u stranci zbog razmimoilaženja u osnovnim pravcima delovanja. Na kraju skup se razišao, a da učesnicima nije bilo jasno zašto se govori protiv DEPOS-a. Neki su podsetili da je DEPOS, zapravo, čedo Demokratske stranke a Predsednik opštinskog odbora iz Bele Crkve Vojislav Veljković na kraju sastanka rekao samo: „Ovde se ne zna ko pije, a ko plaća”.

B. ZAOGA