Borba, Mar 31, 1993, page 27

BORBA SREDA 31. 3. 1993.

JUČE ZASEDAO IZVRŠNI ODBOR GRADA

Počev od prvog aprila cene komunalnih usluga i stanarine biće skuplji u proseku za 166 procenata. Po noDim tarifama, grejanje po metru kvadratnom iznos! 8.662 a iznošenje smeća 1.146 dinara, što je u odnosu na cene od 15. marta

povećanje od 147 odsto.

Voda i kanalizacija su poskupele najviše — za 198 procenata, tako da za ove usluge treba izdvojiti 6.797 dinara za kubik. Od sutra stanarina po kvadratu košta 4.040 dinara. Tako, za stan od 50 kvarata narednog meseca treba izdvojiti 863.325 dinara.

Nove cene usvojio je juče Izvršni dobor Skupštine grada uprkos zahtevu komunalaca koji su tražili poskupljenja od čak 480 procenata za stanarine. Beogradska vlada je procenila da bi to bio preveliki udar na standard korisnika.

Obrazlažući razloge za skok cena ovih usluga, prdstavnici grada su istakli da su prošlogodišnji gubici ovih preduzeća za oko 40 odsto veći od procenjenih (oko 28 miliona nemačkih maraka). Ako se taj „kurs“ nastavi, po proceni Bogdana Pecića gradskog sekretara za urbani-

zam i komunalne poslove, gubici do kraja 1993. godine iznosiće 158 miliona DEM. Neophodno

- je, dakle, voditi „aktivnu politi-

ku cena“, odnosno usklađivati ih sa postojećom hiperinflacijom, pa čak, mišljenje je Pecića i „prekoračiti je“.

Komunalci su, takođe, imali svoju „istinu“. Po tvrdnjama predstavnika „Beogradskog vodovoda“, „u stara dobra vremena“ od naplaćenih potraživanja 25 procenata išlo je za lične dohotke, a ostatak za održavanje sistema. Sada za lične dohotke ide 130 procenata od para koje uplaćuju Beograđani, odnosno, za plate je otrebna intervencija iz budžeta, a održavanje postrojenja i nabavka repromterijala je takoreći nemoguća.

Pokušavajući da, posebno zbog predstavnika medija, opravda komunalce direktor grad-

Cene obdaništa na „doradi“

Predlog o povećanju cena „usluga za izvršenje programa u delatnosti društvene brige o deci“ za april, na Izvršnom odboru Beograda, juče nije prošao. Naime, mr Nebojša Čović je „prosledio“ predlog da obdaništa, jasle... poskupe za oko 2,5 puta (247 odsto) Upravi za cene. Obraloženje predsednika gradske vlade bilo je: „čime će ljudi da

se stimulišu da imaju decu“.

Inače, sekretarijat za zdravstvo, nio je da celodnevni boravak u o 861.000 dinara, a na primer za pe

а ==

socijalnu i dečju zaštitu, proce-

bdaništu od sutra treba da košta todnevni boravak dece u jaslama

treba izdvojiti oko milion i po dinara. Obrazlažući tako drastičan skok cena ovih usluga, zamenik gradskog sekretara Petar Marković, naglasio je da su u: te cifre uračunati hrana i lični dohotci zaposlenih (najniža februarska plata plus sto procenata), ali je podsetio da samo petina roditelja plaća punu a 60 odsto beneficiranu cenu. Po njegovim rečima čak 20 odsto roditelja ne plaća ništa za boravak

dece u ovim ustanovama.

SEDNICA IZVRŠNOG ODBORA ČUKARICE

Okvirni budžet opštine Čukarica za ovu godinu, u iznosu od 41.574.652 dinara, usvojen je na jučerašnjoj sednici opštinske vlade. Borka Božić, potpredsednik Izvršnog odbora obrazložila je odluku o privremenom finansiranju neophodnošću višestruke revalorizacije budžeta shodno rastu inflacije ali i teškoćama u obezbeđenju redovnih priliva. Zaključno sa jučerašnjim danom na opštinskom računu „leglo“ je samo 2 odsto sredstava iz redovnog priliva pa će se, najverovatnije, opštinsko finansiranje i dalje krpiti donatorstvom, vanrednim prilivima. Dragoljub Spase-

nović, odbornik u gradskoj Skupštini, najavio je mogućnost usvajanja, prethodno već odbijenog, amandmana u republičkoj Skupštini kojim bi se visina zahvatanja po osnovu poreza na promet povećala sa sadašnjih 38 na 48 odsto. Time bi se povećale šanse gradskih opština da u podeli poreskog „kolača“ zakače veći iznos za finansiranje budžeta. Spasenović je upoznao članove gradske Vlade i sa odborničkom inicijativom da se izmeni dosadašnji kriterijum raspodele gradske rente jer čak 96 odsto sredstava odlazi u gradski bu-

tankoj

ske Uprave za cene, Miki Vujadinović, naveo je da se u martu za iznos koji je porodica u prosečnom stanu (50 kvadrata) izdvajala za komunalije i stanarinu (324.225 dinara) mogla da kupi 34 litra mleka, a prošle godine 76 litara istog proizvoda.

· Stanarina je, po tim procenama,

bila najskuplja 1991. godine za iste pare se moglo pazariti čak 120 litara mleka. Slična je situacija i sa ostalim proizvodima

— uljem, šećerom, hlebom. OE

Zaključujući raspravu o ekonomskom položaju navedenih preduzeća, predsednik gradske vlade mr Nebojša Čović, istakao je da se mora sačiniti plan kako bi se prevazišlo izuzetno loše stanje, bez većih dizanja cena „Zbog platežnih moći građana“. Bez finansijskih intervencija i pomoći republike, predviđa Čović, predstoji kolaps komunalaca. Izvršni odbor juče je usvojio i operativne mere za poboljšanje naplate komunalnih usluga, koje podrazumevaju niz postupaka koji će „naterati“ građane da redovnije plaćaju. Tako, u slučaju namirenja dugova do petog u mesecu, građani imaju popust od deset procenata. „Infostan“ će na svakoj uplatnici štampati i zateznu kamatu za nerednovne platiše, a predlozi za dozvolu izvršenja podnosiće se IV opštin-

skom sudu sukcesivno. Predvi-

đeno je još niz „kaznenih i podsticajnih mera“, od kojih treba izdvojiti eksperimentalno uvođenje inkasanata. Odbornici i vlada nisu usvojili jedino predlog da se izdavanje uplatnica vrši tromesečno, jer je izražen strah da će građani „doživeti šok“ od cifre predviđene za dva

meseca unapred. Е M. GRIHOVIĆ

(jE ||

Uz usvajanje izveštaja o radu Fonda za humanitarne akcije obelodanjen je i novi iznos članarine koji za pojedince iznosi 30.000 a firme 100.000 dinara s tim što bi se ovaj iznos revalorizovao tromesečno shodno rastu cena na malo.

Udruženju boraca rata od 1990. godine dodeljena su i sredstva u iznosu od 200 miliona dinara, koja su privremeno pozajmljena iz fonda namenjenog porodicama nastradalih u ratu koji se vodi na prostorima bivše Jugoslavije. Z.M. Nastavljen

Štrajk u Elektronskoj industriji „Exima“, započet još prošle nedelje, nije okončan ni na juče održanom sastanku sindikata i štrajkačkog odbora.

— Naši zahtevi nisu ispunjeni do kraja i štrajk se nastavlja do daljnjeg — rekla je Nada Slavnić, član štrajkačkog odbora. Danas smo smenili predsednika sindikata, Miru Golubović i članove kojima je izglasano nepoverenje. Za novog predsednika izabrana je Vesna Miletić. Sledeći korak je smena generalnog direktora, Rajne Urošević. Za-

< Sira htev za njen opoziv već smo poslali Upravnom odboru Holdinga, kaže Nada Slavnić.

Razlog štrajka je bio pokušaj uručenja rešenja radnicima kojim su proglašeni tehnološkim viškkom. Dve radnice su ovo rešenje i potpisale, dok su ostali (njih 48) osetili da će ovim aktom biti izbačeni na ulicu.

— Ova rešenja su potpuno van zakona. Otpustiti radnike u vreme blokade, ne dogovoriti se sa Zavodom za zapošljavanje, da ih primi nije ništa drugo, do stavljanje 50 porodica na ivicu

ik u El „Exima“

egzistencije — rekla je Vesna Miletić, novi predsednik sindikata. — „Zato su sva rešenja stornirana i naš cinj je da ovi radnici budu vraćeni na posao. Ostavljamo odgovornima rok

zahtevima“.

Nova predsednica sindikata nije želela da komentariše šta ako njihovi zahtevi ne budu ispunjeni. Ovom sastanku novinarima, inače nije bio dozvoljen pristup, jer, po rečima direktorke Urošević, to je bio samo jedan „radni“ sastanak. T.0.

334 292

ODBORNICI DEMOKRATSKE STRANKE O PROBLEMIMA GRADA

Preispitaši sve korisnike budžeta

Povodom · „današnje sednice Skupštine Beograda na kojoj bi trebalo da se usvoji odluka o budžetu grada za 1993. primedbe Demokratske stranke na predlog budžeta izneli su, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, šef odborničke grupe ove stranke dr Radoje Prica i njen najmlađi odbornik, Dragan Lazić.

Demokratska stranka predlaže revidiranje poreza čiji su troškovi sakupljanja i kontrole često veći od prihoda. Na taj način obezbedio bi se čist prihod budžeta. Za domaćinsko raspolaganje sredstvima grada, po mišljenju Demokrata, potrebno je i preispitati razloge za postojanje nekih društvenih organizacija, O čijim „rezultatima“ građani obično nisu obavešteni. Kao sporne organizacije navedeni su: Omladinski savet Beograda, Savez studenata Beograda, Prijatelji dece Beograda... i

Pomenuta je i računarska op-

rema vredna pet miliona maraka koja se koristi sa svega 20 odsto kapaciteta, a već se traži kupovina novih kompjutera za potrebe Zavoda za informatiku i statistiku. Demokratska stranka predlaže da Zavod koristi postojeću opremu, koja je vlasništvo Sekretarijata za upravu i pravosuđe. Odbornici DS se ne slažu ni sa pojedinim članovima predloga kojim se prava koja, po njihovom mišljenju, pripadaju Skupštini kao vrhovnom telu, prenose na Izvršni odbor.

Dr Radoje Prica je naveo još neka pitanja koja će odbornici ove stranke pokrenuti na Skupštini, a odnose se na komunalni nered, podzemnu stanicu kod Vukovog spomenika, bulevar koji još uvek nosi Lenjinovo ime (jedini u svetu)... Takođe će zahtevati da se preispita kod kojih banaka, i zašto baš kod njih, grad vodi svoje depozitne ugoуоге. V.D.

STIGAO NOVI KONVOJ POMOĆI IZ GRČKE

Priči

U Beograd je juče stigao novi humanitarni konvoj iz Grčke sa pet kamiiona dečije hrane, lekova I odeće, namenjen kao pomoć srpskoj deci — izbeglicama, ovog puta od grada Katerinija. Tim povodom, u Crvenom krstu Srbije predsednik ove organizacije dr Slobodanka Grudne primila je delegaciju grada Katerinija, koju je predvodio zamenik gradonačelnika Georgios Tashunidis.

Zahvaljujući na prijateljskoj pomoći, dr Slobodanka Gruden je pored ostalog upoznala goste i o ideji da se u Beogradu uskoro pored spomen-ploče u Ulici Rige od Fere uskoro podigne i sporienik ovom grčkom pesniku, „kao još jedan dokaz da on živi ovde s nama zajedno, poput kultura naša dva naroda“.

Istakavši da su Srbi i Grci braća zbog iste religije i vekovnog prijateljstva, gospodin Tashunidis je zaželeo da se rat što pre završi i da srpski narod napreduju u miru. On je, istovre-

meno, pozvao — редезећого srpske dece da letuju u kampovima Katerinija.

U delegaciji grčkog grada bila je i gospođa Vula P. Rušduni, inače članica američkog Crvenog krsta. Ona je prenela želju ekipe lekara plastične hirurgije američkog grada Stenforda da dođu u Jugoslaviju, gde bi operisali decu ranjenu ua ratu, što će, kako je najavljeno, biit realizovano uz saradnju sa nekim od beogradskih kliničkih centara.

O „lažnoj slici koju svetski satelitski programi daju o Srbiji“ govorio je novinar Filimon Dimojos pošto grčki novinari „znaju da Srbi nisu agresori već oni drugi“. Ovo je podržao i ministar za informisanje u Vladi Srbije Milivoje Pavlović, zahvaljujući se grčkim novinarima i medijima na „objektivnoj slici o Srbiji i dobrom razumevanju navodne srpske krivice“, za razliku od „velikog dela svetskog žurnalizma čija je uloga u ovome što se događa Srbiji — sramna“. G.M.

ske decije klinike

Darodavci u razgovoru sa dr Zoranom Wilosavljevićem sa Univerzifef-

FOTO: 7. SINKO

Pomoć iz Poljske klinici u Tiršovoj

od pet dana, da udovolje našim Sto hiljada maraka vredne lekove (antibiotici, analgetici, infuzione

tečnosti...) i sanitetski materijal juče je poljska delegacija predala univerzitetskoj, dečijoj klinici u Tiršovoj ulici. Sam čin predaje lekova, međutim, morao je biti odložen zbog već dvodnevnih birokratskih peripetija oko carinjenja ove humanitarne pošiljke na beogradskom sajmištu. Pomoć su, inače, skupili (probivši sv= blokade Ujedinjenih nacija) i u Jugoslaviju dovezli članovi poljske organizacije Lekari sveta, Fondacija Ekoliber u Poljskoj, Udruženje Poljaka koji žive u Jugoslaviji i novinari iz Krakova koji su svojevremeno izveštavali o prilikama u Jugoslaviji. ~ NE