Borba, Jul 17, 1992, page 12

12

PETAK 17 JUL 1992. GODINE

DRUSTVO

„ODBROJAVANJE“ MANDATA SAVEZNIM POSLANICIMA | KOME (NE)TREBA KRAGUJEVAČKI NEDELJNIK „SVETLOST“

U mraku opštinske

plauza tek ne)će biti?

Ukoliko se u septembru raspišu a u novembru održe

izbori, druga savezna poslanička garnitura će sesti u skupštinske klupe posle samo pola godine od posled-

njih izbora

To što je ulazak Slobodana Miloševića u Veliku dvoranu Skupštine Jugoslavije u utorak bio propraćen dužim aplauzom nego izlaganje šefa države Dobrice Ćosića, i programskog istupa novog premijera Milana Panića (kako smo videli, većim pljeskom ga je nagradila publika na galeriji, no poslanici u klupama) može biti važan, ali svakako ne i presuđujući momenat za sve ono što sledi u daljim aktivпозшта Котрјенгапор агхаупор aparata.

Diskusija koja je usledila nakon ekspozea predsednika jugoslovenske Vlade, u nekim tonovima bila je posebno oštra kada su poslanici zamerali premijeru što nije više govorio O zaštiti interesa srpskog паroda, pre svega van granica SRJ. To se i moglo očekivati, s obzirom na parlamentarnu, golemu većinu članova Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke. 1 koalicioni partner SPS, crnogorska Demokratska partija socijalista, bila je, doduše meksša, na istoj liniji, ali je akcentirala da će samo ukoliko Panić i njegov kabinet uspeju u uspostavi mira u Bosni i izlasku SRJ iz izolacije, „progutati“ povredu ustavnog načela po kome šef države i Vlade ne bi trebalo da su iz iste republike.

štini SRJ

Neke inostrane agencije koje su raspravu procenile kao odnos snaga u parlamentu (pretežno desničarsko-nacionalističkih) ipak nisu propustile da naglase kako je prvi predsednik jugoslovenske Vlade dobio veliku, neočekivanu većinu glasova poslanika.

Polaganje prvog ispita

___Savezni premijer je, dakle, položio „prvi ispit“ (možda i najvažniji) pred Skupštinom. Po Ustavu, procedura je ispoštovana, formirao je kabinet a svoje dalje izmene u sastavu Vlade, premijer nije dužan da obrazlaže parlamentu. A po Onome, što je Skupštini najavio predsednik SRJ (ustavna reforma i prevremeni izbori) gde su i Dobrica Cosić i Milan Panić na istoj liniji, ispada da će mandat saveznih poslanika trajati samo pola godine (mada su se sigurno nadali da su kako i piše u Ustavu, izabrani na četiri). Cosić je, naime, izbore locirao za kraj novembra i zatražio da se odmah formira Ustavna komisija koja bi umnogome promenila sadašnji prvi zakon zemlje.

Po Ustavu, u slučaju prestanka mandata Saveznoj Skupštini, ili njenog raspuštanja, novi izbori se održavaju u roku od 60 dana od dana prestanka mandata odnosno raspuštanja. Po Cosićevoj dinami-

e

ci, to bi značilo da bi se savezni izbori mogli raspisati u septembru. Indikativno je, u vezi s tim, da je prekjuče nagoveštena. mogućnost (prevremenog) zakazivanja Копgresa Socijalističke partije Srbije, za kraj avgusta ili početak septembra, i to upravo-zbog izbornih priprema ali možda i drugih, krupnijih političkih pitanja među kojima je prvorazredno, eventualna ostavka predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Scenario za promenu Ustava

Partijsku politiku će, u to ne treba sumnjati, slediti poslanička većina SPS-a u Skupštini Jugoslavi-

Promene Ustava bi, po ovom scenariju, Skupštini predložila Savezna vlada (mada na to, pored nje, po ustavu imaju pravo i 100.000 birača, 30 poslanika u Veću građana i 20 u Veću republika), a parlament bi u ovom sastavu (poput bivšeg, u „staroj“ SFRJ) radio do izbora nove Skupštine. Kako su nam saopštili dobro obavešteni u Skupštini Jugoslavije, već do kraja ovog meseca će se formirati Ustavna komisija. Problema će međutim, biti, kako prognoziraju, oko njenog sastava. Jer, prema ide-

KABINET JE POZNAT OSTALO SLEDI: Čestitke i aplauzi u Skup-

(Snimio: M. Koković)

ji Dobrice Ćosića valjalo bi u njoj okupiti i predstavnike pozicije i opozicije iz obe republike, i eminentne stručnjake. Hoće li opozicija pristati da participira u ovom političkom poslu, ali i u drugom koji je takođe najavio Ćosić — Okrugli sto ili politički savet koji bi se formirao pri Saveznoj vladi da bi novi izbori bili u svemu demokratski, ostaje da se vidi. Za sada opozicija ne odstupa od ideje stvaranja ustavotvorne skupštine jer smatra da „amandmansko“ doterivanje sadašnjeg Ustava ne može dovesti do slobodnih izbora, odnosno „tihe smene“ vlasti. ;

Sve u svemu, sadašnje poslaničke ekipe (uglavnom istomišljenika) predstavljaće nekakvu „prelaznu“ Skupštinu i, poput one koju su nasledili, neće imati vlast. Naravno, ukoliko ne dođe do obrta, što se takođe ne sme isključiti. U tom slučaju, sve pada u vodu. I „tajm aut“ od sto dana koje je od sveta zatražio Milan Panić, i posrednička misija dve politički suprotstavljene strane na kojoj radi Dobrica

Osić.

Ukoliko ova, za mnoge ipak manje verovatna varijanta prevagne, biće jasno da gromoglasni aplauz koji su poslanici uputili Miloševiću pre tri dana nije bio nevažan..

V. VIGNJEVIC

birokratije

Posle šest decenija redovnog izlaženja „Svetlost“ se juče nije pojavila na kioscima ·

e6 Miroslav Jovanović, glavni i odgovorni urednik: Opštinska vrhuška čini sve ne

bi li nas dokusurila

Kragujevački nedeljnik „Svetlost“ se juče, posle šest decenija redovnog izlaženja, prvi put nije pojavio na kioscima. Na dan njegovog, zaključenja, u utorak, novinari su proglasili obustavu rada, u znak protesta protiv opštinske vrhuške koja već godinu dana odugovlači sa vlasničkom transformacijom „ove novine. Kako je „Svetlost“ tokom jučerašnjeg dana ipak odštampana, to je Redakcija lista odlučila da u večernjim satima iznese u centar Kragujevca — „kod Krsta“ nekoliko stotina primeraka lista i izloži ih „sudu javnosti“.

— Naš reklamni slogan glasi „Svetlost je uvek na strani građana“. Koliko smo zaista na njihovoj strani proverićemo u neformalnom razgovoru sa čitaocima, čije mišljenje priznajemo kao jedino merodavno pri krei-

ranju uređivačke politike — kaže Miroslav Jovanović, glavni i odgovorni urednik „Svetlosti“.

U Redakciji ovog kragujevačkog nedeljnika, nekadašnjeg nastavljača „svetlih tradicija“, a od pre nekoliko godina sve otvorenije i nezavisnije novine, kažu da je skup „kod Krsta“ i jedna vrsta protesta protiv osnivača lista — kragujevačke Skupštine opštine.

— Ovo što opštinsko rukovodstvo, kako ono staro, tako i ovo novoizabrano, čini sa „Svetlošću“ jeste već poznati metod finansijskog i nervnog iscrpljivanja redakcije, ne bi li poklekli. Bez imalo patosa, međutim, mogu da kažem da je redakcija, relativno mlada, iako se stvara već deset godina, za proteklih godinu dana uvek čvrsto i homogeno stajala na strani zahteva da

ostanemo zaista nezavisna i nestranačka novina u tom opredeljenju nema kolebanja ni kod jednog novinara i saradnika kaže Jovanović.

U kragujevačkoj Skupštini opštine već godinu dana ponavljaju „da oni nemaju ništa protiv toga da se „Svetlost“ osamostali i da krene u tržišne vode, ali da ih objektivne okolnosti već duže ometaju da osnivačka prava prenesu sa sebe na novinsku kuси“. Boljim poznavaocima ovdašnjih prilika jasno je, međutim, da opštinska birokratija ne želi da ispusti iz ruku sve ugledniji kragujevački nedeljnik, te da čini sve da redakciju „baci na kolena“, zatim izmeni uređivačku politiku i list stavi pod svoje okrilje. Д

Z. RADOVANOVIC

GLEDIŠTA

KAKVA JE VLAST KOJA GOSPODARI DAN AŠNJOM SRPSKOM DRŽAVOM

Država, to nismo mi

Rat ne može biti opšti interes građana jedne države. Ne može to biti lični dohodak od 50 maraka. Ne može to biti ni pravna nesigurnost građana, ni svedenost jedne države na geto usred Evrope... 0 Da li je operacionalizacija nacionalizma i stalno reprodukovanje nacionalne mržnje ustvari samo metod uz pomoć koga će postojeći

režim sačuvati vlast iza koje nema ništa sem nje same

Današnji politički život, političari koji u njemu učestvuju, javno mnjenje i institucije koje podržavaju poredak, prepune su moralisanja i etičkih odmeravanja aktuelnih i davno prošlih političkih procesa. Ovakav način rezonovanja se uspostavlja kao univerzalni kriterijum vrednovanja stavova i ideja političkih aktera. Osnovu takvog polazišta možemo naći u mnogobrojnim izjavama i gledištima koje su zastupali, ili pokušali da uspostave ideolozi koji teže stabilnosti poretka.

Za početak navešćemo jednu, koja je paradigmatična. Aktuelni predsednik republike Srbije je u više navrata izgovarao kako „rešenje problema Srba u Hrvatskoj treba da bude mirno, ali i pravedno“. Iz ovakvog stava su vidljive dve tendencije: prvo, da problem Srba u Hrvatskoj treba rešavati političkim sredstvima koja isključuju upotrebu sile i drugo, da se to rešenje ima uspostaviti na principima pravde. Iz ovoga se mogu izvući i neki zaključci. Zvanična politika Srbije želi da sporove rešava mirno, ali implicitno se da zaključiti da će se pribeći i primeni sile ukoliko rešenje ne bude pravedno (što se da videti i iz metoda kojima srpska vlast rešava ovaj problem). Pored ovakvog rezonovanja, koje je krajnje problematično (jer se zapadni model politike ne zasniva više na pravdi i pravičnosti, bar od 1513. godine), problem je i u tome što pravdu ne može uspostaviti samo jedna strana, kao ni ostale moralne kriterijume. Za takvu vlast bilo bi mnogo celishodnije da svoje političko delovanje zasniva na pravu (za koje može biti specifično da ono ne mora da sadržava moralne norme), ali pošto se već odlučila za pravdu, pogledajmo šta od toga može da ispadne.

Za sve građane podjednako

Možemo poći od toga da moralne kriterijume shvatimo univerzalno, kao prethodno uspostavljene. Jedna od političkih teorija, ko·ja bi u tom slučaju bila slična ovoj

današnjoj i koja bi svoje temelje imala u moralu, jeste ona koja je pre dve hiljade godina vladala u staroj Grčkoj. Aristotel je podesio svoju političku filozofiju po unapred utvrđenim moralnim princip!ma. Kada se tako postave stvari,

„ргуо što se da utvrditi jeste da je

država nastala ne da bi ljudi samo živeli, već da bi živeli bolje. Da bi ljudi živeli bolje i da bi to bilo ostvarivo za sve građanine podjednako, mora postojati nešto što je opšte dobro. Ukoliko to opšte dobro želi da se ostvari, mora postojati slobodan građanin koji poseduje vrlinu i koji može da participira u vlasti. Mora postojati vlada koja vlada u opštem, a ne u svom ličnom interesu.

Ono što pedstavlja jednu od grešaka današnjeg režima u Srbiji je baš u tome što se ponaša kao da su ti moralni principi i načela pravde (kojima se on samo deklarativno rukovodi) uspostavljeni prethodno i da se oko njih svi slažu! Jednim delom oko tog opšteg dobra zaista postoji konsenzus (jer je nesumnjivo zaštita Srba u dijaspori već uspostavljena kao opšti nacionalni inters svih relevantnih političkih subjekata), no, ostaje onaj drugi deo opšteg dobra oko koga nema konsenzusa. Ako je očigledno da čovek ulazi u zajednicu da bi živeo bolje nego što živi sam (i pri tom se misli na njegovo ekonomsko blagostanje, a ekonomija se shvata kao veština javnog gazdovanja), onda je trivijalno napominjati da je današnja Srbija jako daleko od zadovoljenja takvog dobra i da će, po svoj prilici, u budućnosti do toga jako teško stići. Ovo predstavlja taj drugi deo opšteg interesa, oko koga nema konsenzusa ı koji za aktuelnu vlast verovatno i ne postoji kao imperativ.

Sumnja u iskrenost vlasti

Da li možda isti taj građanin učestvuje u vlasti? Politička sloboda uvek podrazumeva slobodu participacije u vlasti (pogotovo pozitivna sloboda, a čini se da je današnji režim skloniji pozitivnoj nego negativnoj slobodi), a ona za

najveći deo autonomnih političkih struktura uopšte ne postoji. Najočitiji primer za to je nedavni razgovor predsednika Republike sa delegacijom studenata i profesora Beogradskog Univerziteta, u kome on vrlo jasno naglašava kako mu do takvih autonomnih snaga u društvu uopšte nije stalo, i kako i dalje ostaje na pozicijama ma0OVskog i egalitarističkog koncepta (koji uvek podrazumeva moralni fundament) da „svi mogu da rade sve“, što je krajnje nedemokratski princip.

Na kraju treba i odgovoriti na pitanje — kakva je onda to vlast koja gospodari u današnjoj srpskoj državi? Aristotel je u svojoj klasifikaciji političkih sistema naveo primer manjine na vlasti, koja pri

tom ne vlada u opštem, nego u iič-"

nom interesu. Takav princip vladanja zove oligarhijski (koji inače predstavlja jedan od iskvarenih političkih oblika). Činjenice danas upućuju na to da današnja vlast u Srbiji objektivno ne vlada u opštem interesu. Ne može rat biti opšti interes građana države. Ne može to biti lični dohodak od 50 nemačkih maraka mesečno. Ne može to biti ni nepostojanje uslova za razvoj privatnog preduzetništva, pravna nesigurnost građana, ili svedenost jedne države na geto usred Evrope. Poseban problem stvara i sumnja oko iskrenosti te vlasti u onaj deo opšteg dobra oko koga postoji konsenzus. Da li je oepracionalizacija nacionalizma i

stalno reprodukovanje nacionalne

mržnje, koje danas na političkom tržištu najlkaše prolazi, u stvari samo metod uz pomoć kog će postojeći režim sačuvati vlast, iza koje ne postoji ništa sem nje same? Stoga se nameće zaključak, koji je nužan jer su činjenice sasvim trivijalne, da je ona oligarhijska, jer vlada u svom sopstvenom interesu, koji prati način razmišljanja da je vlast sama sebi cilj, a ne da je ona sredstvo ostvarenja nekog Višeg cilja, što je generalni zahtev Aristotelove moralne i političke filozofije. Dušan PAVLOVIĆ (autor je student III godine Fakulteta političkih nauka)

висини

ge ании